Mitološka priča ili živa istina o praiskonu, o tome ćete odlučiti sami. „DARIJA” je roman o bogovima i ljudima, o anđelima i arhanđelima, o Satani i neljudima, o svetlosti i tami…

Tijana Katić Hod po ivici kruga nudi sagledavanje i promišljanje jugoslovenske i srpske kulture i društva iz perspektive mlađe generacije, kroz razmatranja nasleđenog i potrage za sopstvenim mestom, kako u široj zajednici, tako i u sopstvenom mikrokosmosu. Potcrtavajući motiv kruga da označi cikličnost istorije i kulture, ali i ljudske prirode, autorka preispituje pregršt tema poput tumačenja stvarnosti, transformacije moderne porodice, osnivanja i održavanja različitih prijateljskih i romantičnih odnosa, koji trpe pod zahtevnim uticajem modernog kapitalizma, ali i sazrevanja i suočavanja sa ličnim željama, postupcima i odlukama. Oslanjajući se na bogatu tradiciju domaće književnosti i popularne kulture, autorka uspostavlja sponu između proslavljenih stubova literarne, filmske i muzičke umetnosti XX veka i novih, mladih glasova savremene kulture, te njihove jedinstvene perspektive, gledajući istovremeno u prošlost i budućnost, u svet i sebe. Pročitaj ODLOMAK.

"NIŠVIL je doslovno pesnica u glavu srpskom literarnom establišmentu, poludirekt sa juga Srbije iz kojeg su dolazili najslavniji domaći bokseri." (Dinko Tucaković, "Borba", 1994) "Obaveštavam čitaoce da Niš više ne postoji. Na mestu gde se nekada taj grad nalazio iznikao je Nišvil, mitski prostor Univerzalne Palanke, veliki polis turbo-folk utopije o kome piše Zoran Ćirić, jedna od najosobenijih ličnosti novije srpske proze, čovek koji je na vreme shvatio da je autsajderstvo (naša) sudbina. Nije u takvom osećanju usamljen: Niš (odnosno Nišvil) postaje kolevka jednog novog kreativnog senzibiliteta koji - ako bude sreće - može dokrajčiti ovu nesnošljivo predugu agoniju srpskog deseteračkog romantizma." (Bogdan Tirnanić, "Politika", 1995) "U NIŠVILU se u potpunosti pokazuje Ćirićeva pripovedačka strategija: to je proza koja ne preza ni od čega, ponajmanje od spremnosti da se neprekidno menja i da se poigrava tabuima svih vrsta. U isto vreme, to je proza koja je u dosluhu sa nizom alternativnih i neknjiževnih svetova - od rokenrola i izmenjenih stanja svesti do filma i politike, od džeza i pornografije do novokomponovane narodne muzike i umetničke avangarde." (David Albahari, pogovor drugom objavljivanju NIŠVILA, 2002)

Autorka bestselera Osmeh za svaki dan. Nastavak hit knjige Zovem se Mama. Ukoliko me vidite kako hodam i kucam poruke, preteći da nepažnjom srušim sve što mi je na putu, imajte razumevanja. Nisam ja manijak od telefona zavisan, ja sam – majka. Grupišem porodicu. Bežično. P.S. Predložiću porodičnoj grupi da usvojimo Boba Živkovića. „Znate li onaj osećaj kada nešto čitate i sve vreme se blago osmehujete, a da i ne znate da imate osmeh na licu, a povremeno se i grohotom smejete? Taj osećaj dok čitate neku knjigu je, mislim, najređi i istovremeno, najdragoceniji. Kako je Jelica Greganović uspela da u nama probudi upravo to? Sa Jelicom ćete se lako poistovetiti. S njom ste odmah na „ti“. Ona je jedna od nas, posvećenih mama. Govori iz svog iskustva koja vi prepoznajete kao svoje. Čitajte ovu knjigu, kako biste naučili da se radujete svojoj deci i u njima uživate. A osmeh koji ćete imati sve vreme čitanja – dragocen je poklon Jelice Greganović.“ Jelena Holcer, dipl. pedagog, pisac, direktor „Škole za roditelje“

