Kako se zapalio automobil u kojem su bili Milorad Pavić sa svojom suprugom i bračnim parom Bjelica – Pajkić? Zbog čega je Isidora švercovala u gepeku Olgu Stojanović preko granice? Šta se desilo kada je mali Lav potegao plastični mitraljez na Nikolu Kavaju, čuvenog lovca na Tita? O čemu je Stevo Žigon pričao sa Isidorom kada su nosili humanitarnu pomoć u Krajinu? Šta joj je Miodrag Bulatović rekao u jednom poverljivom razgovoru telefonom? Kako ju je kamen u bubregu pomirio sa Živojinom Pavlovićem? Šta joj je Ksenija Pajčin rekla o prijateljstvu? Kako je Jovan Ćirilov promenio naslov jednog od njenih najčitanijih romana? U knjizi Zbog njih sam volela Beograd Isidora Bjelica zapisuje sećanja na druženja sa svojim slavnim prijateljima. S prepoznatljivom iskrenošću i humorom Isidora otkriva nepoznate podatke o javnim ličnostima koji su činili Beograd uzbudljivim i vrednim življenja u njemu. Milorad Pavić / Dragoš Kalajić / Brana Crnčević / Dinko Tucaković / Bogdan Tirnanić / Olja Ivanjicki / Nebojša Đukelić / Ksenija Zečević / Nikola Kavaja / Miro Radojčić / Ksenija Pajčin / Slavko Ćuruvija / Vidan Bunuševac / Stevo Žigon / Ratko Đurović / Miodrag Bulatović / Dragan Sakan / Moma Dimić / Branko Vukojević / Vlada Divljan / Milan Delčić Delča / Momo Kapor / Živojin Pavlović / Olga Stojanović / Vladimir Jovićević Jov / Dušan Gerzić Gera / Raša Livada / Slobodan Selenić / Jovan Hristić / Ana Radmilović / Velimir Bata Živojinović / Jovan Ćirilov / Dragana Ćosić / Dragan Nikolić

I ako kritika nije sasvim zapala u buncanje, a književnost nije postala sluškinja ideologije – nego je još uvek san i bekstvo, igra duha i igra fantazije, čin kulture par excellence – to dobrim delom treba da zahvalimo majstoru-čarobnjaku Vladimiru Nabokovu. Danilo Kiš Činjenica da sabrane priče Vladimira Nabokova dosad nisu izdate na našem jeziku ne govori baš ništa o njima, već isključivo kazuje nešto o nama. Mnoge nikada nisu ni bile prevedene na srpski. Neverovatna slava Lolite (koja je autoru obezbedila egzistenciju i mogućnost da se posveti isključivo pisanju) i Blede Vatre (romana koji neki kritičari slave kao spisateljski najuspeliji) kao da je bacila u senku njegove podjednako dobre priče, koje ga svrstavaju u red najvećih majstora ove književne forme: Tolstoja, Borhesa, Henrija Džejmsa, Kiša, Andrića... Sam poduhvat sabiranja Nabokovljevih priča vrednih objavljivanja bio je veliki i zahtevan čak i za urednički tim „Vintidža” (imprint „Rendom hausa”, prvo izdanje 1995), a pre svega za njegovog sina Dmitrija, koji je podneo najveći teret. Zajedno sa ocem na engleski je preveo priče napisane na ruskom, i pritom je Nabokov neke od njih dopisivao i redigovao ne bi li tako zadovoljile njegove stroge kriterijume. Ukupno ih ima 36 u prvom tomu i 31 u drugom. Zato je urađena redakcija nekih prevoda s ruskog na srpski, ne bismo li ih tako sravnili s konačnom, engleskom verzijom. U uredničkom smislu, bio je to delikatan proces, jer je trebalo pažljivo razgraničiti Nabokovljeve intervencije na starim, originalnim verzijama kojima je poboljšavao tekst, od onih uredničkih, kojima je hteo da anglosaksonskoj čitalačkoj publici približi određene ruske teme, pojmove i motive. U takvim situacijama trudili smo se da se držimo originalne verzije. Kada su u pitanju prevodi sa engleskog jezika, prevodilac i(li) redakcija pažljivo su pratili i ruski original.

