Dobitnik Nobelove nagrade. Šta se događa kada se stvari koje ljudi upotrebljavaju pobune protiv svojih korisnika? Kako je jedan car pokušao da izoluje smrt? Kakva je sudbina vozača, praktično zarobljenih u svojim kolima? Zašto strada poslednji kentaur koji je vekovima lutao šumama, bežeći od ljudi? Ispitujući vlastite izražajne mogućnosti, Saramago se najpre okušao u kratkim formama – pripovetkama, kratkim pričama, parabolama... Sabrane u dve zbirke parabola Priče s ovog i s onog sveta i Putnikov prtljag, jednu zbirku pripovedaka Tobožnji predmet i novelu Priča o nepoznatom ostrvu, njegove pripovesti svedoče o sporim ali sigurnim koracima kojima se pisac približavao svojoj pravoj vokaciji – romanu. U ovoj knjizi njegovih izabranih priča čitalac će naći ne samo mnoštvo ideja koje će pisca zaokupljati čitavog života, već i sve osnovne odlike jednog neponovljivog književnog rukopisa, toliko drugačijeg da ga je nemoguće oponašati. „Velikan evropske književnosti iznosi nam u pričama svoj osoben pogled na raspad društvenih vrednosti, otuđenje i političku represiju, nudeći svoj odgovor na takve pojave: kada sve propadne, dobra metafora je najbolja alternativa.“ Morning Star „Ovde se majstor pera ogleda u kraćim, inventivnim proznim formama, i ishod je impresivan i lucidan. Saramagov dar i u pričama se neosporno ispoljio kao i u njegovim romanima.“ Publishers Weekly

U ovoj knjizi su sabrane nagrađene autorove priče objavljene širom ,,ex-Yu prostora'' od 2005 do 2010. godine. „Ovo nije „mainstream“ književnost; Stojanović je furiozan i prilično beskompromisan pisac bogata leksika i raznih intonacija... Postavljanjem pitanja u vezi stvarnosti, također se pokazuje i kao pisac kojega te relacije između rečenice i viđenoga zanimaju i pokreću pa ih popisuje eruditivno, vrlo studiozno, i na koncu jezički raskošno... Njegova književnost je katalog, ponovno enciklopedija, ali enciklopedija pojedinačnih sudbina ispričana potpuno individualno doživljenim jezikom, bez logoristike gramatike, sa svim onim ondulacijama koje osjetljivo uho čuje kada se jezik otrgne s lanca na ulici... Ili kao ovdje, gde se baš znade otrgnuti i pretvoriti u psa... ...Kao u Hieronymusa Boscha, u nekoj svetoj i užasno prostoj gunguli ujedno. Svetost je moguće osjetiti u klaonici i klozetu, tamo ona ima težinu kakvu neće steći u crkvi, taman ova bila velika do neba... '' Dario Grgić, „Zarez“

"Nisam krio slabosti niti vrline mojih savremenika, ali nisam bio ni indiskretan i zajedljiv savremenik." Za više od pola veka svoje pozorišne karijere i intelektualnog angažmana Jovan Ćirilov upoznao je ogroman broj ličnosti iz sveta pozorišta, filma, književnosti, politike, slikarstva… Ovo su priče u kojima je autor ispisivao svoje iskustvo u susretu sa njima, često iskošeno, nesvakidašnje, uz mnoge pojedinosti koje niko drugi još nije zabeležio. Događaji, trenuci, priče i anegdote o poznatim ličnostima, kao što su Ivo Andrić, Tito, Žerar Filip, Jurij Ljubimov, Ježi Grotovski, Robert Vilson, Peter Handke, Nurija Espert, Dušan Makavejev, Žan-Pol Sartr, Džordž Soros, Nevenka Urbanova i mnogi drugi, zadovoljiće radoznalost čitalaca raznih profila i interesovanja jer predstavljaju svojevrstan dokument o poslednjih 50 godina kulturnog i javnog života kod nas i u svetu. Više od tri stotine portreta slavnih ličnosti različitih profesija, sa svih kontinenata, u dve knjige ovog jedinstvenog svedočanstva!

