Detalji predmeta Stanje Polovno Zoran Pešić Sigma, glavni urednik Sadržaj Reč urednika: Zoran Pešić Sigma Leteći ćilim Na pirotskom ćilimu: Kaja Pančić Duhovne šare Ćilimgrada, Milica Petković Pirotski ćilim, Milica Petković Piroćanci na polzu svome zavičaju,Slavica Garonja Radovanac Skica za portret,Dejan Ćirić Počeci muzejske delatnosti u Pirotu,Radmila Vlatković Umetnička zbirka "Prvog maja",Radmila Vlatković Miroslav Živković - Slikar naive,Snežana Golubović Slikarstvo Petra Đorđevića,Dragoljub Zlatković Anegdotska i njima srodna kazivanja iz pirotskog kraja,Kaja Pančić Milenković Piroćanac više veruje vrapcu...(razgovor sa Dragoljubom Zlatkovićem),Tomislav G. Panajotović Pokuda škrtosti,Ivica Nikolić /Dis/kontinuitet grada (o arhitekturi Pirota), Slobodan Krstić Pozorišni život u Pirotu, Dragoslav Manić Forski Lužničke tragične priče, Momčilo Antić Zavetrina, Mirjana Jonić Igić Dojde derbi, Nataša Panić Priče, Andreja Mančić Fabrika, Miodrag L. Pejić Građanin, Bojan Timić To tako biva (radio drama), Kaja Pančić Milenković Prozor, Miloš Sokolović Pesma, Vesna Sokolović Oda Suncu, Marija Džunić-Drinjaković Iz najdubljih slojeva kulture i jezika, Verica Novakov Kodema - ključ za bravu koja otvara prostore iza vasione..., Ivko Jovanović Od rodoljubive do ljubavne poezije Vukašina Kostića, Nedeljko Bogdanović Narodna erotika Bore Jovanovića, Saša Ćirić Fama ili zavera, Milutin na k(o)rovu sveta, Saša Ćirić Kontra, Igor Đorđević Demistifikator, Milan Manić Eksperiment, Miodrag Denčić Kub Preterizam Književni portret: Slobodan Tišma Slobodan Vladušić Ispod etikete, Snežana Božić Gospodski pogled na stvari, Marijana Milošević Vrtlozi, muzika, pripovedanje, Branislava Vasić Rakočević Nestali grad, Slobodan Tišma Stevan Sremac, reč na dodeli nagrade, Slobodan Tišma Proleće (odlomak iz rukopisa), Nikola Urošević Pisanje je traganje za muzikom (Razgovor sa Slobodanom Tišmom) Ćilim poezije: Bodil Beg Mi što posedujemo noć, Edit Sedergran Pesme, Dimitrije Milenković Svetlosna krila, Mila Đorđević Tri Branka, Staniša Nešić The sound and the fury, Miroslav Todorović Sozopolski motivi, Saša Nišavić Krilca straha, Boris Lazić Pesme lutanja i sete, Vladimir Stanimirović Pesma inspirisana predstavom, Dragan Ognjanović Iz godova Ćilim kritike: Nedeljko Bogdanović Prva knjiga o dijalekatskim rečnicima, Bojana Stojanović Pantović Elegija duše i tela, Aleksandar B Laković Nadovezivanje daha, Aleksandar B Laković Fragmenti o verovanju, Srba Ignjatović Dvostruki majstor, Srba Ignjatović Sklad duše i prirode, Nenad Župac Pepeo i prah devedesetih, Radomir Mićunović Prodavnica tajni pred zatvaranjem, Ilija Bakić Iz društvenog i jezičkog podzemlja, Žarko Dimić Groteske i neobične mrtve prirode, Aleksandra Đuričić Čikago, hit beogradske pozorišne sezone Beleške o autorima Gradina: časopis za književnost, umetnost i kulturu, br.17/2007 (XLIII) Najveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj leži na jednom prirodnom ćilimu. Damsko srce, Kondićeva šara, Svekrivin jezik kao da su utkani duž Nišave, oko Pirota koji se ugnezdio u prelepoj, zaštićenoj ravnici okruženoj šumovitim planinama. Koliko čvorova moramo da razvežemo u životu, koliko problema moramo da rešimo na brzinu, a koliko rešavamo čitavog života. Jednom se nekom Aleksandru ukaže prilika da preseče Gordijev čvor. Ostali gule prste o tvrdi i debeli konopac koji se uvio oko samog sebe. I lome nokte. I sanjaju dva glatka kraja koja se okreću, a neko dete ispod tog razvezanog konopca skakuće. Može i ceo život da prođe u tom snu. Tako počinje umetnost: uplitanjem sna u naše napore da rešimo životne probleme. Najveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj leži na jednom prirodnom ćilimu. Damsko srce, Kondićeva šara, Svekrivin jezik kao da su utkani duž Nišave, oko Pirota koji se ugnezdio u prelepoj, zaštićenoj ravnici okruženoj šumovitim planinama. Nešto od te lepote zaustavljeno je na fotografijama Raše Milojevića kojima smo ilustrovali korice i neka poglavlja ove Gradine. Najveću zahvalnost što se ova duhovna šara Ćilimgrada pojavila u našem časopisu dugujemo Kaji Pančić Milenković, Momčilu Antiću i pirotskoj biblioteci, a za predstavljanje alternativne književne scene oličene u Kontri dugujemo Saši Ćiriću. Temat Na pirotskom ćilimu sadrži nekoliko grupa tekstova koji daju širu kulturološku sliku ovog kraja, predstavljaju autore u raznim umetnostima. Prve asocijacije na pirotski kraj obrađene su u tekstovima o pirotskom ćilimu, anegdotama na specifičnom pirotskom govoru koji spada u jedan od najarhaičnijih govora štokavskog dijalekta srpskog područja, tu je i tekst o slavnoj pirotskoj škrtosti... Iz tekstova o znamenitim Piroćancima, muzeju, slikarima, pozorišnom životu, arhitekturi, iz priča i pesama iz rukopisa, tekstova kritike i tekstova alternativne kulturne scene ne može se u potpunosti sagledati kultura jednog grada, jednog zavičaja. Uredništvo Gradine je svesno da je nemoguće dati potpunu sliku na ovoliko malo prostora, da mnogi umetnici i pojave neće biti sagledani, ali se nadamo da će ovaj blok tekstova o pirotskom kraju, autentičnom srpskom prostoru koji je gotovo mitski skrajnut i samozaboravljen, uspeti da pokrene mnoge radoznale duhove. Drugi deo ovog broja Gradine sem redovnih rubrika poezije i kritike donosi i književni portret Slobodana Tišme koji je prošle godine u Nišu dobio prestižnu nagradu Stevan Sremac. Tišminu reč sa dodele Nagrade, odlomak iz novog rukopisa, razgovor koji je vodio Nikola Urošević, dopunjuju kritike nagrađene knjige Urvidek koje su napisali Slobodan Vladušić, Snežana Božić, Marijana Milošević i Branislava Vasić Rakočević. Ako želimo da letimo moramo da znamo kako da vežemo desetinu hiljada čvorova i ispletemo leteći ćilim, moramo da se popnemo na ćilim i izgovorimo čarobne reči.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Симовић, Љубомир Павловић, Миодраг Раичковић, Стеван Бећковић, Матија Ракитић, Слободан Лалић, Иван В. Петров Ного, Рајко Колунџија, Драган Вукадиновић, Алек Ерић, Добрица Милић, Зоран Ђого, Гојко Брајковић, Драгомир Јеврић, Даринка Ђидић, Љубиша Комненић, Милан Чоловић, Душан Бојић, Бранислав Пуслојић, Адам Секулић, Дара, 1931- = Sekulić, Dara, 1931- Гавриловић, Манојле Костић, Зоран Богдановић, Предраг Ци Димић, Мома Радишић, Ђорђе Росић, Тиодор Вучинић, Даринка Жигић, Драган Церовић Џамоња, Ирена Милановић, Бранислав Кнежевић, Милосав Павловић, Надежда Цветковић Витић, Бранислава Косовић, Милан Поповић, Дарко Лалић, Живорад Крстановић, Здравко Лазић, Живорад Мирковић, Чедомир Јанић, Ђорђе Јовановић, Александар Наслов У храму усталаца : [избор родољубиве поезије] / приредио Душан Чоловић Врста грађе поезија Језик српски Година 1995 Издање [1. изд.] Издавање и производња Београд : Зипус, 1995 (Београд : Stillart) Физички опис 296 стр. ; 24 цм Други аутори - особа Чоловић, Душан Збирка Едиција Орашац у прошлости и данас Напомене Тираж 1000. УДК 821.163.41 821.163.41 COBISS.SR-ID 34623500

Književni vodič kroz Beograd je reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Pisci čije ćete sudbine pronaći u knjizi: Dositej Obradović, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Borisav Stanković, Isidora Sekulić, Milica Jakovljević Mirjam, Stanislav Vinaver, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Branko Ćopić, Dobrica Ćosić, Dušan Radović, Slobodan Marković, Milorad Pavić, Aleksandar Popović, Borislav Pekić, Svetlana Velmar-Janković, Branko Miljković, Danilo Kiš i Momo Kapor.