Genije kratke priče. Ako mene pitate, ono što se dogodilo Avišaju Abudiju treba da bude upozorenje za sve nas. Teško da ste mogli naći prosečnijeg i bezličnijeg čoveka od njega. On nije neko ko bi šutirao i prevrtao kontejnere ili započinjao tuču u pabu. Zapravo, nikad nije uradio ništa što bi privuklo nečiju pažnju. A ipak, jednog dana, iz čista mira, na vrata mu zalupaše dvojica siledžija. Odvukli su ga niz stepenice, ubacili u zadnji deo nekog kombija i odvezli pravo kod njegovih roditelja. I sve to dok prestravljeni Avišaj otpozadi viče: „Ko ste vi? Šta želite?“ „To nije ono što treba da se pitaš“, kaže vozač, a silos pored njega klima glavom. „Treba da se pitaš ’Ko sam ja?’ i ’Šta ja želim?’“ Etgar Keret je jedan od majstora savremene kratke proze. Paradoksalan poput Kafke, ironičan poput Vonegata, komedijaš poput Vudija Alena, a ipak autentičan, urnebesan, pronicljiv i uvek neobičan. Vaspitavanje deteta, laganje šefa, poručivanje jela u restoranu brze hrane… Za Kereta i ove sasvim obične, svakodnevne situacije predstavljaju komplikovan i opasan svet, ali i svet prepun čežnje. Iznenada neko pokuca na vrata je zbirka njegovih najboljih i najzrelijih priča u kojima živi i mrtvi, neobično tiha deca i životinje koje govore, snoviđenja i stvarnost stoje jedni uz druge. Noseći nas na bujici apsurda, duhovitosti, tuge i saosećanja, ove priče su Kereta iznele na glas najoriginalnijeg pisca svoje generacije. „Ove brze, sarkastične, zapanjujuće, duhovite, nehajne, bajkovite minijature Keret pred nama izvodi poput mađioničarskih trikova – ma koliko pažljivo da ih čitate, nikako ne shvatate kako sve to uspeva.“ Booklist

Luiđi Pirandelo jedan od najznačajnijih italijanskih književnika XX veka. Inovacijama u književnosti i pozorištu obeležio je svoju epohu, ali se njegova dela i danas mogu smatrati „veoma modernim“. Obrazovanje je stekao u Palermu, Bonu i Rimu, gde je proveo veći deo života. Nažalost, njegov miran porodični život često su potresali iznenadni i teški udarci sudbine, kao što su finansijski krah roditelja njegove supruge i njen potonji gubitak razuma. Taj događaj imao je veliki uticaj na samog Pirandela. Svetsku slavu sicilijanski pisac stekao je posle Prvog svetskog rata, a naročito po osnivanju vlastitog pozorišta u kojem je bio impresario i reditelj. Turneje tog pozorišta po Evropi i Americi bile su trijumfalne, a prema njegovim komedijama i romanima snimljeni su mnogi filmovi kako u Italiji tako i u Holivudu. Pirandelo je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1934.godine. U svojim delima, prožetim pesimizmom i nihilizmom, osobenim i tragičnim humorom, autor pobija pozitivističku veru u razum. Ceo njegov opus odiše gorkim razmišljanjima i paradoksalnim zaključcima. Pirandelo je napisao sedam romana od kojih su najbolji Pokojni Matija Paskal (1904), koji se bavi odnosom jedinke i birokratskog aparata, pa i sveta uopšte, i Jedan, nijedan i sto hiljada (1924) u kojem je zastupljena jedna od njegovih omiljenih tema: pluralitet ličnosti. Slavni pisac je autor i nekoliko zbirki novela od kojih je najznačajnija Novele za godinu dana (od predviđenih 365 napisao je 246). U tim pripovetkama junaci su obični ljudi neobičnih sudbina i one predstavljaju vešt spoj italijanske verističke pripovetke XIX veka sa zahtevima novog doba. Najveći doprinos svetskooj književnosti, Luiđi Pirandelo je dao svojim pozorišnim delima, u kojima su zbivanja i situacije opisani u pripovetkama i romanima dramski uobličeni. Najčuvenije delo ovog žanra je Šest lica traži pisca (1917), koje se bavi temom „teatra u teatru“, a poznata su i dela Tako je (ako vam se čini) iz iste godine i Henrik IV iz 1921. godine.