Pred vama je knjiga čiji su autori brojni: učenici, studenti, službenici, umetnici, iskusni pisci. Autori su različitih profesija i uzrasta, ali svi imaju nešto zajedničko – ljubav prema pisanoj reči. Njihova ljubav se pretočila u brojne kratke priče u knjizi "Slatke priče". Neke od ovih priča su istinite, neke su proizvod mašte, ali su sve inspirisane slatkim, lepim i optimističnim životnim dešavanjima. Razumljivo je da su u mnogim pričama upravo slatkiši okosnica dešavanja, ali je čar priča sadržana u emocijama i raznovrsnosti, od tananih osećanja do jake motivacije da se prebrode teške životne situacije. Priče su prispele u ogromnom broju na nagradni konkurs za izbor "Najlepše slatke priče", koji je objavio Prvi beogradski salon slatkiša "Slatke priče", tako da su organizator i žiri, u čijem sastavu su se našli: Mirjana Bobić Mojsilović, Gorica Nešović i Zorica Karanović, imali zadovoljstvo, ali i delikatan zadatak da izaberu najbolje. Slatki crteži predstavljaju izuzetan segment ovog neobičnog izdanja i prispeli su na konkurs za izbor "Najboljeg slatkog crteža". Autori crteža su takođe raznovrsni, među njima su deca iz obdanišnih grupa i njihove vaspitačice, školska deca i učiteljice, studenti, poznati karikaturisti i likovni umetnici.

Možda u društvu postoji običaj koji ne dopušta da se starijim ženama kaže kako se zapravo pretvaraju u staklo? Najprije ono mutno, a zatim u sasvim prozirno. Njihova veličina ništa ne znači, težina i visina zanemarive su. Odjeća također. Nije to baš kao da ne postojiš, već kao da živiš u nekoj drugoj dimenziji. Sve je isto, a ipak – nije isto. Ljudi se drugačije odnose prema tebi, a ti se, kao nevidljiva žena, trebaš tome prilagoditi. Knjiga Nevidljiva žena i druge priče Slavenke Drakulić otvoreno, emotivno i upečatljivo govori o najvećem tabuu današnjice – starenju. Neminovni proces koji pogađa svakog od nas ne oprašta se lako, a u društvu koje priznaje samo večitu mladost stari ljudi postaju nevidljivi i suvišni. Problematizujući teme kao što su odnos roditelja i dece, zaboravnost, gubitak partnera ili bolest, ova zbirka priča govori o starenju autentično i bez ulepšavanja. Šesnaest vrhunskih priča Slavenke Drakulić pogodiće vas i nasmejati, ali i naterati da se duboko zapitate o tome kako se odnosite prema sebi i svojim najbližima. „Držiš u ruci knjigu Nevidljiva žena i druge priče. Čitati? Ne čitati? Svakako pročitati! Upoznaj starost koja u tebi čuči. Tvoja prijateljica, tvoja stvarnost, tvoja budućnost.“ Vedrana Rudan

Dobitnica Andrićeve nagrade i Ženskog pera. Prateći istoriju dve porodice u bezbrižno vreme raspusta i letovanja, Ljubica Arsić u svom novom romanu postupkom smenjivanja naratora prati periode formiranja svojih junaka, i istovremeno diskretno evocira jednu proteklu epohu i nestalu zemlju. Melanholično i duhovito, autorka dočarava sva uzbuđenja i radosti, često i nevesele ishode i mladalačke muke koji prate odrastanje Senke, Milice i Paška, u ono doba detinjstva i prvih ljubavi kada se bude nepoznate strasti, zanosi, opažanja sveta oko sebe i sebe u svetu. U romanu jedan glas pripada i Lenki Dunđerskoj, rano preminuloj lepotici u koju je Laza Kostić bio zaljubljen i kojoj je posvetio čuvenu pesmu Santa Maria della Salute. Njen devojački dnevnik, koji se našao u rukama jednog junaka, skladno i nenametljivo umetnut je u tkivo romana, dodatno potvrđujući istinu o neprolaznim čarima mladosti koje su u svim vremenima iste. Suvereno poznavanje svih psiholoških nijansi ženskih likova u romanu i na ovom primeru potvrđuje da se o „ženskom pismu“ može govoriti samo uslovno, kao o svojevrsnom konstruktu koji svojom pukom rodnom karakteristikom ne može zameniti autentično i vrhunsko književno delo, u kakvo bez ostatka spada „mediteranski“ roman Četiri kiše.

