Strahujući da se era prevlasti zapadne civilizacije približava svom kraju, Ferguson, koga Tajms naziva najbriljantnijim istoričarem svoje generacije, razmatra zašto je Zapad u prethodnim vekovima bio dominantan, otkrivajući šest ubistvenih aplikacija koje su to omogućile: Konkurencija. U malim evropskim državama postojalo je mnoštvo konkurentskih korporativnih tela. Nauka. Glavni naučni prodori u 17. veku dogodili su se u zapadnoj Evropi. Privatna svojina. Pojava sistema društvenog i političkog poretka zasnovanog na pravima privatne svojine i predstavništvu vlasnika imovine u izabranim zakonodavnim telima. Medicina. Gotovo sva dostignuća u 19. i 20. veku u zdravs tvenoj zaštiti, uključujući kontrolu tropskih bolesti, ostvarili su ljudi iz Zapadne Evrope i Severne Amerike. Potrošačko društvo. Industrijska revolucija odigrala se tamo gde su postojale istovremeno: ponuda tehnologija koje unapređuju proizvodnju i tražnja za boljim i jeftinijim dobrima. Radna etika. Zapadnjaci su prvi na svetu spojili ekstenzivniji i intenzivniji rad s višim stopama štednje, omogućavajući postojanu akumulaciju kapitala.

O značajnim srpskim hemičarkama objavljen je veliki broj radova i knjiga, a o prvim ženama hemičarkama do nedavno se gotovo ništa nije znalo. Povodom Međunarodne godine hemije 2011, a na inicijativu Ivanke Popović, predsednice Srpskog hemijskog društva, hemičarka Ljiljana Ristić započela je istraživanje o prvim ženama koje su u Srbiji izučavale hemiju. Posle nekoliko meseci istraživanja po fondovima Arhiva Srbije, hemijskim časopisima, internetu i drugim dostupnim izvorima, Ljiljana Ristić je pronašla da je krajem XIX i početkom XX veka veći broj žena studirao hemiju. Neke od njih koje su nastavile studije u inostranstvu, uglavnom u Francuskoj, bile su među prvim studentkinjama na stranim univerzitetima. Od kraja XIX veka do početka Drugog svetskog rata 139 žena završilo je studije hemije, a sedam ih je i doktoriralo. Ljiljana Ristić je nastavnica hemije iz Beograda.

Šta je to „Zapad“? Ovu reč srećemo svuda, od istorijskih knjiga do televizijskog dnevnika, ali ona ima toliko značenja da je često nejasna i može da nas zbuni. Je li to geografska oblast? Kad se kaže Zapad da li se misli na Evropu? Ili na Ameriku? Možda i na jedno i na drugo? Ili su to sve bogate zemlje sveta zajedno? Da li je to ekonomski sistem? Oblik društvenog uređenja? Moral? Neka religija, način života, stanje duha? Treba li se radovati tome što postoji Zapad, ili za to nema razloga? Gde je danas Zapad? Na nekim delovima planete? Ili je zauzeo celu planetu i postao „globalan“? Da bi se prevazišle ove zbunjujuće predstave i maglovite ideje koje su ponekad izvor sukoba i nasilja, treba rasvetiliti ova pitanja. To je cilj ovog dela. Rože-Pol Droa je filozof i pisac. Objavio je dvadesetak knjiga, od kojih je većina prevedena širom sveta.

Ovа knjigа nаjviše govori o ljudimа i pojаvаmа Pjerove epohe. Nа njenim strаnicаmа ponovo se srećemo sа plejаdom domаćih i strаnih аkterа onih dogаđаjа koji čine istoriju prve polovine dvаdesetog vekа. A sаme kаrikаture, kroz poglаvljа „Srbi, Hrvаti,Slovenci…“, „Pre rаtа“, „Smrt fаšizmu…“, „Ecce homo“, „Stаrа, umornа Evropа“, „Hitler i trаbаnti“, „Mаgnum krimen“, „…Slobodа nаrodu“, „Trst je nаš“, „Izа gvozdene zаvese“, svedočаnstvo su o nаčinu nа koji se borilo zа novu držаvu Jugoslаviju, i idejаmа nа osnovu kojih se novа držаvа rušilа, o nаdаmа i rаzočаrenjimа posle zаvršetkа Prvog svetskog rаtа, o političkom licemerju, nаstаnku fаšizmа i bujаnju nаcizmа, o zаmoru stаre Evrope, ulozi klerа, o slаbosti Društvа nаrodа, o uzmicаnju demokrаtije, o sveobuhvаtnim pripremаmа zа Drugi svetski rаt, o holokаustu i zločinimа ustаšа, o hlаdnom rаtu. Poruke ovih kаrikаturа su tаko jаsne, kаo dа je sve bilo juče.

