Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Mutić, Zoran Наслов Tri grčka pjesnika : Seferis, Ricos, Kavafi / Zoran Mutić Врста грађе књига Језик хрватски, српски Година [1980] Издавање и производња Sarajevo : Radio Sarajevo - Treći program, [1980] Физички опис 112 str. : ilustr. ; 24 cm Збирка Separati Trećeg programa Radio-Sarajeva ; br. 5 Напомене P. o.: Časopis br. 21-22, god. 1978.

Izlečite dušu, umi telo holističkom psihologijom U knjizi Radite na sebi ona nudi manifest samoisceljenja, kao i vodič za stvaranje autentičnijeg i radosnijeg života. Oslanjajući se na najnovija istraživanja iz različitih naučnih oblasti i modela lečenja, autorka nam pomaže da prepoznamo načine na koje loša iskustva i traume iz detinjstva žive sa nama i dovode do disfunkcije celog tela. Budući da aktiviraju štetne odgovore na stres, ta iskustva i traume drže nas zaglavljenima u obrascima zavisnosti od drugih, emocionalne nezrelosti i traumatskih veza. Ukoliko ne radimo na njima, ova samosabotirajuća ponašanja mogu postati ciklična, ostavljajući nas u osećanjima nesreće i neispunjenosti. Dr Lepera čitaocima nudi svojevrsne alate koji će im omogućiti da se oslobode destruktivnog ponašanja kako bi povratili ili ponovo stvorili svoj život. Ova knjiga nudi promenu paradigme i afirmiše vrstu osnaživanja koja će zauvek promeniti način na koji pristupamo mentalnom zdravlju i brizi o sebi. Radeći kao klinički psiholog, dr Nikol Lepera često je bila nezadovoljna zbog ograničenja tradicionalne psihoterapije. Želeći više za svoje pacijente – a i za sebe – započela je put ka razvoju ujedinjene filozofije mentalnog, fizičkog i duhovnog zdravlja, koja pruža interdisciplinarne alate i tehnike neophodne za samoisceljenje. Nakon što je uvidela da su joj rezultati ovakvog rada promenili život, počela je da deli sa drugima ono što je naučila – i tako je nastao njen projekat Holistički psiholog.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Šarčević, Abdulah, 1929-2021 = Шарчевић, Абдулах, 1929-2021 Наслов Kritika filozofije i teorija moderne : filozofski fragmenti / Abdulah Šarčević Врста грађе књига Језик српски Година [1986] Издавање и производња Sarajevo : Radio Sarajevo, [1986] Физички опис 175 str. ; 24 cm ISBN (Broš.) Напомене P. o.: III program Radio-Sarajeva; br. 47. Vrlo dobro očuvano, ima nekih podvučenih rečenica