Studija koja u zbiru donosi široku i raznoliku sliku građenja „Evrope“ u izabranim radovima vodećih srpskih pisaca i intelektualaca prve polovine dvadesetog veka (Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Vladimir Dvorniković, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Dimitrije Mitrinović, Rastko Petrović, Ivo Andrić i dr.). Knjiga sastavljena od mnogo pitanja i mnogo odgovora. Iznenađujuće aktuelna i posle više od stotinu godina od pokretanja ove kulturološke, političke i civilizacijske teme. Ispostavlja se, i u pogledu današnjeg procesa definisanja identiteta Srbije u okviru Evrope. Zoran Milutinović je profesor južnoslovenske književnosti i moderne književne teorije na Univerzitetskom koledžu London (UCL), član je evropske akademije nauka Academia Europaea u Londonu, i kourednik serije knjiga Balkan Studies Library koju izdaje Brill. Autor je pet knjiga od kojih je najnovija Bitka za Prošlost. Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam (Geopoetika, 2018), urednik je u The Rebirth of Area Studies (2020) i kourednik Translating the Literatures of Small European Nations (2020).

Prvi deo trilogije: Astal tiš, riba friš. Život pesnika ima podnaslov: Political nigredo. Knjiga je napisana u formi ja-naracije. Kao u nekoj vrsti ispovesti, Slobodan Tišma piše portret umetnika u mladosti, garniran razmišljanjima o svetu, umetnosti i životu u obliku kratkih eseja. Autor još pojačava već prepoznatljivu poziciju ja-naratora kao “slabog subjekta” karakterišući ga kao političkog nigreda, dakle člana političke zajednice na najnižem stupnju društvene relevancije. Tehnički gledano, ta pozicija mu je međutim potrebna za uspostavljanje ravnoteže u tekstu, tako da povremeno može da bude nemilosrdan i prema drugim protagonistima knjige. Slobodan Tišma, pisac i muzičar, rođen je 14. maja 1946. godine u Staroj Pazovi. Osnivač je kultnih novotalasnih bendova Luna i La strada. Posle raspada Lune, Tišma je s Jasminom Mitrušić obnovio La stradu, kojoj su se pridružili još i Robert Radić, Zolt Horvat i Danijel Stari. Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao iz muzičkog sveta. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995), Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997) i Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu Stevan Sremac. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Bluz dajari (Blues diary). Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman Quattro stagioni, za koji 2010. dobija Nagradu Biljana Jovanović. Godine 2011. objavljuje roman Bernardijeva soba (izdavač Kulturni centar Novog Sada), za koji dobija Ninovu nagradu 2012. godine. Živi i radi u Novom Sadu.

Priređivač ovog trobroja je Zdravko Zupan što garantuje značajan i interesantan materijal sakupljen i obrađen sa posebnom ljubavlju, znanjem i odgovornošću prema čitaocima. Na 250 stranica bogato ilustrovanog teksta (preko 200 ilustracija) među kojima je poseban tabak od 16 stranica samo sa ilustracijama nalaze se uglavnom najvažniji eseji koji se bave Maurovićevim stvaralaštvom, ali i neki koji se ovde javljaju po prvi put i koji će kasnije ulaziti u druge zbornike, zatim intervjui, sećanja, analize... Autori kao što su: Rudi Aljinović, Slavko Draginčić, Frano Dulibić, Franjo M. Fuis, Darko Glavan, Vera Horvat Pintarić, Ranko Munitić, Veselko Tenžera, Bogdan Tirnanić, Mata Bošnjaković, Bojan M. Đukić, Veljko Krulčić, Ješa Denegri, Slobodan Šijan, Dragoslav Jovanović, Saša Rakezić, Vasa Pavković, Zorica Jevremović, Marko Stojanović, Živojin Tamburić, Pavle Zelić i dr. svako na svoj način odgonetaju tajnu zvanu Maurović koja, kako vreme odniče, dobija uvek po novi veo tajnovitosti.

Priređivač ovog trobroja je Zdravko Zupan što garantuje značajan i interesantan materijal sakupljen i obrađen sa posebnom ljubavlju, znanjem i odgovornošću prema čitaocima. Na 250 stranica bogato ilustrovanog teksta (preko 200 ilustracija) među kojima je poseban tabak od 16 stranica samo sa ilustracijama nalaze se uglavnom najvažniji eseji koji se bave Maurovićevim stvaralaštvom, ali i neki koji se ovde javljaju po prvi put i koji će kasnije ulaziti u druge zbornike, zatim intervjui, sećanja, analize… Autori kao što su: Rudi Aljinović, Slavko Draginčić, Frano Dulibić, Franjo M. Fuis, Darko Glavan, Vera Horvat Pintarić, Ranko Munitić, Veselko Tenžera, Bogdan Tirnanić, Mata Bošnjaković, Bojan M. Đukić, Veljko Krulčić, Ješa Denegri, Slobodan Šijan, Dragoslav Jovanović, Saša Rakezić, Vasa Pavković, Zorica Jevremović, Marko Stojanović, Živojin Tamburić, Pavle Zelić i dr. svako na svoj način odgonetaju tajnu zvanu Maurović koja, kako vreme odmiče, dobija uvek po novi veo tajnovitosti. Saša Rakezić, Junak svoje priče

Knjiga je izbor najboljih tekstova (više od 40), koje su o Njegošu napisali domaći i strani autori, među kojima su Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Matija Bećković, Jovan Skerlić, Nikolaj Velimirović, Milovan Đilas… Na skoro 500 strana, bogato ilustrovanih fotografijama, sabrane su i najbolje pesme o najvećem srpskom poeti. Stihovi su iz pera Miloša Crnjanskog, Stevana Raičkovića, Branka Radičevića, Milorada Pavića, Laze Kostića, Ljube Simovića, Skendera Kulenovića… „Pustinjak cetinjski” – kako je zvao sebe; „tragični junak kosovske misli” – kako ga je nazvao Ivo Andrić; „koji je narodnu sudbinu doživljavao kao svoj lični doživljaj” – kako je napisao Slobodan Jovanović; „najjači i najdublji duh među srpskim piscima” – kako ga je ocenio Jovan Skerlić; „tako da do danas celo Srpstvo nema dva Njegoša” – kako je kazala Isidora Sekulić; „pesnik koji bi i da sav naš narod izumre, jasno i gorostasno sačuvao njegov lik među narodima” – kako je tvrdio Miloš Crnjanski; „sev munje naše u čovečanstvu, u Kosmosu” – kako se izrazio Milovan Đilas; „čija pojava ostaje izvan objašnjenja” – kako je zaključio jedan savremeni pesnik