Knjiga pruža sadašnjim i budućim menadžerima umetnosti i kulture uvid u teoriju i praksu svih oblasti menadžmenta – planiranja, marketinga, finansija, ekonomije, organizacije, upravljanja kadrovima – primenjeno na umetničke organizacije, bez obzira na to da li je reč o pozorištima, muzejima, plesnim kompanijama ili operskim kućama. Čitaoci će moći da steknu korisna znanja o menadžmentu umetničkih organizacija, teoriji i procesima strateškog planiranja i donošenja odluka, tehnikama uspešne komunikacije, fandrejzinga, budžetiranja i finansijskog menadžmenta, kao i o tome kako da integrišu različite teorije upravljanja i primere iz prakse na organizaciju u kojoj su zaposleni. Koncipirana tako da obuhvata najnovije trendove u upravljanju organizacijama, ova knjiga pruža čitaocu niz praktičnih uputstava neophodnih za upravljanje umetničkim organizacijama. Pitanja i zadaci na kraju svakog poglavlja pomažu čitaocu da bolje usvoji nova znanja, kao i da razvija nove ideje u rešavanju različitih situacija. Studije slučaja se fokusiraju na aktuelne izazove pred kojima se nalaze menadžeri i organizacije.

Glavni likovi romana Dvojnik su Šarl Blok, pisac koji traga za junakom svoje buduće knjige, i besposličar i čudak Pol Blok, koji i po najružnijem vremenu satima stoji na ulici i posmatra prolaznike te tako privlači pažnju „lovca na junaka“. Roman prati preobražaj konzervativnog i krajnje stidljivog Šarla Bloka pod uticajem neobičnog i tajanstvenog dokoličara. Pisan osobenim stilom, gotovo bez dijaloga, roman otkriva piščevo dobro poznavanje psihologije i devijantnih oblika ljudskog ponašanja. Vešto vođenom pričom autor lako privlači i zadržava čitaočevu pažnju, a kraj ostavlja otvorenim zbog čega je roman još zanimljiviji.

„Dušanov zakonik spada u grupu pisanih spomenika koji nikada ne gube aktuelnost, ni u ustraživanjima, ni u univerzitetskoj nastavi. Izdanje je predviđeno za univerzitetsku nastavu, posebno studente prava i istorije, i za svakodevni naučni rad…“

Zbirka deset uzbudljivih priča poznatog psihoterapeuta Irvina D. Jaloma otkriva misterije, frustracije, patos i humor u srcu terapeutskih seansi. Pripovedajući o dilemama svojih pacijenata, pripovedač nam ne daje samo očaravajući uvid u njihove lične želje i motivacije, već, takođe, otkriva i svoju sopstvenu priču iz ugla terapeuta: svoj pokušaj da izmiri svoje suviše ljudske reakcije sa senzibilitetom koji bi svaki psihijatar trebalo da poseduje. Malo je ko, još od Frojdovog vremena, pokušao da prikaže sa toliko jasnoće i otvorenosti ono što se zbiva između psihoterapeuta i pacijenta iza zatvorenih vrata. Jalom nam u ovom delu nudi romanesknu, no ipak analitičnu i preciznu rekonstrukciju intrigantnog dijaloga između psihijatra i pacijenta.

