Trideset i tri poznata pisca s prostora bivše Jugoslavije napisali su priče u kojima odgovaraju na pitanja: Zašto čitamo novine? Kako čitamo novine? Šta dobijamo, a šta gubimo čitanjem novina? Tematska antologija Četvrtasto mesto donosi priče pisaca od Davida Albaharija do Srđana Tešina, od Milete Prodanovića do Muharema Bazdulja, od Jurice Pavičića do Đerđa Serbhorvata, od Jovice Aćina do Miće Vujičića, od Daše Drndić do Veselina Markovića, od Jelene Rosić do Bekima Sejranovića, od Ivane Simić Bodrožić do Aleksandra Prokopieva, od Saše Obradovića do Nenada Veličkovića… Knjiga priča o medijima, o tome kako medije treba čitati i kako u medijima možemo prepoznati vlastitu stvarnost. Priče u antologiji Četvrtasto mesto prate ilustracije akademskog slikara Branka Đukića.

Аna Magda (1989) već je imala uspešnu književnu objavu pesničkom zbirkom („ Pepeo davnih“, Književna omladina Srbije, 2012), gde je ne samo nagovestila već i poetički ocrtala svoja intresovanja a naročito atmosferu i osnovni ton koji obeležavaju njen autorski rukopis u ovom času. Najkraće on bi se sastojao u sledećem: sve nijanse tamnog – ne samo u sferi doživljajnosti i atmosfere, već i psihološkog portertisanja, potom zaoštrenog kritičkog stava u odnosu na religijske obrasce – posebno na poziciju Boga i njegovog glavnog oponeta Lucifera i sl. nijansiranje čitavog repertoara bizarnog, morbidnog, krvavog... Dakle – svet ne bez Boga već svet poljuljane vere u Boga, bez obzira koja veriospovest bila u pitanju. Pakao viđen izbliza, beznađe na svakom koraku i rvanje sa neotklonjivim graničnim pitanjima ljudske egzistencije - smrti, stradanja i umiranja... Prozni svet u većem broju od jedanaest ponuđenih priča je preplavljen sumnjom u Boga, palim anđelima, đavolima i čudovištima, sile mraka činodejstvuju – krvi i na pretek! Toliko da dobar broj priča možemo čitati kao žanrovsku finkcionalnu prozu sa horor elementima. U tom maniru ispisana je proza „ iz različitih, a donekle sličnih priča“, koje su međudodirne, sa zločinstvom u osnovi, morbidne urbane atmosfere u kojoj spoljašnji svet je sve drugo nego miroljubiv, postaje incidentan a prostor poznatog biva preudešen ambijent stranog i pervertovanog sadržaja, svet se prazni i pretvara u pretnju a svakodnevica u haos i moralno rasulo; priče sa mnogo krvi gde se u potpunosti relativizuje granica između doživljenog i ispripovedanog.i sve to, naravno, izvan klasičnih pripovednih formi, uz karakterističan vrednosni relativizam tako tipičan za postmodernizam ovde ima zajednički imenitelj u odnosu prema Bogu, odnosno veri-neveri... Miljurko VUKADINOVIĆ

Iz književne zaostavštine. Slutim da nedovoljno pamtimo svoj grad. Strepim da ga nedovoljno razumemo. Nedovoljno osluškujemo. Nedovoljno primećujemo. A Beograd traje i u sadašnjosti: potavneo, ogoleo, ojađen i obeznađen, ali traje. U raznolikim menama dana i godina, u oticanju ljudskih života, kalemegdanski bedem, uspravljen nad rekama, ustremljen ka nebesima, bdi, nepomeriv, nad surovim postojanjem Balkana, na čijem pramcu plovi kroz vekove. Iz zaostavštine neumornog hroničara beogradske prošlosti izranja još jedna knjiga literarnih minijatura, dragocenih zapisa o Beogradu i savremenicima Svetlane Velmar-Janković koji su živeli u njemu. Ovim izbrušenim književnim biserima o kuli Nebojši, Košutnjaku, Višnjičkoj banji, Tašmajdanu, Grčkoj kraljici, Kalemegdanu ili Čitalištu pridružuju se i zapisi o Ivi Andriću, Meši Selimoviću, patrijarhu Pavlu, Borislavu Pekiću, Ivanu V. Laliću, Vavi Hristiću i još desetak znamenitih Beograđana, ali i zapisi kao što su Gluvina, Hilandar i Kosovo, reči, hramovi i istorijska poprišta posredno uronjeni u povesnicu srpske prestonice. Pod rukom majstora i poznavaoca davnih događaja i iščezlih toponima, zaturenih u vrtlogu vremena, ovi redovi nisu samo puke reči koje bi Dunav sprao sa svojih peščanih obala, već prerastaju u zapise uklesane podjednako u srpsku istoriju i njenu književnost. Istovremeno, oni su, pored Dorćola i Vračara, završna, treća knjiga priča koju je Svetlana Velmar-Janković zamislila da posveti Beogradu.

