Neda Arnerić: Čarobna melanholija Filmski centar Srbije objavio je monografiju Neda Arnerić: Čarobna melanholija koju je priredila Anita Panić, TV autorka i publicista. Knjiga je podeljena na osam poglavlja. Prvo poglavlje „Film” donosi sećanja filmskih stvaralaca koji su sarađivali sa Nedom Arnerić, a to su Rade Šerbedžija, Miodrag Brik Krivokapić, Lordan Zafranović, Branko Cvejić, Milan Jelić, Goran Marković, Meto Jovanovski, Nikola Kole Angelovski, Miloš Radivojević i Dejan Karaklajić. U drugom poglavlju „Filmske impresije” nalaze se tekstovi o Nedi Arnerić koje su napisali Daniel Rafaelić, Veljko Krulčić, Goran Jovanović, Dževdet Tuzlić, Dejan Dabić i Stojan Sinadinov, dok su u trećem poglavlju „Zvezdana prašina” sabrani članci o glumici objavljivani u brojnim časopisima, knjigama i sajtovima, a čiji su autori Mira Boglić, Aleksandar Mandić, M. Pepić, Zoran Petrović, Zoran Janković, Slobodan Šijan i Rajko Grlić. Četvrto poglavlje „Pozorište” fokusirano je na pozorišnu karijeru Nede Arnerić (uz tekstove Milice Kralj, Aleksandra Alača, Lazara Ristovskog, Dušana Kovačevića, Svetozara Cvetkovića…), peto poglavlje „Televizija” bavi se televizijskim ulogama naše istaknute glumice (kroz sećanja Stanka Crnobrnje, Vladimira Aleksića i Hrvoja Barišića), dok se u šestom poglavlju „Likovnost” nalazi tekst Suzane Spasić „Vojna deca”. Poslednja dva poglavlja, kako je saopštio Filmski centar Srbije, donose filmsku i televizijsku filmografiju Nede Arnerić i spisak uloga ostvarenih u pozorištu, kao i spisak nagrada koje je glumica osvojila za svoje filmsko stvaralaštvo. Knjiga se završava tekstovima Anite Panić i Daniela Rafaelića. Monografija je obogaćena brojnim arhivskim fotografijama, od kojih su neke malo poznate široj javnosti, a knjigu je dizajnirao Borut Vild. Urednik izdanja je Miroljub Stojanović. Prikaži više

Opis: Almanah 3, ART ANIMA Novo, treće izdanje almanaha „Književna fantastika“, koje su uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević, ljubiteljima žanra donosi niz ostvarenja vrhunskih domaćih i stranih pisaca fantastike: Filipa K. Dika, Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića. Esejistički segment zauzimaju radovi istaknutih svetskih teoretičara fantastike Džona Kluta i Darka Suvina, kao i tekstovi domaćih autora Dejana Ajdačića, Vladislave Gordić Petković, Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića. U novom broju „Književne fantastike“ moći ćete da čitate i intervju sa Darkom Suvinom koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, a u kome jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara fantastike, između ostalog, otkriva i zanimljiv sukob sa Filipom K. Dikom. U istom segmentu, moći ćete da ispratite razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa Dejanom Ognjanovićem, jednim od najvrsnijih domaćih poznavalaca horor žanra, urednika i pisca, kao i razgovor sa plodnim prozaistom Ilijom Bakićem, koji je povodom objavljivanja njegovog leksikona „101 lice fantastike“ vodio književnik i kritičar Đorđe Pisarev. Slobodan Ivkov u tekstu „Ogled posle više stotina prikaza“, pravi pregled teorijskih publikacija posvećenih fantastici, objavljenih od 2006. do 2016. godine. U rubrici posvećenoj stripu i fantastičnoj književnosti, Milan Jovanović predstavlja izuzetni serijal „Lokot i ključ“ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza čiji je poslednji, šesti nastavak objavljen nedavno u izdanju Darkvuda. U završnom segmentu prikazani su odabrani naslovi objavljeni tokom prethodnih godinu dana, dok je poseban članak posvećen Festivalu fantastične književnosti „Refesticon“ iz Bijelog Polja, koji je pružio izuzetnu podršku objavljivanju ovog broja almanaha.

Reč izdavača: ’’Filmski centar Srbije objavio je monografiju Neda Arnerić: Čarobna melanholija koju je priredila Anita Panić, TV autorka i publicista. Knjiga je podeljena na osam poglavlja. Prvo poglavlje „Film” donosi sećanja filmskih stvaralaca koji su sarađivali sa Nedom Arnerić, a to su Rade Šerbedžija, Miodrag Brik Krivokapić, Lordan Zafranović, Branko Cvejić, Milan Jelić, Goran Marković, Meto Jovanovski, Nikola Kole Angelovski, Miloš Radivojević i Dejan Karaklajić. U drugom poglavlju „Filmske impresije” nalaze se tekstovi o Nedi Arnerić koje su napisali Daniel Rafaelić, Veljko Krulčić, Goran Jovanović, Dževdet Tuzlić, Dejan Dabić i Stojan Sinadinov, dok su u trećem poglavlju „Zvezdana prašina” sabrani članci o glumici objavljivani u brojnim časopisima, knjigama i sajtovima, a čiji su autori Mira Boglić, Aleksandar Mandić, M. Pepić, Zoran Petrović, Zoran Janković, Slobodan Šijan i Rajko Grlić. Četvrto poglavlje „Pozorište” fokusirano je na pozorišnu karijeru Nede Arnerić (uz tekstove Milice Kralj, Aleksandra Alača, Lazara Ristovskog, Dušana Kovačevića, Svetozara Cvetkovića…), peto poglavlje „Televizija” bavi se televizijskim ulogama naše istaknute glumice (kroz sećanja Stanka Crnobrnje, Vladimira Aleksića i Hrvoja Barišića), dok se u šestom poglavlju „Likovnost” nalazi tekst Suzane Spasić „Vojna deca”. Poslednja dva poglavlja, kako je saopštio Filmski centar Srbije, donose filmsku i televizijsku filmografiju Nede Arnerić i spisak uloga ostvarenih u pozorištu, kao i spisak nagrada koje je glumica osvojila za svoje filmsko stvaralaštvo. Knjiga se završava tekstovima Anite Panić i Daniela Rafaelića. Monografija je obogaćena brojnim arhivskim fotografijama, od kojih su neke malo poznate široj javnosti, a knjigu je dizajnirao Borut Vild. Urednik izdanja je Miroljub Stojanović.’’

Studija koja u zbiru donosi široku i raznoliku sliku građenja „Evrope“ u izabranim radovima vodećih srpskih pisaca i intelektualaca prve polovine dvadesetog veka (Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Vladimir Dvorniković, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Dimitrije Mitrinović, Rastko Petrović, Ivo Andrić i dr.). Knjiga sastavljena od mnogo pitanja i mnogo odgovora. Iznenađujuće aktuelna i posle više od stotinu godina od pokretanja ove kulturološke, političke i civilizacijske teme. Ispostavlja se, i u pogledu današnjeg procesa definisanja identiteta Srbije u okviru Evrope. „Kapitalni pomak na području imagoloških studija…“ Davor Beganović, Oslobođenje „Odlična studija o složenom delovanju diskursa i moći u zamišljanju drugih i sebe…“ Angelina Ilieva, Slavic & East European Journal „Privlačno i pronicljivo delo koje može biti zanimljivo čitaocima istinski raznovrsnih interesovanja. Njegova metodična naracija i obilje istorijskih i književnih detalja otkrivaju autora čija erudicija i širina akademskih osnova podsećaju na renesansne mislioce duboko uronjene u slobodne veštine i filozofske osnove nauke.“ Bojan Savić, Nationalities Papers „Knjiga Zorana Milutinovića značajan je doprinos ovim studijama budući da je prvi sistematičan istorijski prikaz različitih slika Evrope konstruisanih u srpskoj kulturi novijeg doba. Objavljena kod uglednog akademskog izdavača na engleskom jeziku, Milutinovićeva rasprava daje stranim čitaocima uvid u gotovo nepoznato područje, razbijajući predrasude i stereotipe o Srbiji i Balkanu, suviše često prisutne u zapadnoevropskoj intelektualnoj sredini. Domaćem čitaocu knjiga nudi originalno zamišljenu i teorijski osmišljenu pripovest o istoriji našeg mišljenja o vlastitom kolektivnom identitetu u odnosu prema Evropi, kao i niz inovativnih i suptilnih kritičkih tumačenja.“ Vladislava Ribnikar, Književna istorija

2001 REČ [61.7] Žarko Puhovski Upotreba povijesti u tvorbi kolektivnog identiteta [str. 5] Aleš Debeljak Balkanski fragmenti: erozija naivnog sjećanja i njezine opasnosti [str. 23] Slobodan Šnajder Živjele male razlike! [str. 35] Dunja Rihtman-Auguštin Tko su danas hrvatski heroji: Janica ili Mirko Norac? [str. 41] Igor Štiks Sa spremljenim koferima [str. 45] Andrea Zlatar Kultura u tranzicijskom periodu u Hrvatskoj [str. 57] Vjeran Zuppa Bilježnica [str. 75] Sabina Popović Traumom do otuđenja, razgovor [str. 89] Libby Tata Arcel Od mame do Bosne, razgovor [str. 97] Gorana Tocilj-Šimunković Razumijevanjem do oporavka [str. 101] Srđan Vrcan Kultura kao društveno opasan pojam [str. 105] Dean Duda Putovanje kao kultura [str. 114] Nadežda Čačinović Civiliziranje tijela [str. 123] Sonja Briski Uzelac Punctum temporalis, vizualne simultanosti [str. 131] Hrvoje Jurić Petar Singer – između Zagreba i Beograda [str. 141] Krešimir Bagić Pjesnički naraštaj devedesetih [str. 155] Andrea Zlatar Književno vrijeme: sadašnjost [str. 169] Renata Jambrešic Kirin Egzil i hrvatska ženska autobiografska književnost devedesetih [str. 175] Vladimir Biti Metoda vrludanja, razgovor [str. 199] Jurica Pavičić Kriza i nakon nje: Hrvatski film od devedesetih do danas [str. 213] Ante Perković Ide vrijeme, prođe rock… [str. 225] Dina Puhovski Korak do dokolice [str. 229] Trpimir Matasović Kako, ne čitati Brittena [str. 231] Ivana Sajko Rebro kao zeleni zidovi [str. 235] Aleš Debeljak Pesme [str. 255] Nataša Govedić Vrijeme radnje [str. 267] Boris Beck A možda je pas sanjao nas [str. 281] Neven Jovanović Onkraj štakorske faze [str. 295] Daša Drndić Artur i Isabella ili patvorene Mozart kugle [str. 309] Beleške o autorima [strana 332]