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Анђелковић, Миливој, 1940- = Anđelković, Milivoj, 1940- Наслов Потрага за хајдучким благом / Миливој Анђелковић Врста грађе роман Језик српски Година 2008 Издавање и производња Београд : Bookland, 2008 (Београд : "Филип Вишњић") Физички опис 142 стр. ; 21 cm Збирка ǂБиблиотека ǂПосебна издања / [Bookland, Београд] ISBN 978-86-7182-330-2 (картон) Напомене Тираж 1.000 Белешка о аутору: стр. 139-140. УДК 821.163.41-93-31 Линк DCOBISS Mladi junaci iz današnjeg Beograda otkrivaju planinu i njene cari.Planina u njima pokrece znanje i maštu-preseljava ih u matricu hajduckog i epskog života i viteških podviga iz naše tradicije. Smešno pobeduje strašno-pustolovina je prica. Формат(и): image/jpeg DOMAŠTAVANJE DETINJSTVA (Milivoj Anđelković, «Potraga za hajdučkim blagom”; Bookland, Beograd, 2008) Milivoj Anđelković nastavlja svoju stvaralačku delatnost u onom delu koji se odnosi na široku i lepršavu oblast svetova detinjstva, romanom "Potraga za hajdučkim blagom". A svetovi detinjstva su bez ograničenja stvarnosnim mogućnostima i moranjima. Lelujavi su, luckasti i nepredvidivi, u kojima se sve hoće i misli da može. U njima se tajne naslućuju i žele da se razjasne, a običnosti se ovijaju začudnim mogućnostima. Anđelković uvažava nepisano pravilo pri pisanju o deci i za decu: ne biti dosadan (što nije na odmet ni pri pisanju tzv. ozbiljne literature). To dalje znači graditi čvrstu priču sa malim junacima, maštovitu, sa neočekivanim obrtima, sa humornim elementima, pomerenu od sveta odraslih, ali i sa njima kao nezaobilaznim pratiocima, koji moraju da se prilagode mlađima, ako žele da budu deo njihove neiscrpne imaginativne energije. Priča o dečaku Ivanu koji pristaje da sa dedom ode na nekoliko dana u njihovu planinsku kuću, ali samo pod uslovom da mu ne bude dosadno, razvija se kroz dvanaest proznih segmenata. Dečakovi pratioci, značajna bića svakog odrastanja, su deda i baba, svako od njih zadužen za oblast svoga delanja, shodno patrijarhalnom uređenju sveta. Baka se brine o kuhinji, o urednosti, odeći, da kad ustreba, prizemlji i pomene dedu. Deda je sadrugar Ivanov u smišljanju akcije traganja za zakopanim hajdučkim blagom. Deda mora da bude za korak ispred svog unuka u domišljatosti, da bi nadmurio zahtevnog i neiscrpnim pitanjima obuzetog unuka. Deka se ozbiljno trudi, jer je unuk pronicljiv, ne da se lako prevariti, a u avanturu mora se uneti i doza tajnovitosti. Tumaranje po planini ne bi bilo tako uzbudljivo da nema novih drugara, hajduka Pece i devojčica Jelice i Milice. u društvu sve dobija drugačiji smisao (i rivalstvo, i pomoć u nevolji, i proslava uspešnosti poduhvata). Milivoj Anđelković diskretno provlači poučitelnu nit, u Zmajevom maniru, čuvajući se preterivanja. Takođe, sve dogodovštine malih junaka i velikog dečaka, dede, smeštene su u šarenoliki svet planinskog bilja, i stenja, i neispitanih pećina; u tome svetu deca se sreću (i druguju) sa psićem Lakijem, jaretom i kozom, ali i ostavljenom zmijskom košuljicom. Stiču nova saznanja i uče da savladavaju strahove od nepoznatog (radoznalost i ponos nadvladavaju strah). Uz vešto vođenje priče, kod Milivoja Andđelkovića nema nategnutosti u konverzaciji, no jednostavnošću dijaloga autor postiže autentičnost i jasnoću. Da bi knjiga za decu bila zajedničko dobro i onoga ko piše i onih kojima je namenjena, piscu dete mora verovati. Da ima "znak neke duboke unutrašnje dobrote čoveka, neke... svedobrote, nekog svepoimanja i sveprimanja" (M. Bogdanović). Milivoj Anđelković naznačava knjigom "Potraga za hajdučkim blagom" da mu mladi čitaoci mogu verovati, da bi poimanja i primanja mogli biti u skladu. Gordana Vlahović Bibliografija (izbor) Uredi Knjige Istočni rukopis : poro(di)čne i druge priče s epilogom (pripovetke), „Apostrof“. Beograd: 1996. ISBN 978-86-82211-48-8.. Zvezdana kapija (pripovetke), BMG, Beograd, 1998. Savršen zločin — Internet viva-vox roman (roman), „Filip Višnjić“. Beograd: 1999. ISBN 978-86-7363-238-4.. Umetnost disanja (drama), Međurepublička kulturno-prosvetna zajednica Pljevlja. 