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Трифуновић, Душко, 1933-2006 = Trifunović, Duško, 1933-2006 Перић, Раша, 1938- = Perić, Raša, 1938- Зубац, Перо, 1945- = Zubac, Pero, 1945- Зивлак, Јован, 1947- = Zivlak, Jovan, 1947- Грујичић, Ненад, 1954- = Grujičić, Nenad, 1954- Наслов Бескрајни плави круг : антологија модерног српског песништва : 1945-1995 / [приредио] Љубиша Ђидић Врста грађе поезија Језик српски Година 1997 Издање 1. изд. Издавање и производња Београд : Апостроф, 1997 (Београд : Портал) Физички опис 333 стр. ; 21 cm Други аутори - особа Ђидић, Љубиша, 1937- = Đidić, Ljubiša, 1937- Игњатовић, Срба, 1946- = Ignjatović, Srba, 1946- Збирка ǂБиблиотека ǂШум времена ; ǂкњ. ǂ71 Садржи и Пентаграм срца ; Благо, руком ; Забелело је / Драган Јовановић Данилов (280-282). Језеро / Славко Вукосављевић (86-87). Смрт песникова ; Судњи дан ; Здравица о Београду ; Поглед на свет ; Преливање гробова / Љубомир Симовић (116-120). Предосећање будућности ; Чистилиште ; Јесте дођу мени / Бранислав Петровић (152-157). Растанак ; Пред вратима ; Сусрет / Драган Драгојловић (203-204). Јабука ; Тролејбус 11 изнутра ; Циљ / Радомир Андрић (219-220). Гавриловићи ; Пријездина љубав / Манојле Гавриловић (230-231). ISBN 86-82211-90-4 ! (Пласт. с омотом) Напомене Тираж 1.300 Стр. 5-9: Предговор / Љубиша Ђидић Белешке о песницима: стр. 285-317 Стр. 319-322: Пола века српског песништва : антологичарски "засек" Љубише Ђидића / Срба Игњатовић УДК 821.163.41-14(082.2) Аутор - особа Трифуновић, Душко Перић, Раша, 1938- = Perić, Raša, 1938- Зубац, Перо, 1945- = Zubac, Pero, 1945- Зивлак, Јован, 1947- = Zivlak, Jovan, 1947- Грујичић, Ненад, 1954- = Grujičić, Nenad, 1954- Наслов Бескрајни плави круг : антологија модерног српског песништва : 1945-1995 / [приредио] Љубиша Ђидић Врста грађе поезија Језик српски Година 1997 Издање [1. изд.] Издавање и производња Београд : Апостроф, 1997 (Београд : Портал) Физички опис 333 стр. ; 21 cm Други аутори - особа Ђидић, Љубиша, 1937- = Đidić, Ljubiša, 1937- Игњатовић, Срба, 1946- = Ignjatović, Srba, 1946- Збирка Библиотека Шум времена ; књ. 71 ISBN 86-82211-90-4 (Брош.) Напомене Тираж 1300 Предговор / Љубиша Ђидић: стр. 5-9 Белешке о песницима: стр. 285-317 Пола века српског песништва : антологичарски "засек" Љубише Ђидића / Срба Игњатовић: стр. 319-322. УДК 821.163.41-14(082) miloš crnjanski momčilo nastasijević anica savić rebac aleksandar vučo rastko petrović dušan matić desanka maksimović milan dedinac marko ristić oskar davičo ljubiša jocić tanasije mladenović vasko popa svetislav mandić ivan lalić miroslav mika antić branko miljković tomislav mijović jovan hristić dušan duško trifunović ljubomir simović petar pajić vuk krnjević dobrica erić đoko stojičić vito marković milovan danojlić novica tadić darinka jevrić dragan jovanović danilov adam puslojić slobodan pavićević rajko petrov nogo pero zubac momo dimić boško tomašević

Istorijski roman Nikole Moravčevića Albion, Albion predstavlja uzbudljivu povest o Srbiji i Jugoslaviji u vreme Drugog svetskog rata. Drugi svetski rat je velika pozornica ovog romana koji prati kako same istorijske događaje i sudbine svojih junaka u njima, tako i političke igre velikih sila koje, iza same scene, presudno utiču na razvoj istorijskih prilika. >Poznat kao vrhunski pisac istorijskih romana, Nikola Moravčević je u romanu Albion, Albion, zasnovanom na višegodišnjem i pomnom istraživanju građe istorijske građe i arhiva, na sugestivan način predočio istoriju bez maski, sa svim primerima uzbudljivih događaja i surovih epizoda, ličnih tragedija i političkih odluka koje se prelamaju u životima običnog sveta. U romanu Albion, Albion Nikola Moravčević pred čitaoce izvodi čitavu galeriju poznatih istorijskih ličnosti (Čerčil i Idn, kralj Petar, Slobodan Jovanović, Draža Mihailović, Tito i Šubašić), ali i mnogobrojne junake koji su svoju uverljivost stekli zahvaljujući piščevoj imaginaciji. Velika priča o istorijskoj drami Drugog svetskog rata na našim prostorima i o političkim procesima skrivenim iza buke i besa istorije. Izvanredno uzbudljiv istorijski roman, nezaobilazan za svakoga ko želi da razume ulogu i sudbinu Srba u Drugom svetskom ratu, značajan je ne samo zbog načina na koji tretira konkretne događaje nego i zbog umešnosti kojom razotkriva gotovo nepromenjive mehanizme delovanja istorije. Opsežno delo pisano je na engleskom jeziku, a potom ga je sam autor preveo na maternji, srpski.

U sazvezdju samospoznaje-Sada i onda,ovde i tamo Slobodan Macura Bg.2003,140 str. cena 200 din. —————————————— Seksualna inteligencija Dr.Seri Konrad,Dr. Majkl Milbern Temeljna studija koja vas uci kako da povecate vas „seksualni IQ“ i postignete vece seksualno zadovoljstvo Bg.2001,mek povez,243 strane. cena 600 din. ——————————————– Kraj igre Milorad-Mica Jovanovic Bg.2005,mek povez,219 str. cena 600 din. —————————————– 37-Egipatska magija E.A.Volis Badz Bg.1987,mek povez.189 str. cena 400 din. ——————————————– 38-Okultni Rajh Dz.Herbert Brenan Bg.2000,153 str. cena 400 din. ————————————— Sjecanje na buducnost Erich von Daniken Bg.1973,mek povez 224 str. cena 200 din. ————————————— Ima li zivota posle smrti Autor i izdavac Pavlovic Dragoljub Bg.1990,87 str. 200 din. ————————————— Biblijski kod Majkl Drosnin Bg.2004,241 strana,mek povez cena 400 din. ————————————— Smrt i reinkarnacija Dusan Pajin Gornji Milanovac-1990,mek povez,102 str. 400 din. ————————————— PARALELNI SVET fantazija ili stvarnost B. D. Benedikt tvrd povez , latinica , 251 strana Decje novine – Gornji Milanovac , 1989. godine cena 400 din. ————————————— Zagonetke drevne nauke Endru Tomas NS.1988,mek povez,135 strana,cena 300 din ————— Na putu astralne projekcije Maksimovic Momir Bg.1995,204 str. cena 300 din. —— Dok misli stvaraju kosmos Svetozar Dj. Radisic Bg.2006,mek povez,164 str. Cena 700 din. —————— Erotska vlaska crna magija (zlocini „zavezanih“ ljubavnika) Desimir Milenovic Bg.2006,123 str. 300 din

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Марјановић, Воја Наслов Деца, писци и књиге : критике и прикази / Воја Марјановић Врста грађе др.књиж.облици Језик српски Година 1998 Издање 1. изд. Издавање и производња Београд : Bookland, 1998 (Сремска Каменица : Графоофсет) Физички опис 140 стр. ; 21 cm Збирка Посебна издања / Bookland Садржи и Излет у живот : Оливера Шијачки: Ко ће ми објаснити---, Сремпублик, Београд, 1997. (102-104). ISBN 86-7182-047-5 (Картон) Напомене Тираж 1.000 Белешка о аутору: стр. 139-140. Предметне одреднице Шијачки, Оливера, 1938- – "Ко ће ми објаснити---" Лукић, Драган, 1928- – "Капетанов сланик" Ерић, Добрица, 1936- – "Ћилим-Поље" Рогач, Благоје, 1949- – "Песничко огледало" Ђуричковић, Милутин, 1967- – "Чаролије" Николић, Душан Б., - – "Остао бих дете" Мартинов, Златоје, 1953- – "Свету на дар" Брајовић, Гордана, 1940-1996 – "Док трчиш боса" Краговић, Миломир, 1949- – "Лево крило" Обрадовић, Доситеј, 1742-1811 – "Басне" Веселиновић, Јанко, 1862-1905 – "Хајдук Станко" Максимовић, Десанка, 1898-1993 – "Прадевојчица" Ћопић, Бранко, 1915-1984 – "Магареће године" Раичковић, Стеван, 1928- – "Приче и бајке" Олујић, Гроздана, 1934- – "Седефна ружа" Лубардић, Јован, 1935- – "Дјечак и његов штит" Матицки, Миленко, 1936-2001 Станишић, Слободан, 1939- – "Алек Трејд" Витезовић, Милован, 1944- – "Лајање на звезде" Јовановић, Славица, - – "Јадна мама" Влајковић, Светозар, 1938- – "Узлетање" Алексић, Весна, 1963- – "Ветар је, Аја" Лакићевић, Драган, 1954- – "Принцеза и лав" Стојковић, Градимир, 1947- – "Буба" Илић, Милеса, 1950- – "Вилинска косица" Малетић-Врховац, Гордана, - – "Осунчано поље" Гончин, Милорад, - – "Како су постали књижевници" Делетић, Ратко, 1947- – "Миленко Ратковић" Српска књижевност за децу – 20в УДК 821.163.41(02.053.2).09"19" 821.163.41-4