Najzabavnija knjiga koju ćete pročitati ove godine. Karmelo Duran ne traži mnogo. Njemu samo treba kompjuter prikačen za internet, online supermarket i nekoliko sagovornika sa interneta sa kojma može da se prepire. Ali, sve se menja kada se zbog jedne greške u porudžbini poveže sa Mari Karmen, predstavnicom korisničke podrške u supermarketu. Prodavnica sreće je epistolarni roman sačinjen od više i-mejlova, a njegov neobičan glavni junak je beskrajno simpatično gunđalo koje neočekivano otpočinje specifičnu ljubavnu vezu i od tog trenutka se čitav njegov život menja. Ovo je priča u kojoj učestvuju stvarni ljudi, sa svim njihovim svakodnevnim mislima i osećanjima, komplikovanim odnosima i skrivenim strahovima. Ovo je roman uz koji ćete se smejati, čuditi i duboko se zamisliti. Diskretno protkan analizom i kritikom ljubavnih, porodičnih, prijateljskih i susedskih odnosa, kao i društva, sveta i tekovina modernog doba. Priča o samoći, usamljenosti i otuđenju. Ali i toplo i dirljivo putovanje u dubini ljudske duše i psihe. Jedna od knjiga koja govori više od onoga što je u njemu napisano, roman koji se čita između redova. Rodrigo Munjos Avia rođen je u Madridu 1967. godine. Diplomirao je filozofiju na univerzitetu Complutense u Madridu. Bavi se književnim radom, pisanjem scenarija i interpretacijom dela svojih roditelja, slikara Lusija Munjosa i Amalije Avie. Njegov roman „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ , objavljen 2005. godine, doživeo je veliki uspeh. Sam autor ovo delo smatra posebnim jer je to njegov prvi roman za odrasle. Napisao je brojne knjige namenjene deci. Kao filmski scenarista autor je scenrija za za dugometražne filmove „Rewind“ (1998) i „Animales de companía“(Društvene životinje, 2008). Takođe je uredio i objavio dve knjige „Alfonso Vizán, un pirata de la montana“ (Alfonso Visan, planinski pirat, objavljena 2001. Godine) i „Lucio Munoz, el conejo en la chistera“ (Lusio Munjos, zec iz šešira, 2006). Po romanu „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ 2009. godine snimljen istoimeni film, u režiji Pedra Telećeje. Godine 2008. objavio je zbirku tekstova „El gato de guardia“ (Mačak čuvar), ranije objavljivanih na blog stranici. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada: Nagrada Haen (Jaen), Nagrada izdavačke kuće Everest Čitati znači živeti (Leer es Vivir), Druga nagrada Pilar Miro, koju dodeljuje Academia de Televisión (Televizijska akademija) za scenario „Operación salida“ (Operacija uspela), Nagrada Edebe za dečju književnost za roman „Los perfectos“ (2007), Nagrada Edebe za dečju književnost za roman „Mi hermano el genio“ (2010). Bio je u konkurenciji za špansku nacionalnu nagradu za književnost Romulo Gallegos za roman „Vidas terrestres“ ( Životi Zemljana, 2009).

Danilo Lučić, Dijana Matković, Lana Bastašić, Luiza Bouharaoua, Nikola Nikolić, Rumena Bužarovska Zajednički dnevnik šestoro mladih pisaca s prostora bivše Jugoslavije u kojem opisuju godinu koja je zaustavila svet. Rezultat ovog neuobičajenog poduhvata je autentičan prikaz zbunjenosti, strahova, čežnje za drugima, usamljenosti i frustracija koje smo svi osećali te godine. Kada je krajem 2019. Lana Bastašić došla na ideju da šestoro mladih pisaca iz šest država u 2020. započne zajednički dnevnik u kom će svako od njih beležiti svoje doživljaje, ni ona ni ostalih petoro – Luiza Bouharaoua, Dijana Matković, Rumena Bužarovska, Danilo Lučić i Nikola Nikolić – nisu ni pomišljali da će pisati o godini koja će promeniti život svih stanovnika planete. Upravo ta početna, nedužna pozicija iz koje sve kreće daje ovom dnevniku poseban šarm. 2020. izuzetna je knjiga u kojoj šestorka izlaže sebe i svoju intimu čitaocima i čitateljkama. Iz različitih perspektiva oni opisuju ono kroz šta je čitav svet prošao – zbunjenost i frustracije, nepromišljenost i odlučnost, samoću i čežnju za drugima, kao i banalnost i izuzetnost svakodnevnih malih stvari. Uprkos različitostima autora, ili možda baš zbog njih, ovaj polifonični dnevnik podvlači da smo povezani više nego ikad, da nismo sami u svojoj usamljenosti, strahovima i nadanjima, i da postoji jezički i kulturni prostor koji delimo. Čitati o 2020. godini, u kojoj su se munjevito smenjivale ushićenost čovečanstvom i razočaranost njime, znači zaviriti u svoju dušu očima drugih.