2000. ISBN 978-86-7261-277-6.. Осмех Византије – Интернет роман „Отворена књига”, „Апостроф“. Београд: 2003. ISBN 978-86-7634-024-8.. Životopisi znamenitih Srba: od tajne do istine , „Zlatousti“, Beograd,. godine. 2003. ISBN 978-86-83623-09-9.. Vašar WWW prič@ (roman), „Apostrof“. Beograd: 2005. ISBN 978-86-7634-064-4.. Potraga za hajdučkim blagom (roman za decu), „Bookland“. Beograd: 2008. ISBN 978-86-7182-330-2.. Promocija revolucije: roman o duhovima i levitantima (roman), „Filip Višnjić“. Beograd: 2008. ISBN 978-86-7363-566-8.. Насељавање Виз@нтије: визуелни електронски ром@н на 1002 екран (роман), „Тардис“. Београд: 2011. ISBN 978-86-6099-033-6.. Avatari naših dana (priče), „Apostrof“. Beograd: 2013. ISBN 978-86-7634-127-6.. Trinaesto sazvežđe: za ljubitelje i mrzitelje eseji), „Apostrof“. Beograd: 2013. ISBN 978-86-7634-130-6.. “ Вртови Вавилона - роман о уметности невидљивог ’’. Београд: 2015. ISBN 978-86-918323-1-5.. Feljtoni „U senci kordona – svi studentski protesti od 1954. do 1998.“, Danas, Beograd, jun-jul 1998. „'Savršen zločin' na Internetu“ (feljton), Politika, februar 2000. „Planetarna revolucija 1968.“ (feljton), Politika, Beograd, maj–jun 2008. Igrane i dokumentarne radio-drame Neko drugo vreme, Dramski program Radio Beograda, 1992. Četiri godišnja doba, Dramski program Radio Beograda, 1992. Nepoznati period Pabla Pikasa, Dramski program Radio Beograda, 1993. Treći život oca Teodora, Dramski program Radio Beograda, 1994. Načertanije Ilije Garašanina, dokumentarno-dramska emisija u seriji „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Božidar Knežević, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Branislav Petronijević, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Vladika Nikolaj Velimirović, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Otac Justin Popović, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Patrijarh srpski Gavrilo Dožić, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Mihailo Idvorski Pupin, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Nikola Tesla, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Kosta Cukić, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Svetolik Ranković, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Geca Kon, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Uprava fondova i stvaranje bankarstva u Srbiji, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Sto godina Srpske književne zadruge, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Nagrade i priznanja Uredi Nagrada „Isak Samokovlija“ za dramu Umetnost disanja Nagrade za pripovetke i eseje na konkursima Politike, Dometa – Rijeka, Oslobođenja – Sarajevo, Andromede – BIGZ , Galaksije, Beogradskih novina, Šumadijskih metafora, Zlatnom plaketom „Mirko Petković“, gradskim nagradama Beograda i Novog Sada, Narodnih novina - Niš, Jedinstva - Priština, Prosvjetnog rada - Podgorica i drugim Širi izbor za NIN-ovu nagradu, roman Savršen zločin Reference Uredi „Milivoj Anđelković, osnovna biobliografija“, Signalizam @ Projekat Rastko, 26. decembar 2007. Literatura Uredi * Gordić Petković, Vladislava. Virtuelna književnost (zbirka eseja), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004, na pp. 141, 143-144. Prof. dr Milivoje Pavlović: „Odnosi s javnošću“, Megatrend, Beograd, 2003, na pp. 211.