Dobitnica Ninove nagrade za 2016. godinu. Drama i priča. Stvarno i magično. Ljubav nasuprot smrti. Knjiga potresne iskrenosti, i vedre bodrosti, satkana od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno. Razgovori koji se čine komički, a nisu – razmišljanja koja se čine tužna, a nisu. Pripada retkom, i zanimljivom žanru danse macabre, i jeste ono bodlerovsko da se – smrt smeje našim ludostima, i nije to. Nije igra nego nadigravanje. I pisac to mudro dokazuje: suprotstavlja se smrti – moć ljubavi, jedini njen dostojan protivnik. Predrag Bajčetić Ivana Dimić, čini se, priča o sebi, a zapravo priča o čudu povratka iz sna. Ona uspostavlja svojevrsni ritam koji izlazi iz sudara dve teme, iz nespojivosti dve sfere – stvarnosti i onostranog. I kao kad nas Laza Kostić uvodi u onaj predeo „među javom i med snom“, ovo pripovedanje suprotstavlja se življenju, jer život i jeste neprekidna smena, sve do trenutka večnosti. Dejan Mijač Kada sam pročitao ovu knjigu prva reakcija mi je bila da od Ivane Dimić zatražim filmska prava. To je, u stvari, bila sasvim nesmotrena reakcija jer je moje oduševljenje bilo uzrokovano savršenom literaturom koju sam držao u ruci a koja, ako je već savršena, nema šta da traži u drugim umetnostima. Stvarno, ono što je Ivana napisala ne može se meriti ni sa čim drugim, čak ni sa onim što volimo u njenom stvaralaštvu. Sasvim neverovatna, dva potpuno različita literarna toka iznedrili su nešto treće, čarobno i nedokučivo u isto vreme. Goran Marković

U prozi Viktora Peljevina, savremenog ruskog pisca svetskog glasa, bez obzira na obim i neposrednu temu, uvek se prepliću tipično ruski i univerzalni sadržaji, sadašnje i vanvremeno, realno i virtuelno. Iako ponekad govore o nečemu naizgled dalekom, nastranom i tuđem, njegove prozne celine, kao svojevrsni koani u zen pričama, uspevaju da isprovociraju čitaoca, da ga prodrmaju i izbace iz kolotečine svakodnevice i postave pitanje pravog smisla događaja i života uopšte. Gotovo svaka priča iz ove zbirke briljantna je minijatura, istančani esej i zaokruženi sažetak nenapisanog romana... „Peljevinova popularnost umnogome duguje njegovom daru za komično i satiričnoj eleganciji, a njegova proza dotiče opšte uslove života u današnjoj Rusiji. Osećanje zbunjenosti, dezorijentacije i izgubljene ravnoteže leže u osnovi svih njegovih dela.“ London Review of Books „Peljevin je pesnik, filozof i hroničar pograničnih svetova. On postavlja spojnice između različitih realnosti.“ Aleksandar Genis

Najbolje priče našeg nobelovca prvi put tematski raspoređene. Andrićeva fratarska saga u pričama! „Ovo je zemlja oskudna i uboga, tijesna i mrka, ni valija nije u njoj lako biti a kamoli raja i redovnik. U ovoj se zemlji jedna čaša vidi i bode oči kao najviša kula u nekoj drugoj. Kome je do toga da bude rahat i zenđil, nije mu se trebalo u njoj roditi ni zafratriti. Ovdje se dram radosti dušom plaća. A ti idi sad pa pitaj zašto je tako. Ili, još bolje, niti idi niti pitaj, nego sjedi gdje si i budi što si, jer je ludo ići i pitati drugog šta te boli, a mnogo pametnije sjediti i razgovarati sam sa svojom mukom. I da odeš tamo, ne bi ti ništa koristilo. Cijelog vijeka bi ostao ono što si. Ko te nikad ranije nije čuo ni vidio, samo kad te pogleda rekao bi odmah: Otkud ova fratrina ovdje?“ Pripremajući jednu veliku fratarsku „sagu“, Andrić je objavio niz pripovedaka u kojima su junaci bosanski franjevci, ukazujući na poseban duh, način života i borbu ovih fratara sa turskom vlašću. Velikodušni entuzijasti i zanesenjaci, racionalni i mudri duhovnici, promućurni, dovitljivi i lukavi borci, ali i nabusiti i mrzovoljni osobenjaci i priučeni bogoslovi, Andrićevi franjevci su jednostavni ljudi, iskreno predani svojoj veri. Ovi „Hristovi siromasi“ koji bosanskim putevima hodaju bosi, u mantijama od grubog sukna, opasani konopom umesto pojasom, čuvajući veru u siromaštvu i odricanju, prerastaju su u protagoniste jednog od najuspelijih Andrićevih pripovedačkih ciklusa.