Naslov: Marketing Planning for the Pharmaceutical Industry (2nd Revised edition) Autor(i): John Lidstone, Janice Maclennan Izdavač: Taylor & Francis Ltd Mesto: United Kingdom Godina: 1999 Povez: tvrd Strana: 146 Format: 213.4 x 299.7 x 15.2mm | 680.4g Pismo: English Stanje knjige: odlično očuvana tel/viber Uplata se može izvršiti pouzećem, a može i pre slanja uplatom na račun u Telenor banci. Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje podrazumeva dolazak na mesto gde se dogovorimo (Beograd - uglavnom centar, Muzej Istorije Jugoslavije, tj. Hajd Parka, Autokomanda, Dedinje) u tom slucaju i plaćanje lično.

Veselin Đuretić 1-2 1. UPOTREBA RUSIJE I ZAPADA Obmane saveznika zarad velikohrvatske politike 2. NASILJE NAD SRPSKIM USTANKOM Opsene naroda u ime Rusije i komunizma, dve knjige Registar, Na klapni slika i biografija autora, Ćirilica, Šiven tvrd povez, Omot, 940 strana, Perfektni primerci, Izdavač: BALKANOLOŠKI INSTITUT SANU Srbi između nacionalnih i internacionalnih interesa XX veka / a) Srbi - politička istorija 1939-1945 b) NOR - Srbija c) KPJ - Nacionalno pitanje - 1939-1945. . . Stanje Veoma dobro.

Akronolova radna sveska iz engleskog za prvi razred osnovne škole.

Iz recenzija: „Stil pisanja koji vas oboruža: jasan, ritmičan, duhovit i katkad duboko dirljiv u misaonom tijeku likova.“ de Volkskrant „Međuljudska komunikacija neiscrpna je tema, koju je Esther Gerritsen uspjela obraditi s velikom dramatičnošću i uistinu sjajnom duhovitom snalažljivošću.’’ NRC Handelsblad „Ne samo zbog njezina izbora tema već i zbog osjećaja za stil, Gerritsen je doista jedinstvena.“ Žiri za nagradu „Frans Kellendonk“ 2014. „Žeđ nudi duboki uvid u načine na koje se žene nose s emocijama – ili se ne uspijevaju nositi s njima – u teškim vremenima.“ The New York Times „Hladna, sažeta i ukusna, Gerritsenina Žeđ pogađa sve prave note. Riječ je o autorici koja se ne boji ni kompleksnih likova ni kompleksnih emocija (hvala Bogu!).“ Alice Sebold, autorica romana „Ljupke kosti“

„Ispod pokrivača“ je, u samoj osnovi, priča o odrastanju dečaka u strogoj evangelističkoj hrišćanskoj porodici. Ovaj crno-beli grafički roman, originalnog likovnog izraza, progovara na teme odnosa dece i roditelja, i borbe sa sputavajućim verskim dogmama; on je u jednakoj meri i priča o snovima i javi, prvoj ljubavi i adolescentskoj pobuni. Na planu forme oživljava koliko kroz kontrast smenjivanja crne i bele površine pozadine, toliko i kroz alternaciju fluidnih linija oštrim košmarno uglastim potezima. Likove Tompsonovih stripova teško je zaboraviti. Postoji melanholična nit koja spaja sve prepoznatljivo svedene Tompsonove figure i proteže se neprekinuto od „Goodbye Chunky Rice“ pa sve do „Habibi“. Tompsonovu neobičnu autobiografiju, „Ispod pokrivača“ prvi put je objavila izdavačka kuća „Top Shelf Productions“ 2003. godine, i od tada je prevedena na brojne jezike širom sveta. Strip je nagrađivan prestižnom „Harvijevom“ i „Ajsnerovom“ nagradom. Grafički roman „Ispod pokrivača“ izlazi pred domaću čitalačku publiku u oktobru ove godine.

