Kroz svoj karakterističan stil pisanja, Skruton ne samo što ocrtava konture modernog konzervativizma, već i prenosi svoju iskrenu strast prema staromodnoj pristojnosti i vrednostima koje su ključne za opstanak naše civilizacije. On argumentovano tvrdi da, iako bi čovečanstvo moglo preživeti bez konzervativnog pogleda, sigurno ne bi moglo procvetati. “Kako biti konzervativan” nije samo knjiga za političke analitičare i filozofe; ona je apel svima koji teže da očuvaju temeljne vrednosti u vremenu brzih promena i moralne relativnosti. Skrutonova knjiga pruža duboko promišljanje o tome kako živeti ispunjen i smislen život u skladu sa tradicionalnim vrednostima, dok istovremeno ostajemo otvoreni za neophodne promene.

Knjiga istražuje kako su ekonomske, društvene i političke promene pod kapitalizmom uticale na stvaranje i recepciju književnih dela, kao i na samu praksu književnog stvaralaštva. Proučavajući odnos između književnosti i kapitalizma, autori razmatraju kako su književni tekstovi odražavali, kritikovali ili podržavali kapitalistički sistem, kao i kako su sami pisci bili pogođeni ekonomskim uslovima u kojima su stvarali. Kroz fragmente iz istorije književnosti i analizu relevantnih teorijskih pristupa, Lošonc i Gvozden osvetljavaju kompleksnost ove teme i pokazuju kako su književnost i kapitalizam međusobno oblikovali jedno drugo kroz vreme. Knjiga pruža dublje razumevanje dinamike između kreativnog izraza i ekonomskih sila, te podstiče čitaoce na promišljanje o ulozi književnosti u kapitalističkom društvu.

Dodatne informacije Pisac ŽAN POL SARTR Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1981 Povez TVRDI Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac ŽAN POL SARTR Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1981 Povez TVRDI Strana 325 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac GRUPA AUTORA Izdavač DERETA – BEOGRAD Izdanje 2007 Povez TVRDI Strana 357 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac B. A. USPENSKI Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1979 Povez MEKI Strana 371 Stanje Dobro Edicija SAZVEŽĐA

Dodatne informacije Pisac ROBERT MUZIL Izdavač BUKEFAL – KRALJEVO Izdanje 2018 Povez MEKI Strana 59 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac NIKOLO MAKIJAVELI Izdavač MAGELAN PRES – BEOGRAD Izdanje 2013 Povez MEKI Strana 190 Stanje Vrlo Dobro

"Knjiga dr Divne Vuksanović, Filozofija medija: Ontologija – estetika – kritika, predstavlja naučnu studiju koja interdisciplinarno ukršta opštu estetiku s teorijom kulture i medija, oslanjajući se na savremena istraživanja u ovim oblastima, kao i na aktuelnu estetsku, kulturološku i medijsku praksu, koja demonstrira načine instrumentalizovanja estetskog uma u današnjem vremenu, i to putem upotrebe tehnologije masovnog medijskog komuniciranja. S obzirom na činjenicu da je u današnjem diskursu nauke sve manje studija koje se na teorijski ozbiljan i utemeljen način bave problematizovanjem estetskih i medijskih fenomena, a unutar originalne teorijske paradigme istraživanja, s karakterističnim kritičkim otklonom i angažmanom, to smatram da je knjiga o filozofiji medija dr Divne Vuksanović, sudeći po navedenim kvalitetima, redak primer originalnog, refleksivno fundiranog i kritički aktuelizovanog rada u teorijskim oblastima estetike, teorije kulture i medija, kako u svetu tako i u nas." Prof. dr Ratko Božović