Književno putovanje kroz stare beogradske ulice i kvartove iz pera naše poznate književnice Svetlane Velmar-Janković. Dosad neobjavljena knjiga – izbor iz proze Svetlane Velmar Janković koji sadrži tri kratka romana: Vračar, Ulica Molerova i Ulica Kolarčeva. Priču o Vračaru Svetlana Velmar-Janković oživljava nenadmašnim stilom i bogatim istorijskim dekorom, kojim na prepoznatljiv način ispreda zapravo povest o Beogradu, srpskom narodu, njegovim vođama, ratovima, bunama i osvajanjima od vremena despota Stefana Lazarevića u XV veku do današnjiha dana. Preostala dva portreta velikana u istoriji Beograda i Srbije, slikara i Karađorđevog vojvode Petra Molera, i beogradskog trgovca i dobrotvora Ilije Kolarca, istovremeno su i književna šetnja toponimima i ulicama koji su poneli njihova imena. U pričama o Molerovoj i Kolarčevoj ulici, opet, stao je ceo XIX vek srpske prestonice, u čiju su se crnu hroniku upisala i ova dva plemenita i slobodoumna čoveka. „Ova čudesna proza, bajkovita, lekovita, sva od svetlih niti poezije i tavnih vlakana istorije, povest je o jednom specifičnom i kulturnom prostoru Beograda, koji tek sad dobija ovaj spomenik po svojoj meri.“ Petar Džažić.

Iz vrlo bogate i raznovrsne građe, u ovaj antologijski izbor uvrštena su vrhunska pripovedačka ostvarenja koja potpisuju najznačajnija imena savremene portugalske književnosti. Sve su to priče apsurda, mučnine, kroz koje provejava suštinski pesimizam, karakterističan ne samo za svekoliku portugalsku književnost već i za portugalski mentalitet uopšte. Priredila i prevela Jasmina Nešković

Nova knjiga priča Jelene Lengold U tri kod Kandinskog. Priče u knjizi U tri kod Kandinskog uzbudljivo i zanosno pripovedaju o svakodnevici, ljubavi i strasti, pri čemu je ljubav i prosvetljujuća sila života i sila zbog koje se pati i strada. Govoreći o ljubavi, intimi i razumevanju, o trenucima u kojima se čovekov život odjednom nađe pred neočekivanim uvidima i otkrićima, o sredovečnom iskustvu života i odrastanju, o potrebi za drugim i o izazovima emotivnog života, nove priče Jelene Lengold otkrivaju slojeve svakodnevice sačinjene od uzbudljivih iskušenja i nesvakidašnjih događaja i preokreta. Knjiga U tri kod Kandinskog dolazi posle evropskog uspeha knjige Vašarski mađioničar, za koju je Jelena Lengold dobila Evropsku nagradu za književnost i za koju su prodata prava u Velikoj Britaniji, Italiji, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Albaniji, Bugarskoj i Makedoniji. Pisana u poslednje tri godine, knjiga priča U tri kod Kandinskog predstavlja izuzetan trenutak savremene srpske proze. Čitaoci će se u ovoj knjizi suočiti s nekim od najboljih priča koje je Jelena Lengold napisala.

Jedinstvena i neobična Knjiga o muzici, pisana u četiri ruke, naizmenično, nudi čitaocu uvid u muziku pojedinih poznatih savremenih muzičara i grupa i stoga predstavlja specifičan žanr na razmeđi između muzičkih ogleda i zbirke priča, zapravo umetnički uobličenih utisaka o „svirkama“ ili albumima koji su za autore ove knjige bili svojevrstan izbor po srodnosti. Albaharijeva i Radakovićeva fina anatomija pojedinih osobenih savremenih muzičkih tokova i stanja duhova, vremena, raspoloženja, sopstvenih doživljaja i koncerata na koje su odlazili zajedno ili svako za sebe – prerasta, što dalje odmičemo u čitanju, u niz osobenih proznih nokturna, pružajući čitaocu nesvakidašnji utisak da uživa u zapisima koji su uvek na granici muzičkih eseja i proznih minijatura. Pisali smo: ne kao stručnjaci (muzikolozi, istoričari, estetičari), nego kao zaljubljenici u muziku. Naši muzičari su postali glasnogovornici nas samih u doživljavanju sveta i naše sadašnjosti. Jer, nismo li u ovoj knjizi, pišući naizmenično o istom na različite načine, tražili, i pronalazili, nove mogućnosti pripovedanja? Žarko Radaković O ovoj knjizi moglo bi se govoriti kao o jednom specifičnom rodu: o knjizi koja obuhvata više knjiga. O nenapisanoj partituri. O godinama posvećenim tišini. O arhitekturi proznog teksta. O dopadanju i nedopadanju. O ivici i oštrici. Kada jednom čovek zaviri dublje u sebe i svoj sistem, ne može da prestane da s ushitom govori o sebi, kao da je on sam nekakva staklena kugla, pritiskivač za papir, uslov za red. David Albahari