Nije svaki čovek samo ostrvo nego i grad. Iako tako ne izgleda, zapravo je svaki grad novo ostrvo ljubavi, sa svojim granicama, hridima, urbanim uvalama. Ostrva ljubavi su knjiga inicijacije u ljubav i putovanja posle koje nećete biti isti jer ćete primiti tajne ljubavi. Bilo da ste na usamljenom karipskom ostrvu poput Barbadosa, urbanim ostrvima hedonizma kakvi su Rio ili Magreb, tajnom ostrvu mirisa i boja kakva je Kazablanka, svaki od tih toposa nosi svoju tajnu i kôd života. Ovo naše zajedničko putovanje po ostrvima ljubavi zauvek će vam promeniti percepciju tog čudesnog sveta. Pred nama su dve opcije: da budemo saputnici ili sapatnici. Birajmo ovo prvo. Voli vas vaša Isi

Od autorke bestselera Osmeh za svaki dan i Zovem se Mama „Mislim da bi svim knjigama Jelice Greganović, pa i ovoj koju upravo držite u rukama, trebalo dodati podnaslov: Kratka uputstva za život, ili recimo: Život za početnike. Toliko korisnih, dubokih, životnih savjeta, vješto skrivenih u naizgled laganom štivu, nećete naći nigdje. Jelica, profesionalna posmatračica života, i ovaj put me je zakucala za knjigu, koju sam pročitao u jednom dahu, smijući se njenim domislicama, ali i samom sebi jer je prosto nevjerovatno u koliko situacija sam se prepoznao. Mnogo, mnogo sam inspiracije dobio u ovim beskrajno duhovitim pričama i zato vas na ovom mjestu molim da me nipošto ne izdate Jelici ako u nekom od mojih sljedećih nastupa primijetite neki citat iz ovog životnog priručnika.“ Branko Đurić Đuro, glumac „Nije lako u svakodnevnim životnim mukama prepoznati i nešto smešno, videti sopstvene greške i nasmejati se, ne samo na situaciju koja nas zadesi, nego i na svoj račun. Nije to jednostavno, to je vrhunsko dostignuće jednog hroničara, novinara i književnika: kozerija. Našoj književnosti kozerija nije nova; ovom i ovakvom, kratkom životnom humoreskom, bavili su se i Jovan Sterija Popović, Zmaj Jova Jovanović, Radoje Domanović, Predrag Milojević, Živko Milićević, Žika Živulović Serafim… Ali dugo nismo imali takve pisce koji se naizgled opušteno, na sav glas smeju onome što nam se dešava.“ Dušan Gojkov, Balkanski književni glasnik

Nakon godina napornog rada u anonimnosti, Čarls Bukovski je iznenada postao poznat 1967. zahvaljujući svojoj autobiografskoj novinskoj kolumni Beleške starog pokvarenjaka kao i istoimenoj knjizi iz 1969. godine. Nastavio je da piše kolumnu, u ovom ili onom obliku, tokom sredine 1980-ih. Još beleški matorog pokvarenjaka sadrži mnoge bisere rasute tokom dvadeset godina pisanja kolumne. Prikupljeni iz kratkovekih andergraund publikacija, te priče i eseji nisu bili poznati decenijama, što ovu zbirku čini vrednim dodatkom opusu Bukovskog. Puna njegovih uobičajenih opsesija – seksa, pića, kockanja – zbirka Još beleški matorog pokvarenjaka sadrži piščeve nekonvencionalne poglede na politiku i književnost, njegove mučne i nasilne odnose sa ženama i neobičan odnos prema poeziji. Ističući njegovu mnogostranost, knjiga obuhvata od slabo prikrivenih autobiografskih pripovetki, do potpuno izmišljenih priča o disfunkcionalnim predgrađima, osramoćenim političarima, posrnulim sportskim zvezdama, dostižući vrhunac sa dugom, urnebesnom avanturom francuskih filmadžija napisanom na osnovu piščevih iskustava tokom snimanja filma Barfly (1987). Od njegovih loših dana u pošti, preko njegove spisateljske slave, Još beleški matorog pokvarenjaka ispraća ceo živopisni put karijere Čarlsa Bukovskog.

...Sve Dimitrijevićeve pripovetke hronološki su povezane, tako da skupa uzete obuhvataju raspon od pola veka uzavrelog života u našoj prestonici... Glavni junak se teško snalazi u vremenskom haosu, razapet između Boga i đavola, tragajući za otkrićem svete istine i pravde svojih junaka... U zbirci pripovedaka dati su snažno svi prelomni trenuci novije istorije, ali ne u direktnom svedočenju, nego prelomljeni kroz dušu jednog osećajnog posmatrača.