Osnovna teza ovog eseja je da apsolutističko ropstvo nije nametnuto prisilom, već da je dobrovoljno. Autor odlučno tvrdi da pojedinci sami dopuštaju apsolutističkoj vlasti da vlada njima. On koristi svoju erudiciju kako bi pružio argumente za svoje tvrdnje, koristeći dokaze iz različitih izvora. Etiene de la Boesi bavi se pitanjem slobode, vlasti i individuacije. On postavlja duboka pitanja o prirodi vlasti i odnosa između pojedinca i države. Iako je ovaj esej napisan u 16. veku, njegove teme i argumenti su i dalje relevantni i inspirišuće provocirajuće za savremene čitaoce. “Rasprava o dobrovoljnom ropstvu” je delo koje će privući filozofske entuzijaste i sve one koji su zainteresovani za teme slobode, vlasti i individualnih prava. Boesijeva analiza pruža duboke uvide u prirodu vlasti i kako pojedinac može dobrovoljno podleći njenom uticaju, čime nas podstiče na duboko razmišljanje o tim važnim pitanjima.

Dodatne informacije Pisac SIMEON MARINKOVIĆ Izdavač KREATIVNI CENTAR – BEOGRAD Izdanje 2010 Povez MEKI Strana 329 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac IVAN KIREJEVSKI Izdavač GRADAC – ČAČAK Izdanje 2003 Povez MEKI Strana 89 Stanje Dobro Edicija ALEF

Opis Ernesto Sabato (24.06.1911 – 30.04.2011) je bio argentinski fizičar i književnik. Doktorirao je fiziku na Universidad de la Plata. Smatra se jednim od najznačajnijih argentinskih pisaca. Pre književne karijere bavio se fizikom, najpre u okviru Fondacije Kiri, a potom i kao profesor na Univerzitetu la Plata. Nauku ostavlja 1945. godine i započinje književni rad. Iako je veliki pisac, napisao je samo tri romana, i mnoštvo eseja. Ti romani čine trilogiju i bave se problemom ludila i mračnim stanjima uma kao što su nasilje, rodooskvrnuće, manija proganjanja. Kombinujući iskustva egzistencijalne poetike (roman Tunel) sa elementima magičnog realizma (O junacima i grobovima), te narativnim strategijama karakterističnim za postmodernu (Abadon anđeo uništenja) Sabato je stvorio osoben, neponovljiv literarni kaleidoskop i svrstao se u red najznačajnijih pisaca druge polovine 20. veka. Otpor Otpor je knjiga u kojoj Ernesto Sabato kao budni posmatrač ljudske egzistencije poziva na pobunu protiv čovekovog duhovnog pada i gubitka međuljudske bliskosti. Ona dolazi kao posledica uništavanja kulturnih vrednosti na kojima su počivale generacije. Piščeva duboka zabrinutost za čoveka koji, usled gubitka povezanosti sa drugim ljudima i uzdizanjem svog sopstvenog ja, vodi život na granici beznađa, podstiče čitaoca na promišljanja o vlastitiom životu i idealima kojima savremeni čovek teži. Šta za čoveka predstavlja sreća i koliko je spreman da u nju uključi i druge ljude? Da li je uživanje u materijalnom postalo osnovni čovekov ideal i ko je glavni krivac za to? Ovo su samo neka od pitanja koja autor iznosi pred čitaoca u nadi da će podstaći promene koje će čoveka vratiti istinskim humanističkim vrednostima, a spremnost da se otvorimo za drugog čitavim bićem jedan je od preduslova koji su neophodni za čovekovu istinsku sreću. Čovek postmodernizma okovan je udobnostima koje mu obezbeđuje tehnika, i često se ne usuđuje da se prepusti dubokim iskustvima kao što su ljubav ili solidarnost. Paradoksalno je, međutim, to što će ljudsko biće da se spase tek ako svoj život stavi na kocku za drugog čoveka, za svoga bližnjega, za svoga komšiju, za napuštenu decu koja po ulicama drhte od studeni, na vetrometini, nemajući zaštitu kakvu njihove godine iziskuju, što će nositi kao živu ranu do kraja života. Tunel Tunel je zgusnuta unutrašnja drama čoveka koji je paralisan svojom opsesivnom ljubavlju prema ženi koju slučajno sreće i na koju projektuje svoju potrebu za istinskim podudaranjem sa drugim ljudskim bićem. Ernesto Sabato u ovom romanu otvara problem psihologije-tunela, kod onih ličnosti koje postaju robovi sopstvene senzitivnosti, nesposobni da sagledaju svet objektivno i uključe se u njega. O junacima i grobovima Roman O junacima i grobovima je nastao 1961. godine i autoru je doneo svetsku slavu. Sastoji se od četiri dela. U prva dva, Zmaj i princeza i Nevidljiva lica, opisuje se čudna ljubavna vezu između Martina, osetljivog mladića koji ima narušene odnose s roditeljima, i Alejandre, zagonetne devojke čudnog ponašanja, poreklom iz stare, nekada ugledne argentinske porodice. Treći deo. Izveštaj o slepima, opisuje morbidno istraživanje Fernanda Vidala Olmosa, okrutnog paranoika opsednutog slepcima i zlom. Poslednji deo. Nepoznati bog, bavi se Martinom i Brunom nakon tragedije najavljene na početku, njihovim savladavanjem životnih teškoća. Abadon anđeo uništenja Abadon anđeo uništenja, poslednje Sabatovo delo, vrlo je složen roman koji daje umetnički i društveni presek čitavog 20. veka i promišlja uzroke i smisao zla. U njemu se sam autor, Sabato, pojavljuje kao književni lik koji piše o događajima u Buenos Airesu 1973. Godine, a kao protagonisti tih događaja pojavljuju se junaci prethodnog Sabatovog romana O junacima i grobovima. Mešajući stvarnost i književnost, on razvija fiksaciju glavnog junaka o postojanju jezgra zla – sekti slepih prosjaka u katakombama velikog grada gde su okupljeni ljudi koji vladaju svetom.