Već više od dvesta godina pojam ideologije luta evropskim intelektualnim i političkim prostorom kao mišljenje drugog; kao mišljenje o mišljenju drugog, doprinoseći tako, umnožavanju stare matrice podvajanja na istinito i lažno, normalno i patološko, naše i njihovo, jasno i obmanjujuće, svesno i nesvesno. Iako su prvobitna značenja ovog pojma trebala da se zadrže u veoma uskim i preciznim okvirima nauke o idejama, umnožavanje različitih značenja prelivalo se na politiku isto koliko i na nauku, tehnologiju, ekonomiju, umetnost, religiju, kulturu i svakodnevni život. Tako umnožena i različita, značenja pojma ideologije više ne mogu da ponude koherentni smisao ni u odnosu na političko delanje niti u odnosu na naše promišljanje sopstvenih ideja o društvenoj stvarnosti. Nakon svih dosadašnjih pokušaja da se pojmu ideologije, iz veoma različitih teorijskih i političkih pozicija, pripišu jasnija značenja, opravdano se može postaviti pitanje ima li danas još uvek opravdanja pisati o ideologiji, o tom fluidnom i zbunjujućem pojmu? Sa kojim to empirijskim činjenicama, pokazateljima, važenjima raspolažemo kada govorimo o ideologiji? Da li je ona osuđena na večiti život u teorijskom i apstraktnom prostoru; kao jedan nedorečeni koncept o mišljenju jedne epohe i jedne geografije – evropske? Da li je ovde reč o jednom pojmu koji se odnosi prema jednoj neposredno slabo vidljivoj paradigmi čitavog razdoblja koje stoji u znaku moderne i kao paradigmi čiji govor nikada nije zadobio formu konkretnog odnošenja prema nečemu empirijski jasnom; kao govoru koji je zadobio neki oblik partikularne konkretnosti u političkom, naučnom, umetničkom ili svakodnevnom diskursu. Zar se ideologija ili ideološko ne mogu pronaći u svakoj od ovih sfera, u politici, religiji, nauci, umetnosti, svakodnevici, tehnologiji? Ona može biti manje ili više vidljiva ili prisutna u svim ovim relativno autonomnim konkretnostima. Ali, čini se da već dugo vremena postoji umor od brojnih pokušaja da se ideologija jasnije konceptualizuje i da se ponudi sistematizacija ideja o ideologiji – jedna društvena istorija ideja ideologije. Postoji njena vremenska i značenjska trošnost. Ta trošnost je zasigurno i izraz nemoći da se pronađe jasnije institucionalno jezgro ideologije; njeno autonomno polje vršenja izdiferenciranih praksi – nešto samo i jedino ideološko.

amera autora ove knjige je da pokaže kako u stvarnosti, u slučaju audio-vizuelne kombinacije, jedna percepcija utiče na drugu i pritom je menja: ne „vidimo” svi istu stvar kada istovremeno slušamo i ne „čujemo” isto kada istovremeno gledamo. Ova knjiga je istovremeno i teorijsko i praktično štivo. Pošto opiše i iskaže audio-vizuelni odnos kao sporazum, ona predlaže određeni način posmatranja i analize, koji je zasnovan na dugogodišnjem pedagoškom iskustvu i koji se može primeniti na filmove, na televizijske emisije, na video snimke… Glavni predmet ove knjige je film, ali ona u odvojenom poglavlju razmatra i posebne slučajeve televizije, videa, spotova.

Dve su godine kako Pol Hansen služi zatvorsku kaznu u provincijskom zatvoru u Montrealu. Ćeliju deli s Hortonom, bajkerom Hels ejndželsa, koji robija zbog ubistva. U romanu otkrivamo Hansena pre zatvora – kao glavnog nastojnika stambene zgrade Ekscelzior, gde dolaze do izražaja njegovi talenti domara, čuvara, majstora svih zanata i, uz sve to, iscelitelja duša i utešitelja ojađenih. Kad nije zaokupljen brigom o stanarima ili održavanjem zgrade, vreme provodi s Vinonom, svojom suprugom. Ona ga svojim avionom vodi nebu pod oblake. No, odjednom se sve menja. U zgradu stiže novi upravnik, izbijaju sukobi… Dešava se ono neizbežno. Radnja ovog romana odvija se u okruženju koje čine crkva prekrivena peščanom dinom, rudnik azbesta pod otvorenim nebom, meandri reke srebrne boje, zvuci orgulja. Životna priča Nije svima isto na ovom svetu jedna je od najlepših knajiga Žan-Pola Diboe. U njoj otkrivamo pisca s istančanim osećajem za druge ljude, osetljivog na sve oblike nepravde. Žan-Pol Diboa (Jean-Paul Dubois) rođen je 1950. u Tuluzu, gde živi i sada. Dobio je nagradu France Télévisions za roman Kennedy et moi (1996), nagrade Femina i Fnac za Une vie française (2004), kao i priznanje Vialatte za Le Cas Sneijder (2012). Njegovi romani dosad su u Francuskoj prodati u preko milion primeraka.