Hvatači snova su priče o emigrantima. Njihovo poreklo i sudbine vezane su za više zemalja i vremensko razdoblje od skoro jednog veka. Oni se sele i putuju sledeći svoje snove, želje i ambicije. Povezuje ih univerzalnost prostora i težnja ka boljem. Tragaju, ali i beže. Mogu se sresti u vozovima, na aerodromima, na graničnim prelazima. Vuku kofere u oba pravca, opraštaju se i dočekuju. Sa strepnjom preispituju svoje izbore suočeni s večitom dilemom. U novi svet sa sobom nose nostalgiju da ih čuva od opasnih putokaza. Ponegde im se putevi ukrštaju. Na simboličan način ili stvarno, junaci ove knjige gravitiraju oko najduže ulice na svetu koja počinje baš na mestu gde je ukotvljen legendarni brod. Ideja da čovek stalno traga za boljim mestom je večna. Seobe uvek traju. Nikad ne prestaju. Ova knjiga je mali uvid u iskustva modernih nomada koji su se otisnuli u tu potragu, često na to prinuđeni okolnostima na koje ne mogu uticati. Tako su junaci ovih priča savremenici istorijskih događaja počevši od balkanskih ratova s početka prošlog veka, pa do balkanskih ratova na kraju prošlog veka, preko prvog svetskog rata, ruske revolucije, drugog svetskog rata ali i modernog vremena.

elim da ustanem, da raširim ruke za beskrajni zagrljaj, da se velikim, blistavim rečima obratim nevidljivoj publici. Počeo bih ovako: – O bogovi duginih boja... Činjenica da sabrane priče Vladimira Nabokova dosad nisu izdate na našem jeziku ne govori baš ništa o njima, već isključivo kazuje nešto o nama. Mnoge nikada nisu ni bile prevedene na srpski. Neverovatna slava Lolite (koja je autoru obezbedi­la egzistenciju i mogućnost da se posveti isključivo pisanju) i Blede Vatre (romana koji neki kritičari slave kao spisateljski naj­uspeliji) kao da je bacila u senku njegove podjednako dobre pri­če, koje ga svrstavaju u red najvećih majstora ove književne for­me: Tolstoja, Borhesa, Henrija Džejmsa, Kiša, Andrića... Sam poduhvat sabiranja Nabokovljevih priča vrednih objavlji­vanja bio je veliki i zahtevan čak i za urednički tim „Vintidža” (imprint „Rendom hausa”, prvo izdanje 1995), a pre svega za nje­govog sina Dmitrija, koji je podneo najveći teret. Zajedno sa ocem na engleski je preveo priče napisane na ruskom, i pri­tom je Nabokov neke od njih dopisivao i redigovao ne bi li tako zadovoljile njegove stroge kriterijume. Ukupno ih ima 36 u prvom tomu i 31 u drugom. Zato je urađena redakcija ne­kih prevoda s ruskog na srpski, ne bismo li ih tako sravnili s ko­načnom, engleskom verzijom. U uredničkom smislu, bio je to delikatan proces, jer je trebalo pažljivo razgraničiti Naboko­v­ljeve intervencije na starim, originalnim verzijama kojima je po­boljšavao tekst, od onih uredničkih, kojima je hteo da anglosaksonskoj čitalačkoj publici približi određene ruske teme, poj­move i motive. U takvim situacijama trudili smo se da se drži­mo originalne verzije. Kada su u pitanju prevodi sa engle­skog jezika, prevodilac i(li) redakcija pažljivo su pratili i ruski original.