Opis Ivan Stambolić Radio B92 1995

Opis Antonio Tabuki Radio B92 1995

Opis Žoze Saramago Radio B92 1997

Opis Dejvid Oven Radio B92 1996

Opis Radosavljević Darka Radio B92 1996

Detalji predmeta Stanje Polovno PETAR LAZIĆ - KOMPLET OD 6 KNJIGA 1. Ateriranje nebeskog naroda 1 255 strana 2. Ateriranje nebeskog naroda 2 196 strana 3. Nema malih uloga 243 strane 4. Bila jednom jedna emisija 327 strana 5. Obećana zemlja 284 strane 6. Breleške 176 strana Izdavač: Službeni glasnik Beograd 2009.god Stanje: nekorišćeno O autoru: Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Petar Lazić – književnik, novinar, publicista i univerzitetski profesor. Rođen je 25. septembra 1960. u Kosjeriću (Srbija). Preminuo je 11. septembra 2017. u Beogradu dve nedelje pre svog 57. rođendana. Petar Lazić je jedan od najuglednijih satiričara današnjice, prevođen je na tridesetak jezika i zastupljen je u više od sto svetskih antologija, enciklopedija, leksikona i zbornika. Između ostalog, nalazi se u najprestižnijim svetskim izborima, poput engleske enciklopedije „2000 Outstanding Intellectuals of the 21st Century“, zatim u antologijama: ruskoj „Антология мудрости“, italijanskoj “I più grandi saggi”, francuskoj “Les plus grands esprits”, i tako dalje... Karijera Novinarsku karijeru započeo je u studentskom radio programu „Indeks 202” kao redaktor dnevne emisije 1982. godine. Od 1984. do ukidanja 1996. bio je autor tekstova, reditelj i “doživotni” urednik „Indeksovog radio pozorišta” (satirični radio kabare koji je po svim istraživanjima bio najslušanija radijska emisija u istoriji SFRJ i SRJ). Paralelno sa radom u „Indeksovom radio pozorištu”, Lazić je u listu Mladost uređivao satiričnu rubriku „Ovoj zemlji je potrebna mladost”, a potom u magazinu Duga satiričnu rubriku „Duga iza oblaka”. Bio je urednik u izdavačkoj zadruzi Beletra a u izdavačkoj kući Danga direktor i glavni i odgovorni urednik. Od sredine devedesetih do danas bio je glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Naša krmača, direktor i glavni i odgovorni urednik satirično-političkog magazina Bre!, direktor i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Glas javnosti, pomoćnik odgovornog urednika dnevnog lista Blic i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika programa Beograd 202. Pored „Indeksa 202”, „Indeksovog radio pozorišta”, radio drama, kao i velikog broja pojedinačnih autorskih emisija na svim programima Radio Beograda – na Radio Pingvinu Lazić je vodio i uređivao autorski serijal pod nazivom „Emisija koju nisu pojeli skakvci”, koji su beogradski novinari u anketi proglasili za najbolju radijsku emisiju u 1995. godini, odmah ispred „Indeksovog radio pozorišta”, dok je ona u isto vreme te godine bila druga po slušanosti u Srbiji, iza „Indeksovog radio pozorišta”. Od 2003. do 2005. uređivao je i vodio na talasima Beograda 202 veoma slušanu emisiju „Bre 202” (koju je radio sa ekipom saradnika iz magazina Bre!), iz koje su objavljena dva CD-a sa songovima, kao i dva CD-a sa emisijama. Od 2008. uređivao je i vodio na programu Beograd 202 emisiju „Crno-beli svet”, a od 2014. do 2016. godine emisije „Crna rupa” i „Umesto crne rupe”. Novinske i publicističke tekstove, prozu, poeziju i aforizme, kao i stručne i naučne radove Lazić je objavljivao u stotinak listova i časopisa u Srbiji i svetu. Stalne kolumne pisao je za: Književnu reč, Nin, Liberal, Bre!, Crtu, Marku, Glas javnosti, Blic i Ilustrovanu politiku. Feljtone je objavljivao u Glasu javnosti i Ninu. Hvaljen i kažnjavan. Za ista dela, za koja je nagrađivan – privođen je i podizane su krivične optužnice, isključivo zbog “Vređanja imena i dela predsednika države”, u periodu pre i za vreme režima Slobodana Miloševića. Na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu držao je nastavu iz predmeta: Veština ubeđivanja u medijima, Kritička literatura i retorika, Retorika i javni nastup, Komunikacija i tehnika ubeđivanja (osnove) i Komunikacija i tehnika ubeđivanja (polemike i debate). Bio je šef poslaničke grupe (DEPOS–ND) u Skupštini Srbije, kao i potpredsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. U junu 1994. podneo je ostavke na sve funkcije. Jedini je šef poslaničke grupe u istoriji srpskog parlamenta koji je podneo ostavku na tu funkciju i napustio Skupštinu.