Beleške matorog pokvarenjaka su zbirka kratkih priča koje je Čarls Bukovski napisao za svoju kolumnu u časopisu Open City iz Los Andjelesa u periodu od 1967. do 1969. godine u kojima on na svoj dobro poznati način, navlačeći na sebe masku mudre lude, govori o prolaznosti i lepoti življenja.

Priče o običnom ludilu su zbirka kratkih priča povezanih temama kao što su očajanje i usamljenost, besmisleni poslovi koje smo prinuđeni da obavljamo, seksualne perverzije i potreba za istinskom povezanošću i bliskošću sa ljudima u duboko poremećenom svetu u kojem smo sve udaljeniji jedni od drugih. Istovremeno ispunjene i onim niskim i onim uzvišenim, ravnodušnošću i osećajnošću, ludilom i lucidnošću, ove priče nastavljaju da odzvanjaju u nama još dugo nakon što smo ih pročitali.

Za Lazu Lazarevića moglo bi se reći da je bio jedini, pravi umetnik među srpskim književnicima epohe realizma. Njegove pripovetke, čitavih 9 koliko je napisao, i pored tematskog određenja i kompozicionog uređenja svojstvenog realizmu, produbljene su psihološkim osvrtom na likove koji se u njima pojavljuju, pa su u književost realizma unele mnoge, za to vreme, nove pripovedne postupke kao što su unutrašnji monolog u trećem licu, dramatizovani dijalozi i psihološka naracija i deskripcija.

Kratke priče ove zbirke liče na barice na suncu. Ako poželite da još jednom pogledate pročitano mesto, možda ga nećete naći. Isparilo je. Otkriću šta jedan moj prijatelj preduzima u takvom slučaju. Ostavlja knjigu i počinje da prati prenos teniskog meča. Ukoliko kiša sa stadiona potera igrače, sudije i publiku, on se vraća priči. Iščekuje ga cela, od prve do poslednje reči. Nije tako jednostavno sa tri duže priče ove zbirke. One su nalik na velike bare koje kako-tako odolevaju i sušnim godinama. Po obodu se dan i noć čuje klo-klo i puć-puć. Sve pate od gasova. Onaj što pali cigaretu dok, s nekog razloga, čuči na niskoj obali bare – neretko izaziva kratak vatromet.

Istina, samo istina, ništa osim istine. Fascinantno suočavanje sa temom krivice. Ugledan, prijatan gospodin, doktor medicine, nakon četrdeset godina braka ubije svoju ženu sekirom. Iseče je na komade, a onda o tome obavesti policiju. Njegovo priznanje neobično je koliko i kazna koju za to dobije… Čovek opljačka banku i, koliko god neverovatno zvučalo: ima za to dobre razloge. I nasuprot svemu što bi se moglo očekivati, sud mu spase i telo i dušu… Mlada žena ubila je brata. Iz ljubavi… Neverovatne priče, a ipak sve su istinite! U svom prvencu koji oduzima dah, zbirci od jedanaest priča pod naslovom Zločini, koji je odmah preveden na više od dvadeset jezika, advokat Ferdinand fon Širah opisuje najzanimljivije slučajeve iz svoje sudske prakse. Te priče, međutim, prevazilaze ispovest jednog advokata ili sudske hronike, već predstavljaju vrhunski prozni iskorak majstora kratke priče. Fon Širah svedeno, često tek u odlomcima, štedljivo i nenametljivo, iznosi čudesne povesti svojih junaka, koji su se suočili sa sopstvenim zločinom i kaznom, sa prestupom, krivicom i zakonom. „Ferdinand fon Širah piše tako sigurno, jasno i jednostavno, kao da nikada nije radio ništa drugo... On je veliki pripovedač jer se oslanja na stvarne ljude i njihove sudbine... Prava kratka filmska forma na papiru.“ Der Spiegel „Predivno! Osvaja već prvom stranicom, napisano bez ijednog pogrešnog tona.“ Frankfurter Algemeine am Sontag „Svaka priča u ovoj knjizi dokazuje da stvarnost može da bude mnogo neobičnija od bujne mašte najboljih pisaca krimića.“ Der Standard

U zbirci "Radosni pozdrav", uprkos njenom nazivu, dominira prevashodno pogrebna tema koja se u većini pripovedaka provlači kao konstantan nagoveštaj, dok nam zbirka "Usamljeni čovek" poručuje da samoća često može da nam pomogne da razumemo ono čega nikad nismo bili svesni, ali da ponekad može i da nam naudi, u zavisnosti od toga kako je usmerimo.