Imali smo pre godinu dana veoma inspirativnu i sasvim uverljivu, a ponajviše pitku knjigu Nikole Ninkovića o neodoljivosti stare višnjevače, sremačkog nektara, sa njenom skoro iskonskom istorijom i sa dosta drevnih i manje drevnih tajni kako se ona pravi. Zašto dosta? Zato što ih u izvesnim nijansama ima neverovatan broj, da je i ovakvom višnjevačologu, kakav je Nikola Ninković, ponešto tada ostalo nedostupno. O tome, doduše usputno, ponešto svedoči i ova knjiga. Posle ove knjige probali smo jednu opisanu višnjevaču i uverili se, u nazdravlje nam, u mnoga njena svojstva svih hvala vredna. Tada smo predvideli da se Ninković na ovoj knjizi o višnjevači neće zaustaviti. I evo, razvezao mu se jezik. Evo Priča uz Sremačku višnjevaču koje su izvornog porekla, ali od strane Ninkovića prikupljane i ispisane njegovom veštinom koliko prepričavanja još više dodavanja. One su glavno meze, uz sva moguća koja idu uz višnjevaču, ali i glavno ishodište uživanja u višnjevači. Zato ove priče treba i čitati uz višnjevaču. Ako je nemate, onda morate zamišljati da ih čitate uz nju. U dobra vremena televizije priče bi bile dobar predlog za zanimljivu seriju. Ovako, ova duhovita knjiga je dobar prilog za karakterologiju Sremaca. Knjiga je posvećena Sremicama, koje inače prave višnjevače za one koji domišljaju ove priče. Izdavač i urednik su posle prve Ninkovićeve knjige probali višnjevaču. Posle ove knjige nećemo probati Sremice. - Milovan Vitezović

Nove Zagonetne priče – novi izazovi za sve radoznale čitaoce. „Savršene mozgalice, maštovite, zabavne, poučne. Nezaobilazna literatura za sve koji bi da posvedoče o podmazanosti točkića u glavi, bez obzira na uzrast.“ Dušanka Jelenković „Zagonetne priče nisu sаmо оsоbеnо vеžbаnjе pаmеti već pоsrеduјu rаznоvrsnо i rаznоrоdnо iskustvо, stеčеnо iz knjigа, stripоvа, filmоvа, pričа, аli i lutаnjа krоz prirоdu, i pоdstiču drаgоcеnu intеrаkciјu dеtеtа i оdrаslоg i, nе mаnjе, i mеđusоbnu intrаkciјu оdraslih...“ Dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović Autor Zagonetnih priča je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ-X testa na svetu. Takođe je koautor inovativnog programa u obrazovanju NTC Sistem učenja, koji se predaje i primenjuje u nekoliko zemalja Evrope.

Priče u ovoj knjizi nastale su zahvaljujući konkursu Arhipelaga i Mikser festivala za najbolje neobjavljene priče o Savamali i savskoj padini Beograda. Priče koje su oblikovane u susretu sa svakodnevicom i istorijom, trajanjem i trenutkom mesta u kome se otkrivaju jake simboličke snage. U različitim istorijskim vremenima Savamala je postajala tema srpske književnosti i mesto u kome nastaje otkriće novog iskustva. Sada je Savamala opet mesto za priču. Pisci priča u ovoj knjizi su Duško Antonić, Filip Banković, Muharem Bazdulj, Ratko Dangubić, Aleksandar Đuričić, Miodrag Kojadinović, Vladimir Krakov, Vesna Perić, Momčilo Petrović i Ajla Terzić.

Teri Bruks u Nesavladivom priča uzbudljivu priču o Džairu Omsfordu, naoružanom samo čarima iluzija, koji je na očajničkom zadatku da okonča razaranja zle knjige Ildač. Džordž R. R. Martin u Zakletom maču nastavlja avanture Danka, mladog viteza lutalice i njegovog neobičnog štitonoše Jajeta u danima koji prethode događajima opisanim u Pesmi leda i vatre. Dajana Gabaldon se pričom Lord Džon i sukuba vraća omiljenom junaku lordu Džonu Greju. Izvrstan triler sa elementima natprirodnog smešten u prve dane Sedmogodišnjeg rata. Orson Skot Kard u Kraljici Jazua pripoveda priču o Alvinu Tvorcu i moćnom Misisipiju, predstavljajući nam zlikovce Džima Bouvija i Ejba Linkolna. Elizabet Hejdon nam u Pragu pripoveda o strahotama razaranja Serendera i sudbini njegovih poslednjih branilaca. „Vrhunska zbirka!“ Booklist Svi slavni pisci fantastike okupljeni u jedinstvenom univerzumu mašte koji je ove autore proslavio širom sveta. Priče koje ne smete propustiti!

