Nakon što su proterani iz Bounvila, tri rođaka Boun dospeće u misterioznu dolinu. Tu ih čekaju pacolika stvorenja, Veliki Crveni Zmaj, dobrodušni meštani koji žive jednostavnim životom i jedna žilava baka kojoj je najveća zabava da se trka s kravama. Ali u toj dolini počiva i nešto drevno, što vekovima pokušava da se oslobodi iz zatočeništva. Sledi najveća – i najzabavnija – avantura u životima ove male družine. Boun je genijalni spoj avanture, fantastike i komedije, i jedna od najbolje ispripovedanih priča u svetu stripa. Boun je ovenčan s 11 nagrada Harvi i 10 nagrada Ajzner, kao i s pregršt sličnih priznanja u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama. Po oceni magazina Tajm, to je „najbolji strip za sve uzraste ikada napisan“. Džef Smit je američki stripski autor rođen u Pensilvaniji, a odrastao u Ohaju. Za stripove i animaciju zainteresovao se još u detinjstvu, a likove koji će postati osnova njegovog najpoznatijeg serijala Boun osmislio je u razdoblju od pete do devete godine. Veliki je poštovalac radova Čarlsa Šulca i Karla Barksa, kao i romana Mobi Dik i Avanture Halkberija Fina. Nakon studija, sa prijateljima je osnovao studio za animaciju Karakter Bilders, ali posle nekoliko uspešnih projekata odlučio je da sa suprugom Vidžajom osnuje sopstvenu firmu Kartun Buks i da se posveti stvaranju Bouna. Od 1991. do 2004. godine radio je na ovom serijalu, zahvaljujući kojem je stekao poštovanje publike i kritike. Za izdavačku kuću DC komiks radio je na serijalu Shazam! The Monster Society of Evil, a za Fantagrafiks je dizajnirao novo integralno izdanje Pogoa Volta Kelija. Od 2008. do 2012. godine radio je na novom autorskom serijalu Rasl, naučnofantastičnom noaru crtački i narativno drugačijem od Bouna, čime je želeo da se oproba u novom stilu stripskog pripovedanja.

S.M. Marinković - Kriminološke slike kod srpskih sudova, Iz advokatskih beležaka Beograd, 1906. Tematika: proza Meki povez, bez korica. Strana (1)+ VIII+ 145 Sava M. Marinković ( Beograd, 1866 - Šabac, 1933) advokat, pripovedač, slikar. Pokrenuo je 1926. godine nedeljnik `Šabačke novosti`. Slikarstvo je učio kod Đorđe Krstića. Radio je akvarele i ulja, većinom pejzaž i mrtvu prirodu. Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

Ideja za pisanje liječničkih dijagnoza na latinskome potekla je od prerano preminulog dr. Joška Bublića tijekom njegove specijalizacije kirurgije. Zapravo, radio je to za svoju majku, kako bi imala priručnik u svakodnevnom radu. Uvidjevši veliku vrijednost njegova truda i želje za pefekcionizmom, želja Nede Aberle bila je urediti vrijedan rad i pridonijeti tome, da liječnici u pisanju dijagnoza koriste klasični, gramatički ispravan, latinski jezik.

Džon Čiver smatra se američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice koje žive u predgrađima, ponajpre u njegov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac dao je neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Knjiga sadrži dvadeset sedam antologijskih priča, među kojima ,,Plivač" i ,,Grozni radio" imaju kultni status.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Maricki-Gađanski, Ksenija, 1939- = Марицки-Гађански, Ксенија, 1939- Скопетеа, Елени Наслов Povratak poeziji : savremena grčka poezija / izbor i prevod sa grčkog Ksenija Maricki Gađanski i Eleni Skopetea Врста грађе поезија Језик српски Година 1977 Издавање и производња Beograd : Radio Beograd, 1977 Физички опис 80 str. ; 24 cm ISBN (Broš.) Напомене Poseban otisak iz časopisa "Treći program", leto-jesen 1977

Roman opisuje događaje iz Topličkog ustanka 1917. godine, koje je Ćurčić opisao kroz sećanje svog dede Milića Dragovića. Inače, Ćurčić je rodom iz Prolom Banje, a živi i radi u Hong Kongu Studirao je mašinstvo, moderne slovenke jezike i literaturu i pravo, a doktorirao je u Singapuru u oblasti edukativnih nauka. Radio je kao predavač i univerzitetski profesor u više zemalja, uključujući Australiju, Singapur i Hong Kong...