Knjiga British-Serbian Relations from the 18th to the 21stCenturies (Britansko-srpski odnosi od XVIII do XXI veka) predstavlja do sada najpotpuniji tematski zbornik na ovu temu, koji je proizašao iz dve međunarodne konferencije održane u Londonu i Beogradu. Knjigu je uredio Slobodan G. Marković, a priloge su napisali autori s vodećih univerziteta i ustanova u Srbiji, Crnoj Gori, Mađarskoj i Britaniji, kao što su Univezitet u Beogradu, Balkanološki institut SANU, Londonska škola ekonomije i političkih nauka i Univerzitetski koledž u Londonu. Pored naučnika priloge su napisali i sadašnje i bivše diplomate Srbije i Velike Britanije. Autori su: Čedomir Antić, Saša Knežević, Dejvid Noris, Bojan Aleksov, Zorica Bečanović Nikolić, Slobodan G. Marković, Dragan Bakić, Dušan Babac, Erik Beket Viver, Radmila Radić, Zoran Milutinović, Milan Ristović, Vojislav Pavlović, Ranko Bugarski, Nenad Šebek, Vukašin Pavlović, Boris Hlebec, Vesna Goldsvorti, Katarina Rasulić, Lord Rendal od Aksbridža, amb. Denis Kif, amb. Aleksandra Joksimović, Dejvid Gauen, amb. Branimir Filipović, Kristofer Koker, Spiros Ikonomidis i DŽejms Ker-Lindzi. Knjiga pokriva period od boravka Dositeja Obradovića u Londonu 1784/85. do 2018. Obuhvaćeni su politički, diplomatski i kulturni odnosi dveju zemalja i dvaju naroda u prethodnih preko 230 godina. U prve dve celine obuhvaćene su glavne epizode iz istorije međusobnih političkih i kulturnih odnosa kao što su: Velika istočna kriza, uloga Vilijama Gledstona i Mis Irbijeve, izuzetni odnosi tokom Velikog rata, veze Srpske pravoslavne crkve i Anglikanske crkve, izučavanje Šekspira kod Srba, veze Britanki i Srbije, uloga srpskih anglofila, odnosi Kraljevine Jugoslavije i komunističke Jugoslavije s Velikom Britanijom i odnosi dinastija Vindzor i Karađorđević. U trećem delu obrađena je uloga pojedinih ustanova kao posrednika između dveju kultura, kao što su Katedra za anglistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Jugoslovenska i srpska sekcija Bi-Bi-Si-ja i Unija govornika engleskog jezika (English Speaking Union). Tu su i prilozi o saradnji pod međunarodnim sankcijama, pregled englesko-srpskih i srpsko-engleskih rečnika, ali i kako je to biti anglo-srpska književnica. Poslednju celinu čini analiza diplomatskih i političkih odnosa u ??? veku koja obuhvata različite aspekte razvijene međusobne saradnje, ali i niz osetljivih tema kao što su kosovsko pitanje, uticaj intervencionizma Ujedinjenih nacija, kao i šire pitanje odnosa Srbije i Zapada.

Zbirka od šezdeset kolumni koje je autor pisao u poslednje dve godine za dnevni list Politika. Iz recenzije: ’’Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama”, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi.’’ Milan Vitezović

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Гордић, Славко Наслов Врховни силник / Славко Гордић Врста грађе кратка проза Језик српски Година 1975 Издавање и производња Нови Сад : Матица српска, 1975 (Нови Сад : Будућност) Физички опис 145 стр. ; 20 cm Збирка ǂБиблиотека ǂ"Данас" ISBN (Картон са омотом) Slavko Gordić je rođen 1941. u Dabrici (Stolac, Hercegovina). Piše prozu, kjiževnu kritiku i esejistiku. Knjige proze: Vrhovni silnik, 1975; Drugo lice, 1998; Opit, 2004; Rub, 2010. Knjige eseja, kritika i studija: U vidiku stiha, 1978; Slaganje vremena, 1983; Primarno i nijansa, 1985; Poezija i okružje, 1988; Obrazac i čin – ogledi o romanu, 1995; „Pevač” Boška Petrovića, 1998; Ogledi o Veljku Petroviću, 2000; Glavni posao, 2002; Profili i situacije, 2004; Savremenost i nasleđe, 2006; Razmena darova, 2006; Kritičke razglednice, 2008; Traganja i svedočenja, 2011. Priredio je izabrane pesme Miodraga Pavlovića (1978), Stevana Tontića (1995), Jovana Jovanovića Zmaja (2003), izabrane pripovetke Veljka Petrovića (2000), izabrana dela Veljka Petrovića (2003), pripovedačko-romansijerski segment izabranih dela Milana Kašanina (2003) i tri knjige izabranih dela Ive Andrića (2010–2012). Pojedini esejističko-kritički tekstovi su mu prevođeni na nemački, poljski, mađarski, slovački, slovenački i francuski. Za knjigu Primarno i nijansa dobio je Nagradu Društva književnika Vojvodine za najbolju knjigu godine, za Profile i situacije nagrade „Laza Kostić” i „Đorđe Jovanović”, a za Razmenu darova Nagradu „Sreten Marić”. Dobitnik je Novembarske povelje Novog Sada i Nagrade za životno delo Društva književnika Vojvodine. Bio je dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, do 2009. godine, i glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske (1992–2004). Sada je profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu. Grafika na omotu Slobodan Pejovic

Iz recenzije: ’’Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama“, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi.’’ Milan Vitezović

Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića. "Duh i dah Beograda" je trideset četvrto objavljeno književno delo ovog autora i kliničkog oftalmologa. Knjiga Mirka Magaraševića "Duh i dah Beograda" predstavlja izuzetno inspirativno štivo i nudi mnoštvo mogućnosti da se povodom nje razmišlja i govori o Beogradu i Beograđanima. U srpskoj književnosti, kao što se zna, postoje dve tradicije lepog pisanja. Jednu, stariju, oličava Slobodan Jovanović. Drugu, ne mnogo mlađu, oličavaju Isidora Sekulić i Milan Kašanin, inače dve intelektualne i književne pojave koje Mirko Magarašević posebno uvažava. Po svom osobenom stilu, Magarašević pripada ovoj drugoj tradiciji. On piše primamljivo, vrlo probranim rečnikom, sa mnogo duhovitih stilskih obrta i reskih poenti. Takvim pisanjem on stvara izuzetnu atmosferu. Mirko Magarašević voli i priziva onaj Beograd u kome se „poštovala reč, namera i misao”, a sa sumnjom posmatra posledice čiji su uzroci razbaštinili i reč, i nameru, i misao. Predrag Protić

Izdanje na ruskom jeziku. Iz recenzije: ’’Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama”, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi.’’ Milan Vitezović

Englesko izdanje dela ’’Knjiga o Beogradu’’. Iz recenzije: ’’Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama“, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi.’’ Milan Vitezović