Dve osnovne teme Gavaldinih priča su nedostatak komunikacije s drugima i praznina koju za sobom ostavlja pokušaj ispunjavanja života materijalnim dobrima. U nizu od dvanaest pripovesti, zabavnih, ironičnih, katkad i oporih, upoznajemo se sa sudbinama ljudi koje srećemo u svakodnevnom životu, a da nismo ni svesni emocionalnog naboja koji oni nose u sebi. Svojim britkim perom, Ana Gavalda nam sve vreme ukazuje na ono što nam u toj svakodnevici najviše promiče – na njihova razočaranja, čežnju za ljubavlju, ljudskom toplinom i razumevanjem.

Kad naiđu teška mutna vremena i učestaju sukobi i uzbune među ljudima, otvori se odjednom Biblija na njenim najtamnijim stranicama i naš užas ili naše nerazumevanje nađu drevne i poznate reči kao jedini izraz. - Ivo Andrić Prokleta avlija Priča o vezirovom slonu Zeko Bife Titanik Sve Andrićeve novele sabrane u dve knjige! U Novele o mutnim vremenima ušle su duže pripovetke našeg nobelovca koje, na ovaj ili onaj način, govore o nesigurnim i nemirnim vremenima kada je ugrožen čovekov život ili narušeno njegovo dostojanstvo. Povesti o zloglasnoj carigradskoj tamnici ("Prokleta avlija"), o obesti turskih silnika u Bosni ("Priča o vezirovom slonu"), o progonu Jevreja ("Bife Titanik") i herojstvu malog čoveka u II svetskom ratu ("Zeko") u središtu su Andrićevog interesovanja za pojedinačne sudbine ljudi koji su živeli na strašnim mestima, gledali i na svojoj koži osećali opšte stradanje u nesrećnim okolnostima i u njima kovali i sopstvenu sudbinu. Te novele, svaka za sebe, prava su remek-dela ovog žanra, smeštena u Carigrad, Travnik, Sarajevo i Beograd – gradove obremenjene istorijom i nesrećama koje su ih često pohodile.

Magične priče od kojih ćete postati sasvim ludi od ljubavi. U zbirci priča Jelene Ranković košava zahvata slučajne susrete po kafićima, šetnju pored Dunava gde stanuju dobri duhovi prošlosti, i razvejava priče o ne tako davnim ali prohujalim vremenima poezije i mira, o pravim junacima, o dobu nežnosti, velikih ljubavi i malih radosti. Umesto da mi bude vetar u leđa, košava je tog dana duvala kao nikad. Frajerski. I pomalo šansonjerski. Da li namerno, da bi prikrila dokaze kakvi smo nekad bili, ovaj čistač Beograda rasturio je nehajno sve papire koje sam dugo ispisivala. Po ulici su se kao list na vetru valjale moje priče. Nastao je haos. Misli, osećanja, ljubavi, mržnja, nežnosti, sećanja i nada su se izmešali. Posle neravnopravne borbe između vetra i mene, neke sam priče uspela da sakupim. Od nekih su ostali samo restlovi. A neke je vetar oduvao u nepovrat, zauvek. "Čitajući knjigu Prohujalo s košavom ponovo sam osetila radost, dečju bezbrižnost, nostalgiju za bombonama 505 sa crtom, žutim stojadinom, Opstankom, Štrumfovima i Smogovcima, kada smo imali manje novca ali više umeća radovanja. Sećanja i doživljaji otrgnuti od zaborava u književnom prvencu Jelene Ranković, opisani veštim i izbrušenim novinarskim perom, predstavljaju svojevrstan zapis o vremenu u kome se nismo stideli sopstvenih emocija, materijalnog stanja, ni sebe samih, kada smo bili svi isti, a ipak tako svoji." - dr Zorica Karanović, urednica Bazara "Opojne i zavodljive, prožete setom i zdravim humorom priče beogradske Šeherezade, Jelene Ranković, slika su života našeg svagdašnjeg, u eri otuđenja i ’duša sa bar-kodom’ gladnih ljubavi i bliskosti. Kada zakoračite u ove magične priče, bićete već ’sasvim ludi od ljubavi’, a kad sklopite poslednju stranicu knjige, postaćete vlasnik tajne formule za osluškivanje vetra…" - Mila Milosavljević, autor i voditelj emisije Književni magazin