Opis Opisujući idealnu zemlju, Mor je pribegao književnoj vrsti romana prvenstveno da bi slobodnije raspravljao o kontroverznim društvenim i političkim pitanjima. Utopija se može shvatiti kao idealizovano društvo ali i kao jetka satirična kritika Evrope Morovog, ali i sada­šnjeg doba. „…Opisao sam vam što sam mogao vernije oblik one države koju ja stvarno smatram ne samo najboljom već i jedinom koja se s pravom može nazvati istinskom državnom zajednicom. Svuda se, inače, govori o opštem dobru, a u stvari svako misli samo na svoju privatnu korist.” (Tomas Mor) O Autoru: Tomas Mor (1477 – 1535) bio je engleski humanista, filozof, književnik i državnik. Bio je kancelar Engleske u vreme Henrija VIII, ali je taj položaj napustio nakon izvesnih postupaka samog kralja zbog čega je život završio u tamnici. Kritikovao je kapitalizam, tj. privatnu svojinu kao uzrok svih zala. Najviše se istakao svojim delom Utopija koje u prevodu znači mesto koje ne postoji.

Opis Otpor je knjiga u kojoj Ernesto Sabato kao budni posmatrač ljudske egzistencije poziva na pobunu protiv čovekovog duhovnog pada i gubitka međuljudske bliskosti koja dolazi kao posledica uništavanja kulturnih vrednosti na kojima su počivale generacije. Piščeva duboka zabrinutost za čoveka koji, usled gubitka povezanosti sa drugim ljudima i uzdizanjem svog sopstvenog ja, vodi život na granici beznađa, podstiče čitaoca na promišljanja o vlastitiom životu i idealima kojima savremeni čovek teži. Šta za čoveka predstavlja sreća i koliko je spreman da u nju uključi i druge ljude? Da li je uživanje u materijalnom postalo osnovni čovekov ideal i ko je glavni krivac za to? Ovo su samo neka od pitanja koja autor iznosi pred čitaoca u nadi da će podstaći promene koje će čoveka vratiti istinskim humanističkim vrednostima, a spremnost da se otvorimo za drugog čitavim bićem jedan je od preduslova koji su neophodni za čovekovu istinsku sreću. Čovek postmodernizma okovan je udobnostima koje mu obezbeđuje tehnika, i često se ne usuđuje da se prepusti dubokim iskustvima kao što su ljubav ili solidarnost. Paradoksalno je, međutim, to što će ljudsko biće da se spase tek ako svoj život stavi na kocku za drugog čoveka, za svoga bližnjega, za svoga komšiju, za napuštenu decu koja po ulicama drhte od studeni, na vetrometini, nemajući zaštitu kakvu njihove godine iziskuju, što će nositi kao živu ranu do kraja života. Ernesto Sabato (24.06.1911 – 30.04.2011) je bio argentinski književnik. Doktorirao je fiziku na Universidad de la Plata. Smatra se jednim od najznačajnijih argentinskih pisaca. Pre književne karijere bavio se fizikom, najpre u okviru Fondacije Kiri, a potom i kao profesor