SPLET MISTERIJE I IMAGINACIJE - IZBOR NAJBOLJIH SVETSKIH KRIMI PRIČA Uzbudljiv i neodoljiv izbor najboljih svetskih krimi priča! Zbirka krimi priča koje je pred vama povezuje pisce različitih narodnosti, doba i vrednosti jednom zajedničkom temom - kriminalom. Krimi priče su najprivlačniji književni rod jer zadovoljavaju iskonsku žudnju čitaoca za izazovom, saznanjem, mitom, avanturom, neizvesnošću, uzbuđenjem, tajanstvenošću, neponovljivim doživljajem, i to na način na koji nijedan drugi književni oblik ne uspeva. Autori čije priče okupiraju i vezuju vašu pažnju do poslednje pročitane stranice: Gilbert Kid Česterton Robert Luis Stivenson Artur Konan Dojl Žorž Simenon Tomas Berk Filis Doroti Džejms Agata Kristi Džon Dikson Kar Geri Brendner Somerset Mom Klareta Čerio

Dejan Cukić je više od četvrt veka, uporedo sa muzičkom, gradio i karijeru novinara i publiciste posvećenog otkrivanju zanimljivosti iz rok istorije. 45 obrtaja - Priče o pesmama je autorski zaokružen izbor najboljih i najvrednijih dela nekih od najpoznatijih svetskih muzičara koji su radili i stvarali u prošlom veku. Tako su se među koricama ove knjige našli Robert Džonson, Bili Holidej, Frenk Sinatra, Elvis Presli, Bob Dilan, Hendriks, Bitlsi, Enimalsi, Dorsi, Rolingstonsi, Aerosmit, Metalika, Nirvana, Rejdiohed... Ukupno četrdeset pet rok autora koji su promenili muzičku istoriju, a manje poznati detalji iz njihovih biografija, koje nam autor ove knjige iznosi na videlo, bacaju sasvim novo svetlo na njihov život i rad.

Ko iz pozadine upravlja našim životima? Sionski priorat, iluminati, slobodni zidari, loža P2, Opus Dei, Lobanja i kosti, i mnogi drugi – raskrinkavajućih teorija o mračnoj i tajanstvenoj moći tajnih društava danas ima možda više nego ikad. Savremeni svet je ogolio mnoštvo tajni, ali „vladari iz senke“ i njihova moć i dalje su prekriveni velom poluistina. Postoji li jasna granica između paranoje i opravdane sumnje? Njihova moć je stvarna. Mnogo toga je mit. Ponešto je ipak istina. Evo činjenica.

"Nijednom rečenicom nisam naknadno šminkao svoje savremenike, niti sam ih ružio ako sam o njima posle godina koje su prošle promenio mišljenje." Za više od pola veka svoje pozorišne karijere i intelektualnog angažmana Jovan Ćirilov upoznao je ogroman broj ličnosti iz sveta pozorišta, filma, književnosti, politike, slikarstva… Ovo su priče u kojima je autor ispisivao svoje iskustvo u susretu sa njima, često iskošeno, nesvakidašnje, uz mnoge pojedinosti koje niko drugi još nije zabeležio. Događaji, trenuci, priče i anegdote o poznatim ličnostima, kao što su Ivo Andrić, Tito, Žerar Filip, Jurij Ljubimov, Ježi Grotovski, Robert Vilson, Peter Handke, Nurija Espert, Dušan Makavejev, Žan-Pol Sartr, Džordž Soros, Nevenka Urbanova i mnogi drugi, zadovoljiće radoznalost čitalaca raznih profila i interesovanja jer predstavljaju svojevrstan dokument o poslednjih 50 godina kulturnog i javnog života kod nas i u svetu. Više od tri stotine portreta slavnih ličnosti različitih profesija, sa svih kontinenata, u dve knjige ovog jedinstvenog svedočanstva!