Knjiga Zilot, autora bestselera NebognegoBog, donosi očaravajuću, izazovnu i detaljno potkrepljenu biografiju Isusa iz Nazareta, koja dovodi u pitanje davno ukorenjene pretpostavke o njemu.Pre dve hiljade godina, putujući jevrejski propovednik i čudotvorac lutao je Galilejom, okupio je pristalice kako bi ustanovio ono što je nazivao „carstvo Gospodnje“. Revolucionarni pokret koji je osnovao predstavljao je toliku pretnju za vlast da je ubrzo bio uhvaćen, mučen i pogubljen kao državni neprijatelj. Nekoliko decenija nakon takve strašne smrti sledbenici ga proglašavaju za Boga. Provlačeći kroz sito i rešeto viševekovno stvaranje mita koje je usledilo, Reza Aslan rasvetljava jedan od najuticajnijih i najzagonetnijih likova u istoriji, proučavajući Isusa u kontekstu te burne ere u kojoj je živeo: prvi vek u Palestini, doba koje je potresala apokaliptična groznica. Bezbroj jevrejskih proroka, propovednika i samozvanih mesija tumarali su kroz Svetu zemlju, navodno prenoseći Božije poruke. Bilo je to vreme ziloterije – uzavrelog nacionalizma koji je predstavljao otpor rimskoj okupaciji, svetoj dužnost koja se nameće svim Jevrejima. A retke su figure predstavljale bolji primer ovog principa nego što je to slučaj s harizmatičnim Galilejcem koji je prkosio carskim vlastima jednako kao i njihovim saveznicima u jevrejskoj religijskoj hijerarhiji. Nastojeći da uravnoteži lik Isusa iz jevanđelja i suprotstavi ga istorijskim izvorima, Aslan opisuje čoveka punog uverenja i strasti, ali i punog protivrečnosti; on je mirotvorac koji podstiče pristalice da se naoružaju mačevima; on je isterivač đavola i iscelitelj koji je učenike podučio da njegov identitet čuvaju kao tajnu; i na kraju, buntovni „Kralj Jevreja“, čije obećanje o oslobođenju od Rima nije ispunjeno u toku njegovog kratkotrajnog života. Aslan istražuje zašto je rana hrišćanska crkva izabrala da širi sliku Isusa kao smirenog duhovnog učitelja umesto kao politički osvešćenog revolucionara. Takođe, bavi se zagonetkom kako je Isus shvatao samog sebe, što je misterija svih posledičnih tvrdnji o njegovom božanskom poreklu. Zilot otvara novu perspektivu o jednoj od najvećih ikada ispričanih priča, uprkos tome što potvrđuje radikalnu i promenljivu prirodu Isusa iz Nazareta, njegovog života i misije. Rezultat toga je umno provokativna, elegantno napisana biografija s odlikama romana brzog tempa: to je jedinstven i sjajan portret jednog čoveka, vremena i rađanja religi­je.

Koliko medijski, toliko i društveni fenomen, televizijske serije su u poslednjih desetak godina napravile pravi bum na našim ekranima. Iako drugorazrednog značaja, one sve češće postaju najprivlačniji deo televizijskog programa. Televizijske serije, koje oduševljeno prati publika svih klasa i uzrasta, postale su važan deo našeg kulturnog identiteta. Televizijske serije – budućnost filma? teži da objasni ovaj izuzetan kulturni i umetnički fenomen ukazujući na njegovo ekonomsko i kulturno poreklo. Otkriva promene koje su izazvale u sistemu produkcije kao i u samom načinu pisanja. Kroz brojne primere, od Zvezdanih staza do Dva metra pod zemljom, od Nemoguće misije do Seks i grada, analizirane su i tumačene nove narativne forme i nova estetika kroz koje se prikazuju složeni svetovi i otkrivaju likovi koji su direktno povezani sa našim vremenom.