GREG DE KJURJUGOSLOVENSKI CRNI TALAS - polemički film od 1963. do 1972. u Socijalističkoj Federativnoj Republici JugoslavijiPredgovor - Miroljub StojanovićPrevod - Irena Šentevska, Žarko CvejićIzdavač - Filmski centar Srbije, Beograd Godina - 2019306 strana25 cmEdicija - Pogledi i traganjaISBN - 978-86-7227-108-9Povez - BroširanStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:MIROLJUB STOJANOVIĆ - Ka udaljenom posmatračuPredgovor (drugom izdanju)PredgovorUvodPlastični ljubavni slučajJugoslovenske filmske industrijePoslednje delijeEntuzijazamNemirni rani radoviAkademija za pozorište, film, radio i televizijuMladi i zdravi, mrtvi i beli StvaraociSkupljači perja od vranaMarksistička misao i praksaHoroskopEstetika crnog talasaZaključakPostskriptumFilm indexIndexBibliografija "Dvojezično izdanje knjige Grega DeCuira, Jr. – Jugoslovenski crni talas na sistematičan, pronicljiv i kompetentan način istražuje jedan od najkompleksnijih poratnih fenomena jugoslovenske kinematografije – Crni talas.Paralelno se baveći i ideološkom i političkom pozadinom nastanka ovog fenomena, Greg DeCuir, Jr. neuobičajeno za stranog autora znalački vivisecira ne samo pojedinačne filmove i autorske opuse, no i čitavu društveno-političku klimu koja ih je uslovila. Njegovo istraživanje odvija se na nekoliko nivoa, a premda obradjuje čitav jugoslovenski prostor, srpskom filmu pripala je čast da izborom dela i analitičkim opsegom, kao najdinamičnija produkciona celina, bude najzastupljenija.Po širini svog analitičkog zamaha i istaživanju konteksta, u anglosaksonskom svetu knjiga Greg DeCuir, Jr. nema pandana."Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.De Cuir Yugoslav Black Wave Mija Aleksić Slobodan Aligrudić Miroslav Antić Marko Babac Marlon Brando Luis Bunjuel Mihail Bulagkov Bato Čengić Nevena Daković Milena Dragićević Šešić Boro Drašković Milena Dravić Puriša Đorđević Sergej Mihailovič Ejzenštejn Bekim Fehmiu Nortrop Fraj Žan Lik Godar Jean Luc Godard Tomislav Gotovac Rodžer Ginspan Danijel Guldin Goulding Petra Hanakova Zoran Hristić Mihailo Ilić Dina Jordanova Jovan Jovanović Vladimir Jovičić Gal Kirn Lešek Kolakovski Dejan Kosanović Ljubiša Kozomara Pavle Levi Đerđ Lukač Dušan Makavejev Karl Marks Marx Gordan Mihić Ranko Munitić Senadin Musabegović Dragan Nikolić Robert Odlrič Živojin Pavlović Slobodan Perović Latinka Perović Vlada Petrić Aleksandar Petrović Vladimir Pogačić Mića Popović Veljko Radosavljević Vilhelm Rajh Wilhelm Reich Kokan Rakonjac Eva Ras Špela Rozin Neda Spasojević Josif Staljin Dušan Stojanović Lazar Stojanović Danilo Bata Stojković Vlastimir Sudar Klod Šabrol Slobodan Šijan Ljubomir Tadić Bogdan Tirnanić Josip Broz Tito Hrvoje Turković Andžej Vajda Andrzej Wajda Dzziga Vertov Ježi Vojčik Petar Volk Janez Vrhovec Branko Vučević Aleksandar Vučo Milja Vujanović Vukšić Lazović Želimir Žilnik Jovan Živanović Velimir Bata Živojinović Grad Čovek Iz Hrastove Šume Izdajnik Čovek Nije Tica Sovražnik Neprijatelj Tri Povratak Buđenje Pacova Divlje Seke Kad Budem Mrtav I Beo Kaja Ubit Ću Te Ljubavni Slučaj Ili Tragedija Službenice PTT Nemirni Skupljači Perja Biće Skoro Propast Sveta Delije Nevinost Bez Zaštite Pre Istine Uzrok Smrti Ne Pominjati Horoskop Lisice Rani Radovi Vrane Zaseda Zazidani Rdeče Klasje Crno Seme Doručak Sa Đavolom Mlad I Zdrav Kao Ruža Plastični Isus Uloga Moje Porodice U Svetskoj Revoluciji WR Misterije Organizma Poslednja Postaja Majstor I Margarita Slike Iz Života Udarnika Tragovi Crne Devojke

Књига о Београду Горана Весића Први српски запис о славном Београду исписао је 1432. године Констанин Филозоф у славу деспота Стефана Лазаревића, витеза европског Реда Змаја, обновитељ запустелог и разореног Београда за нову престоницу којом се Србија сасвим примакла Европи. После Константина Филозофа нових сачуваних записа о Београду било је у 16. и 17. веку, ређе, а нарочито у 18, 19. и 20. веку. Књига о Београду ће од почетка свог књижног живота имати посебну пажњу укупне интелектуалне јавности. По садржају, по обиму, по сликама сликара Небојше Ђурановића, а нарочито по аутору Горану Весићу, који никоме много шта не може да прећути, па ни себи. Пошто је већина записа ове књиге у сажетијем виду објављивана сваког петка у Политици, на њеним „Београдским странама”, онда ће се често, по новинској номенклатури, називати књигом Весићевих колумни о Београду. У садашњем књижевном облику ове записе је најтачније означавати, по ауторовим намерама и сложеном поступку, књижевно-историјским есејима о Београду. Ови есеји углавном садрже бирани преглед историје Београда, неодвојив од српске историје и преглед историје српске културе, писане најчешће са данашње тачке гледишта у ауторовој визури, са историјским копчама и савременим коментарима, весићевским, наравно. Дакле, есеји јесу историја, али су дати недовојиви од данашњих прилика и појава. Тако су чак и полемичка жива историја. Они су есеји о граду у коме живимо, али о онима који су пре нас живели, па нам се животи прожимају. Као да се срећемо, препознајемо и поздрављамо. И са тим осећајима теба прочитавати и пролиставати ову књигу којој је Горан Весић, као писац, и историчар и хроничар свога доба. Као историчар сасвим је веран и познатим и мање познатим изворима. Као хроничар, ништа му не промиче и заснива се на својим чињеницама. Међутим, он је склон полемици. То му је у карактеру. Зато ће, у нашем острашћеном времену, ова књига изазвати и разна спорења, па и чињеница и историје. Ова Весићева књига спада у ред сродних књига о Београду које су исписали Бранислав Нушић, Коста Христић, Милан Стојимировић Јовановић, Слободан Јовановић, Александар Дероко, Станислав Краков, Предраг Милојевић, Коста Димитријевић, Богдан Тирнанић и други. Милан Витезовић Наслов: Књига о Београду, 2. издање Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 264 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14 × 21 cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-515-1788-7

Poznavanje jednog naroda i njegove kulture i države počinje od pojedinaca, ljudi čiji duh stremi ka nepoznatom, odnosno pobuda za ispunjenjem nekog cilja. Iz pojedinačnih poseta stranim zemljama obično se rađa, i s vremenom sve više jača, i interesovanje za odnose među njihovim narodima, pa tako, na kraju, dolazi i do uspostavljanja prvih susreta dveju država. Istorijski odnosi između srpskog i švajcarskog naroda bili su oduvek prijateljski. Švajcarska je u XIX veku bila moderna parlamentarna demokratija i liberalna zemlja, sa razvijenim društvenim odnosima i visokom stopom razvoja. Posebno je bilo napredno više i visoko školstvo. U njenim najvećim gradovima postojali su univerziteti na kojima su studirali mnogi poznati ljudi iz sveta. Svoje istraživanje o odnosima Srba i Švajcaraca u prošlosti usmerio sam na vremenski period između 1850. i 1918. godine. Kao istoričar književnosti, znao sam da su u Švajcarskoj studirali Jovan Dučić, Jovan Skerlić, Slobodan Jovanović i mnogi drugi srpski intelektualci, pa sam prvo želeo da istražim koliko se srpskih mladića školovalo u Švajcarskoj. Pregledao sam sve polugodišnje i godišnje službene izveštaje, biltene obima do stotinak strana, sa šest najvećih univerziteta. Trebalo je brižljivo prelistati više od osamsto spomenutih knjižica. Na Univerzitetu u Cirihu pregledao sam i upisnice za oko dvesta pedeset studenata. Naposletku sam utvrdio da je do kraja 1918. godine na univerzitetima u Švajcarskoj studiralo više od osam stotina srpskih mladića i devojaka. Pre mojih istraživanja, o srpskim akademcima znalo se samo da je u ovoj zemlji studiralo najviše tristotinak visokoškolaca. To me je ohrabrilo, pa sam pregledao gotovo sve brojeve dnevnih listova "Lozanska gazeta" (Gazette de Lausanne) i "Ženevske novine", koje su izlazile od 1850. do 1918. godine. Ovaj posao sam obavljao kontinuirano više godina. Oba lista izlazila su svakodnevno, izuzev nedeljom. Usput sam pregledao i manji broj raznih periodičnih izdanja - časopisa, revija i sl. Sve što sam našao, zabeležio sam, manji broj tekstova kopirao, a sasvim kratke vesti prepisao. Tako sam sakupio istorijsku građu o ratovima Srbije protiv Turaka, Bugara, Austrougara i Nemaca iz spomenuta dva dnevna lista koji su izlazili u romanskoj Švajcarskoj Autor

На трагу културног обрасца српског народа, изгубљеног негде на путу кроз XX век „У модерним друштвима – пише Милосав Јанићијевић – готово свако важније подручје друштвене делатности има своју елиту, тако да је плурализам елита једно од најважнијих обележја савремених друштава”. Ко је чинио прву српску елиту? Чинили су је образовани, млади људи жељни знања које су стицали испрва ван Србије а касније и у њој. Били су то појединци који су се знањем и упорношћу издвајали из својих генерација и користили све, често врло ограничене, могућности да би достигли свој племенити циљ – образовање. Топографски и социографски приступ омогућава нам да замислимо како су мапом “мале Србије корачали велики људи”, Крагујевац, Пирот, Крушевац, Нови Сад, Београд. Дужну пажњу аутор је посветио женама као малобројном, али изузетно светлом и вредном слоју српске интелигенције тог времена. До сада ретко истраживан, слој српске интелигенције представља и српско свештенство, њихово школовање од оснивања богословске академије. “Кад је реч о култури једног народа морају се узети у обзир све гране његовог духовног живота: не само његова наука, него исто тако његова вера и морал, његова књижевност и уметност, његова политика и право, његова војска и привреда, његови обичаји и забаве… Тек на основу свега тога може се рећи какав културни образац тај народ има, и колико је тај образац продубљен и префињен…” Слободан Јовановић, Један прилог за проучавање српског националног карактера “…У једној претежно сељачкој средини, где је малобројна интелигенција била у почетку развоја, реч “наука” имала је мистичан, чак магичан призвук. Научно је само собом морало бити и истинито, а научник је уживао углед апостола истине. Први слој домаће интелигенције упила је државна управа јер су јој недостајали стручњаци који су се брзо пели лествицама државне хијерархије. Школа је постала одскочна даска за продор у јавни живот.” Наслов: На трагу Српске интелигенције XIX века Издавач: Draslar Partner Страна: 352 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 120x210 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-7614-110-4