Opis NAROČITA VRSTA IRSKE PROZE „Nova zbirka priča Edne O Brajan Sveci i grešnici sadrži mnogo seksa, prikazuje mnoštvo ljudi koji su puni života, i koji hrabro prkose smrti. Njeni protagonisti su divno nesavršeni i ranjivi… puni snage, pri čemu se ogleda ona već karakteristična nežnost O Brajanove, ovoga puta usmerena ka činu i umetnosti sećanja… Ko su onda ti eponimski grešnici? Ko su novi Adam i Eva? Saosećajne, očaravajuće pripovesti Edne O Brajan svesno odbijaju da daju nedvosmislen odgovor na to pitanje.” Majkl Roberts, Financial Times „Pojedini pisci, poput slikara, neprestano se vraćaju istoj temi. Edna O Brajan upravo je takav stvaralac. Njeno ime upućuje na jednu naročitu vrstu irske proze, u kojoj se prikazuju životi uklešteni između zagušujuće sigurnosti doma i privlačnosti bega. Već od prvog romana, Provincijalke (1960), njeno delo se prepoznaje kao novina, u njemu se teme seksualne represije preoblikuju u radosni eksperiment, a prastara izgnanička tuga u mogućnost istraživanja vrlog novog sveta… Edna O Brajan je, pre gotovo pola veka, književnu slavu stekla subverzijom, ali i sada, na vrhuncu spisateljske moći, još uvek može da vam izmakne tlo pod nogama.” Ajling Foster, The Times „Najnadarenija žena koja danas piše prozu na engleskom” Filip Rot „Jedna od najvećih vrlina proze Edne O Brajan jeste to što odaje utisak sveta iznova stvorenog pomoću jezika” Šejmas Hini

Giljermo Arijaga Svet Retorna bitno nalikuje slikama divljih i ilegalnih borbi pasa iz Arijaginog filma Amores perros, u kom je naznačeno da se životinjama na snimanju ništa nije desilo. O Arijaginim gledaocima/čitaocima nemamo takve informacije. Pročitaj ODLOMAK.

U ovom zborniku, trećem po redu, koji je podjednako zbornik dijaspore i zbornik matice dominiraju posvećenost domovini i profesiji kao i brizi o baštiini i pojedincu. period u kom su se autori odazivali na poziv za učešće u projektu obeležen je pandemijom virusa korona, što znači da smo se uhvatili u koštac s vremenom, a u jednom periodu nužno i u koštac sa slobodnim vremenom. Pandemija je svakog od nas navela na introspekciju, preispitivanje i samoispitivanje, ali i postavljanje ne stvari, već ljudi na svoje mesto. Svi smo uvideli koji su nam prioriteti, ali i ko su nam prijatelji. Priznali smo i pokazali šta nam je i zašto važno. Pre nego što počne da razmišlja o večnosti, čovek razmišlja o sadašnjosti i neposrednoj budućnosti. Uvidevši da ne može da promeni okolnosti, čovek promeni okruženje. Otići iz otadžbine ili u njoj ostati dilema je koja muči mnoge. Na pitanje šta je bolje ne postoji univerzalni odgovor. Odlazak iz zemlje, međutim, ne znači napuštanje domovine. Koliko je domovina u srcu, ne zavisi od toga gde čovek živi, već koliko je spreman da joj pruži.

Koliko god da se na prvi pogled čini da je naše doba moderne tehnologije, interneta i mobilne telefonije razvejalo svet bajki, mitova, predanja, gatki i snoviđenja – sa druge strane čini se da je taj, naizgled trajno odbačen i demistifikovan svet nanovo vaspostavljen u jednoj ubedljivijoj i agresivnijoj formi. Čitajući priče Dragana Dragojlovića ovo pitanje se nameće kao neka neminovnost čije prihvatanje u stvari znači samo – savremenim jezikom kazano razumevanje sveta u kome živimo. To je sasvim novi vid onoga što se negda zvalo fantastika, zasnovana na narodnim bajkama, kakvu, primera radi, srećemo kod Milovana Glišića ili, još više, kod N. V. Gogolja, čije delo je Glišić dobro poznavao i uspešno prevodio, zajedno sa sestrom Stankom, a na radost mnogih naraštaja čitalaca. Fantastika Dragojlovića rađa se iz trivijalnosti svakodnevice, iz obične situacije kada se učini da svet isklizne iz zgloba ili se zamrsi u kafkijanskim maglama. Kao da se prizma kroz koju se svet sagledava načas pomeri, iskrivi i svet se ukaže u potpuno novoj, začudnoj realnosti. Junaci Dragojlovićevih priča žive u postmodernom dobu, u svetu najmodernije tehnologije, ali je njihovo ponašanje suštinski slično onome iz nekih drugih, davnih vremena. Čovek više nije igračka u rukama sudbine, niti je žrtva nemilosrdnih demona, zlih duhova ili bogova. On je pod kontrolom određenih centara moći koji su preuzeli nadležnosti svih natprirodnih sila. Iz tih centara upravlja se njegovom svešću, voljom, snovima, i on je samo oruđe tih sila kojima je dobrovoljno podlegao ili nije učinio ništa da bi izbegao zamku pogibelji i propasti. Labud Dragić, književnik