Opis Radomir Putnik Radio-televizija Srbije 2002

Opis Vasilije Popović Radio-televizija Beograd 1969

Opis Moma Martinović Radio televizija Srbije 1997

Zbirka pesama Boška Lomovića, po zanimanju novinara i književnika, koji je objavio više od 20 zbirki pesama za decu i odrasle, kao i romana i pripovedaka. U Srbiji i drugim zemljama osvojio je 160 nagrada. Piše i radio-drame, koje su emitovane na Radio Beogradu i Zagrebu, dok su njegove pesme i priče objavljivane u listovima i časopisima na slovačkom, jermenskom, rumunskom, bugarskom, makedonskom, turskom, engleskom i mađarskom jeziku.

Solidno očuvana knjiga. Ima posvetu na unutrašnjosti korice. Eter je četvrti roman poznatog hrvatskog književnika Pavla Pavličića u kojem govori o dvojici zagrebačkih novinara koji odlaze u jedan panonski gradić da naprave reportažu o divljim radio stanicama. Tu otkrivaju jednu neobičnu radio stanicu koja emitira vijesti što se obično ne objavljuju u javnosti. Prikupljajući podatke o njoj, bivaju uvučeni u lokalnu aferu više nego što su se nadali i željeli...

FLOGISTON 8 Časopis za istoriju nauke RADIO AKTIVNOST

Dr med. Konstantin Peičić – Pravila dugovečnosti (Dispanzer za kardiovaskularne bolesti u Somboru, Sombor, 1982, broš, 87 str., ilustrovano) Konstantin Peičić. Rođen je 1802. godine u Borovu. Završio medicinske nauke u Pešti, a studirao i pravo i filozofiju. Radio u Somboru kao lekar od 1831. do 1834. Živeo i radio i u Sremskoj Mitrovici, Sremskim Karlovcima, Pančevu i Pešti. Utemeljivač zdravstvenog prosvetiteljstva u nas. U Somboru napisao 1834. godine knjigu `Rukovoditelj k izgubljenom zdravlju`. MK-0X

Detalji predmeta Stanje Polovno O delu Identitet srpske književnosti nenada nikolića, knjiga godina radio beograda 2 Наслов О делу Идентитет српске књижевности Ненада Николића / приредио Радоман Кањевац ; [Фото-блок Анђелко Васиљевић,Рајко Каришић, Никола Ристић] Врста грађе књига Језик српски Година 2021 Издавање и производња Београд : Радио-телевизија Србије, Радио Београд 2, 2021 (Београд : РТС) Физички опис 221 стр., [8] стр. с фотогр. : фотогр. ; 20 cm Други аутори - особа Кањевац, Радоман, 1960- = Kanjevac, Radoman, 1960- Васиљевић, Анђелко, 1955- = Vasiljević, Anđelko, 1955- Каришић, Рајко Р., 1952- = Karišić, Rajko R., 1952- Ристић, Никола, 1988- = Ristić, Nikola, 1988- Збирка ǂЕдиција ǂКњига године / Радио Београд 2 Садржај Из садржаја: Смисао књижевноисторијске приче:разговор Соње Миловановић са Ненадом Николићем ISBN 978-86-6195-188-6 (брош.) Напомене "Награда 'Никола Милошевић' Најбоља књига из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије зa 2019. годину" --> насл. стр. Тираж 300. Стр. 5-7: Уводна реч / Радоман Кањевац О награди "Никола Милошевић": стр 213- 214 О аутору (Ненад Николић): стр. 211-212 О Николи Милошевићу: стр. 215-218 Добитници награде књига године: стр. 219-220. Предметне одреднице Милошевић, Никола, 1929-2007 Николић, Ненад, 1975- -- "Идентитет српске књижевности" Српска књижевност Књижевна историја Награда "Никола Милошевић" -- 2019 УДК 821.163.41.09 82.09 82:929 Милошевић Н. 821.163.41.09 Ненадић Н. 82(049.3) 06.05НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ(082)

Naslov: Komponente i praktična realizacija elektronskih uređaja Autor: Filipovic D. Miomir Izdavač: MikroElektronika Strana: 214 Povez: meki Pismo: Format: 18x22 cm Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-84417-16-1 Opis: Knjiga je je namenjena svima koji žele da sami, svojim rukama, naprave ispravljač, audio pojačavač, radio-prijemnik, radio-predajnik, alarm i druge elektronske uređaje. U njoj ćete naći električne šeme, kratak opis principa rada uređaja, izgled štampane pločice i opis postupka realizacije i podešavanja uređaja.