Potpun nаslov knjige Ceger pun ljubаvi trebаlo bi dа glаsi Ceger pun pričа o ljubаvi. Sve ove krаtke priče zbivаju se u epicentru vаroši i grаdovа, nа pijаčnim trgovimа, počev od Vršcа, rodnog piščevog grаdа, i Bečа, u koji je zаlutаo vršаčki ceger gospođe Jelene Todorović, pа do Beogrаdа i njegove Bаjloni-jeve pijаce u Skаdаrliji. U nekim pričаmа zа-mirisаće zlаtiborski med nа Zlаtiborskoj pijаci, ili slаnkаsti jetki miris pjаce u Rovinju, а u zаvršnoj priči „Rаstаjаnje sа Elvirom“ žuto mediterаnsko cveće sа pijаce u Trebinju. U intimi pijаcа, nа kojimа i nepoznаti ljudi ostvаruju bliske kontаkte, nа kojimа se, često, osećаmo poput vernikа u crkvi zа vreme ne-deljne liturgije, ljubаv prosine među ljudimа kаo nаjviši vid ljudskosti. Priče o tome nаšle su se u piščevom cegeru zаjedno sа kupljenim i pаžljivo složenim bаkаlukom. Iz tog cegerа izvаđene, one nа nov i neuobičаjeno iskren i prisаn nаčin govore o ljubаvi. Orošene su intenzivnim sećаnjem, zаlelujаne ritmom lirske proze koju ćete slušаti kаo „muziku koju volite“.

Sedam u jedan. Zajednička knjiga proze sedam poznatih pisaca iz šest zemalja Jugoistočne Evrope: aktuelna dobitnica Evropske nagrade za književnost Jelena Lengold, čitani hrvatski pisac Ante Tomić, čije su pojedine knjige pretočene u poznate filmove, jedan od najznačajnijih slovenačkih pisaca srednje generacije Dušan Čater, poznati pisci iz Bosne i Hercegovine Nenad Veličković i Muharem Bazdulj, jedan od najzanimljivijih glasova nove mađarske književnosti Đerđ Serbhorvat i Aleksandar Prokopiev, jedan od najprevođenijih savremenih makedonskih pisaca. Boraveći u Rezidencijalnom programu za pisce Jugoistočne Evrope u Mokrinu, ovih sedam pisaca napisali su uzbudljivu knjigu o kući kao prostoru intime i jedinstvenog osećanja mesta i vremena, kao mestu događaja, nekada sasvim neočekivanih i nepredvidljivih, kao izvoru osnovnog iskustva u širem prostoru sveta, kao stajnoj tački iz koje se može sagledati i razumeti sav okolni svet. Polazeći od zajedničke teme, ovi pisci su se potom upustili u oživljavanje kuće detinjstva, kuće uspomena, nekih od stvarnih kuća iščezlih u građanskim ratovima devedesetih, i, naravno, kuće u kojoj se, jedino i neponovljivo, oblikuju prostor intime i intima prostora. Priče sedam pisaca sasvim različitih iskustava i poetika, ličnih temperamenata i književnih stavova.

Drevna je i duboka predstava o Beogradu kao mitskom gradu na svetim vodama. Iz nje su se, u svim vremenima, rojile čarobne priče, zagonetne legende od kojih je, kažu, taj grad i sazdan. Zašto je Beograd bio toliko važan Srbima i zašto su Srbi toliko važni Beogradu? Zašto su se tako dugo tražili, kroz milenijume i pokolenja, i šta se zapravo dogodilo kada su se najzad međusobno otkrili? Između istorije i književnosti, stvarnosti i sna, knjiga najlepših legendi o prestonici srpskog prostora, srpskog vremena i srpske sudbine.