Nova knjiga priča Srđana V. Tešina, jednog od vodećih pisaca novije generacije u savremenoj srpskoj književnosti. Priče iz knjige Priče s Marsa nalaze se u više antologija savremene srpske priče, a jedna od njih uvrštena je nedavno u Antologiju najbolje evropske priče koja izlazi u SAD. Priče s Marsa donose kratke priče, napisane u duhu flash-fiction, o svakodnevici i zločinima, napetostima i konfliktima, tajanstvenim nestancima i bizarnim događajima, krimi zapletima i nesvakidašnjim preokretima u delu grada zvanom Mars. Oblikovane kao snažna i provokativna urbana crna hronika naših dana, nove priče Srđana V. Tešina postavljaju pred čitaoca pitanja na koja on ne može izbeći odgovor: Da li je svaki naš grad postao Mars? Da li je moguć život na Marsu? Otuda se može kazati kako je ova knjiga upečatljiva povest o tome kako smo sopstveni život pretvorili u Mars. Dvadeset tri kratke priče izuzetne uzbudljivosti i kritičke snage, kao i piščev poetički zapis o tome kako napisati kratku priču.

Majstori savremene svetske priče. Birs – Kafka – Bunjin – Hemingvej – Tomas – Petruševska – Lesing – Markes – Mo Jen – Malamud –Šalamov – Kavabata – Tamir – Bucati – Prilepin – Atvud Priredila Ljubica Arsić. Može li majmun da nauči kako se mesi testo? Da li pas pati kad postane svedok preljube svoje gospodarice? Kako izgleda borba sa pantericom? U kakvom to večnom neprijateljstvu opstojavaju žena i miš? Slikajući svet životinja u društvu ljudi, majstori svetske kratke priče u ovoj zabavnoj i mudroj antologiji iz već prepoznatljive edicije Talasi pokušavaju da objasne i složenost ljudske prirode. Kroz maštovite priče u kojima su gavran, krokodil, zavodljiva zmija ili tajanstveni medved-mladoženja ne samo čovekovi pratioci već i podstrekači i tumači njegovog ponašanja, čitaocu se nudi živopisno carstvo uzbudljvije od svakog zoološkog vrta. Naša sličnost sa životinjama je zaprepašćujuća, uzvikuje jedan pažljivi posmatrač ljudskih lica. Pogledajte samo te mazne kancelarijske mace spremne da ogrebu, tužne pseće poglede koji maštaju o vernosti, tu lisičju pripravnost na skok, kravooke lepotice dugih trepavica, dok čekaju da se upali svetlo na semaforu! Videćete kako čovek, manje ili više priučen dresuri, pokušava da proživi život povinujući se zahtevima životinjskih nagona u sebi, i stalno vodeći borbu sa njima.

Kao novinar prošpartao sam Srbijom uzduž i popreko. Nisam jurio za misterijama, ali one su kao po pravilu stizale mene. Malo se kad dogodilo da ono što sam opisao nisam i sam doživeo. Gotovo svaki novinarski zadatak van uobičajenih, svakodnevnih tema vodio me ka ljudima koji su preda mnom otvarali neku od stranica ove knjige, prema mestima tamnijim od noći, kojima sam tumarao pokušavajući da pronađem smisao u onome što mi se događalo. I kada mi se u Maletini kraj Đunisa tlo treslo pod nogama bez vidljivog razloga, i kada mi je automobil otkazao poslušnost u ponoć, na mostu koji vodi ka selu Bistrica, i kada sam slušao neopisive zvuke iz kamenih katedrala Đavolje varoši, i dok sam se umivao vodom sa Đurđevdanskog izvora kod manastira Gornjak... nisam mogao (ni želeo) da sakrijem poštovanje prema silama koje upravljaju prirodom na način nedokučiv našem nejakom razumu. Autentične priče koje je autor prikupljao tokom dugogodišnjeg novinarskog rada, putujući Srbijom i susrećući se sa neobičnim ljudima i čudnovatim događajima, ispričane jednostavnim, svakome razumljivim jezikom i originalnim stilom. Bez pretenzija da objasni ono što se ne može objasniti, ali i bez namere da prećuti ono što mnogi pre njega jesu. Događaji i mesta opisani u knjizi su istiniti, a imena aktera su u pojedinim pričama izmenjena iz razumljivih razloga. Priče su zabeležene širom Srbije, od Vojvodine, Šumadije, Mačve i Braničeva, do krajnjeg juga Srbije.