Predstavljamo vam sedam kratkih priča Tonija Parsonsa, zasnovanih na njegovom sedmodnevnom boravku na aerodromu Hitrou u svojstvu zvaničnog aerodromskog pisca. Ovo je Hitrou kakav nikad niste videli – tajni grad naseljen sa sedamdeset pet miliona putnika koji prođu kroz njega svake godine, mesto na kom se putovanja i snovi završavaju, ili počinju. Od genijalnih dvadesetogodišnjaka koji vladaju nebom iz Kontrolnog tornja do tihog čoveka koji se stara o psima, lavovima i prokrijumčarenim zvečarkama u Centru za prijem životinja, od imigracione službenice koja je videla i čula sve što postoji do vatrogasaca koji svoje veštine usavršavaju izazivajući požare u zelenom avionu, od naoružanih policajaca koji motre na moguće teroriste do pilota koji je dodirnuo Božje lice – Hitrou vrvi od života. U Odlascima, svojoj prvoj zbirci priča, Toni Parsons nas vodi duboko u utrobu tajnog grada, u mesto najneverovatnijih priča i neočekivanih sudbina.

Seljak u zrelim godinama. Seljakovo lice isparaju i rastoče rad i briga oko zemlje, sunce i kiša, vetar i sneg. Stezanje zuba i grč napora koji se stalno ponavljaju, žmirkanje i treptanje kojim se oči i lični mišići brane od nemilosrdne jare, od mraza ili vejavice, izbrazdaju to lice u svim pravcima i daju mu boju mrke ili zarudele zemlje nad koju se tako često naginje. Bojazan od zamke ili iznenađenja, napor da pogodi tuđe misli i planove a da ne oda pre vremena svoje, sve to udari svoj pečat na to lice. I pre nego što seljak navrši četrdesetu godinu, ono je već modelirano i završeno. - Ivo Andrić U svim prilikama i vremenima, junaci Andrićevih Priča o selu umeju da budu mudri, lukavi i dovitljivi, hrabri, pravdoljubivi i ponositi, vredni, borbeni i uporni, ponekad skloni zanosima, tvrdoglavi, brzopleti i kratkovidi, ali najviše čvrsto vezani za surovu ali lepu zemlju koja ih hrani i za podneblje gde traju generacije njihovih saplemenika.

Majstori savremene svetske priče. Gras, Kundera, Mekjuan, Singer, Jerofejev, Erkenj, Majdak, R. Valzer, Ortis, Bukovski, Sorokin, Tanizaki, De Prada, Kortasar, Zang, Murhaus, Nabokov, Apdajk Kako da se nadamo da ćemo bez ludosti erosa videti sve što treba?! Kako drugačije da postanemo čarolija ako ne uđemo u čaroliju i u kožu utrljamo njene reči? Sjedinjavanje dva bića kroz eros podseća na čin pisanja. Nikad više no danas potrebno je da se eros, potisnut pornografijom i literaturom bez strasti, ponovo izlije u naše živote. Izgleda da nam u ponovnom očovečenju preostaju dve stvari: da čitamo knjige i vodimo ljubav. Ljubavno i umetničko iskustvo jedini su načini da se naše polje zaštiti od pustošenja, da se naš prostor sačuva kao nešto živo, kao tekuća voda otvorena za druge vode, sposobna da se prilagođava i menja. Ništa se sa sigurnošću ne zna dok se ne proveri ljubavlju. Ništa ne možemo tvrditi dok to ljubavlju ne ispitamo. Volimo, dakle postojimo.