Detalji predmeta Stanje Polovno O AUTORU: Goran Tribuson je rođen 1948. godine i jedan je od najproduktivnijih i najčitanijih hrvatskih proznih pisaca.Godine 1972. objavio je svoju prvu knjigu Zavjera kartografa, a potom još nekoliko zbirki priča, a objavljen je i izbor njegovih priča u knjizi Osmi okular.Napisao je niz romana i dva autobiografska zapisa Rani dani i Trava i korov.Takođe je radio i scenarije za filmove.

Dobitnik ovogodišnje nagrade ’’Danica Marković’’ za knjigu godine je profesor filozofije Tomislav Novaković, za "Čisto Ja i Atomika Kantove kritike čistog uma sa načelima praktične logike". Ovu jedinstvenu knjigu Čačanske novine proglasile su za izdavački poduhvat godine, a našla se i u najužem izboru za nagradu "Nikola Milošević" Drugog programa Radio Beograda, rečeno je na svečanosti proglašenja pobednika manifestacije "Štampana reč" za prošlu godinu.

Istražujući duboke veze između konceptualnog okvira savremenih neuronauka i novog poimanja mozga koje nam one pružaju, sa jedne strane, i aktuelnog menadžerskog diskursa globalnog neoliberalnog kapitalizma sa druge, autorka traga za načinima da se svest o mozgu konstituiše kao jedinstveni filozofski, naučni i politički entitet. Za uspeh ove potrage presudan je upravo središnji, objedinjujući koncept u neuronaukama – plastičnost, koju Katrin Malabu vidi kao dinamični međuprostor između prihvatanja i davanja obličja, građenja i razaranja, determinisanosti i slobode, poslušne prilagodljivosti i eksplozivnog otpora. Tako shvaćena, plastičnost je prirodna antiteza fleksibilnosti – ideološkog avatara postojećeg društveno-ekonomskog poretka. Duboko analizirajući skrivena značenja i višestruke implikacije metafora o mreži, koje su u neuronaukama uveliko zamenile poređenja mozga sa telefonskom centralom ili računarom – a taj proces je upadljivo koincidirao sa promenana u organizaciji proizvodnje koje su iznedrile postfordovski kapitalizam druge industrijske revolucije – autorka nas poziva da joj se pridružimo u odgovoru na plastični izazov da u slici vlastitog mozga pronađemo obrise jednog drugačijeg sveta.

Odlomak: Drvodjelja sam s položenim majstorskim ispitom, ono što većina naziva stolarom. Najradije bih bio iskren i izravan i rekao sve što vidim, i dobro i loše. Živim od pravljenja prolaznih stvari koje se mogu zamijeniti drugima. Teorija je za mene nešto što prevodim u slike gotovih radova. Brojim vijke, čavle i metre materijala, brojim sate. Arhitekt ima možda dvadeset-trideset ovakvih poslova za vrijeme koje je meni potrebno da izgradim ono što je nacrtao. Vjerujem da ja ulažem više svoje duše u to jedno uređenje potkrovlja nego on. Znojit ću se, uprljati, udariti, porezati i smrzavati radeći ga. Novac je važan u ovoj priči, ali kao i uvijek, manje je važan kad ne predstavlja problem. Volim kad mi klijenti kažu ono što papiri ne govore, da im je drago što smo došli i uredili im potkrovlje. Glasovi su im sada sretni. Ja sam sretan.

Zbirka pesama, crtica, odlomaka i dokumenata iz opusa velikog srpskog pisca. Odlomak: ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.

Zbornik priča. Iz recenzije: „Svaki deo grada zaslužuje svoju knjigu. Na hiljade različitih priča kojima smo možda koračali. Ova zbirka priča pruža tačno to: tanano prelamanje svetla u izlogu omiljene prodavnice u kraju, tuđu uspomenu koja je možda tvoja. Svako ko živi u bilo kom delu bilo kog grada zaslužuje knjigu o jutru sa prozora.“ Ana Marija Grbić, novinarka kulture na Radio Beogradu, pesnikinja i urednica književnih večeri ARGH

U ovom izdanju predstavljene su dve od pet opera najznačajnijeg srpskog operskog kompozitora Petra Konjovića. ,,Ženidba Miloševa" je njegova prva opera i na prvom CD-u se nalaze snimci ove opere koji se čuvaju u Arhivu Radio Beograda. Operu ,,Seljaci" Konjović je komponovao 1951. godine prema komadu ,,Đido" Janka Veselinovića. Na drugom CD-u se nalazi opera u celini, s tim što su posebno snimljeni uvertira i sama opera.