Tematska antologija savremene srpske priče koju su priredili David Albahari i Srđan V. Tešin. Priređivači su pozvali dvadeset jednog savremenog pisca da napišu priču o starosti i o tome kako oni starost vide. Odgovarajući na temu ove antologije, pozvani pisci, pri čemu je reč o piscima sasvim različitih poetika i sasvim različitih generacija, počev od najmlađih, napisali su zanimljive, uzbudljive, vesele, mudre i provokativne priče o starosti. U antologiji Starost objavljene su priče Jovice Aćina, Slobodana Tišme, Milice Mićić Dimovske, Žarka Radakovića, Davida Albaharija, Svetislava Basare, Ljubice Arsić, Mihajla Pantića, Jelene Lengold, Milete Prodanovića, Zorana Ćirića, Veselina Markovića, Mirka Demića, Ildiko Lovaš, Srđana V. Tešina, Uglješe Šajtinca, Saše Ilića, Borivoja Adaševića, Enesa Halilovića, Andrije Matića i Miće Vujičića. – Naš projekt Starost zamišljen je kao pokuša j pružanja odgovora na niz pitanja koja se neumitno nameću kada je reč o ovoj temi: Šta nam znači starost? Šta očekujemo od starosti? Kada se doista postaje star? Strah od starosti? Žaljenje za mladošću? Sukob star-mlad? Najlepše godine naših života? Starost kao radost ili tugovanje? Odupiranje starosti? I posebno: Kada pisac postaje star? Pozvali smo još dvadesetak pisaca da nam se pridruže u potrazi za odgovorima, a knjiga koju čitalac drži u rukama donosi odgovore dvadeset jednog autora. Iako pripadaju raznim starosnim grupama i njihovi odgovori – napisani u obliku priča ili eseja – pokazuju da ih tema starosti duboko inspiriše, pogotovo kada se prikazuje i razrešava pričom o ljubavi ili smrti. U svakom slučaju, bez obzira na to kako su ovi tekstovi izloženi pažnji čitalaca, oni potvrđuju izuzetnu pripovedačku umešnost mladih i mlađih naraštaja u današnjoj srpskoj prozi. Čitalačka znatiželja i zainteresovanost za savremenu srpsku prozu biće tako višestruko nagrađena čitanjem ovog izbora – kažu David Albahari i Srđan V. Tešin u predgovoru knjizi Starost.

Ova izuzetna knjiga sadrži kratku priču s istovetnim naslovom, kao i drugih šest priča, od kojih su sve, osim jedne, napisane u vreme pune spisateljske zrelosti pisca. Bile su to godine kada je Makondo otvorio vrata magijskom realizmu. Čedna Erendira i njena bezdušna baba ovaploćuju nevinost i zlo, ljubav i izopačenost, a priča istovremeno podseća na srednjovekovne pohode, provansalske ili trubadurske napeve, mada, kao i uvek, zaronjene u taj zgusnu­ti i plodni svet Kariba.

Nova knjiga priča Mirjane Pavlović, jedne od vodećih savremenih autorki. Trpeza bez glavnog jela donosi priče o savremenosti, tranziciji, iskustvu trećeg doba, a najviše o ljubavi i o tome kako ljubav otkriti i sačuvati u našem životu. Mirjana Pavlović sugestivno pripoveda o vidljivim i nevidljivim fenomenima svakodnevice, o velikim i malim potresima koji se javljaju u privatnosti i intimi, o iskušavajućim susretima sa stvarnim svetom politike i društva, medijskih manipulacija i agresivne reklame. Priče iz knjige Trpeza bez glavnog jela otkrivaju kako je naša svakodnevica prepunjena svim zamislivim sadržajima, ali ostaje trpeza bez glavnog jela – bez ljubavi i njenih iskupljujućih čuda. Priče Mirjane Pavlović su u znaku iznijansiranog jezika, suptilnih preokreta i nesvakidašnjeg humora i ironije koji boje i svetlo i tamno lice svakodnevice. Priče najređeg majstorstva. Izuzetna knjiga savremene srpske proze.

Nova knjiga priča Davida Albaharija. Jedna od najznačajnijih knjiga Davida Albaharija u poslednjoj deceniji. Od priča o ljubavi, preko priča o metafizici u svakodnevnom iskustvu i priča o vremenu, do priča o starosti, Albahari je uobličio celinu jedinstvenu u savremenoj srpskoj prozi. Kakav je ovo svet? Da li je vreme na našoj strani? Šta se vidi i šta sve nismo videli u svom svetu? Priče koje neprevaziđenim albaharijevskim stilom otkrivaju čuda i udese svakodnevice, iskušenja i fascinacije, tajanstveno u običnom, nepredvidljivo u poznatom. Uzbudljivo, zanimljivo, duhovito. Prilika koju ne treba propustiti.

Nove priče poznatog savremenog romansijera i pripovedača. Ostvarene u jeziku, sigurne u postupku, uzbudljive u detaljima. Pripovedanje kao magijska rekonstrukcija svakodnevice, kao i sećanja na javne i privatne događaje. U pričama Ratka Dangubića prepoznaje se svet koji pokušava da osmisli vlastiti život. Neki od junaka vraćaju se u svet svog detinjstva, neki u mesto svog porekla, neki prebiraju po porodičnim istorijama, neki u skrajnutim hronikama otkrivaju suštinske istine svoga vremena. Hercegovina, Beograd, Voljvodina, Perast i Beč – samo su neki od prostora u kojima se odvijaju ove melanholične, otkrivajuće i promišljene priče.