O. Henri, Hese, Kami, Borhes, Nabokov, Pirandelo, Apdajk, Filipovič, Pinjon, Hrabal, Amihaj, Domonkoš, Zateli, Sorokin, Čiver, Kazakov, Šulc, Sofija de Melo, Abe, Ulicka, Karver, Tamir, Ramos, Abe, Gelasimov, Gavalda, Landolfi, Nikolaidu, Robles, Teles, Kiroga, Enrajt, Morante, Luri, Nalkovska, Čingo, Abdala, Telpaz, Vinton, Pontiđa, Blaksten, Volf, Deri Zahvaljujući majstorima savremene svetske priče zavirićemo u tajnu tuđih porodica i brakova i videti šta se tamo događa: o čemu članovi porodice razgovaraju dok obeduju, šta govore svojoj deci, koga ogovaraju, kako vode ljubav ili kojim se rečima miluju a kojima svađaju. Koliko se zapravo vole, kako podnose jedni druge, kako uspevaju da životare u tihom neprijateljstvu? Ova knjiga uzvraća mnoštvom provokativnih slika koje prikazuju mirnu luku porodične sreće, ali i potvrđuju Ničeove reči: „Porodico, kako te mrzim!“ Raskošan izbor vrhunskih priča u ovoj antologiji podiže neprozirne, teške zastore kojima, pred svetom, ljudi zaklanjaju svoje živote tako da se bračna i porodična intima pojavljuju u suštoj, nepa-tvorenoj istini, bez laži i pretvaranja. Uz lepotu pripovedanja i slikanje kamernih scena od kojih živi naše sećanje na detinjstvo, ova mala remek-dela odgovaraju na suštinska pitanja o tome u kakvoj su vezi sloboda i sudbina i u kojoj meri svako od nas, ponikao u određenoj sredini, može sopstvenom iskustvu podariti poseban oblik.

"Ima ljudi čije tragove sledimo kao umetnička dela… Ima ljudi čije stope, u pesku trajanja utisnute, ne vode istim smerom u kome su vodili njihovi životi… Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut… Ima ljudi čiji život u močvari trajanja liči na tragove crvenokožaca kad neće da budu uočeni… Ima ljudi čiji je život trag u vodi... " - Borislav Pekić Novi Jerusalim je zbirka priča široke vremenske perspektive, ali i veoma široke perspektive karaktera; od ljudi koji stvaraju svet i novi sadržaj do onih koji ruše. Karakteri u sebi nose, kao dominantnu osobinu, pečat i lik vremena, kao sudbinu, iskušenje i tragiku postojanja. Svakom junaku Pekić je odredio jedan od osnovnih elemenata – metal, zemlju, vatru, vazduh, vodu … Kada osmotrimo vremenski raspon koji pripovetke iz Novog Jerusalima obuhvataju (a to je luk od ranog srednjeg veka do daleke, antiutopijske budućnosti), možemo reći da "hronika" u datom slučaju označava integralni letopis sveta. U Novom Jerusalimu cela istorija je u stvari gotska hronika, beskrajni niz tajnovitih, tragički osenčenih sudbina. Preispitujući i kreativno nadograđujući neke karakteristike upravo tog i tako odabranog žanra Borislav Pekić ispunio ga je smislom za koji možemo reći da podjednako pripada svima nama, da je univerzalan. A tamo gde se govori o univerzalnom, tamo govori istinska, najviša umetnost. - Mihajlo Pantić

Najbolje priče našeg nobelovca, prvi put tematski raspoređene! Ekskluzivna kolekcija šest zbirki pripovedaka. Izvedite čoveka iz balkanskih planina na more, i vi ste otvorili jedan opojan praznik sa radosnim svitanjem i neizvesnim sutonom. Želja za morem izgleda da se sakupljala i rasla kroz pokolenja, i njeno ostvarenje u jednoj, našoj, ličnosti žestoko je kao eksplozija. Izlazak jednog plemena na more, to je početak njegove prave istorije, njegov ulazak u carstvo većih izgleda i boljih mogućnosti. Taj odlučni čas u istoriji vrste ponavlja se svaki put u istoriji pojedinca pri prvom dodiru sa morem, samo u drugom obliku i manjem obimu. Ivo Andrić Prizori kamenih zidina starih gradova ovenčanih mediteranskim rastinjem, večna muzika šuma talasa, škrgutanje šljunka, zveckanje zagonetnih nanosa plime, miris morskog vazduha – sve je to pozadina na kojoj junaci Andrićevih Priča o moru, rastrzani nemirima, svešću o poreklu i čežnjom za boljim svetom, žele da pobede logiku istorije i kulture, zakone geografije i fizike, u tragičnoj nemoći da i u željenim prostorima, pred širim vidicima, prevaziđu granice sopstvenog naciona, intelekta i ličnosti.