Ova zbirka od sedamnaest izvanrednih priča dokazuje da je dvostruki oskarovac Tom Henks talentovan i kao pisac. Istočnoevropski emigrant blage naravi stiže u Njujork pošto ga je građanski rat u njegovoj zemlji lišio žene i razorio mu život. Čovek koji voli kuglanje odigra savršenu partiju, pa još jednu i još jednu, sve dok ne postane slavan u kuglaškom svetu i mora da odluči hoće li mu savršenstvo i slava upropastiti sve ono što zaista voli. Ekscentrični milijarder i njegova odana desna ruka otiskuju se na putovanje u unutrašnjost Amerike i otkrivaju motel koji je ostao bez gostiju, ljubav i poneku mrvicu stvarnog života. Ovo su samo neke od priča u prvoj zbirci Toma Henksa, pametne, neočekivane, tople i, za milione onih koji vole Henksa, štivo koje se neizostavno mora pročitati. „Henks piše kao pravi pisac, ne kao filmska zvezda.“ Kirkus Reviews „Netipičan tip pruža toplu ljupkost i nostalgiju za nekim nežnijim i jednostavnijim vremenima – svejedno što ni ona možda nikad nisu bila ni toliko nežna ni toliko jednostavna.“ NPR „Ispostavlja se da je gospodin Henks istinski Pisac, s velikim početnim slovom, ravan svakom istinskom piscu koji je ikada dotakao tipke pisaće mašine. Priče u zbirci Netipičan tip kreću se od urnebesno smešnih do duboko dirljivih. Odigravaju se u različita vremena, na različitim mestima, ispričane su u različitim stilovima, ali sve pokazuju radost pisanja, zadovoljstvo komuniciranja, snažan američki smisao za atmosferu, prijateljstvo, porodicu i život uopšte, i u potpunosti su pametne, neodoljive i humane kao i sam autor. Trepćem i uzdišem, zapanjen i zadivljen.“ Stiven Fraj

„Borhes je uzdigao pripovetku iz ovozemaljskih okvira… Velikan svetske književnosti!“ Džon Apdajk Videh Alef, sa svih strana, videh u Alefu Zemlju, i u Zemlji opet Alef i u Alefu Zemlju... Dvojica hrišćanskih teologa vode žučnu raspravu o Svetom pismu. Vojnik tek na bojnom polju shvata ko je on zapravo. Mlada žena priprema perfidnu osvetu navodnom ubici svog oca. Muškarac u jednoj gostionici u Buenos Ajresu čeka na svog ubicu. Nacista se – bez trunčice griže savesti i nagoveštaja pokajanja – priseća vremena kada je bio čuvar u koncentracionom logoru. Iako su priče u Alefu ispunjene filozofskim zagonetkama i gotovo natprirodnim neobičnostima, one nam dočaravaju izgrađenije ljudske karaktere, možda i više nego ostale Borhesove pripovedačke knjige. Čak se ni pitanja besmrtnosti, večnosti, vremena i beskonačnosti ne gube u čistoj apstrakciji, već zadiru u zaplet i sintaksu ispitujući granice jezika i izrecivosti.

Žena je kurva kad ostavi muža zbog drugog muškarca. Žena je kurva kad odlazi frizeru jednom tjedno, kad joj je kosa sjeda, kad odbije kuhati svakodnevno, kad ne vozi djecu u vrtić. Žena je kurva ako se za njega ne dotjeruje, žena koja se dotjeruje nafrakana je kurva. Žene se slikaju gole jer su kurve, žene koje se ne slikaju gole ružne su kurve. Žena je kurva kad je stara. Svaka je stara kurva kad navrši tridesetu. U Hrvatskoj barem jedna kurva mjesečno plati životom zato što je kurva. Uvjek treba naglasiti, sve su žene kurve. Autorica ovoga teksta kurva je nad kurvama, samo takvoj kurvi može pasti na pamet pisati o tome kad je žena kurva. Peder je svaki muškarac koji ne misli da je svaka žena kurva. Peder je onaj muškarac koji vodi djecu u vrtić, a ona je ostala doma, lakira nokte, pijucka kavu. Peder zna uključiti perilicu za rublje, onu za suđe, zna upotrijebiti peglu i promjeniti pelene. Peder plaća alimentaciju i ne misli da tom lovom kurva kupuje seksi rublje. Peder ne voli svoj auto više nego svoju djecu. Peder se raduje vikendu, a ne poslu. Peder ne želi pojebati ni prijateljicu svoje žene ni njenu mlađu sestru. Peder ne misli da su vršnjakinje njegove kćeri željne njegova kurca. Pederi bolesnoj ženi odlaze u bolnicu i nose joj juhu koju su sami skuhali. Peder ne iziđe iz kuće kad u kuću uđe beba. Pederi vole ženinog mačka iako im je najdraža životinja pas. Sve su žene lude za pederima. Sretne su one koje ih imaju, ostale ih čitav život traže.