Autor: Živko MarkovićPoznavanje jednog naroda i njegove kulture i države počinje od pojedinaca, ljudi čiji duh stremi ka nepoznatom, odnosno pobuda za ispunjenjem nekog cilja. Iz pojedinačnih poseta stranim zemljama obično se rađa, i s vremenom sve više jača, i interesovanje za odnose među njihovim narodima, pa tako, na kraju, dolazi i do uspostavljanja prvih susreta dveju država.Istorijski odnosi između srpskog i švajcarskog naroda bili su oduvek prijateljski. Švajcarska je u XIX veku bila moderna parlamentarna demokratija i liberalna zemlja, sa razvijenim društvenim odnosima i visokom stopom razvoja. Posebno je bilo napredno više i visoko školstvo. U njenim najvećim gradovima postojali su univerziteti na kojima su studirali mnogi poznati ljudi iz sveta.Svoje istraživanje o odnosima Srba i Švajcaraca u prošlosti usmerio sam na vremenski period između 1850. i 1918. godine. Kao istoričar književnosti, znao sam da su u Švajcarskoj studirali Jovan Dučić, Jovan Skerlić, Slobodan Jovanović i mnogi drugi srpski intelektualci, pa sam prvo želeo da istražim koliko se srpskih mladića školovalo u Švajcarskoj. Pregledao sam sve polugodišnje i godišnje službene izveštaje, biltene obima do stotinak strana, sa šest najvećih univerziteta. Trebalo je brižljivo prelistati preko osamsto spomenutih knjižica. Na Univerzitetu u Cirihu pregledao sam i upisnice za oko dvesta pedeset studenata. Naposletku sam utvrdio da je do kraja 1918. na univerzitetima u Švajcarskoj studiralo preko osam stotina srpskih mladića i devojaka. Pre mojih istraživanja, o srpskim akademcima znalo se samo da je u ovoj zemlji studiralo najviše tristotinak visokoškolaca. To me je ohrabrilo, pa sam pregledao gotovo sve brojeve dnevnih listova Lozanska gazeta (Gazette de Lausanne) i Ženevske novine, koji su izlazili od 1850. do 1918. godine. Ovaj posao sam obavljao kontinuirano više godina. Oba lista izlazila su svakodnevno, izuzev nedeljom. Usput sam pregledao i manji broj raznih periodičnih izdanja – časopisa, revija i sl. Sve što sam našao, zabeležio sam, manji broj tekstova kopirao, a sasvim kratke vesti prepisao. Tako sam sakupio istorijsku građu o ratovima Srbije protiv Turaka, Bugara, Austrougara i Nemaca iz spomenuta dva dnevna lista koji su izlazili u romanskoj Švajcarskoj.

Novi, treći broj almanaha „Književna fantastika“, u izdanju sajta za promociju fantastične književnosti Art-anima i izdavačke kuće Čarobna knjiga, trebalo bi da izađe iz štampe do kraja maja. Ovogodišnje izdanje, koje su uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević, ljubiteljima žanra donosi niz ostvarenja vrhunskih domaćih i stranih pisaca fantastike: Filipa K. Dika, Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića. Esejistički segment zauzimaju radovi istaknutih svetskih teoretičara fantastike Džona Kluta i Darka Suvina, kao i tekstovi domaćih autora Dejana Ajdačića, Vladislave Gordić Petković, Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića. U novom broju „Književne fantastike“ moći ćete da čitate i intervju sa Darkom Suvinom koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, a u kome jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara fantastike, između ostalog, otkriva i zanimljiv sukob sa Filipom K. Dikom. U istom segmentu, moći ćete da ispratite razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa Dejanom Ognjanovićem, jednim od najvrsnijih domaćih poznavalaca horor žanra, urednika i pisca, kao i razgovor sa plodnim prozaistom Ilijom Bakićem, koji je povodom objavljivanja njegovog leksikona „101 lice fantastike“ vodio književnik i kritičar Đorđe Pisarev. Slobodan Ivkov u tekstu „Ogled posle više stotina prikaza“, pravi pregled teorijskih publikacija posvećenih fantastici, objavljenih od 2006. do 2016. godine. U rubrici posvećenoj stripu i fantastičnoj književnosti, Milan Jovanović predstavlja izuzetni serijal „Lokot i ključ“ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza čiji je poslednji, šesti nastavak objavljen nedavno u izdanju Darkvuda. U završnom segmentu prikazani su odabrani naslovi objavljeni tokom prethodnih godinu dana, dok je poseban članak posvećen Festivalu fantastične književnosti „Refesticon“ iz Bijelog Polja, koji je pružio izuzetnu podršku objavljivanju ovog broja almanaha. Čitaj dalje

Filmski centar Srbije objavio je monografiju Neda Arnerić: Čarobna melanholija koju je priredila Anita Panić, TV autorka i publicista. Knjiga je podeljena na osam poglavlja. Prvo poglavlje „Film” donosi sećanja filmskih stvaralaca koji su sarađivali sa Nedom Arnerić, a to su Rade Šerbedžija, Miodrag Brik Krivokapić, Lordan Zafranović, Branko Cvejić, Milan Jelić, Goran Marković, Meto Jovanovski, Nikola Kole Angelovski, Miloš Radivojević i Dejan Karaklajić. U drugom poglavlju „Filmske impresije” nalaze se tekstovi o Nedi Arnerić koje su napisali Daniel Rafaelić, Veljko Krulčić, Goran Jovanović, Dževdet Tuzlić, Dejan Dabić i Stojan Sinadinov, dok su u trećem poglavlju „Zvezdana prašina” sabrani članci o glumici objavljivani u brojnim časopisima, knjigama i sajtovima, a čiji su autori Mira Boglić, Aleksandar Mandić, M. Pepić, Zoran Petrović, Zoran Janković, Slobodan Šijan i Rajko Grlić. Četvrto poglavlje „Pozorište” fokusirano je na pozorišnu karijeru Nede Arnerić (uz tekstove Milice Kralj, Aleksandra Alača, Lazara Ristovskog, Dušana Kovačevića, Svetozara Cvetkovića…), peto poglavlje „Televizija” bavi se televizijskim ulogama naše istaknute glumice (kroz sećanja Stanka Crnobrnje, Vladimira Aleksića i Hrvoja Barišića), dok se u šestom poglavlju „Likovnost” nalazi tekst Suzane Spasić „Vojna deca”. Poslednja dva poglavlja, kako je saopštio Filmski centar Srbije, donose filmsku i televizijsku filmografiju Nede Arnerić i spisak uloga ostvarenih u pozorištu, kao i spisak nagrada koje je glumica osvojila za svoje filmsko stvaralaštvo. Knjiga se završava tekstovima Anite Panić i Daniela Rafaelića. Monografija je obogaćena brojnim arhivskim fotografijama, od kojih su neke malo poznate široj javnosti, a knjigu je dizajnirao Borut Vild. Urednik izdanja je Miroljub Stojanović. Anita Panić je autorka monografija o Petru Kralju („Kralj”, Službeni glasnik, 2013) i Mileni Dravić („Ključ snova”, Filmski centar Srbije i Službeni glasnik, 2018).

Veselin ĐuretićSaveznici i Jugoslovenska ratna dramaKnjiga IITvrdi povezВеселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.БиографијаЂуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]ПризнањаОрден Немањића првог реда,Ордена Светог Саве првог реда,Сретењски орден трећег степенаЗа књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`.ДјелаНеке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)Влада на беспућу, Београд, (1982)Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Српска беспућа XX века, Београд, (2006)Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)7/22

Ñarodna vlast u BIH 1941-1945 Veselin DjuretićNarodna knjigaInstitut za savremenu istoriju BeogradInstitut za istoriju, Sarajevo1981.Tvrd povezВеселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.БиографијаЂуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]ПризнањаОрден Немањића првог реда,Ордена Светог Саве првог реда,Сретењски орден трећег степенаЗа књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`.ДјелаНеке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)Влада на беспућу, Београд, (1982)Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Српска беспућа XX века, Београд, (2006)Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)7/12