na Univerzitetu la Plata. Nauku ostavlja 1945. godine i započinje književni rad. Iako je veliki pisac, napisao je samo tri romana, i mnoštvo eseja. Ti romani čine trilogiju i bave se problemom ludila i mračnim stanjima uma kao što su nasilje, rodooskvrnuće, manija proganjanja. Kombinujući iskustva egzistencijalne poetike (roman Tunel) sa elementima magičnog realizma (O junacima i grobovima), te narativnim strategijama karakterističnim za postmodernu (Abadon anđeo uništenja) Sabato je stvorio osoben, neponovljiv literarni keleidoskop i svrstao se u red najznačajnijih pisaca druge polovine 20. veka.

Dodatne informacije Pisac ERNST BLOH Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1980 Povez MEKI Strana 270 Stanje Dobro Edicija SAZVEŽĐA

Dodatne informacije Pisac EVLIN PIZIJE, FRANSOA ŠATLE, OLIVIJE DIJAMEL Izdavač ZORAN STOJANOVIĆ – SREMSKI KARLOVCI Izdanje 1993 Povez TVRDI Stanje Dobro

Dodatne informacije Izdavač VIDICI – BEOGRAD Izdanje 1984 Povez MEKI Strana 278 Stanje Dobro Edicija VIDICI Pisac GRUPA AUTORA

Dodatne informacije Pisac ĐERĐ LUKAČ Izdavač MLADOST – BEOGRAD Izdanje 1977 Povez MEKI Strana 178 Stanje Dobro Edicija VELIKA EDICIJA IDEJA

Opis Šopenhauer kao vaspitač (1874) je Ničeov mladalački spis koji je, s jedne strane, kritika obrazovnih ustanova u Nemačkoj njegovog vremena, a sa druge, razmatranje o kulturi, prevazilaženju ograničenja koja individuu osuđuje na robovsku svest, i rođenju genija kao najvišem cilju kome bi trebalo da teži čitav ljudski rod. On smatra da pravi filozof prvenstveno svojim životom vaspitno deluje na druge, tako što im primerom pomaže da prevaziđu sebe i postanu celovite ličnosti. Navodeći tri tipa čoveka koji svakome mogu poslužiti kao modeli za preobražaj – rusoovski, geteovski i šopenhauerovski – Niče se ovde prvenstveno bavi Šopenhauerovom nezavisnošću u sagledavanju istine, nasuprot Kantu, koji je zaradi profesure bio u podaničkom odnosu prema državi. Slobodan poput starih Grka, Šopenhauer je, po Ničeu, uspeo da vidi celovitu i istinitu sliku ljudske egzistencije, te je tako praktičnu filozofiju vratio u život, nakon duge dominacije metafizičkih sistema. U ovom delu su primetne sve odlike Ničeovog stila – razorna kritika postojećeg, ironija i humor na ivici cinizma, te profetski ton filozofa čija je misija da nas probudi i povede ka najvišem cilju.

Dodatne informacije Pisac NIKOLAJ HARTMAN Izdavač KULTURA – BEOGRAD Izdanje 1968 Povez TVRDI Strana 566 Stanje Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Opis Karl Marks Kultura 1946

Opis P. S. Taletov Francusko-srpska knjižara Beograd

Opis Dr. Dušan Nedeljković Skoplje 1938

Opis F. Engels Kultura 1947