Zbirke pripovedaka savremenih pisaca. Jedinstvene antologije za sve generacije iz prepoznatljive edicije Talasi. Zemaljski dugovi – Grupa autora Ivo Andrić kao književni junak. Majstori savremene srpske priče. Kako i kome Andrić plaća svoje dugove u poslednjim časovima života, koje su njegove poslednje reči i čime zavetuje medicinsku sestru koja ga neguje, zašto pred Andrićeva vrata dolazi sibirski tigar, ko je žena koju je Andrić upoznao u Madridu, u čijoj je hotelskoj sobi zaboravio pulover i šal, kako se Andrić ponaša na večerama i šta vidi u šarama tapeta svoje radne sobe, šta sve mora da sluša kada ga presretne kritičar ulizica, gde je reka Mostonga i kakva je istorija njenih ćuprija…? U trideset priča savremenih srpskih i jednog argentinskog pripovedača, u kojima se Ivo Andrić pojavljuje kao književni junak, čitaoci će naći ne samo prvorazrednu prozu već i odgovore na pitanje kako današnji pisci vide Andrića kao ličnost i stvaraoca. Danilo Kiš, Ivana Dimić, Dragoslav Mihailović, Miroslav Josić Višnjić, Danilo Nikolić, Gordana Ćirjanić i Oktavio Prens, Milisav Savić, Ljiljana Đurđić, Vasa Pavković, Vida Ognjenović, Igor Marojević, Milovan Marčetić, Jovica Aćin, Vladimir Kecmanović, Mihajlo Pantić, Vule Žurić, Mirko Demić, Dejan Stojiljković, Dejan Simonović, Mileta Prodanović, Vesna Perić, Ratko Dangubić, Nikola Malović, Miodrag Vuković, Zoran Ćirić, Đorđe Pisarev, Jakov Grobarov, Miodrag Raičević, Sava Damjanov, Svetislav Basara. Odlomak iz knjige možete pročitati ovde. Putnik sa dalekog neba – Grupa autora Trideset proznih putovanja kroz život Miloša Crnjanskog! „Nikada nisam patio od želje za literarnom slavom, niti sam zavideo salonskim lavovima“, kaže Miloš Crnjanski u jednoj od priča u ovoj knjizi, u kojoj ga današnji najpoznatiji i najtalentovaniji pisci zamišljaju kao književnog junaka. O čemu u noćnom vozu za Veneciju razgovaraju Crnjanski dečak i Crnjanski ataše za štampu, pisac i u mladosti skandal-majstor? Da li se krajem Prvog svetskog rata Crnjanski sreo s Vitgenštajnom u Italiji? Zašto Crnjanski zapodeva kavgu sa Krležom u hotelu Moskva? Čega se Crnjanski seća dok govori u jednom londonskom pabu pred svoj povratak u Beograd i kako je posle povratka dočekan? Da li je Crnjanski zaista bio srpski Kazanova? U kojem se vremenu susreću Crnjanski i Vuk Karadžić i o čemu se spore? Da li je Crnjanski „umro namerno“, ali „ljut kao ris, uveren da je ipak zakasnio“? Crnjanski je pisao o prošlosti, ali je više od svih drugih pisaca bio pisac budućnosti. Životni i književni put Miloša Crnjanskog bio je složeniji i s više iskušenja nego put bilo kojeg našeg pisca. Nije patio za literarnom slavom, a postao je najslavniji. Odlomak iz knjige možete pročitati ovde. Riba, patka, vodozemac – Grupa autora Majstori savremene svetske priče. Birs – Kafka – Bunjin – Hemingvej – Tomas – Petruševska – Lesing – Markes – Mo Jen – Malamud –Šalamov – Kavabata – Tamir – Bucati – Prilepin – Atvud Priredila Ljubica Arsić. Može li majmun da nauči kako se mesi testo? Da li pas pati kad postane svedok preljube svoje gospodarice? Kako izgleda borba sa pantericom? U kakvom to večnom neprijateljstvu opstojavaju žena i miš? Slikajući svet životinja u društvu ljudi, majstori svetske kratke priče u ovoj zabavnoj i mudroj antologiji iz već prepoznatljive edicije Talasi pokušavaju da objasne i složenost ljudske prirode. Kroz maštovite priče u kojima su gavran, krokodil, zavodljiva zmija ili tajanstveni medved-mladoženja ne samo čovekovi pratioci već i podstrekači i tumači njegovog ponašanja, čitaocu se nudi živopisno carstvo uzbudljvije od svakog zoološkog vrta. Naša sličnost sa životinjama je zaprepašćujuća, uzvikuje jedan pažljivi posmatrač ljudskih lica. Pogledajte samo te mazne kancelarijske mace spremne da ogrebu, tužne pseće poglede koji maštaju o vernosti, tu lisičju pripravnost na skok, kravooke lepotice dugih trepavica, dok čekaju da se upali svetlo na semaforu! Videćete kako čovek, manje ili više priučen dresuri, pokušava da proživi život povinujući se zahtevima životinjskih nagona u sebi, i stalno vodeći borbu sa njima. Odlomak iz knjige možete pročitati ovde. Kraljica Lir i njena deca – Grupa autora Najbolje priče savremenih srpskih spisateljica. Velmar-Janković / Mićić-Dimovska / Šalgo / Ognjenović / Vukićević / Ćirjanić / Novaković / Mitrović / Blagojević / Dimić / Rajković / Vuksanović / Đurđić / Vučković / Đuričić / Lengold / Pavlović Priredila Ljubica Arsić Ako vas muči večno pitanje kralja Lira – ko vas najviše voli, onda će vas uvodna priča ove uzbudljive knjige uvesti u vrt sa stazama koje se račvaju, gde svaka od autorki, gajeći osobenu, stilski cizeliranu poetsku baštu, ima jedinstven odgovor. Bilo da vam nudi šetnju po staroj čaršiji, svilenu maramu, avanturu sa Minotaurom ili vozačem hladnjače, poznastvo sa Leni Rifenštal u Bosni, razgovor sa mamom za koji vam nedostaje još malo smelosti, ili vam ukazuje na lepotu leptira, plašeći vas sakrivenom bubašvabom koju će Pepeljuga zgaziti staklenom cipelicom – priča svake od ovih spisateljica sa vrha srpske književnosti nosi ono što vam pripada po pravu ljubavi prema dobroj knjizi. Osobeni svet žena i sklonost ka detalju, osećajnost drugačija od muške, kamerna slika istorije kao pojedinačne ljudske sudbine samo su neke od osobina ženskog pisma, koje ne poziva na suparničku podelu i rezervat u kome je pristup muškarcima zabranjen, već ukazuje na lepotu različitosti, mogućnost da se život ispriča i iz ugla žene. Odlomak iz knjige možete pročitati ovde.