Autobiografija za prijatelje Šta sam sve radio, video i čuo Miloš Ćirić

Detalji predmeta Stanje Polovno Prva knjiga koja pokriva period od 1877. do 1906. izašla je jubilarno povodom 80 godina radiodifuzije i 75 godina radio drame u Srbiji i bavi se tehničkim počecima radija. Ako se ova, inače najtanja od tri knjige, svede na osnovnu dilemu, ona bi bila pitanje ko je otac radija. Jokić svodi ovo pitanje na narodnu dilemu – šta je starije, kokoš ili jaje, odnosno žabac ili princ, ali, iako pošteno navodi gotovo sve bitnije ljude koji su doprineli nastanku radija ( Tomas Edison, Emil Berlinerpatentira, Hajnrih Herc, Samjuel F. B. Morze, Aleksandar Bel, Mihajlo Pupin, Guljelmo Markoni ), Jokić očigledno navija za Nikolu Teslu, zaključujući na samom kraju knjige da ima dosta očeva radija, ali samo jedan deda, ovaj čiji citat stoji u zaglavlju Radara. Za ljude koji su nepismeni ili nezainteresovani za fiziku i tehnologiju ova prva knjiga može biti zamorna, posebno zato što se oglušuje o pravilo koje je patentirao Stiven Hoking, a to je da ako želiš pisati knjigu o nauci za širu publiku, treba da izbegavaš formule i grafikone, jer se Jokić školski bavi i teorijama o prostiranju zvuka, da bi postupno došao do toga kako je zapravo nastao radio. Ovu prvu knjigu nikako ne treba preskakati zato što autor s pravom insistira na činjenici da je radio, tokom cele svoje istorije bio dete tehnologije i umetnosti koji su se međusobno inspirisali i podsticali. O tome najbolje svedoči tzv. Magnetofonska revolucija u kojoj je upravo jedno tehnološko otkriće kao što je magnetofon zapravo i omogućilo nastanak savremene radio drame zasnovane na montaži i umetničkoj manipulaciji snimljenim materijalom. Sa druge strane, prva knjiga omogućava savremenom čitaocu da zaviri u prve nade i viđenja radija od strane pionira na ovom polju koji, kada se danas sagledaju, ulivaju sasvim i nenadano svežu krv obnavljajući oduševljenje za ovu, može se reći, tehnološki prevaziđenu, birokratski zarobljenu i kulturološki svarenu stvar kao što je radio i, unutar njega, radio drama. Tako nas oduševljavanje Tesle za tranzistor kao čudesnu stvar koju će svaki bogovetni stvor na planeti moći da nosi u džepu i prima čudesne talase odozgo, podseća na činjenicu da je ovo malo sokoćalo, koje uzimamo zdravo za gotovo, a koje je 60-ih godina bilo statusni simbol u našem gradu, zapravo pravo čudo! Čudo na koje smo se navikli. Takođe, u prvoj knjizi, Jokić se bavi pojmom radiofonije u njegovim začecima postavljajući ga u kontekst ostalih umetnosti poput filma sa kojim ga neretko poredi i sa kojim je, u svojoj istoriji, imao dosta dodirnih tačaka (recimo, braća Pate su svoj prvi kapital, kasnije uložen u film, zaradili valjajući fonografe po vašarima kao novo čudo tehnologije; kasnije, usavršavanjem radio drame, uostalom i drugih radijskih formi dolazi se do zaključka da umetnička komunikacija počiva na definisanju najmanje montažne jedinice koja nastaje snimanjem (kadra, odnosno zvučnog zapisa), te da su i filmski i radiofonijski jezik uslovljeni montažnim konstituisanjem najmanjih jedinica značenja – kadra i zvučnog zapisa). Ovakvo postupno traganje za počecima radija i u najzabitijim delovima sveta u vezi je sa Jokićevim insistiranjem na činjenici da je izumom radija promenjena logika kretanja čovekovog duha. Otuda, kako i sam kaže, bez radio-tehnike nemoguće je sagledati estetiku osme umetnosti. Takođe, vraćanjem u ove prenatalne dane radija, Jokić jasno ukazuje na jaku pupčanu vrpcu koja je od starta radio vezivala za institucije moći i kontrole, odnosno, na prvom mestu državu i vojsku. U prvim danima, za bilo kakve eksperimente koji bi ubrzali saznanja o radiju i njegovo usavršavanje bio je potreban novac, a samim tim i pokroviteljstvo države, a kasnije će se ova zavisnost usložniti, odnosno postati daleko perfidnija dovodeći radio u poslušnički položaj i čineći ga, u isto vreme, svedokom grubih promena u istorijskim tokovima na našim prostorima, zbog čega je Jokićevo delo u neku ruku i ogledno delo na polju domaće istorije u naznačenom periodu.