Zoran Nikolić završio je Medicinski fakultet u Beogradu. Neko vreme radio je kao lekar opšte prakse i uverio se u ograničenja klasične medicine. Zbog toga je počeo da izučava akupunkturu i fitoterapiju. Od 2014. godine rukovodi edukacijama iz fitoterapije i pri Srpskom lekarskom društvu drži po pozivu predavanja iz oblasti akupunkture. Zoran Nikolić je stekao zvanje primarijusa na osnovu radova iz oblasti fitoterapije, terapije biostimulativnim laserima male snage i akupunkture.

Odlomak: Knjiga ’’Agape Antologija 6’’ sadrži 12 razgovora o najznačajnijim rediteljima u istoriji filma. S profesorom Markom Babcem razgovarali smo o umetnosti Bergmana, Felinija, Tarkovskog, Čaplina, Bunjuela, Rifenštal, Petrovića, Zvjaginceva. Čitaoci mogu da pročitaju i intervjue koje je Aleksandar Gajšek radio s najvećim rediteljima današnjice kao što su Mihalkov i Sokurov. Prava poslastica za čitalačku publiku je i antologijski razgovor Vladete Jerotića i Emira Kusturice na temu stvaralaštva.

Stanley R. Alten, Audio in media, 8th edition, 2008, 502 pages. Novo, nekorišćeno. Isporuka pouzećem: 10.000 dinara + 300 pakovanje i poštarina. U Beogradu je moguće lično preuzimanje knjige, bez pakovanja i troškova poštarine. Tel. 011 2136735 e-mail: [email protected] https://audiotehnikasnimanjezvuka.blogspot.com https://akustikastudijazvucnaizolacija.blogspot.com Amazon.com: Acoustical Design of Broadcasting and Recording Studios: Requirements, Recommendations, Architectural Guidelines eBook : Guzina, Blažo: Books Vinyl’s much-hyped return to radio • RedTech https://bitlsizauvek.blogspot.com http://www.blazoguzina.yolasite.com/

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Адамовић, Љубивоје M., 1938- Наслов Топличка повест : роман / Љубивоје М. Адамовић ; [поговор Срећка Јовановића] Врста грађе роман Језик српски Година 2001 Издавање и производња Ваљево : Радио Ваљево, 2001 (Ваљево : Алимпић) Физички опис 247 стр. ; 21 cm Други аутори - особа Јовановић, Срећко ISBN (Картон) Напомене Тираж 500 Дух бурног времена: стр. 244-247 Белешка о писцу: стр. 247. УДК 821.163.41-31 Istorija toplice, toplički kraj

Iz recenzije: ’’Ova knjiga je izraz višegodišnjeg pomnog praćenja radijskih programa u našoj zemlji i van nje. U tridesetak ogleda autor je nastojao da iskaže kritički odnos i stav prema radiofoniji, a pre svega prema radio-drami. Razmotrio je pojedine žanrove, a posebnu pažnju je poklonio biografskoj i istorijskoj, dokumentarnoj drami za decu kao i onim radiofonskim ostvarenjima koja u sebi objedinjuju dramske, muzičke, ambijentaine I elektro-akustičke elemente. Svaki od ovih ogleda zapravo je osvrt na pojednog radiofonskog stvaraoca, pretežno iz Beograda, a obuhvata srpsku radiofoniju s kraja XX i početka XXI veka. Okosnicu knjige čine tekstovi koje je autor objavljivao u beogradskom dnevnom listu "Politika" od 2001. do 2004. godine. Ako je već primećeno da dobri stari radio, uprkos mračnim prognozama, ne gubi bitku sa novim medijima, ova knjiga može biti upozorenje na one posvećenike koji su svoj stvaralački napor uložili u možda ne tako popularnu ali svakako pažnje vrednu umetnost radija, u radiofoniju. Knjiga može podstaći jedne da se i sami uvrste u taj krug posvećenika, a druge da sa manje nemara i više zasluženog poštovanja pristupaju ozbiljnim pregaocima koji bar neke radijske programe čine veoma sadržajnim i zbog toga vrednim slušanja.’’