Reč izdavača: ’’Filmski centar Srbije objavio je monografiju Neda Arnerić: Čarobna melanholija koju je priredila Anita Panić, TV autorka i publicista. Knjiga je podeljena na osam poglavlja. Prvo poglavlje „Film” donosi sećanja filmskih stvaralaca koji su sarađivali sa Nedom Arnerić, a to su Rade Šerbedžija, Miodrag Brik Krivokapić, Lordan Zafranović, Branko Cvejić, Milan Jelić, Goran Marković, Meto Jovanovski, Nikola Kole Angelovski, Miloš Radivojević i Dejan Karaklajić. U drugom poglavlju „Filmske impresije” nalaze se tekstovi o Nedi Arnerić koje su napisali Daniel Rafaelić, Veljko Krulčić, Goran Jovanović, Dževdet Tuzlić, Dejan Dabić i Stojan Sinadinov, dok su u trećem poglavlju „Zvezdana prašina” sabrani članci o glumici objavljivani u brojnim časopisima, knjigama i sajtovima, a čiji su autori Mira Boglić, Aleksandar Mandić, M. Pepić, Zoran Petrović, Zoran Janković, Slobodan Šijan i Rajko Grlić. Četvrto poglavlje „Pozorište” fokusirano je na pozorišnu karijeru Nede Arnerić (uz tekstove Milice Kralj, Aleksandra Alača, Lazara Ristovskog, Dušana Kovačevića, Svetozara Cvetkovića…), peto poglavlje „Televizija” bavi se televizijskim ulogama naše istaknute glumice (kroz sećanja Stanka Crnobrnje, Vladimira Aleksića i Hrvoja Barišića), dok se u šestom poglavlju „Likovnost” nalazi tekst Suzane Spasić „Vojna deca”. Poslednja dva poglavlja, kako je saopštio Filmski centar Srbije, donose filmsku i televizijsku filmografiju Nede Arnerić i spisak uloga ostvarenih u pozorištu, kao i spisak nagrada koje je glumica osvojila za svoje filmsko stvaralaštvo. Knjiga se završava tekstovima Anite Panić i Daniela Rafaelića. Monografija je obogaćena brojnim arhivskim fotografijama, od kojih su neke malo poznate široj javnosti, a knjigu je dizajnirao Borut Vild. Urednik izdanja je Miroljub Stojanović.’’

Poznavanje jednog naroda i njegove kulture i države počinje od pojedinaca, ljudi čiji duh stremi ka nepoznatom, odnosno pobuda za ispunjenjem nekog cilja. Iz pojedinačnih poseta stranim zemljama obično se rađa, i s vremenom sve više jača, i interesovanje za odnose među njihovim narodima, pa tako, na kraju, dolazi i do uspostavljanja prvih susreta dveju država. Istorijski odnosi između srpskog i švajcarskog naroda bili su oduvek prijateljski. Švajcarska je u XIX veku bila moderna parlamentarna demokratija i liberalna zemlja, sa razvijenim društvenim odnosima i visokom stopom razvoja. Posebno je bilo napredno više i visoko školstvo. U njenim najvećim gradovima postojali su univerziteti na kojima su studirali mnogi poznati ljudi iz sveta. Svoje istraživanje o odnosima Srba i Švajcaraca u prošlosti usmerio sam na vremenski period između 1850. i 1918. godine. Kao istoričar književnosti, znao sam da su u Švajcarskoj studirali Jovan Dučić, Jovan Skerlić, Slobodan Jovanović i mnogi drugi srpski intelektualci, pa sam prvo želeo da istražim koliko se srpskih mladića školovalo u Švajcarskoj. Pregledao sam sve polugodišnje i godišnje službene izveštaje, biltene obima do stotinak strana, sa šest najvećih univerziteta. Trebalo je brižljivo prelistati više od osamsto spomenutih knjižica. Na Univerzitetu u Cirihu pregledao sam i upisnice za oko dvesta pedeset studenata. Naposletku sam utvrdio da je do kraja 1918. godine na univerzitetima u Švajcarskoj studiralo više od osam stotina srpskih mladića i devojaka. Pre mojih istraživanja, o srpskim akademcima znalo se samo da je u ovoj zemlji studiralo najviše tristotinak visokoškolaca. To me je ohrabrilo, pa sam pregledao gotovo sve brojeve dnevnih listova "Lozanska gazeta" (Gazette de Lausanne) i "Ženevske novine", koje su izlazile od 1850. do 1918. godine. Ovaj posao sam obavljao kontinuirano više godina. Oba lista izlazila su svakodnevno, izuzev nedeljom. Usput sam pregledao i manji broj raznih periodičnih izdanja - časopisa, revija i sl. Sve što sam našao, zabeležio sam, manji broj tekstova kopirao, a sasvim kratke vesti prepisao. Tako sam sakupio istorijsku građu o ratovima Srbije protiv Turaka, Bugara, Austrougara i Nemaca iz spomenuta dva dnevna lista koji su izlazili u romanskoj Švajcarskoj Autor

Filmski centar Srbije objavio je monografiju Neda Arnerić: Čarobna melanholija koju je priredila Anita Panić, TV autorka i publicista. Knjiga je podeljena na osam poglavlja. Prvo poglavlje „Film” donosi sećanja filmskih stvaralaca koji su sarađivali sa Nedom Arnerić, a to su Rade Šerbedžija, Miodrag Brik Krivokapić, Lordan Zafranović, Branko Cvejić, Milan Jelić, Goran Marković, Meto Jovanovski, Nikola Kole Angelovski, Miloš Radivojević i Dejan Karaklajić. U drugom poglavlju „Filmske impresije” nalaze se tekstovi o Nedi Arnerić koje su napisali Daniel Rafaelić, Veljko Krulčić, Goran Jovanović, Dževdet Tuzlić, Dejan Dabić i Stojan Sinadinov, dok su u trećem poglavlju „Zvezdana prašina” sabrani članci o glumici objavljivani u brojnim časopisima, knjigama i sajtovima, a čiji su autori Mira Boglić, Aleksandar Mandić, M. Pepić, Zoran Petrović, Zoran Janković, Slobodan Šijan i Rajko Grlić. Četvrto poglavlje „Pozorište” fokusirano je na pozorišnu karijeru Nede Arnerić (uz tekstove Milice Kralj, Aleksandra Alača, Lazara Ristovskog, Dušana Kovačevića, Svetozara Cvetkovića…), peto poglavlje „Televizija” bavi se televizijskim ulogama naše istaknute glumice (kroz sećanja Stanka Crnobrnje, Vladimira Aleksića i Hrvoja Barišića), dok se u šestom poglavlju „Likovnost” nalazi tekst Suzane Spasić „Vojna deca”. Poslednja dva poglavlja, kako je saopštio Filmski centar Srbije, donose filmsku i televizijsku filmografiju Nede Arnerić i spisak uloga ostvarenih u pozorištu, kao i spisak nagrada koje je glumica osvojila za svoje filmsko stvaralaštvo. Knjiga se završava tekstovima Anite Panić i Daniela Rafaelića. Monografija je obogaćena brojnim arhivskim fotografijama, od kojih su neke malo poznate široj javnosti, a knjigu je dizajnirao Borut Vild. Urednik izdanja je Miroljub Stojanović. Anita Panić je autorka monografija o Petru Kralju („Kralj”, Službeni glasnik, 2013) i Mileni Dravić („Ključ snova”, Filmski centar Srbije i Službeni glasnik, 2018).