Četiri priče: Pogled Demetriosa, Damasen i Damasena, Moli se u sebi da šejtan ne čuje i Oklop svetog Đorđa, u luksuznom izdanju sa ilustracijama same autorke, koja je inspiraciju crpela iz grčkih mitova i sopstvene lirski protkane dosanjanosti. Ova knjiga je dobila Nagradu za najbolje opremljenu knjigu na 54. Sajmu knjiga koju su dodeljivali ULUPUDS i Beogradski sajam 2009. godine.

Priče koje nas uvode u svet zaklonjen iza naizgled neosvojivih zidina... Ivo Andrić u Fratarskim pričama svoje viđenje pečati savremenom formom, volšebno koristeći tragove prošlosti u sadržinskom vidu. Kroz večito ukrštanje hrišćanstva i islama, mudrost vekova pretače u modernu i brzu rečenicu jakog nerva, onu koja zadržava pažnju i razgolićuje istinu. Ovim pričama prodiremo u zaumni svet fratara i u njihove dirljive, vrlo često i duhovite polemike, kao i u lirsko razlaganje misaonih i emotivnih tokova, uspona i padova, svih zagonetki i tajni tog vremena...

Romansirane biografije Ljube Tadića, Ace Popovića, Emira Kusturice, Dragana Nikolića, Ljubiše Samardžića, Zdravka Čolića, Gorana Bregovića, Dragana Džajića, Ðorđa Marjanovića, Dragoslava Šekularca, Cileta Marinkovića i drugih muškaraca koji su svojom samosvojnom i ne retko buntovnom, kontroverznom pojavom i delovanjem na umetničkoj i javnoj sceni podjednako izazivali oduševljenje, idolopoklonstvo, odobravanje i osporavanje. Prvi put u jednoj knjizi, intimne i životne pripovesti o njihovim usponima i padovima, dečačkim snovima, potonjoj slavi i uspesima, životnim prekretnicama i nedoumicama, priznanjima i zajedljivim osporavanjima malograđanske čaršije, ispisane u formi kratkih priča - portreta, čiji diskurs baštini, spaja i miri iskustva britkog novinarskog pera i duhovitog proznog pisca. Posle bestselera Zbog njih su mnogi gubili glavu, koji je vreme i događaje skicirao kroz životopise najizazovnijih, najuspešnijih i najpoznatijih žena naše zlatne epohe, Slobodan Savić i u ovoj knjizi, s karakterističnim stilom i prepoznatljivom anegdotsko-pripovedačkom domišljatošću, koji nisu lišeni izvesne ironijske distance kao ni autoironije prema poziciji takozvanog sveznajućeg pripovedača, nastavlja priču o duhu vremena i epohe koja je, s manje ili više sluha i naklonosti, ipak prepoznavala, negovala i podržavala samo prave, istinske vrednosti i kvalitete.

Ko voli priče, uživaće u njima, ali svaka postavlja ne baš lak zadatak – rešavanje logičke zagonetke vezane za događaje iz neobičnog traperskog naselja. Neretko će biti potrebna i pomoć starijih, jer ova knjiga, najblaže rečeno, ne potcenjuje decu... Autor Zagonetnih priča zadužen je za Mensina testiranja u Srbiji i jedan je od najuspešnijih rešavača IQ – X testa na svetu.

Evo još jedne knjige za decu koja vole izazove i mozgalice! Ko voli priče, uživaće u njima, ali svaka postavlja ne baš lak zadatak - rešavanje logičke zagonetke vezane za događaje iz neobičnog traperskog naselja. Neretko će biti potrebna i pomoć starijih, jer ova knjiga, najblaže rečeno, ne potcenjuje decu... Autor Zagonetnih priča zadužen je za Mensina testiranja u Srbiji i jedan je od najuspešnijih rešavača IQ-X testa na svetu.