Šetnja kroz svetsku istoriju u 80 rečenica! „Umivam pravdom ruke svoje.“ Pontije Pilat „Zavadi, pa vladaj!“ Luj XI „Vreme je novac.“ Bendžamin Franklin „Posle nas potop!" madam De Pompadur Svako je nekada čuo ili pročitao ove rečenice. Ali u kakvom su istorijskom kontekstu izrečene? I ko ih je izgovorio? Ova knjiga vas vodi na jedno drugačije putovanje kroz svetsku istoriju. Na osnovu 80 poznatih citata iz perioda koji obuhvata 2600 godina, ona priča o ključnim istorijskim trenucima i oživljava pojedine epohe od antike do naših dana. Šta je za Rimsko carstvo značila kocka koju je bacio Cezar, šta je za reformaciju značila Luterova izreka, šta su Kantove reči govorile o prosvećenosti ili Kenedijeve o hladnom ratu... „Ova knjiga impresionira lakoćom s kojom autor uspeva da oživi događaje, ljude i slavna mesta.“ Handelsblatt „Idealno delo za sve koji su propustili neki zanimljiv čas istorije i rado bi to nadoknadili.“ Gießener Anzeiger

Ko voli priče, uživaće u njima, ali svaka postavlja ne baš lak zadatak – rešavanje logičke zagonetke vezane za događaje iz neobičnog traperskog naselja. Neretko će biti potrebna i pomoć starijih, jer ova knjiga, najblaže rečeno, ne potcenjuje decu... Autor Zagonetnih priča je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ-X testa na svetu. "Savršene mozgalice, maštovite, zabavne, poučne. Nezaobilazna literatura za sve koji bi da posvedoče o podmazanosti točkića u glavi, bez obzira na uzrast. Ovde ne pale izgovori tipa ’nemam vremena za čitanje’ ili ’to je bezveze, nema slika’ – ovo su koncentrat-knjižice, suvo blago, predivne ilustracije koje ponekad čak i sufliraju rešenje." - Dušanka Jelenković "Knjige iz serijala Zagonetne priče su nezamenjive u druženju sa darovitom decom! Što je najbolje, podjednako dobro funkcionišu i sa odraslima!" - Dr Ranko Rajović

Pisati, onako kao što se diše, slagati svoj puzzle. I ne pitati se previše čemu to: autentično pisanje ionako je oduvek ravno nasuprot rđavim okolnostima sveta.

Samo najtalentovaniji pisci umeju da stvore svetove koji su više od mašte. Legende, koje je uredio čuveni pisac Robert Silverberg, omogućavaju čitaocima da posete jedanaest neverovatnih svetova, najintrigantnijih među svima koje su književnici do sada kreirali pružajući nam jedanaest uzbudljivih i nezaboravnih putovanja! STIVEN KING Sestrice Elurijske TERI PRAČET More i sitne ribe TERI GUDKAJND Dug kostiju ORSON SKOT KARD Iskeženi čovek ROBERT SILVERBERG Sedmi hram URSULA K. LEGVIN Vilin-konjic TAD VILIJEMS Čovek u plamenu DŽORDŽ R. R. MARTIN Vitez lutalica EN MEKAFRI Trkač Perna REJMOND E. FAJST Drvonoša ROBERT DŽORDAN Novo proleće

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine. „Ovaj zaigrani roman o ljubavi i požudi nateraće rumenilo u obraze čak i najtvrdokornijih liberala i pohotljivaca.“ The Washington Post Kažem jasno i glasno: sapima. Ne zadnjicom, ni dupetom, ni bokovima, ni trticom, već sapima. Jer kad ja nju zajašem, ispuni me ovakvo osećanje: da sam na mišićavoj, baršunastoj ždrebici, ustreptaloj a poslušnoj. Čvrste su te sapi i možda odista tako orijaške kao što govori predanje što o njoj po čitavom kraljevstvu kruži, raspaljujući maštu mojih podanika. (Sve te priče dođu mi do ušiju, ali me ne srde, već mi laskaju.) Ovom knjigom Vargas Ljosa je uspeo da nam svoje omiljene teme, ljubav i erotiku, predstavi na nov, veoma provokativan način. Tumačeći šest reprodukcija slika, on ih ujedno oživljava i kroz njih nam priča priče u kojima ljupki i lepi Fončito uznemirava svoju maćehu, donju Lukreciju, a don Rigoberto se posvećuje ponoćnim maštanjima terajući nas da se zapitamo je li dečak sam Eros koji se zavlači u nedra zrele žene, ili je reč o sanjarijama njenog muža, don Rigoberta. Preplićući mit i stvarnost, Vargas Ljosa će nas provesti i kroz ispovesti vladara drevne Lidije i Dijane, boginje lova. Neveliko po obimu ali bremenito temama od kojih bi nas obuzeo stid da ih na ovako maestralan način pisac nije obradio, ovo delo je jedinstveno u opusu Marija Vargasa Ljose.