Odabrani radovi i autori : ZRNO SLOBODE – Nebojša Đurđević KIKICE – Gordana Radovanović ČERGARSKA – Gordana Radovanović KIŠA – Gordana Radovanović ZAVEŠTANJE – Gordana Radovanović HAIKU – Gordana Radovanović ZABORAVLJENA MISIJA – Snežana Marko – Musinov ISPOD POVRŠINE – Snežana Marko – Musinov OSLUŠKIVANJE – Snežana Marko – Musinov OPROŠTAJ – Tamara Kuzmanović – Tamkuz PRELJUBA (I RASKID) – Tamara Kuzmanović – Tamkuz NAŠ DOM JE DALEKO – Petar Jovanović MOJ LET SA VAMA – Alma Buljubašić Maglić TEBI MAJKO – Alma Buljubašić Maglić TRAŽILA SAM TE – Vera Bosazzi PROLJEĆE U NAMA – Vera Bosazzi SANJAR – Vera Bosazzi KAD TIŠINA GOVORI – Vera Bosazzi NAIVNO BUDALASTA – Ilinka Marković KAO VETAR – Ilinka Marković SLIKA SELA – Mladomir Knežević FIGURA – Mladomir Knežević TEBE HOĆU – Mladomir Knežević PROLJETNI PROGRAM – Hajro Ikić JESEN – Hajro Ikić GRADSKE MAKAZE – Hajro Ikić HIMNA ZAVIČAJU – Hajro Ikić SINE, PODIGNI RUČNU – Hajro Ikić PISMO DOKTORU – Hajro Ikić I KADA ĆUTIM – Nadica Ilić REVOLUCIJA – Sanda Ristić – Stojanović U SNU – Matija R. Drljača VIRNA – Spomenka Denda Hamović PROLEĆE JEDNE ZIME – Marina Raičević ČUVARI – Marina Raičević CRTEŽI – Emir Bajrović SVJEDOCI – Emir Bajrović NEVINI DJEČAK – Emir Bajrović MATI – Zorana Gavrilović BANATSKE BULKE – Saša Milivojev ZVUK SLOBODE – Saša Milivojev ŠEMA – Gordana Vladisavljević KITIĆI – Gordana Vladisavljević PESNIK – Gordana Vladisavljević NE VERUJ – Gordana Vladisavljević NEKOM – Dragica Beka Savić MERE I DUŽINE – Olivera Šestakov NE DAM JUTRU – Slobodan Cvitković BUDNA SAM – Biljana Hukić SLOM – Zoran Tankosić MAJCI – Zoran Tankosić FANTOM – Zoran Tankosić NEIZBEŽNOST – Verica Milosavljević SVEDOČANSTVO RAJA I PAKLA – Mirjana Đapo ZABRANJENO VOĆE – Jovan Bajc OTVORENO SRCE - Avdulah Ramčilović PUT KROZ ŽIVOT – Avdulah Ramčilović MAJKA – Avdulah Ramčilović U KRILU LASTE – Jasmina Ćirković ZRENJE – Jasmina Ćirković MOJ PESNIK – Jelena Jeka Kočović PRATNJA – Nada Ranković BAKA I DEKA – Nada Ranković RIJEČI – Suada Suljić Sokolović ZMIJA – Tatjana Tomić OPSTOJNOST BAJKE – Tatjana Tomić UČMALOST – Čedna Radinović Lukić Lalić ATLAS U KOŽNOM POVEZU – Milan S. Kosović MALECKA – Tanja Ajtić IGRA – Tanja Ajtić TIŠINA – Tanja Ajtić CRTEŽI – Jelisaveta Popović PERSEFONA – Milan Marjanović MOŽDA JE MJESEC KRIV – Ognjenka Kalajdžić ŽENA I IGRAČKA – Onjenka Kalajdžić USPORI MALO – Ognjenka Kalajdžić MOJA SAMOĆA – Ognjenka Kalajdžić CRTEŽI – Dušan Kostadinov KADA SPAVAM – Slađana Bajčić AKO POKLEKNEM – Svetlana Mitič AMFORA – Nada Panić IZGOVOR – Nada Panić LAHOR – Nada Panić NAR – Nada Panić ODA PROLEĆU – Nada Panić ORHIDEJE – Nada Panić OSTANI – Nada Panić PROZOR – Miloš Marjanović MINUT ĆUTANJA – Miloš Marjanović KAD PROLEĆE KASNI – Miloš Marjanović ŽALOSNI DUD - Miloš Marjanović DEČAK I MORE – Miloš Marjanović SLIKE – Irena Vučković JER– Margita Zmijanović RANA – Margita Zmijanović U KAPIMA KIŠE – Margita Zmijanović SVE MOJE JUČE I SVE MOJE SUTRA – Margita Zmijanović MORE – Margita Zmijanović KAKAV JE OVO DAN – Margita Zmijanović BEŠE SE DESILO – Mirjana Magura POBEĐEN – Gordana Žakić ŽIVOT – Nina Novak Oiseau TRAŽENJE – Nina Novak Oiseau U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM VREMENOM – Nina Novak Oiseau BLAGOSLOV NOĆI – Violeta Marić Penić ČOVEK – Mirjana Milačić - Bajić PALAC NA KALENDARU – Mirjana Milačić - Bajić PESMA BEZ REČI – Mirjana Milačić – Bajić KOLAŽI – Marijana Maja Jotić ZVEZDA MALA – Marijana Maja Jotić VUK – Marijana Maja Jotić PLAMEN KAMINA – Milica Opačić SELFI – Milica Opačić MOJA REKA – Plamenka Đogo Vulić MJESEC I JA – Zada Šahdanović STARI NOVČIĆ – Zada Šahdanović LEK – Đorđe Simić IMENA MIRA – Cvija Ašćerić – Mitrović STOTI STIH – Haris Bukarić CRTEŽI – Haris Bukarić DAS U DJECI KRILA – Ensar Bukarić MOJ SVIJET – Ensar Bukarić MOJA PESMA – Mevlida Kecap SADE SATI – Roksanda Kovačević DANAS TE NE VOLIM II – Roksanda Kovačević NENAPISANA PESMA – Roksanda Kovačević ISTINA – Jasmina Valentić TRENA - Jasmina Valentić SLIKA – Vesna Đukanović NEĆU DA TE POKLANJAM – Vesna Đukanović PESMA O RAŠI POPOVU – Čika Peca KIČ – Albina Pramenković ČOVJEK – Sonja Padrov Tešanović DA TE PITAM – Sonja Padrov Tešanović ELEKTRIČNA ENERGIJA – Sonja Padrov Tešanović JEDINICA – Sonja Padrov Tešanović NAREDBA – Sonja Padrov Tešanović PALAC – Sonja Padrov Tešanović TO JE ZATO ŠTO SI MALI – Sonja Padrov Tešanović ZNAŠ TO JE ONO… - Sonja Padrov Tešanović TRAG U STOPAMA – Ramiz Šaćirović PROLJEČNA SNOHVATICA – Ramiz Šaćirović PTICE KOJE KRUŽE – Nevenka Bošnjak – Čolić PRODAVNICA SNOVA – Nebojša Stojoski KARIKATURA – Nikola Dragaš PREKASNO IZGOVORENO SLOVO – Violeta Aleksić ZVEZDO SJAJNA – Violeta Aleksić ČITAČI SNOVA – Gordana M Jovanović FOTOGRAFIJE – Gordana M Jovanović VISOKI DEČANI – Gordana M. Jovanović KRAJ BAJRAKLI DŽAMIJE – Gordana M Jovanović KAD BUDEMO STARI – Kosta Kosovac GLAD – Kosta Kosovac NOĆNOM PEŠAKU – Kosta Kosovac POEZIJA – Kosta Kosovac MIRIS LIPE – Vesna Oborina DA SAM JA - Vesna Oborina DALJINA - Ana Žigić IGRA ZAVOĐENJA – Ramona Žugić RAĐANJE VENERE – Ramona Žugić VIOLINSKI KLJUČEVI – Ružena Kraćica KAPLJICA KIŠE – Svetlana Pantović Žilo MALI – Svetlana Pantović Žilo MALO – Svetlana Pantović Žilo NIŠTA TE NEĆU PITATI – Svetlana Pantović Žilo PLIMA – Svetlana Pantović Žilo MJESTO JEDNO ČUVAM ZA TE – Merima Mustafić NAJLJEPŠA MISAO – Merima Mustafić RIJEČ O NAMJERI – Amina Mustafić DRUGAČIJA ISTINA – Amina Mustafić ON – Ružica Golubović ONA – Ružica Golubović PITAM SE – Ružica Golubović NOĆAS I ZAUVEK - Ružica Golubović CRVENA KOČIJA – Marko Marinković RAMENA – Saša Marinković PREDSKAZANJE – Slavica Klein TI SI NELA DRUGA – Luz EGO - Luz LAŽ – Maja Grčić Sara