DUH I DAH BEOGRADA ESEJI I ZAPISI ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA Šifra artikla: 371823 Isbn: 9788662634276 Autor : Mirko Magarašević Izdavač : AKADEMSKA KNJIGA Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogr... Detaljnije Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića. Duh i dah Beograda je trideset četvrto objavljeno književno delo ovog autora i kliničkog oftalmologa. Knjiga Mirka Magaraševića Duh i dah Beograda predstavlja izuzetno inspirativno štivo i nudi mnoštvo mogućnosti da se povodom nje razmišlja i govori o Beogradu i Beograđanima. U srpskoj književnosti, kao što se zna, postoje dve tradicije lepog pisanja. Jednu, stariju, oličava Slobodan Jovanović. Drugu, ne mnogo mlađu, oličavaju Isidora Sekulić i Milan Kašanin, inače dve intelektualne i književne pojave koje Mirko Magarašević posebno uvažava. Po svom osobenom stilu, Magarašević pripada ovoj drugoj tradiciji. On piše primamljivo, vrlo probranim rečnikom, sa mnogo duhovitih stilskih obrta i reskih poenti. Takvim pisanjem on stvara izuzetnu atmosferu. Mirko Magarašević voli i priziva onaj Beograd u kome se „poštovala reč, namera i misao”, a sa sumnjom posmatra posledice čiji su uzroci razbaštinili i reč, i nameru, i misao. Predrag Protić Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA Autor Mirko Magarašević Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač AKADEMSKA KNJIGA Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2022 Format 14x20,5 Strana 338 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Odabrani radovi i autori : ZRNO SLOBODE – Nebojša Đurđević KIKICE – Gordana Radovanović ČERGARSKA – Gordana Radovanović KIŠA – Gordana Radovanović ZAVEŠTANJE – Gordana Radovanović HAIKU – Gordana Radovanović ZABORAVLJENA MISIJA – Snežana Marko – Musinov ISPOD POVRŠINE – Snežana Marko – Musinov OSLUŠKIVANJE – Snežana Marko – Musinov OPROŠTAJ – Tamara Kuzmanović – Tamkuz PRELJUBA (I RASKID) – Tamara Kuzmanović – Tamkuz NAŠ DOM JE DALEKO – Petar Jovanović MOJ LET SA VAMA – Alma Buljubašić Maglić TEBI MAJKO – Alma Buljubašić Maglić TRAŽILA SAM TE – Vera Bosazzi PROLJEĆE U NAMA – Vera Bosazzi SANJAR – Vera Bosazzi KAD TIŠINA GOVORI – Vera Bosazzi NAIVNO BUDALASTA – Ilinka Marković KAO VETAR – Ilinka Marković SLIKA SELA – Mladomir Knežević FIGURA – Mladomir Knežević TEBE HOĆU – Mladomir Knežević PROLJETNI PROGRAM – Hajro Ikić JESEN – Hajro Ikić GRADSKE MAKAZE – Hajro Ikić HIMNA ZAVIČAJU – Hajro Ikić SINE, PODIGNI RUČNU – Hajro Ikić PISMO DOKTORU – Hajro Ikić I KADA ĆUTIM – Nadica Ilić REVOLUCIJA – Sanda Ristić – Stojanović U SNU – Matija R. Drljača VIRNA – Spomenka Denda Hamović PROLEĆE JEDNE ZIME – Marina Raičević ČUVARI – Marina Raičević CRTEŽI – Emir Bajrović SVJEDOCI – Emir Bajrović NEVINI DJEČAK – Emir Bajrović MATI – Zorana Gavrilović BANATSKE BULKE – Saša Milivojev ZVUK SLOBODE – Saša Milivojev ŠEMA – Gordana Vladisavljević KITIĆI – Gordana Vladisavljević PESNIK – Gordana Vladisavljević NE VERUJ – Gordana Vladisavljević NEKOM – Dragica Beka Savić MERE I DUŽINE – Olivera Šestakov NE DAM JUTRU – Slobodan Cvitković BUDNA SAM – Biljana Hukić SLOM – Zoran Tankosić MAJCI – Zoran Tankosić FANTOM – Zoran Tankosić NEIZBEŽNOST – Verica Milosavljević SVEDOČANSTVO RAJA I PAKLA – Mirjana Đapo ZABRANJENO VOĆE – Jovan Bajc OTVORENO SRCE - Avdulah Ramčilović PUT KROZ ŽIVOT – Avdulah Ramčilović MAJKA – Avdulah Ramčilović U KRILU LASTE – Jasmina Ćirković ZRENJE – Jasmina Ćirković MOJ PESNIK – Jelena Jeka Kočović PRATNJA – Nada Ranković BAKA I DEKA – Nada Ranković RIJEČI – Suada Suljić Sokolović ZMIJA – Tatjana Tomić OPSTOJNOST BAJKE – Tatjana Tomić UČMALOST – Čedna Radinović Lukić Lalić ATLAS U KOŽNOM POVEZU – Milan S. Kosović MALECKA – Tanja Ajtić IGRA – Tanja Ajtić TIŠINA – Tanja Ajtić CRTEŽI – Jelisaveta Popović PERSEFONA – Milan Marjanović MOŽDA JE MJESEC KRIV – Ognjenka Kalajdžić ŽENA I IGRAČKA – Onjenka Kalajdžić USPORI MALO – Ognjenka Kalajdžić MOJA SAMOĆA – Ognjenka Kalajdžić CRTEŽI – Dušan Kostadinov KADA SPAVAM – Slađana Bajčić AKO POKLEKNEM – Svetlana Mitič AMFORA – Nada Panić IZGOVOR – Nada Panić LAHOR – Nada Panić NAR – Nada Panić ODA PROLEĆU – Nada Panić ORHIDEJE – Nada Panić OSTANI – Nada Panić PROZOR – Miloš Marjanović MINUT ĆUTANJA – Miloš Marjanović KAD PROLEĆE KASNI – Miloš Marjanović ŽALOSNI DUD - Miloš Marjanović DEČAK I MORE – Miloš Marjanović SLIKE – Irena Vučković JER– Margita Zmijanović RANA – Margita Zmijanović U KAPIMA KIŠE – Margita Zmijanović SVE MOJE JUČE I SVE MOJE SUTRA – Margita Zmijanović MORE – Margita Zmijanović KAKAV JE OVO DAN – Margita Zmijanović BEŠE SE DESILO – Mirjana Magura POBEĐEN – Gordana Žakić ŽIVOT – Nina Novak Oiseau TRAŽENJE – Nina Novak Oiseau U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM VREMENOM – Nina Novak Oiseau BLAGOSLOV NOĆI – Violeta Marić Penić ČOVEK – Mirjana Milačić - Bajić PALAC NA KALENDARU – Mirjana Milačić - Bajić PESMA BEZ REČI – Mirjana Milačić – Bajić KOLAŽI – Marijana Maja Jotić ZVEZDA MALA – Marijana Maja Jotić VUK – Marijana Maja Jotić PLAMEN KAMINA – Milica Opačić SELFI – Milica Opačić MOJA REKA – Plamenka Đogo Vulić MJESEC I JA – Zada Šahdanović STARI NOVČIĆ – Zada Šahdanović LEK – Đorđe Simić IMENA MIRA – Cvija Ašćerić – Mitrović STOTI STIH – Haris Bukarić CRTEŽI – Haris Bukarić DAS U DJECI KRILA – Ensar Bukarić MOJ SVIJET – Ensar Bukarić MOJA PESMA – Mevlida Kecap SADE SATI – Roksanda Kovačević DANAS TE NE VOLIM II – Roksanda Kovačević NENAPISANA PESMA – Roksanda Kovačević ISTINA – Jasmina Valentić TRENA - Jasmina Valentić SLIKA – Vesna Đukanović NEĆU DA TE POKLANJAM – Vesna Đukanović PESMA O RAŠI POPOVU – Čika Peca KIČ – Albina Pramenković ČOVJEK – Sonja Padrov Tešanović DA TE PITAM – Sonja Padrov Tešanović ELEKTRIČNA ENERGIJA – Sonja Padrov Tešanović JEDINICA – Sonja Padrov Tešanović NAREDBA – Sonja Padrov Tešanović PALAC – Sonja Padrov Tešanović TO JE ZATO ŠTO SI MALI – Sonja Padrov Tešanović ZNAŠ TO JE ONO… - Sonja Padrov Tešanović TRAG U STOPAMA – Ramiz Šaćirović PROLJEČNA SNOHVATICA – Ramiz Šaćirović PTICE KOJE KRUŽE – Nevenka Bošnjak – Čolić PRODAVNICA SNOVA – Nebojša Stojoski KARIKATURA – Nikola Dragaš PREKASNO IZGOVORENO SLOVO – Violeta Aleksić ZVEZDO SJAJNA – Violeta Aleksić ČITAČI SNOVA – Gordana M Jovanović FOTOGRAFIJE – Gordana M Jovanović VISOKI DEČANI – Gordana M. Jovanović KRAJ BAJRAKLI DŽAMIJE – Gordana M Jovanović KAD BUDEMO STARI – Kosta Kosovac GLAD – Kosta Kosovac NOĆNOM PEŠAKU – Kosta Kosovac POEZIJA – Kosta Kosovac MIRIS LIPE – Vesna Oborina DA SAM JA - Vesna Oborina DALJINA - Ana Žigić IGRA ZAVOĐENJA – Ramona Žugić RAĐANJE VENERE – Ramona Žugić VIOLINSKI KLJUČEVI – Ružena Kraćica KAPLJICA KIŠE – Svetlana Pantović Žilo MALI – Svetlana Pantović Žilo MALO – Svetlana Pantović Žilo NIŠTA TE NEĆU PITATI – Svetlana Pantović Žilo PLIMA – Svetlana Pantović Žilo MJESTO JEDNO ČUVAM ZA TE – Merima Mustafić NAJLJEPŠA MISAO – Merima Mustafić RIJEČ O NAMJERI – Amina Mustafić DRUGAČIJA ISTINA – Amina Mustafić ON – Ružica Golubović ONA – Ružica Golubović PITAM SE – Ružica Golubović NOĆAS I ZAUVEK - Ružica Golubović CRVENA KOČIJA – Marko Marinković RAMENA – Saša Marinković PREDSKAZANJE – Slavica Klein TI SI NELA DRUGA – Luz EGO - Luz LAŽ – Maja Grčić Sara

SERBIA I KOMENTARI I - III grupa autora, Zadužbina Miloša Crnjanskog Beograd 1989 /1991/1993 , za 1988/89 i 1990/91 , 1993/1995 knjiga 1 i 2 , mek povez,ćirilica,475 + 430 + 535 strana, sadržaj knjige 1 za 1988/89 : Miloš Crnjanski: SERBIA I KOMENTARI, Branko Ćopić: 12 decembar 1939, Nikola Pašić: MOJA POLITIČKA ISPOVEST, Slobodan Jovanović: NIKOLA PAŠIĆ. Andrić i Crnjanski, Komentari : Istorijski karakter Srba : Radovan Samardžić Zločin i krivnja : Jovan Rašković Testament Vidosave Crnjanski sadržaj knjige 2 za 1990/91 : KNJIŽEVNI ARHIV: O kraljevima Jovan Dučić Ibich-Aga , traduit par Andre Vaillant - Steven Sremats Neka zapažanja o niškom govoru - Paul Louis Thomas Dopisi iz Londona 1953-1961 - Miloš Crnjanski Vladar kao Hristos : Filip Avgust i Lazar Hrebeljanović : Michael Aubin DOKUMENTI : Srpska Crkva u Drugom svetskom ratu izveštaj Sv. Arhijerejskog Sinoda 1941-1946 Komentari : O istorijskoj sudbini Srba - Radovan Samardžić Srbi turskoga zakona ili Turci srpskoga jezika - Darko Tanasković U senci Velike Britanije : Milan St. Protić Genocid nad Srbima 1941-1945 Nikola Samardžić REČ EKONOMISTA SVEDOČANSTVA: 27 mart sećanja na očiglednosti - Miodrag Pavlović Predanje Dragoslav Mihailović Kako nije došlo do bombardovanja Zagreba 1944 - Svetozar Brkić Čišćenje Beogradskog univerziteta od fašističkih zaostataka sadržaj knjige 3 : Miloš Crnjanski : Serbia Zoran Gluščević ; SERBIA Miloša Crnjanskog Dragana Stojanović : Fuga Crnjanskog Nikola Bertolino : Pitanja o Crnjanskom Vladimir Dimitrijević : Sa Romanom o Londonu Nikola Milošević : Gnostički motivi u Drugoj knjizi Seoba Predrag Palavestra : Crnjanski , povratak u tuđinu Aleksandar Nenadović : Londonsko novinarstvo Miloša Crnjanskog Mihajlo Pantić : Dva lica istog KNJIŽEVNI ARHIV Prepiska : Mladen Leskovac - Miloš Crnjanski Pisma iz 1962 Jedan studentski rad o Crnjanskom ( Dragoslav Mihailović = 1945 - 1995 Kosta Čavoški : Ustavi bez ustavnosti Dragana Gnjatović : Zajedničko finansiranje investicija u socijalističkoj Jugoslaviji Kraj epohe - Predrag Simić Jovan Ćiriliov : Drama jugoslovenskog pozorišta 1945 - 1991 Patrijarh Srpski Pavle : Bez osuda , otvoreno, očinski Svedočenja : Dimitrije Đorđević : Sudbina Srbije posle 1944 Svetozar Koljević : Mali prilog sveopštoj istoriji beščašća Dragoslav Mihailović : Sa Crnjanskim u torbi Dušan Kovačević : Smrt žive žene Sanda Rašković : Zeleni nemir Krke DODATAK Od Berlinskog kongresa do Dejtona POLITIČKE GRANICE JUGOISTOČNE EVROPE 1878 - 1995 Ljubodrag Dimić : Istoriografski pregled 21 Istorijska karta