Detalji predmeta Stanje Polovno Sve o sportskoj radio reportaži Аутор - особа Марковић, Радивоје Наслов "Gol, gol, gol!" / Radivoje Marković Врста грађе књига Језик српски Година 1978 Издавање и производња Gornji Milanovac : Dečje novine, 1978 Физички опис 327 str. : ilustr. ; 22 cm Збирка Sportska biblioteka ; knj. 6 Напомене Na nasl. str. mesto izdanja Beograd. Jozef laufer VIl Šmiger vadim sinjavski nikolo karozio dimitrije stefanović hrvoje macanović ari barosa Предметне одреднице Радио-репортажа -- Преноси фудбалских утакмица УДК 796.332:654.191 COBISS.SR-ID 12315143

TREĆI PROGRAM Br. 59 – IV (Jesen) (Radio Beograd, Beograd, 1983, broš, 443 str.) MK-0X

Slobodan Žunjić je 2014. dobio Nagradu „Nikola Milošević“, koju dodeljuje Radio Beograd 2. Razgovor sa dobitnikom je vodio Đorđe Malavrazić, osnivač Nagrade „Nikola Milošević“ i glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2, programa kulture i umetnosti. On se, po prirodnom redu stvari, povukao u penziju u jesen 2015, ali je nastavio intelektualnu aktivnost i marta sledeće godine izložio Slobodanu Žunjiću koncept jednog njihovog mogućeg studioznog razgovora, imajući u vidu, za ovu priliku, ne samo Prirok i suštastvo nego i problematiku pokrenutu laureatovom narednom knjigom Istorija srpske filozofije, čija je pojava izazvala mnogobrojne prikaze i polemičke napade na autora. Mada suočen sa lošim prognozama lekara, o kojima je otvoreno govorio prijateljima i saradnicima, Žunjić je prihvatio ovu zamisao, a istovremeno radio na još nekoliko dela zahtevne i ambiciozne zamisli, odlučan da filosofiji, kao što je i rekao u jednom momentu ovog razgovora, da i svoj poslednji izdisaj. Tako nastali i veoma obimni intervju, proširen u odnosu na početni projekat, Đorđe Malavrazić je naslovio Zanemarena i osvetljena filozofska baština.

Priča o radio-zvezdi Foks Olsonu koji je imao sve što je u životu želeo: talenat, odanu ženu, verne obožavaoce, savršen život. Međutim, njegov automobil biće pronađen smrskan u reci, ali telo će nestati. Da li je Foks mrtav ili je uspeo da se spase? Dejv Brendsteter stiže u kalifornijsku varošicu da ispita slučaj. U razgovoru sa porodicom, obožavaocima, saradnicima i protivnicima, Djev shvata da je mnogim ljudima odgovaralo da Fred nestane. Da li će iskusni detektiv uspeti da reši slučaj nestale radio-zvezde?