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Centar film : 1966-1996 / [urednici Slobodan Vukšić, Dragan Milosavljević] Врста грађе књига Језик српски, енглески Година 1997 Издавање и производња Beograd : Centar film ; Kragujevac : Prizma, 1997 (Kragujevac : Prizma) Физички опис 134 str, [32] str. s tablama ; 24 cm. Други аутори - особа Милојевић, Ђорђе Милосављевић, Драган Вукшић, Слободан ISBN 86-7084-013-8 (broš.) Centar film (prvobitno Servis FRZ, pa Centar FRZ SR Srbije) je preduzeće za proizvodnju filmova, distribuciju filmskog i TV programa.[1] Sadržaj/Садржај 1 Istorija 2 Koprodukcije 3 Rukovodioci 4 Produkcija filmova (od 1978. kao Centar film) 5 Izvori 6 Spoljašnje veze Istorija Centar film je pokrenut maja 1966. godine prvobitno kao Servis filmskih radnih zajednica. Početkom 70-ih godina promenilo je naziv u Centar Filmskih radnih zajednica SR Srbije, a konačan naziv Centar film dobili su 1978. godine. Od prvobitnog servisa filmskih radnih zajednica izrastao je u ugledno preduzeće koje je svojom organizacijom rada, proizvedenim filmovima i osvojenim nagradama steklo ozbiljan ugled u zemlji i inostranstvu. Centar film je predstavljao susretište mnogobrojnih autora različitih generacija i različitih stvaralačkih opredeljenja. Sa Centar filmom su sarađivali istaknuti filmski autori, a neki od njih su: Žika Mitrović (Nož, Brat doktora Homera, Operacija Beograd, Ubistvo na podmukao i svirep način i iz niskih pobuda) Miomir Stamenković (Vuk sa Prokletija, SB zatvara krug, Devojački most, Neka druga žena, Opasni trag, Lager Niš) Zdravko Randić (Opklada, Tragovi crne devojke, Leptirov oblak) Živojin Pavlović(Kad budem mrtav i beo, Buđenje pacova, Zaseda, Crveno klasje, Hajka, Dezerter) Puriša Đorđević (Kiša, Pavle Pavlović, Skerco) Dragovan Jovanović (Devojka sa Kosmaja, Protiv Kinga) Soja Jovanović (Pusti snovi, Silom otac) Žorž Skrigin (Koraci kroz magle) Predrag Golubović (Crveni udar, Sezona mira u Parizu, Progon) itd. Centar film je pružao svesrdnu podršku u to vreme većem broju mladih filmskih autora koji su upravo sedamdesetih i osamdesetih godina stekli punu umetničku afirmaciju u produkciji Centar filma. Ovde se mogu spomenuti dela sledećih autora: Goran Paskaljević (Čuvar plaže u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Zemaljski dani teku, Poseban tretman, Suton, Varljivo leto 68) Goran Marković (Specijalno vaspitanje, Nacionalna klasa, Tajvanska kanasta, Sabirni centar) Srđan Karanović (Miris poljskog cveća, Petrijin venac, Nešto između, Za sada bez dobrog naslova, Virdžina) Slobodan Šijan (Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Davitelj protiv davitelja), itd. Filmska dela Centar filma predstavljaju bogatsvo, raznovrsnost i ona su dela od trajne i nezaobilazne vrednosti za celokupnu eks-jugoslovensku i srpsku kinematografiju. Koprodukcije Centar film je ostvario koproducije filmova krajem 70 ih i početkom 80 ih godina sa velikim filmskim i tv kućama širom bivše Jugoslavije. Tu su: Jadran film Zagreb (Atentat u Sarajevu, Seljačka buna 1573, Za sreću je potrebno troje, Rani snijeg u Minhenu) TV Zagreb (Ritam zločina, Treći ključ) Zagreb film (San o ruži) Viba film Ljubljana (Oksigen, Begunac, Crveno klasje), Autorski studio Ljubljana (Poslednja stanica)) Filmski studio Skoplje (Ukleti smo, Irina) Sutjeska film Sarajevo (Sutjeska, Partizanska eskadrila) TV Sarajevo (Žena s krajolikom, Ovo malo duše, Stanica običnih vozova) Forum Sarajevo (Od zlata jabuka) Rukovodioci Centar film je osnovao poznati scenarista i glumac Dušan Perković (1927-2000) koji je inače predstavljao glavnog organizatora proizvodnje i distribucije filmova koje je uradio Centar film u svojoj kuhinji. Uspio je da angažuje slobodne filmske radnike koji su rukovodili realizacijom filmova tokom 70 i 80 godina poput Slobodana Roganovića, Radivoja Popovića, Aleksandra Radulovića, Boška Savića, Nikole Popovića, Milana Žmukića (1922-1996) i Đorđa Milojevića (1939-2001). Filmovi u produkciji Centar filma su imali veliku gledanost u bivšoj Jugoslaviji a i u Evropi po čemu svedoče brojne nagrade koje su njihovi filmovi dobijali u inostranstvu. Centar film je privatizovan tokom 2000—ih godina i tad prelazi u društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i danas se na čelu kompanije nalazi Jadranka Blanuša-Vučković. U poslednje vreme se dosta bave produkcijom dokumentarnih filmova (u okviru serijala Ličnosti i događaji snimljen je do sada 51 film o životu poznatih srpskih vojskovođa i glumaca), izdavanjem knjiga iz oblasti kinematografije, uvozom i plasmanom filmskog i tv programa. Produkcija filmova (od 1978. kao Centar film) Filmografija God. Naziv Uloga 1970.-te 1978. Boško Buha film i tv serija 1978. Paviljon 6 1979. Lične stvari 1979. Usijanje 1979. Nacionalna klasa 1979. Poslednja trka 1979. Zemaljski dani teku 1979. Partizanska eskadrila 1980.-te 1980. Dani od snova 1980. Petrijin venac film i tv serija 1980. Poseban tretman 1980. Ko to tamo peva 1981. Ritam zločina 1981. Pad Italije 1981. Erogena zona 1981. Sezona mira u Parizu 1981. Neka druga žena 1982. Suton 1982. Progon 1982. Idemo dalje film i tv serija 1983. Poslednja oaza dokumentarni film 1983. Treći ključ 1983. Nešto između film i tv serija 1983. Igmanski marš 1984. Rani snijeg u Minhenu 1984. Čudo neviđeno 1984. O pokojniku sve najlepše 1984. Varljivo leto 68 1984. Davitelj protiv davitelja 1984. Opasni trag 1985. Tajvanska kanasta 1985. Za sreću je potrebno troje 1986. San o ruži 1986. Lepota poroka 1986. Od zlata jabuka 1987. Svet koji nestaje dokumentarni film 1987. Kraljeva završnica 1987. U ime naroda 1987. Oficir s ružom 1987. Lager Niš 1988. Za sada bez dobrog naslova 1988. Drugi čovek 1988. Suncokreti 1989. Boj na Kosovu 1989. Sabirni centar 1989. Žena s krajolikom TV drama 1990.-te 1990. Stanica običnih vozova TV drama 1990. Ambasador je ubijen u Stokholmu dokumentarni film 1991. Ovo malo duše TV drama 1991 Virdžina 1992. Jevreji dolaze 1992. Dezerter 1993. Tri karte za Holivud 1994. Skerco 1996. Vek filma u Srbiji dokumentarni film 1996. Stevan Mokranjac dokumentarni film 1996. Nikola Pašić dokumentarni film 1996. 160 godina teatra Joakim Vujić dokumentarni film 1997. Vojvoda Živojin Mišić dokumentarni film 1997. Mija Aleksić 1922-1995 dokumentarni film 1997. Pavle Vujisić 1922-1988 dokumentarni film 1998. Zoran Radmilović 1933-1985 dokumentarni film 1998. Milivoje Živanović 1900-1976 dokumentarni film 2000.-te 2003. Bora Todorović dokumentarni film 2003. Ružica Sokić dokumentarni film 2006. Nikola Simić dokumentarni film 2010. Bogdan Diklić dokumentarni film 2013. Zmaj i Dunav dokumentarni film Izvori „Centar film Beograd”. Arhivirano iz originala 2017-06-28. Pristupljeno 2017-07-04. Spoljašnje veze Centar film na Internet Movie Database ((en)) [sakrij]vru Jugoslavenska kinematografija Filmovi Igrani (partizanski) Kratki Dokumentarni Animirani Yugoslavia film clapperboard.svg Biografije Glumci Glumice Režiseri Scenaristi Producenti Kritičari Akademije Beograd Ljubljana Novi Sad Sarajevo Skopje Zagreb Organizacije Hrvatski filmski savez Udruženje filmskih radnika BiH Udruženje filmskih umetnika Srbije Kompanije Avala Film Bosna film Centar film Centar FRZ Croatia film Dunav film Jadran film Lovćen film Sinema dizajn Triglav film Zagreb film Festivali Animafest FEST Filmski susreti Festival jugoslavenskog filma u Puli Nagrade Nagrada Pavle Vuisić Zlatna arena Po republikama Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Kategorije: Nastanci 1978.Jugoslavenske filmske kompanijeSrpska kinematografija Напомене Tekst na srp. i engl. jeziku Tiraž 1.000 Godišnjica jednog verovanja u budućnost / Đorđe Milojević ; Anniversary of faith in the future / Đorđe Milojević: str. 7-10, 73-76. Предметне одреднице Филм, играни -- Србија -- 1966-1996 Филм, документарни -- Србија -- 1966-1996 УДК 791.43(497.11)"1966/1996" 791.43-92(497.11)"1966/1996"