Кnjiga „Grčka: rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije“, srpskog ambasadora u Atini Dušana Spasojevića, je prva knjiga na srpskom jeziku koje se bavi temom današnje Grčke, temeljima na kojima je uspostavljena moderna grčka država i stvoren nacionalni identitet savremenih Grka. Nastala je kao plod višegodišnjeg predanog rada, koji je podrazumevao istraživanje opsežne arhivske građe i literature, uključujući i grčku, čiji jezik autor govori. Reč je o posebnom izdanju u zajedničkom poduhvatu izdavačke kuće Čigoja štampa, Instituta za noviju istoriju, Instituta za evropske studije i Fondacije Šaper. Кnjiga, čiji su recenzenti trojica uglednih istoričara, profesori beogradskog i solunskog univerziteta Milan Ristović i Spiridon Sfetas i direktor Instituta za noviju istoriju dr Mile Bjelajac, dolazi na dvestotu godišnjicu početka borbe za oslobođenje Grka od turske okupacije. U zajedničkom predgovoru knjizi prof. Milan Ristović i prof. Spiridon Sfetas navode da „Spasojević, pažljivo rasplićući klupko događaja, uticaja, ličnosti, uvodi čitaoca u složen splet suprotstavljenih odnosa velikih evropskih sila po pitanju politike prema Osmanskom carstvu, toku i koncepcijama ustanka, ulozi u pružanju podrške grčkim ustanicima kao i njihovim dugotrajnim uticajima koji su od prvih dana postojanja mlade Helenske kraljevine podgrevali unutrašnje podele i sukobe“. Pisci predgovora podvlače da autor „ubedljivo prikazuje borbu, ustaničke pobede i poraze, sukobe njenih vođa oko prvenstva i vlasti, dajući i biografski precizno iscrtane likove ključnih ličnosti“, te da „ukazuje na povezanost srpskog i grčkog pokreta, međusobne veze i uticaje, ali i njihove različite puteve i osobenosti i dinamike“. „Ovo je knjiga enciklopedijske inspiracije“, mišljenja je novinar i pisac Radivoj Cvetićanin, koji ističe da Spasojević „kao i njegov veliki uzor Slobodan Jovanović istoriju doživljava kao savršenu, veliku priču“, te da je „takvu zapravo ispričao ovde“. Politikin kolumnista Boško Jakšić ocenjuje da je obilje građe Spasojević savladao „istoričarski detaljno i spisateljski jasno i lako“, i dao „dragoceni doprinos istorijama Grčke, Srbije, Balkana i Evrope“. Istoričar dr Mile Bjelajac smatra da „ambasador Spasojević svojom lepo pisanom knjigom svakom Srbinu namerniku, turisti ili novinaru, približava svaki deo Grčke na poseban način, a da istorija velikog ustanka i početaka nezavisnosti pred čitaocima nenametljivo stvara i sliku naše vlastite istorije trpljenja pod turskom vladavinom“. „Srbi vole ali ne poznaju Grke“, kaže prof. dr Darko Tanasković u svom osvrtu na knjigu, a ona će svakako doprineti prevazilaženju te okolnosti. Prema njegovim rečima, Spasojević nam je „darovao mnogo više od pouzdanog vodiča kroz razdoblje u kome su stvorene grčka država i moderna nacija, darovao nam je dragoceno epistemološko polazište za ozbiljnu karakterologiju Grka“. Autor knjige “Grčka: rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije”, Dušan Spasojević, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Između 2000. i 2013. godine obavljao je dužnosti šefa Кabineta saveznog ministra unutrašnjih poslova, spoljnopolitičkog savetnika predsednika Republike, pomoćnika ministra i državnog sekretara odbrane, kao i ambasadora Srbije u Turskoj. Od 2016. godine je srpski ambasador u Grčkoj. U ranijim politikološkim studijama i esejima pretežno o međunarodnim odnosima, među kojima je i knjiga Između Turske i Evrope, Spasojević je ispoljio naučničku strast i temeljitost u studiranju građe, i, istovremeno, talenat da to izrazi na moderan način, spajajući pouzdanost sa zanimljivošću izlaganja. Takav pristup ostvario je i u ovoj svojoj najnovijoj knjizi, čiji izlazak sa zadovoljstvom objavljujemo. Кnjiga ima 416 strana, opremljena je bogatim naučnom aparatom, najprobranijim ilustracijama i izuzetno korisnim, specijalno za nju izrađenim geografskim mapama, koje verno odslikavaju istorijske procese.

Кnjiga „Grčka: rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije“, srpskog ambasadora u Atini Dušana Spasojevića, je prva knjiga na srpskom jeziku koje se bavi temom današnje Grčke, temeljima na kojima je uspostavljena moderna grčka država i stvoren nacionalni identitet savremenih Grka. Nastala je kao plod višegodišnjeg predanog rada, koji je podrazumevao istraživanje opsežne arhivske građe i literature, uključujući i grčku, čiji jezik autor govori. Reč je o posebnom izdanju u zajedničkom poduhvatu izdavačke kuće Čigoja štampa, Instituta za noviju istoriju, Instituta za evropske studije i Fondacije Šaper. Кnjiga, čiji su recenzenti trojica uglednih istoričara, profesori beogradskog i solunskog univerziteta Milan Ristović i Spiridon Sfetas i direktor Instituta za noviju istoriju dr Mile Bjelajac, dolazi na dvestotu godišnjicu početka borbe za oslobođenje Grka od turske okupacije.U zajedničkom predgovoru knjizi prof. Milan Ristović i prof. Spiridon Sfetas navode da „Spasojević, pažljivo rasplićući klupko događaja, uticaja, ličnosti, uvodi čitaoca u složen splet suprotstavljenih odnosa velikih evropskih sila po pitanju politike prema Osmanskom carstvu, toku i koncepcijama ustanka, ulozi u pružanju podrške grčkim ustanicima kao i njihovim dugotrajnim uticajima koji su od prvih dana postojanja mlade Helenske kraljevine podgrevali unutrašnje podele i sukobe“. Pisci predgovora podvlače da autor „ubedljivo prikazuje borbu, ustaničke pobede i poraze, sukobe njenih vođa oko prvenstva i vlasti, dajući i biografski precizno iscrtane likove ključnih ličnosti“, te da „ukazuje na povezanost srpskog i grčkog pokreta, međusobne veze i uticaje, ali i njihove različite puteve i osobenosti i dinamike“.„Ovo je knjiga enciklopedijske inspiracije“, mišljenja je novinar i pisac Radivoj Cvetićanin, koji ističe da Spasojević „kao i njegov veliki uzor Slobodan Jovanović istoriju doživljava kao savršenu, veliku priču“, te da je „takvu zapravo ispričao ovde“. Politikin kolumnista Boško Jakšić ocenjuje da je obilje građe Spasojević savladao „istoričarski detaljno i spisateljski jasno i lako“, i dao „dragoceni doprinos istorijama Grčke, Srbije, Balkana i Evrope“. Istoričar dr Mile Bjelajac smatra da „ambasador Spasojević svojom lepo pisanom knjigom svakom Srbinu namerniku, turisti ili novinaru, približava svaki deo Grčke na poseban način, a da istorija velikog ustanka i početaka nezavisnosti pred čitaocima nenametljivo stvara i sliku naše vlastite istorije trpljenja pod turskom vladavinom“.„Srbi vole ali ne poznaju Grke“, kaže prof. dr Darko Tanasković u svom osvrtu na knjigu, a ona će svakako doprineti prevazilaženju te okolnosti. Prema njegovim rečima, Spasojević nam je „darovao mnogo više od pouzdanog vodiča kroz razdoblje u kome su stvorene grčka država i moderna nacija, darovao nam je dragoceno epistemološko polazište za ozbiljnu karakterologiju Grka“.Autor knjige “Grčka: rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije”, Dušan Spasojević, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Između 2000. i 2013. godine obavljao je dužnosti šefa Кabineta saveznog ministra unutrašnjih poslova, spoljnopolitičkog savetnika predsednika Republike, pomoćnika ministra i državnog sekretara odbrane, kao i ambasadora Srbije u Turskoj. Od 2016. godine je srpski ambasador u Grčkoj. U ranijim politikološkim studijama i esejima pretežno o međunarodnim odnosima, među kojima je i knjiga Između Turske i Evrope, Spasojević je ispoljio naučničku strast i temeljitost u studiranju građe, i, istovremeno, talenat da to izrazi na moderan način, spajajući pouzdanost sa zanimljivošću izlaganja. Takav pristup ostvario je i u ovoj svojoj najnovijoj knjizi, čiji izlazak sa zadovoljstvom objavljujemo.Кnjiga ima 416 strana, opremljena je bogatim naučnom aparatom, najprobranijim ilustracijama i izuzetno korisnim, specijalno za nju izrađenim geografskim mapama, koje verno odslikavaju istorijske procese. Наслов: ГРЧКА. РАТ ЗА НЕЗАВИСНОСТ, СТВАРАЊЕ ДРЖАВЕ И ПРЕПОРОД НАЦИЈЕ Издавач: Čigoja štampa Страна: 416 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 23 cm Година издања: 2021 ИСБН: 9788653106669