Odnos prema majci uvek je odraz opšteg odnosa jedne civilizacije prema ženi. U ovoj kod nas jedinstvenoj knjizi sažimaju se, na osnovu materijalnih spomenika i raspoloživih podataka, autorovi uvidi u odnos društva prema majci u praistoriji, kod Helena i Rimljana, ili u srpskom srednjem veku, ali i savremene predstave o majci koje se ogledaju u aforizmima i poslovicama, pa i u stripovima. Malo su poznati portreti majki mnogih poznatih ličnosti kroz istoriju, a Ćirilov je izneo mnoge zanimljive i nepoznate pojedinosti o majkama velikana, među kojima su: Da Vinči, Šekspir, Rembrant, Gogolj, Tolstoj, Verdi, Frojd, Njegoš, Dositej Obradović, rimski car Galerije, Tesla, Mocart, Čehov, Kafka, Čaplin, Hitler, Staljin, Greta Garbo, Volt Dizni, Mir-Jam, kraljica Elizabeta II, Barak Obama...

Vezivno tkivo ovih priča - ljubav predstavlja svojevrstan zaokret u poetici pisca čija je ranija ostvarenja oblikovao urbani senzibiltet ukršten sa premišljanjima o surovoj stvarnosti i životu na margini.

Može se reći da je poštenje najbolja strategija, ali istorija – da ne pominjemo poslovni svet, politiku i medije – ukazuje na nešto drugo. Knjiga Riznica obmane obuhvata vekove i pokriva neke od najvećih laži, smicalica i obesnih šala kroz koje predstavlja neverovatne istinite priče o šarlatanima, samozvancima, falsifikatima, vojnim podvalama, velikim bekstvima, lukavstvima medija, naučnim podvalama, obmanama koje je podržala vlada, lukavim preprodavcima koji upadaju u sopstvene klopke i lažima koje prevazilaze moć opisa – o zapanjujućoj količini lakovernosti, pride. Pikantno napisana, ova riznica pred publiku iznosi beskrajne oblike – kako plemenite i zabavne, tako i besmislene i sumorne – koje obmana može da poprimi. Sadrži i sledeće srodne zanimljivosti: – Deset prevara iz Svetog pisma! – Deset velikih lažova u književnosti! – Deset klasičnih prevara iz grčke mitologije! – Deset nečuvenih primera savremene američke dvosmislenosti!

U ovom zborniku, trećem po redu, koji je podjednako zbornik dijaspore i zbornik matice dominiraju posvećenost domovini i profesiji kao i brizi o baštiini i pojedincu. period u kom su se autori odazivali na poziv za učešće u projektu obeležen je pandemijom virusa korona, što znači da smo se uhvatili u koštac s vremenom, a u jednom periodu nužno i u koštac sa slobodnim vremenom. Pandemija je svakog od nas navela na introspekciju, preispitivanje i samoispitivanje, ali i postavljanje ne stvari, već ljudi na svoje mesto. Svi smo uvideli koji su nam prioriteti, ali i ko su nam prijatelji. Priznali smo i pokazali šta nam je i zašto važno. Pre nego što počne da razmišlja o večnosti, čovek razmišlja o sadašnjosti i neposrednoj budućnosti. Uvidevši da ne može da promeni okolnosti, čovek promeni okruženje. Otići iz otadžbine ili u njoj ostati dilema je koja muči mnoge. Na pitanje šta je bolje ne postoji univerzalni odgovor. Odlazak iz zemlje, međutim, ne znači napuštanje domovine. Koliko je domovina u srcu, ne zavisi od toga gde čovek živi, već koliko je spreman da joj pruži.

Izabrani tekstovi u ovoj knjizi Ive Andrića predstavljaju presek čovekovih osećanja u godinama rata: od kraćih nacrta i zapisa do priča i stihova u kojima se često mogu sresti zapažanja poput ovih: Svuda izgled pustoši i zadah paljevina ili Gluva pustoš i grobni muk i hlad. Na metafizičkom planu, ali i na materijalističkom, uočavamo potragu za smislom čovekove egzistencije. Narativ u ovoj knjizi je ponekad okrutan i težak prema životu, ali i odmeren i bolan, s nekom čudnom vedrinom intimne ispovesti ljudske duše nad ambisom sećanja i svakodnevice. U jednoj slici u kojoj Andrić s terase posmatra ruševine Grada, u kontrolisanim pokretima i zasićenom pogledu neizbežne okolnosti, otkrivaju se i unutrašnji nemiri koji reflektuju dublji smisao istorijskog perioda koji je danas pred nama kao nekakva nužnost, kao bolno sećanje.