Detalji predmeta Stanje Polovno Часопис “Техника” је наш водећи научно - стручни часопис из области техничких наука и струка који, у издању Савеза инжењера и техничара, континуирано излази 76 година. У часопису се објављују радови сврстани по областима: Нови материјали; Наше грађевинарство; Рударство, геологија и металургија; Машинство; Електротехника; Саобраћај; Менаџмент; Квалитет - ИМС, стандардизација и метрологија, као и сталне рубрике: прегледи књига и часописа, прикази научних и стручних скупова у земљи и иностранству, информације о техничким новостима као и пропагандне поруке домаћих и иностраних организација. Сви објављени радови обавезно пролазе кроз стручну рецензију Редакционих одбора у чијем саставу се налазе најеминентнији стручњаци из наведених области: професори универзитета из земље и иностранства, доктори наука запослени у институтима и развојним центрима, као и бројни стручњаци из привреде, чиме је обезбеђен висок научни и стручни ниво радова. Објављени радови се реферишу у угледним светским рефералним часописима: Geotechnicаl Abstrаcts, Metаls Abstrаcts, Chemicаl Abstrаcts, Electricаl аnd Electronics Abstrаcts, Science Abstrаcts, Ergonomics Abstrаcts и рефералним журналима VINITI-а. Такође се обрађују за иностране базе података: INSPEC, METADE (M. I., UK), CASEARCH (CA, USA). Министарство науке и заштите животне средине сврстало је часопис “Техника” у прву категорију водећих 10 часописа ове врсте у земљи. УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ЧАСОПИСА "ТЕХНИКА" ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ЧАСОПИСА Проф. др НЕБОЈША БОЈОВИЋ, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ЧАСОПИСА Сепарат "Нови материјали" - проф. др ДРАГАН УСКОКОВИЋ, Институт техничких наука САНУ Сепарат "Наше грађевинарство" - проф. др БРАНКО БОЖИЋ, Грађевински факултет Универзитета у Београду Сепарат "Рударство, геологија и металургија" - проф. др ДРАГАН ИГЊАТОВИЋ Рударско геолошки факултет Универзитета у Београду Сепарат "Машинство" - проф. др БОШКО РАШУО, Машински факултет Универзитета у Београду Сепарат "Електротехника" - проф. др МИЛО ТОМАШЕВИЋ Електротехнички факултет Универзитета у Београду Сепарат "Саобраћај" - проф. др ЈАДРАНКА ЈОВИЋ, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду Сепарат "Менаџмент" - проф. др ВУЈАДИН ВЕШОВИЋ, Инжењерска академија Србије Сепарат "Квалитет - ИМС стандардизација и метрологија" - мр ЗОРАН ПЕНДИЋ, СИТС БРОЈ 5/2012 година LXVII No. 5 ISSN 0040-2176 UDC: 62(062.2)(497.1) Обавештење за ауторе Поштовани аутори, молимо Вас, да уколико током израде својих радова користите и материјал публикован у часопису "Техника", приликом навођења референци наведете само назив часописа, а не и назив сепарата у часопису у оквиру кога је рад који цитирате публикован. Значи потребно је навести само "Техника", а никако "Техника - Нови материјали" или "Техника-Наше грађевинарство" и сл. Будући да категорисање часописа зависи између осталог и од цитираности, а да се при изради библиометријских података за часописе не узимају у разматрање цитати у којима је поред назива часописа наведен и назив сепарата, приморани смо да Вам скренемо пажњу на ово. Хвала унапред на разумевању. Редакција часописа "Техника" НОВИ МАТЕРИЈАЛИ 1. СМИЉА МАРКОВИЋ, АНА СТАНКОВИЋ, ЉИЉАНА ВЕСЕЛИНОВИЋ, ЗОРАН СТОЈАНОВЋ, ДРАГАН УСКОКОВИЋ Креирање морфологије и величине честица ZnO прахова НАШЕ ГРАЂЕВИНАРСТВО 2. БРАНКО БОЖИЋ, ДРАГАНА МИЛИЋЕВИЋ Процена вредности непокретности и њена улога у одрживом развоју тржишта непокретности у Републици Србији 3. ДРАГОЉУБ ГРБИЋ Прилог приближној методи деформације 4. МИЛАН ПЕТРОВИЋ, ДУШАН ПРОДАНОВЋ, МИЛОШ СТАНИЋ, НЕМАЊА БРАНИСАВЉЕВИЋ Могућности за прорачун протока на кишној канализационој црпној станици – пример КЦС Нова 1, Нови Београд РУДАРСТВО, ГЕОЛОГИЈА И МЕТАЛУРГИЈА 5. ЗОРАН ВАДУВЕСКОВИЋ, МИЛАН ЖИВКОВИЋ, НЕНАД ВУШОВИЋ, ДЕЈАН СТЕВАНОВИЋ, МИРЈАНА ЈОВАНОВИЋ Дугорочно планирање експлоатације на површинском копу „Церово“ код Бора 6. АЛЕКСАНДРА ИВАНОВИЋ, СИЛВАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ, ВЕСНА МАРЈАНОВИЋ, НИКОЛА ВУКОВИЋ Испитивање утицаја јона бакра на карактеристике сребрног праха добијеног електролитичким таложењем из нитратног раствора МАШИНСТВО 7. МАРКО ЕКМЕЏИЋ, БОШКО РАШУО Србија и ЦЕРН – загрљај моћног дива 8. МИЛОШ ЉУБОМИРОВИЋ Израда дијаграма нападног момента редукцијом сила у ослоне тачке 9. АЛЕКСАНДРА ЈОВАНОВИЋ, МИРКО ЈОВАНОВИЋ Формирање математичког модела погодности одржавања пнеуматских дигиталних система аутоматског управљања ЕЛЕКТРОТЕХНИКА 10. МИЛКА ПОТРЕБИЋ, ДЕЈАН ТОШИЋ Микроталасни резонатор са квази-концентрисаним компонентама 11. МАРКО ШУШИЋ, АЛЕКСАНДАР ЋОСИЋ, ДУШКО КАТИЋ Интегрисани приступ планирању и праћењу трајекторија мобилних робота у простору непокретних препрека 12. МИЛОЈЕ КОСТИЋ Прорачун и анализа додатних губитака у гвожђу асинхроних мотора 13. СТАНКО СТАНКОВ Конфигурација фотонапонске електране САОБРАЋАЈ 14. ЈЕЛЕНА ПОПОВИЋ Утицај паркирања на капацитет раскрсница 15. ЛАЗАР ЋИРАКОВИЋ, СМИЉАН ВУКАНОВИЋ Новине у Америчком приручнику за капацитет (HCM) 2010. година за сигналисане раскрснице 16. МИРЗА ПОЗДЕР Модел предикције буке заснован на саобраћајним истраживањима МЕНАЏМЕНТ 17. СПАСЕНИЈА ОЖЕГОВИЋ, ДРАГАНА ШАРАЦ, МОМЧИЛО КУЈАЧИЋ Организациони аспект управљања кључним купцима у поштанском саобраћају 18. ВИДАК ЛАБОВИЋ Односи с јавношћу у функцији управљања и рада локалне управе 19. ЉИЈАНА СТОШИЋ, ПЕТРОНИЈЕ ЈЕВТИЋ Вештина организовања профитабилног рада 20. ПАНТО ПЕШИЋ Модел управљања процесом финансирања развоја малих и средњих предузећа КВАЛИТЕТ ИМС, СТАНДАРДИЗАЦИЈА И МЕТРОЛОГИЈА 21. ЂУРЂЕ МИЛАНОВИЋ, ВЈЕКОСЛАВ САЈФЕРТ, СЛОБОДАН ОБРАДОВИЋ, СРЂАН МИЛАНОВИЋ, ЗОРАН ЛАТИНОВИЋ Intensity and Dose Radiation Distribution in Plan-parallel Square Cross Section UV Reactor for Angular Wall Reflection Coefficient Dependence 22. ДАНИЈЕЛА ВУКОВИЋ Образовање за све – Примена стандарда УН и ЕУ у образовању ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у сиситему Републике Србије 23. МИЛОШ ВОРКАПИЋ, МАРКО СТАРЧЕВИЋ, ДРАГАН ЋОЋКАЛО, СИНИША МИНИЋ Анализа производње мале серије са развојем нове технологије