Књига "Задужбинарство код Срба" резултат је вишегодишњег истраживачког рада! Она представља израз жеље аутора да се у виду синтезе укаже на најзначајније српске задужбине, које на посебно упечатљив начин представљају и објашњавају задужбинарство као битну, а, можда, и најзначајнију карактеристику српског националног бића. Аутору није била намера да у књизи прикаже све српске задужбине, основане у даљој и ближој прошлости, јер то напросто није ни могуће у оваквом типу дела. Импозантан је број задужбинара који су завештали своју имовину и основали задужбине. Али, нажалост, још није урађен њихов комплетан и јединствен попис. Ипак, на основу расположивих података Универзитета у Београду, САНУ, Матице српске, Српске православне цркве и других институција и организација које имају већи број задужбина, са сигурношћу се може тврдити да је њихов број неколико стотина. Само у Архиву Србије чува се грађа о више од 400 задужбина. "Велики је број задужбина које су у прошлости оснивали многи ктитори, и не само појединци. Али, о немалом броју њих готово да и нема значајнијих података. О том задужбинарству говоре, углавном, легенде и народна предања. Има појединаца, задужбинара–ктитора, који су оснивали и градили и по неколико задужбина, неки чак и по више десетина. Многе задужбине су, нажалост, с временом уништене, угасиле се и нису обновиле свој рад, иако су у неком протеклом времену имале значајну улогу у развоју Србије и српског друштва." - Аутор Садржај Задужбинарство - битна одлика српског националног бића, 13 Задужбине у прошлости, 25 Хиландар, 25 Студеница, 31 Ђурђеви ступови, 35 Жича, 38 Пећка патријаршија, 40 Милешева, 42 Морача, 45 Сопоћани, 48 Градац, 51 Задужбинарство краља Драгутина, 53 Задужбинарство краља Милутина, 58 Високи Дечани, 65 Свети архангели, 68 Раваница, 72 Љубостиња, 74 Манасија, 76 Каленић, 80 Острог, 82 Црква Светог Ђорђа на Опленцу, 86 Фрушка гора - српски Атос, 89 Увод, 89 Беочин, 92 Бешеново, 94 Мала Ремета, 96 Велика Ремета, 98 Врдник - Раваница, 100 Гргетег, 102 Дивша - Ђипша, 104-105); Јазак, 106 Крушедол, 108 Кувеждин, 111 Старо Хопово, 113 Ново Хопово, 115 Петковица, 117 Привина Глава, 119 Раковац, 121 Шишатовац, 123 Фенек, 125 Даривали су своме роду, 127 Карловачка митрополија, 129 Карловачка гимназија, 135 Српска учитељска школа у Сомбору, 138 Новосадска гимназија, 141 Матица српска, 146 Теодор - Тоша Апостоловић, 152 Миша Анастасијевић, 154 Никола Чупић, 157 Илија Милосављевић Коларац, 161 Задужбина Свети Андреј Првозвани, 164 Атанасије Герески, 165 Ђорђе - Ђока Влајковић, 167 Српско привредно друштво Привредник, 170 Сима Андрејевић Игуманов, 172 Радован Лазић, 178 Велимир Михаило Теодоровић, 182 Никола Ј. Мариновић, 190 Милан Кујунџић Абердар, 193 Архимандрит Нићифор Дучић, 196 Браћа Васа и Никола Радојковић, 201 Ванђел Тома, 208 Јован Јовановић, 211 Браћа Јовановићи, 213 Никола Спасић, 217 Никола и Евгенија Кики, 221 Задужбина Димитрија Наумовића, жене Анке и сина Васе, 227 Таса Ј. Миленковић, 232 Агнија и Михаило Срећковић, ђенерал, 235 Љубомир Стојановић, 238 Вељко и Лазар Савић, 243 Андра и Љубица Милосављевић, 246 Алекса Крсмановић, 248 Лука Ћеловић Требињац, 254 Стеван Милосављевић, 259 Јован Ђ. Авакумовић, 263 Голуб и Босиљка Јанић, 266 Владимир - Влајко С. Каленић, 272 Персида Миленковић, 274 Милан Вукићевић, 280 Александар И Карађорђевић, 283 Војислав Јовановић Марамбо, 288 Задужбине у данашње време, 291 Вукова задужбина, 293 Задужбина Иве Андрића, 301 Задужбина Милоша Црњанског, 304 Задужбина Бранка Ћопића, 307 Задужбина Десанке Максимовић, 310 Задужбина "Доситеј Обрадовић", 312 Фондација "Драгојло Дудић", 315 Његошева фондација, 317 Фонд Карић фондација, 319 Фонд Борислава Пекића, 321 Фонд "Проф. др Марко В. Јарић", 323 Мадлена Цептер, 325 Задужбине у заграничју и суседним земљама, 329 Хрватска, 330 Крка, 331 Гомирје, 333 Босна и Херцеговина, 336 Тавна, 336 Папраћа, 338 Озрен, 339 Добрун, 341 Румунија, 343 Базјаш, 344 Златица, 345 Бездин, 346 Кусић, 347 Свети Ђурађ, 348) Српска црква у Араду, 349 Задужбина "Макрин дом", 350 Задужбина "Скарлатин дом", 350 Мађарска, 351 Грабовац, 352 Сентандреја, 353 Текелијанум, 355 Задужбна Јакова Игњатовића, 358 Задужбина Наума и Јелене Бозда, 359 "Ангелинеум", 360 Задужбине у дијаспори, 363 Михаило Пупин, 365 Задужбина "Студеница", 368 Живко и Милица Топаловић, 370 Јелена Милетић, 373 Фондација "Иванка Милошевић", 375 Миле Стојаковић, 377 Бранко Тупањац, 379 Слободан и Мира Павловић, 382 Радмила Милентијевић, 384 Задужбинарство код Срба, 387 Литература, 389 Блешка о аутору, 393 Порекло фотографија и слика, 394 Регистар имена, 397 Наслов: Задужбинарство код Срба Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 210 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17 x 24 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-515-0690-4

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Centar film : 1966-1996 / [urednici Slobodan Vukšić, Dragan Milosavljević] Врста грађе књига Језик српски, енглески Година 1997 Издавање и производња Beograd : Centar film ; Kragujevac : Prizma, 1997 (Kragujevac : Prizma) Физички опис 134 str, [32] str. s tablama ; 24 cm. Други аутори - особа Милојевић, Ђорђе Милосављевић, Драган Вукшић, Слободан ISBN 86-7084-013-8 (broš.) Centar film (prvobitno Servis FRZ, pa Centar FRZ SR Srbije) je preduzeće za proizvodnju filmova, distribuciju filmskog i TV programa.[1] Sadržaj/Садржај 1 Istorija 2 Koprodukcije 3 Rukovodioci 4 Produkcija filmova (od 1978. kao Centar film) 5 Izvori 6 Spoljašnje veze Istorija Centar film je pokrenut maja 1966. godine prvobitno kao Servis filmskih radnih zajednica. Početkom 70-ih godina promenilo je naziv u Centar Filmskih radnih zajednica SR Srbije, a konačan naziv Centar film dobili su 1978. godine. Od prvobitnog servisa filmskih radnih zajednica izrastao je u ugledno preduzeće koje je svojom organizacijom rada, proizvedenim filmovima i osvojenim nagradama steklo ozbiljan ugled u zemlji i inostranstvu. Centar film je predstavljao susretište mnogobrojnih autora različitih generacija i različitih stvaralačkih opredeljenja. Sa Centar filmom su sarađivali istaknuti filmski autori, a neki od njih su: Žika Mitrović (Nož, Brat doktora Homera, Operacija Beograd, Ubistvo na podmukao i svirep način i iz niskih pobuda) Miomir Stamenković (Vuk sa Prokletija, SB zatvara krug, Devojački most, Neka druga žena, Opasni trag, Lager Niš) Zdravko Randić (Opklada, Tragovi crne devojke, Leptirov oblak) Živojin Pavlović(Kad budem mrtav i beo, Buđenje pacova, Zaseda, Crveno klasje, Hajka, Dezerter) Puriša Đorđević (Kiša, Pavle Pavlović, Skerco) Dragovan Jovanović (Devojka sa Kosmaja, Protiv Kinga) Soja Jovanović (Pusti snovi, Silom otac) Žorž Skrigin (Koraci kroz magle) Predrag Golubović (Crveni udar, Sezona mira u Parizu, Progon) itd. Centar film je pružao svesrdnu podršku u to vreme većem broju mladih filmskih autora koji su upravo sedamdesetih i osamdesetih godina stekli punu umetničku afirmaciju u produkciji Centar filma. Ovde se mogu spomenuti dela sledećih autora: Goran Paskaljević (Čuvar plaže u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Zemaljski dani teku, Poseban tretman, Suton, Varljivo leto 68) Goran Marković (Specijalno vaspitanje, Nacionalna klasa, Tajvanska kanasta, Sabirni centar) Srđan Karanović (Miris poljskog cveća, Petrijin venac, Nešto između, Za sada bez dobrog naslova, Virdžina) Slobodan Šijan (Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Davitelj protiv davitelja), itd. Filmska dela Centar filma predstavljaju bogatsvo, raznovrsnost i ona su dela od trajne i nezaobilazne vrednosti za celokupnu eks-jugoslovensku i srpsku kinematografiju. Koprodukcije Centar film je ostvario koproducije filmova krajem 70 ih i početkom 80 ih godina sa velikim filmskim i tv kućama širom bivše Jugoslavije. Tu su: Jadran film Zagreb (Atentat u Sarajevu, Seljačka buna 1573, Za sreću je potrebno troje, Rani snijeg u Minhenu) TV Zagreb (Ritam zločina, Treći ključ) Zagreb film (San o ruži) Viba film Ljubljana (Oksigen, Begunac, Crveno klasje), Autorski studio Ljubljana (Poslednja stanica)) Filmski studio Skoplje (Ukleti smo, Irina) Sutjeska film Sarajevo (Sutjeska, Partizanska eskadrila) TV Sarajevo (Žena s krajolikom, Ovo malo duše, Stanica običnih vozova) Forum Sarajevo (Od zlata jabuka) Rukovodioci Centar film je osnovao poznati scenarista i glumac Dušan Perković (1927-2000) koji je inače predstavljao glavnog organizatora proizvodnje i distribucije filmova koje je uradio Centar film u svojoj kuhinji. Uspio je da angažuje slobodne filmske radnike koji su rukovodili realizacijom filmova tokom 70 i 80 godina poput Slobodana Roganovića, Radivoja Popovića, Aleksandra Radulovića, Boška Savića, Nikole Popovića, Milana Žmukića (1922-1996) i Đorđa Milojevića (1939-2001). Filmovi u produkciji Centar filma su imali veliku gledanost u bivšoj Jugoslaviji a i u Evropi po čemu svedoče brojne nagrade koje su njihovi filmovi dobijali u inostranstvu. Centar film je privatizovan tokom 2000—ih godina i tad prelazi u društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i danas se na čelu kompanije nalazi Jadranka Blanuša-Vučković. U poslednje vreme se dosta bave produkcijom dokumentarnih filmova (u okviru serijala Ličnosti i događaji snimljen je do sada 51 film o životu poznatih srpskih vojskovođa i glumaca), izdavanjem knjiga iz oblasti kinematografije, uvozom i plasmanom filmskog i tv programa. Produkcija filmova (od 1978. kao Centar film) Filmografija God. Naziv Uloga 1970.-te 1978. Boško Buha film i tv serija 1978. Paviljon 6 1979. Lične stvari 1979. Usijanje 1979. Nacionalna klasa 1979. Poslednja trka 1979. Zemaljski dani teku 1979. Partizanska eskadrila 1980.-te 1980. Dani od snova 1980. Petrijin venac film i tv serija 1980. Poseban tretman 1980. Ko to tamo peva 1981. Ritam zločina 1981. Pad Italije 1981. Erogena zona 1981. Sezona mira u Parizu 1981. Neka druga žena 1982. Suton 1982. Progon 1982. Idemo dalje film i tv serija 1983. Poslednja oaza dokumentarni film 1983. Treći ključ 1983. Nešto između film i tv serija 1983. Igmanski marš 1984. Rani snijeg u Minhenu 1984. Čudo neviđeno 1984. O pokojniku sve najlepše 1984. Varljivo leto 68 1984. Davitelj protiv davitelja 1984. Opasni trag 1985. Tajvanska kanasta 1985. Za sreću je potrebno troje 1986. San o ruži 1986. Lepota poroka 1986. Od zlata jabuka 1987. Svet koji nestaje dokumentarni film 1987. Kraljeva završnica 1987. U ime naroda 1987. Oficir s ružom 1987. Lager Niš 1988. Za sada bez dobrog naslova 1988. Drugi čovek 1988. Suncokreti 1989. Boj na Kosovu 1989. Sabirni centar 1989. Žena s krajolikom TV drama 1990.-te 1990. Stanica običnih vozova TV drama 1990. Ambasador je ubijen u Stokholmu dokumentarni film 1991. Ovo malo duše TV drama 1991 Virdžina 1992. Jevreji dolaze 1992. Dezerter 1993. Tri karte za Holivud 1994. Skerco 1996. Vek filma u Srbiji dokumentarni film 1996. Stevan Mokranjac dokumentarni film 1996. Nikola Pašić dokumentarni film 1996. 160 godina teatra Joakim Vujić dokumentarni film 1997. Vojvoda Živojin Mišić dokumentarni film 1997. Mija Aleksić 1922-1995 dokumentarni film 1997. Pavle Vujisić 1922-1988 dokumentarni film 1998. Zoran Radmilović 1933-1985 dokumentarni film 1998. Milivoje Živanović 1900-1976 dokumentarni film 2000.-te 2003. Bora Todorović dokumentarni film 2003. Ružica Sokić dokumentarni film 2006. Nikola Simić dokumentarni film 2010. Bogdan Diklić dokumentarni film 2013. Zmaj i Dunav dokumentarni film Izvori „Centar film Beograd”. Arhivirano iz originala 2017-06-28. Pristupljeno 2017-07-04. Spoljašnje veze Centar film na Internet Movie Database ((en)) [sakrij]vru Jugoslavenska kinematografija Filmovi Igrani (partizanski) Kratki Dokumentarni Animirani Yugoslavia film clapperboard.svg Biografije Glumci Glumice Režiseri Scenaristi Producenti Kritičari Akademije Beograd Ljubljana Novi Sad Sarajevo Skopje Zagreb Organizacije Hrvatski filmski savez Udruženje filmskih radnika BiH Udruženje filmskih umetnika Srbije Kompanije Avala Film Bosna film Centar film Centar FRZ Croatia film Dunav film Jadran film Lovćen film Sinema dizajn Triglav film Zagreb film Festivali Animafest FEST Filmski susreti Festival jugoslavenskog filma u Puli Nagrade Nagrada Pavle Vuisić Zlatna arena Po republikama Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Kategorije: Nastanci 1978.Jugoslavenske filmske kompanijeSrpska kinematografija Напомене Tekst na srp. i engl. jeziku Tiraž 1.000 Godišnjica jednog verovanja u budućnost / Đorđe Milojević ; Anniversary of faith in the future / Đorđe Milojević: str. 7-10, 73-76. Предметне одреднице Филм, играни -- Србија -- 1966-1996 Филм, документарни -- Србија -- 1966-1996 УДК 791.43(497.11)"1966/1996" 791.43-92(497.11)"1966/1996"