Teško je naći na Orijentu građevinu koja je cela lepa, čista, i kojoj se ništa ne bi moglo prigovoriti. Ali, s druge strane, ne postoji na Istoku građevina koja, ma kako oronula i zapuštena bila, nema bar pedalj zelene bašte, ili česmu žive vode, ili samo jednu jedinu saksiju sa pažljivo negovanim cvećem minđušice ili ruže mesečarke. Orijent je divno čudo i najveći užas, jer u njemu granica između smrti i života nije jasno određena, nego krivuda i treperi. - Ivo Andrić Jedanaest pripovedaka iz zbirke Turske priče po egzotičnosti tema i udaljenom istorijskom trenutku nalikuju kakvom rukavcu iz Hiljadu i jedne noći. U njima pisac rasvetljava istorijske, verske, kulturološke i socijalne specifičnosti jednog tegobnog prostora rođenog u patnji i krvi, gde vladaju zakoni nepomirljive konfesionalne različitosti; dočarava egzistencijalnu strepnju pravednika suočenih sa moćnicima; pokazuje psihološku eroziju moćnika i pokušaj istrebljenja slabijeg, boljeg i lepšeg; razobličava tiraniju i trpljenje u okviru orijentalnog bosanskog sveta izrazite hibridnosti, ali odaje i nepodeljenu pohvalu trajnosti lepote koja prevazilazi i samo trajanje zla.

Tanja Janković u zbirci priča Devojka iz Bondstila kroz ispovesti glavnih junaka svedoči o životu u američkoj vojnoj bazi i razbija predrasude o NATO kampu u kome Dijana, prevodilac i centralni lik ove knjige, provodi tri godine. U ovom uzbudljivom avanturističkom štivu sa elementima autobiografije čitaoca će iznenaditi mnoge neverovatne situacije: Dijana će biti jedina Srpkinja na otvaranju albanske diskoteke, zamalo će se udati za Albanca iz Njujorka, okumiće se sa Albankom Armidom, najzad će završiti i u zatvoru… Iskrena i trajna prijateljstva koja glavna junakinja neguje, ali i odnosi prema vojnicima i drugim stanovnicima baze koji u njoj služe, za nju su još jedan dokaz da predrasude koje su se odomaćile o posvađanim balkanskim susedima imaju svoje naličje i u crno-beloj slici o "spasiocima" i "okupatorima" iz redova savezničkih zemalja i velikih sila. "U Bondstilu, najvećoj NATO bazi na Balkanu, videla sam stvari za koje sam mislila da postoje samo u filmovima. Bila sam fascinirana veličinom kampa koji izgleda kao manji grad i gde živi oko 10.000 ljudi – oko 8.000 vojnika i 2.000 civila koji rade za vojsku. Među njima i mi prevodioci." "Imala sam i nekoliko bračnih ponuda, ali samo ne od onog čiju bih verovatno prihvatila. U pitanju je Amerikanac albanskog porekla. Pričali smo o braku, meni nije bio problem što je Albanac, a i moji bi na kraju prihvatili našu vezu. Ali druga strana… Njegov je otac doživeo infarkt kada mu se drugi sin oženio Nemicom. Snajku Srpkinju ne bi preživeo!" "Radila sam i za jednu od najosetljivijih jedinica u američkoj vojsi. To su tzv. kriminalne istrage, nešto kao naša vojna bezbednost. Oni nemaju činove, oni su agenti i imaju ovlašćenja da uhapse čak i generala. S njima mi je bilo super jer nisam morala da nosim uniformu i mogla sam da koristim internet u kampu, a i ostala vojska se užasno plašila agenata, pa sam to maksimalno koristila da se pravim važna pred vojnicima i da na njima ’treniram strogoću’."