„Borhes je nesumnjivo onaj veliki most između modernizma i postmodernizma u svetskoj književnosti.“ Dejvid Foster Volas Godine 1517. fra Bartolome de las Kasas se duboko sažalio na Indijance koji su skapavali od umora u nesnosnim paklovima antilskih rudnika zlata i predložio je caru Karlu V da se dovedu crnci, pa da onda oni skapavaju od umora u nesnosnim paklovima antilskih rudnika zlata. Borhes je silno želeo da upozna i razume svet beščasnika osećajući da on nije samo neki poseban, izopačen i mračan deo čovečanstva, izdvojen od ostalih bedom i sirovošću, već nešto što postoji u svakom čoveku, pa i u njemu samom. Ovde on ispisuje priče o poznatim ucenjivačima, prevarantima, siledžijama, ubicama, piratima i lažnim prorocima spajajući duboke filozofske uvide sa njemu svojstvenim humorom. I upravo je ovo istančano zadovoljstvo u pripovedanju „sveopšte istorije beščašća“ obeležilo pojavu radikalno novog književnog glasa u svetskoj književnosti. „Borhes je anticipirao postmodernizam i istovremeno stekao titulu utemeljivača latinoameričkog magijskog realizma.“ Washington Times

„Etgar Keret je genije.“ New York Times „Izvanredan pisac! Potpuno drugačiji od svih pisaca koje znam. Glas nove generacije.“ Salman Ruždi Godine između rođenja sina i očeve smrti bile su za Etgara Kereta dobre godine iako je bilo mnogo razloga za zabrinutost. Lev je rođen usred terorističkog napada. Etgarov otac dobija rak. Opasnost od rata se stalno nadvija nad njihovim domom i prožima svakodnevicu. Mračna stvarnost rađa opsesivne, loše misli, a autor ih se rešava tako što na prefinjen način i kroz prizmu apsurda razmatra širok dijapazon tema – od vojne službe svog trogodišnjeg sina do terorističkih „Ljutih ptica“. Krećući se vešto od ličnog do političkog, od razigranog do mudrog, Sedam dobrih godina iskazuju afirmativan pogled na našu potrebu da i na najneočekivanijim mestima tragamo za dobrotom i stvaramo priče koje ovom hirovitom svetu daju smisao. „Etgarove priče su podsetnik na ono sirovo i neopipljivo što najčešće ostaje neizrečeno: veliko umetničko delo često je samo mali dokaz velike ljudske duše. One su ljupke i mudre, elokventne i transcendentne, jer i sam Etgar obiluje tim vrlinama... Veoma sam srećan što Etgar i njegove knjige dopiru do ljudi i čine svet boljim.“ Džordž Sonders „Briljantni, dinamični i urnebesni memoari genijalnog i maestralnog pripovedača.“ New York Times „Keret je majstor: hrabar, saosećajan, svoj.“ Observer