Opis Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije – Jugoslavije više nema, a kao njeno jedino nasleđe nameću nam se aveti titoizma. One i dalje pokušavaju da formiraju naše želje, projekcije i razumevanje položaja Srbije i srpskog naroda. Možemo li, vek posle stvaranja ove utopijske države, trezveno sagledavati jugoslovenski projekat? Imamo li za to snage s obzirom na to da smo najveće žrtve njegovog raspada? Mi verujemo da srpski narod ima snage i zato Vam nudimo kapitalni izdavački projekat: Istorija jedne utopije: 100 godina od osnivanja Jugoslavije Nudimo Vam svedočenja tvoraca i graditelja međuratne države: Aleksandra Belić, Jovana Cvijića, Slobodana Jovanovića i njihovog uticajnog prethodnika, Jovana Skerlića. U ovoj knjizi zastupljeni su i antologijski tekstovi najuticajnijih intelektualaca druge polovine 20. veka: Mihaila Đurića, Milorada Ekmečića, Dragoljuba Živojinovića, Dušana T. Batakovića. Tu su i: Ljubodrag Dimić, Kosta Čavoški, Milo Lompar, Nenad Kecmanović, Srđa Trifković i Miloš Kovačević. Konačno, zastupljeni su i autori koji svojim radom obeležavaju prve dve decenije srpskog 21. veka: Miloš Ković, Čedomir Antić, Aleksandar Raković, Slobodan Antonić, Časlav Koprivica i mnogi drugi… Tekstovi sabrani među koricama knjige Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije obrađuju čitav niz bitnih tema: Kako je nastala jugoslovenska ideja? Programski tekstovi tvoraca Jugoslavije. Kako su velike sile uticale na stvaranje i raspad Jugoslavije? Geopolitički smisao Jugoslavije. Nikola Pašić i srpski političari o stvaranju Kraljevine SHS. Pitanje jugoslovenskog identiteta. Politika Vatikana prema Jugoslaviji. Da li Jugoslavija bila moguća posle Jasenovca? Poreklo i posledice avnojevskih granica. Da li je titoizam sprovodio hrvatsku nacionalnu politiku? Brionski plenum, Rankovićev pad i Ustav iz 1974. Srpska pop-kultura u SFRJ. Jugonostalgija kao osećanje i kao instrument propagande. Komadanje srpskog jezika kao lingvističko nasleđe jugoslovenstva.

GRADINA - časopis za književnost, umetnost i kulturu 4 2004Godina XXVI348 strana24 x 14 cmISSN - 0436-2616 Uređivački odbor - Zoran Pešić Sigma, Irina Antanasijević, Stana Dinić Skočajić SADRŽAJ: ZORAN PEŠIĆ SIGMA - Da je živ imao bi sedamdeset godina. . . BRANKO MILJKOVIĆ: SEDAMDESET GODINA OD ROĐENJABRANKO MILJKOVIĆ - More pre nebo usnim JOVAN PEJČIĆ - Rečnik srpskih pesnika 20. veka TIHOMIR NEŠIĆ - Najraniji radovi dokaz ranog sazrevanja JOVAN MLADENOVIĆ - Marginalije iz zaostavštine Branka Miljkovića u Niškom muzeju BRANKO MILJKOVIĆ - Fragmenti (pisma i prve pesme) MIODRAG ANĐELKOVIĆ - Poštovanje Branku Miljkoviću - crteži Iz knjige utisaka Cpomen sobe Branka Miljkovića VIDOSAV PETROVIĆ - Ponešto još o Brankovom rođenju i poreklu DIMITRIJE MILENKOVIĆ - Poslednja pesma DOBRIVOJE JEVTIĆ - Posveše Branka Miljkovića Dramsko u delu Branka Miljkovića LJUBISAV STANOJEVIĆ - Orfej ili NarcisTANJA RANKOVIĆ - Poezija kao vid egzictencije RADOMIR VIDENOVIĆ - Brankova južna zvezdaDANICA RUČIGAJ - Da se uzdignem do onoj sećanjaMIRJANA MIHAJLOVIĆ - Jedno sećanje i traganjeDOBRIVOJE JEVTIĆ - Branko Miljković stalna insiracija Dragana MomčilovićaMARIJA NIKOLIĆ - Ništa nije izgubljeno u vatri Orfičko zaveštanje Branka Miljkovića VREMEPLOV: PUTEM NAGRADE BRANKO MILJKOVIĆ VASA PAVKOVIĆNad ictorijom Hagrade Branko Miljković Laureati Vremeplov MILOSAV TEŠIĆ - Pevanje kao brižno i . . . DEJAN VUKIĆEVIĆ - Monografske publikacije iz oblasti književnostidobitnika Nagrade Branko Miljković BESEDEDANIJEL DRAGOJEVIĆ - Domovina - vrijeme SRBO IVANOVSKI - Slovo zahvalnosši ANĐELKO VULETIĆ - Čemu pjesnici u modernom vremenuBLAŽE KONESKI - Tišina pred ponoromDUŠKO NOVAKOVIĆ - Sledbenici ptice Feniks IVAN V. LALIĆ - Strasna mera VENO TAUFER - Približavanja MIROSLAV MAKSIMOVIĆ - Miljković, opet IZET SARAJLIĆ - Upotrebljiva poezija SLOBODAN RAKITIĆ - Svi su pesnici moji preci RAJKO PETROV NOGO - Suze i sokolari ALEKSANDAR RISTOVIĆ - Mera imaginacije VLADIMIR JAGLIČIĆ - Dobro slovo SRBA MITROVIĆ - Ipesnikove besede MILAN ORLIĆ - Nezaobilazni izvor duhovnosti ANA RISTOVIĆ - Poezija je daleko od bopova GORAN STANKOVIĆ - Sve vidljivo je đavo VOJISLAV KARANOVIĆ - Putovanje u sebe kao u nepoznato ŽIVORAD NEDELJKOVIĆ - O lekovitosti psovke TOMISLAV MARINKOVIĆ - O usporavanju i brzini. . . RAZGOVORI: SVE ŠTO SE OTELO TEŠKIM VREMENIMASTANA DINIĆ SKOČAJIĆ - Sve što se otelo teškim vremenima SRBO IVANOVSKI - Izvan pesme ne postpoji istina ANĐELKO VULETIĆ - Poezija je smjerna MIODRAG PAVLOVIĆ - Budućeg nasilja hladna perspektiva BLAŽE KONESKI - Ne vredi ponavljati stare obrasce IZET SARAJLIĆ - Strašno zavidim Šekspiru ALEKSANDAR RISTOVIĆ - Poezija je filozofija naših emocija DOK BUDEŠ PEVAOMILUTIN PETROVIĆ - Glava na panju OSKAR DAVIČO - Pročitani jezik BRANISLAV PETROVIĆ - Predosećanje budućnosši DANIJEL DRAGOJEVIĆ - Prirodopis VASKO POPA - Vučja so, Živo meso, Kuća na sred druma SRBO IVANOVSKI - Začarani putnik ANĐELKO VULETIĆ - Kad budem veliki kao mrav STEVAN RAIČKOVIĆ - Slučajni memoari MIODRAG PAVLOVIĆ - Vidovnica LJUBOMIR SIMOVIĆ - Vidik na dve vode BLAŽE KONESKI - Tamne vode DUŠKO NOVAKOVIĆ - Nadzornik kvarta BORISLAV RADOVIĆ - Pesme 1971 - 1982. IVAN V. LALIĆ - Strasna mera VENO TAUFER - Svirač pred paklom MIROSLAV MAKSIMOVIĆ - Soneti o životnim radostima i teškoćama IZET SARAJLIĆ Nekrolog slavuju SLOBODAN RAKITIĆ Osnovna zemlja SLAVOMIR GVOZDENOVIĆ Podvlačenje crte RAJKO PETROV NOGO - Lazareva subota ALEKSANDAR RISTOVIĆ - Praznik lude MILOSAV TEŠIĆ - Ključ od kuće ALEK VUKADINOVIĆ - Ruža jezika DRAGAN JOVANOVIĆ DANILOV - Kuća Bahove muzike VLADIMIR JAGLIČIĆ - Usamljeni putnik DRAGINJA UROŠEVIĆ - Dnevnik dobrovoljne nesanice SRBA MITROVIĆ - Snimci za panoramu PETAR CVETKOVIĆ - Pesme iz aupobusa MILAN ORLIĆ - Bruj Milenija ANA RISTOVIĆ - Zabava za dokone kćeri GORAN STANKOVIĆ - Češiri doba VOJISLAV KARANOVIĆ - Sin zemlje ŽIVORAD NEDELJKOVIĆ - Tačni stihovi GOJKO BOGO - Crno runo TOMISLAV MARINKOVIĆ - Škola trajanja Beleške o autorima U odličnom stanju, tekst bez podvlačenja

Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije I-II Novi, kapitalni projekat u pretplati – Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije! Jugoslavije više nema, a kao njeno jedino nasleđe nameću nam se aveti titoizma. One i dalje pokušavaju da formiraju naše želje, projekcije i razumevanje položaja Srbije i srpskog naroda. Možemo li, vek posle stvaranja ove utopijske države, trezveno sagledavati jugoslovenski projekat? Imamo li za to snage s obzirom na to da smo najveće žrtve njegovog raspada? Mi verujemo da srpski narod ima snage i zato Vam nudimo kapitalni izdavački projekat – Istorija jedne utopije: 100 godina od osnivanja Jugoslavije. Nudimo Vam svedočenja tvoraca i graditelja međuratne države: Aleksandra Belić, Jovana Cvijića, Slobodana Jovanovića i njihovog uticajnog prethodnika, Jovana Skerlića. U ovoj knjizi zastupljeni su i antologijski tekstovi najuticajnijih intelektualaca druge polovine 20. veka: Mihaila Đurića, Milorada Ekmečića, Dragoljuba Živojinovića, Dušana T. Batakovića. Tu su i: Ljubodrag Dimić, Kosta Čavoški, Milo Lompar, Nenad Kecmanović, Srđa Trifković i Miloš Kovačević. Konačno, zastupljeni su i autori koji svojim radom obeležavaju prve dve decenije srpskog 21. veka: Miloš Ković, Čedomir Antić, Aleksandar Raković, Slobodan Antonić, Časlav Koprivica i mnogi drugi… Tekstovi sabrani među koricama knjige Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije obrađuju čitav niz bitnih tema: Kako je nastala jugoslovenska ideja? Programski tekstovi tvoraca Jugoslavije. Kako su velike sile uticale na stvaranje i raspad Jugoslavije? Geopolitički smisao Jugoslavije. Nikola Pašić i srpski političari o stvaranju Kraljevine SHS. Pitanje jugoslovenskog identiteta. Politika Vatikana prema Jugoslaviji. Da li Jugoslavija bila moguća posle Jasenovca? Poreklo i posledice avnojevskih granica. Da li je titoizam sprovodio hrvatsku nacionalnu politiku? Brionski plenum, Rankovićev pad i Ustav iz 1974. Srpska pop-kultura u SFRJ. Jugonostalgija kao osećanje i kao instrument propagande. Komadanje srpskog jezika kao lingvističko nasleđe jugoslovenstva. Prikaži više

Detalji predmeta Stanje Polovno Часопис “Техника” је наш водећи научно - стручни часопис из области техничких наука и струка који, у издању Савеза инжењера и техничара, континуирано излази 76 година. У часопису се објављују радови сврстани по областима: Нови материјали; Наше грађевинарство; Рударство, геологија и металургија; Машинство; Електротехника; Саобраћај; Менаџмент; Квалитет - ИМС, стандардизација и метрологија, као и сталне рубрике: прегледи књига и часописа, прикази научних и стручних скупова у земљи и иностранству, информације о техничким новостима као и пропагандне поруке домаћих и иностраних организација. Сви објављени радови обавезно пролазе кроз стручну рецензију Редакционих одбора у чијем саставу се налазе најеминентнији стручњаци из наведених области: професори универзитета из земље и иностранства, доктори наука запослени у институтима и развојним центрима, као и бројни стручњаци из привреде, чиме је обезбеђен висок научни и стручни ниво радова. Објављени радови се реферишу у угледним светским рефералним часописима: Geotechnicаl Abstrаcts, Metаls Abstrаcts, Chemicаl Abstrаcts, Electricаl аnd Electronics Abstrаcts, Science Abstrаcts, Ergonomics Abstrаcts и рефералним журналима VINITI-а. Такође се обрађују за иностране базе података: INSPEC, METADE (M. I., UK), CASEARCH (CA, USA). Министарство науке и заштите животне средине сврстало је часопис “Техника” у прву категорију водећих 10 часописа ове врсте у земљи. УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ЧАСОПИСА "ТЕХНИКА" ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ЧАСОПИСА Проф. др НЕБОЈША БОЈОВИЋ, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ЧАСОПИСА Сепарат "Нови материјали" - проф. др ДРАГАН УСКОКОВИЋ, Институт техничких наука САНУ Сепарат "Наше грађевинарство" - проф. др БРАНКО БОЖИЋ, Грађевински факултет Универзитета у Београду Сепарат "Рударство, геологија и металургија" - проф. др ДРАГАН ИГЊАТОВИЋ Рударско геолошки факултет Универзитета у Београду Сепарат "Машинство" - проф. др БОШКО РАШУО, Машински факултет Универзитета у Београду Сепарат "Електротехника" - проф. др МИЛО ТОМАШЕВИЋ Електротехнички факултет Универзитета у Београду Сепарат "Саобраћај" - проф. др ЈАДРАНКА ЈОВИЋ, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду Сепарат "Менаџмент" - проф. др ВУЈАДИН ВЕШОВИЋ, Инжењерска академија Србије Сепарат "Квалитет - ИМС стандардизација и метрологија" - мр ЗОРАН ПЕНДИЋ, СИТС БРОЈ 5/2012 година LXVII No. 5 ISSN 0040-2176 UDC: 62(062.2)(497.1) Обавештење за ауторе Поштовани аутори, молимо Вас, да уколико током израде својих радова користите и материјал публикован у часопису "Техника", приликом навођења референци наведете само назив часописа, а не и назив сепарата у часопису у оквиру кога је рад који цитирате публикован. Значи потребно је навести само "Техника", а никако "Техника - Нови материјали" или "Техника-Наше грађевинарство" и сл. Будући да категорисање часописа зависи између осталог и од цитираности, а да се при изради библиометријских података за часописе не узимају у разматрање цитати у којима је поред назива часописа наведен и назив сепарата, приморани смо да Вам скренемо пажњу на ово. Хвала унапред на разумевању. Редакција часописа "Техника" НОВИ МАТЕРИЈАЛИ 1. СМИЉА МАРКОВИЋ, АНА СТАНКОВИЋ, ЉИЉАНА ВЕСЕЛИНОВИЋ, ЗОРАН СТОЈАНОВЋ, ДРАГАН УСКОКОВИЋ Креирање морфологије и величине честица ZnO прахова НАШЕ ГРАЂЕВИНАРСТВО 2. БРАНКО БОЖИЋ, ДРАГАНА МИЛИЋЕВИЋ Процена вредности непокретности и њена улога у одрживом развоју тржишта непокретности у Републици Србији 3. ДРАГОЉУБ ГРБИЋ Прилог приближној методи деформације 4. МИЛАН ПЕТРОВИЋ, ДУШАН ПРОДАНОВЋ, МИЛОШ СТАНИЋ, НЕМАЊА БРАНИСАВЉЕВИЋ Могућности за прорачун протока на кишној канализационој црпној станици – пример КЦС Нова 1, Нови Београд РУДАРСТВО, ГЕОЛОГИЈА И МЕТАЛУРГИЈА 5. ЗОРАН ВАДУВЕСКОВИЋ, МИЛАН ЖИВКОВИЋ, НЕНАД ВУШОВИЋ, ДЕЈАН СТЕВАНОВИЋ, МИРЈАНА ЈОВАНОВИЋ Дугорочно планирање експлоатације на површинском копу „Церово“ код Бора 6. АЛЕКСАНДРА ИВАНОВИЋ, СИЛВАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ, ВЕСНА МАРЈАНОВИЋ, НИКОЛА ВУКОВИЋ Испитивање утицаја јона бакра на карактеристике сребрног праха добијеног електролитичким таложењем из нитратног раствора МАШИНСТВО 7. МАРКО ЕКМЕЏИЋ, БОШКО РАШУО Србија и ЦЕРН – загрљај моћног дива 8. МИЛОШ ЉУБОМИРОВИЋ Израда дијаграма нападног момента редукцијом сила у ослоне тачке 9. АЛЕКСАНДРА ЈОВАНОВИЋ, МИРКО ЈОВАНОВИЋ Формирање математичког модела погодности одржавања пнеуматских дигиталних система аутоматског управљања ЕЛЕКТРОТЕХНИКА 10. МИЛКА ПОТРЕБИЋ, ДЕЈАН ТОШИЋ Микроталасни резонатор са квази-концентрисаним компонентама 11. МАРКО ШУШИЋ, АЛЕКСАНДАР ЋОСИЋ, ДУШКО КАТИЋ Интегрисани приступ планирању и праћењу трајекторија мобилних робота у простору непокретних препрека 12. МИЛОЈЕ КОСТИЋ Прорачун и анализа додатних губитака у гвожђу асинхроних мотора 13. СТАНКО СТАНКОВ Конфигурација фотонапонске електране САОБРАЋАЈ 14. ЈЕЛЕНА ПОПОВИЋ Утицај паркирања на капацитет раскрсница 15. ЛАЗАР ЋИРАКОВИЋ, СМИЉАН ВУКАНОВИЋ Новине у Америчком приручнику за капацитет (HCM) 2010. година за сигналисане раскрснице 16. МИРЗА ПОЗДЕР Модел предикције буке заснован на саобраћајним истраживањима МЕНАЏМЕНТ 17. СПАСЕНИЈА ОЖЕГОВИЋ, ДРАГАНА ШАРАЦ, МОМЧИЛО КУЈАЧИЋ Организациони аспект управљања кључним купцима у поштанском саобраћају 18. ВИДАК ЛАБОВИЋ Односи с јавношћу у функцији управљања и рада локалне управе 19. ЉИЈАНА СТОШИЋ, ПЕТРОНИЈЕ ЈЕВТИЋ Вештина организовања профитабилног рада 20. ПАНТО ПЕШИЋ Модел управљања процесом финансирања развоја малих и средњих предузећа КВАЛИТЕТ ИМС, СТАНДАРДИЗАЦИЈА И МЕТРОЛОГИЈА 21. ЂУРЂЕ МИЛАНОВИЋ, ВЈЕКОСЛАВ САЈФЕРТ, СЛОБОДАН ОБРАДОВИЋ, СРЂАН МИЛАНОВИЋ, ЗОРАН ЛАТИНОВИЋ Intensity and Dose Radiation Distribution in Plan-parallel Square Cross Section UV Reactor for Angular Wall Reflection Coefficient Dependence 22. ДАНИЈЕЛА ВУКОВИЋ Образовање за све – Примена стандарда УН и ЕУ у образовању ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у сиситему Републике Србије 23. МИЛОШ ВОРКАПИЋ, МАРКО СТАРЧЕВИЋ, ДРАГАН ЋОЋКАЛО, СИНИША МИНИЋ Анализа производње мале серије са развојем нове технологије