Najbolje priče našeg nobelovca, prvi put tematski raspoređene! "Ja, u stvari, nikada nisam pisao knjige, nego rašivene i razbacane tekstove, koji su se s vremenom, s više ili manje logike, povezivali u knjige-romane ili zbirke pripovedaka." - Ivo Andrić Priče o osobenjacima i malim ljudima otkrivaju Andrićevo pripovedačko umeće da se kloni stereotipa i da svoje junake pronalazi u svetu drugačijem i različitom od onog koji ih okružuje. Od priče Popodne, u kojoj 22-godišnji pripovedač daje svoj prilog temama dosade i splina, te tipu junaka "mladi starac", do pripovetke Jakov, drug iz detinjstva, o 80-godišnjem piscu velikih hronika i nebrojenih pripovedaka, nižu se priče o čudacima i mitomanima, egocentricima i manijacima, neurastenicima i hipohondrima, usamljencima, neženjama i samcima, umišljenim piscima i logorejičnim pripovedačima, lažovima i alkoholičarima, kvaziautoritetima i lažnim ljubavnicima, sitnim činovnicima i beznačajnim industrijalcima, malim Napoleonima i generalima posle bitaka... Andrić tako čitaocu, tom neumornom tragaocu za poznatim a novim, predstavlja junake samosvojnih ali prepoznatljivih karaktera, autentičnih a ipak znanih sudbina, istovremeno prožimajući njihove životne priče neskrivenom ironijom, latentim humorom i pritajenim saosećanjem.

Zbirka najlepših pripovedaka Antona Pavloviča Čehova.

U ovom izdanju, prvi put se na srpskom jeziku objavljuju sve priče iz Kiplingove najčuvenije knjige, Knjige o džungli. Priče Sluge Njenog veličanstva, Čudo Puruna Bagata, i Grobari, svojevremeno su bile izostavljane, pa su naši čitaoci, sve do danas, bili uskraćeni za jedno celovito i potpuno izdanje, verno Kiplingovom originalu iz 1894/1895. godine

Svi odgovori svode se na isto: život ima smisao jedino kroz ljubav... Ljubav je opsesivno osećanje koje je presudno uticalo na čitavo delo kultnog pisca, nobelovca i autora velikih romana svetske književnosti: Igra đinđuvama, Sidarta i Stepski vuk. U ovoj knjizi, antologijskom i najobimnijem izboru ljubavnih priča Hermana Hesea, otkrivamo sasvim novo lice pisca koji je prikazao mnoge mračne ali i svetle strane ljudskih emocija. Ove priče su upravo posledica takvog putovanja do ljubavi i natrag, koje vodi kroz samo središte duše. ... što više volimo i što smo više sposobni za predavanje, time je smisleniji naš život. S verovanjem u to „što Sidarta naziva ljubav” može se živeti. Herman Hese

Hemingvej, Bucati, Ljosa, Nabokov, Outs, Furnel, Saramago, Ginckaj, Atvud, Apdajk, Babelj, Benedeti, Trevor, Smit, Kortasar, Marber, Fuget, Paćeko Ako voliš da tračariš i imaš svoju tajnu, a drugi misle da si crna ovca, ako si ikad čeznula da budeš lepa, najlepša, kao kraljica karnevala, ili još uvek žarko želiš da otplivaš do druge obale kako bi svima pokazao da si najjači i najbolji, ako sporo zaboravljaš prvu ljubav i teško savlađuješ igre osvete i praštanja – ovo je knjiga o tebi. U Klincima od dva metra neprevaziđeni majstori savremene svetske književnosti pričaju, svaki na „svoju ruku“, o mukama i lepoti odrastanja, koje počinje rano i traje celog života. Njihove priče dolaze iz Engleske, Francuske, Rusije, Portugalije, Argentine, Nemačke, Perua, Poljske, Egipta, Amerike, Čilea, Jamajke, Urugvaja, Kanade. Dovoljno daleko da se otisneš na putovanje i sasvim blizu da se mnogo ne udaljiš od sebe. Ako te interesuju drugi ljudi ma gde da borave, ako voliš da razmišljaš o neobičnim i svakodnevnim događajima, ako osećaš, dok čitaš, da pisac otkriva prizore iz tvog života sakrivene iza sedam brava i sedam velova – ovo je knjiga za tebe.

Letimičnim pogledom je četvrta knjiga autora Nikole Filipovića. Posle knjige 3 koja se sastojala od priča, Filipović se ponovo vratio svojim počecima i žanru meditativne proze. Kroz stotinak misli, koje je podelio u nekoliko kategorija, autor opisuje svoja iskustva iz detinjstva, rane mladosti, kao i trenutke tek doživljene. Ulazi u svakodnevne događaje koji mnogima izmiču i premerava ih kroz prizmu pesničkog i filozofskog. Kroz trajanje knjige, Filipović ipak teži realnom prikazu stvari i okolnosti koje okružuju sve nas i ukalupljuju naš doživljaj sveta.