Svedočanstva su moderno remek-delo, moćan roman koji se može čitati zasebno ili kao nastavak kultnog romana Sluškinjina priča. Više od petnaest godina nakon događaja opisanih u Sluškinjinoj priči teokratski režim Republike Galad zadržao je svoju moć, ali se naziru prvi znaci urušavanja sistema. U tom sudbinski ključnom trenutku preplešće se životi tri radikalno različite žene. Posledice će biti razorne. U Svedočanstvima, Margaret Atvud ulazi u srž delovanja galadskog sistema, dok je svaka junakinja prisiljena da se suoči sa sobom i otkrije do koje granice je spremna da brani svoja uverenja.

„Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa… sa otrovnom jasnoćom… Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo… Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“ Skot Hajm

Trpeza bez glavnog jela donosi priče o savremenosti, tranziciji, iskustvu trećeg doba, a najviše o ljubavi i o tome kako ljubav otkriti i sačuvati u našem životu.Mirjana Pavlović sugestivno pripoveda o vidljivim i nevidljivim fenomenima svakodnevice, o velikim i malim potresima koji se javljaju u privatnosti i intimi, o iskušavajućim susretima sa stvarnim svetom politike i društva, medijskih manipulacija i agresivne reklame.Priče iz knjige Trpeza bez glavnog jela otkrivaju kako je naša svakodnevica prepunjena svim zamislivim sadržajima, ali ostaje trpeza bez glavnog jela – bez ljubavi i njenih iskupljujućih čuda.Priče Mirjane Pavlović su u znaku iznijansiranog jezika, suptilnih preokreta i nesvakidašnjeg humora i ironije koji boje i svetlo i tamno lice svakodnevice.Priče najređeg majstorstva.Izuzetna knjiga savremene srpske proze.

Knjiga Kulturalne izvedbe jugoslovenstva predstavlja značajan doprinos proučavanju Jugoslavije – i Kraljevine SHS/Jugoslavije, i socijalističke Jugoslavije – kroz analizu javnih politika i uloga kulturalnih izvedbi kao instrumenata ideološkog aparata. Precizno i sofisticirano, ona pokazuje kako kroz kulturne i ceremonijalne performanse ideja jednog socijalno-političkog i kulturnog prostora počinje da se formira kao (nad)nacionalni državni identitet i pripadnost. Povezujući istoriografski, sociološki i kulturološki metod sa studijama performansa, menadžmentom u umetnosti i kulturnom politikom, delo jasno pokazuje kako kulturne izvedbe različitih formata funkcionišu kao instrument javne politike u odnosu na kompleksna društvena pitanja: od državnih venčanja (Kralja Aleksandra) do sahrana (Tita), od sletova iz 1930. do Dana mladosti. Autorka posebno ističe uloge organizacija Soko Kraljevine Jugoslavije i Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije kao ključne za kulturnu politiku jugoslovenstva u dva različita razdoblja u istoriji Jugoslavije. Posebna istraživačka pažnja ukazana je formatu sleta kao instrumentu građenja ideje „narodnog jedinstva“ i dubokoj analizi poslednjeg sleta iz 1988. godine. Ovo interdisciplinarno, eruditno i analitičko delo od izuzetnog je značaja za više istraživačkih oblasti, te doprinosi razvoju studija istorije Jugoslavije, scenskog dizajna, izvođačkih umetnosti ali pre svega studijama menadžmenta u kulturi i razvoju kulturne politike. Jovana Karaulić je docent na Katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Aktivna je članica Laboratorije interaktivnih umetnosti, kao i mreže IETM gde učestvuje u radu grupe koja je usmerna na pitanja životne sredine i izvođačkih umetnosti. Učesnica je u projektima saradnje FDU koje podržava Kreativna Evropa. Jedan je od osnivača novinskog izdanja „Lice ulice” kao i mnogih pozorišnih, medijskih i umetničkih inicijativa na domaćoj sceni. Objavljivala je članke u relevantnim naučnim časopisima i zbornicima u izdanju konferencija na kojima je učestvovala. Kourednica je međunarodne tematske publikacije „Performing arts between politics and policies: implications and challenges” u izadnju FDU i ADU iz Zagreba, kao i publikacije „How to build network and why” u izdanju organizacije Kooperativa. Članica je Izvršnog odbora organizacije Asitež i jedan od osnivača „Green Art Incubator“ platforme.