U malo francusko selo posle oluje i obrušavanja statue čuvenog junaka sa visokog stuba, dolazi stranac i smešta se na njegov vrh poput drevnog stilita. Stranac u početku izaziva podozrenje, ali kada lokalni čelnici shvate da od njegovog prisustva mogu da naprave turističku atrakciju, dozvoljavaju mu da se tamo zadrži. Posetilac je izvor znatiželje, a njegova neobična pojava postepeno se pretvara u medijski spektakl. Naizgled skriveni, ali glavni motivi Stilita jesu užurbanost današnjeg sveta i naša fascinacija životima drugih. U njemu se govori o slobodi, poverenju i odgovornosti vlasti. Alegoričan, pronicljiv i prepun živopisnih likova, ovo je roman u kojem se može uživati na više nivoa: univerzalna priča koja čitaoce u isto vreme i zabavlja i tera na razmišljanje. “Koncizna, sjajna priča u čijem je središtu mali postupak jednog čoveka koji se pretvara u nešto ogromno, kao u mitskom romanu Baron na drvetu, Itala Kalvina.” – Pep Molist, Faristol Uri Kostak (Barselona, 1973), novinar, pisac i univerzitetski profesor, izveštavao je za dnevne novine Vangardija i radio stanicu Kadena Ser. Kao kreativni direktor radio je u brojnim marketinškim agencijama. Drži nastavu iz kreativnog pisanja na master studijama Univerziteta Pompeu Fabra iz Barselone. Stilit je njegov prvi roman.

Opis H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. Čuveni režiser Stiven Spilberg, 2005. snimio je film po romanu Rat svetova, u kome su u glavnim ulogama Tom Kruz, Dakota Fening, Tim Robins i Miranda Oto.

Javni RTV servis u službi građana predstavlja savremen pogled na specifičan medijski model o kome tokom poslednje decenije postoje različita mišljenja. Autor smatra da je ovakav model radija i televizije i potreban i moguć u savremenom društvu, i iznosi niz argumenata koji taj javni servis karakterišu kao nezamenjiv komunikacioni servis i važnu integrativnu snagu društva. Zamišljeni projekat javne radiodifuzije kao idealni tip teško je ostvariv i u realnosti možda i ne postoji, ali one radio-televizijske organizacije koje su mu najbliže (britanski BBC, japanski NHK ili bavarska RTV) daju dovoljno razloga za zaključak da je to često segment medijskog sistema čiji potencijali u najvećoj meri mogu da zadovolje komunikacione i kulturne potrebe savremenog čoveka. Autor govori o ulozi javnog servisa u demokratizaciji društva, uz poseban osvrt na specifične interese i potrebe civilnog društva, manjinskih društvenih grupa, građanskih udruženja i inicijativa. U tekstu je dat i pregled jednog broja medijskih organizacija koje funkcionišu kao javne službe u razvijenim zapadnim, kao i u bivšim socijalističkim zemljama. Činjenica da je transformisanje državnih radio-televizija u javne servise u zemljama u tranziciji, pa i u našoj zemlji, već godinama aktuelno pitanje, potvrđuje izraženu potrebu za ovakvom knjigom.

Izuzetna knjiga, objavljena u Parizu 1929. godine. Knjiga objedinjuje biografiju La Fontaene, njegovo kompletno delo, basne i pesme, veoma opširne gramatičke napomene i neku vrstu rečnika reči i izraza. Biografija pisca je dosta detaljno i opširno napisana na 33 stranice, sa osvrtom na uslove i vreme u kome je pisac živeo i radio. Obzirom da je La Fontaine rodjen 1621. godine, a da je ova knjiga sa njegovim delima objavljena 1929. godine, urednik knjige Dr. književnosti Renë Radouant, je opširno dao gramatičke i druge napomene, uporedjujući ih medjusobno sa njihovim značenjem u vreme kada je pisac živeo i radio i vremena kada je pisana ova knjiga. Takodje je dat prilično opširan rečnik reči i izraza sa njihovim značenjem u vreme kada je pisac stvarao svoja dela i sa njihovim značenjem u vreme izdavanja ove knjige. Knjige koje se ovako sveobuhvatno i temljno bave nekim piscem i njegovim delom, su veoma retke, i svakako će biti vredan izvor pravih informacija nekome ko se bavi Francuskom ili svetskom književnošću. Knjiga je obzirom na svoje godine u solidnom stanju, jedino bi neki knjigovezac mogao malo da popravi - zalepi prednju koricu knjige koja je malo odvojena ali ne potputo.

Javni RTV servis u službi građana predstavlja savremen pogled na specifičan medijski model o kome tokom poslednje decenije postoje različita mišljenja. Autor smatra da je ovakav model radija i televizije i potreban i moguć u savremenom društvu, i iznosi niz argumenata koji taj javni servis karakterišu kao nezamenjiv komunikacioni servis i važnu integrativnu snagu društva. Zamišljeni projekat javne radiodifuzije kao idealni tip teško je ostvariv i u realnosti možda i ne postoji, ali one radio-televizijske organizacije koje su mu najbliže (britanski BBC, japanski NHK ili bavarska RTV) daju dovoljno razloga za zaključak da je to često segment medijskog sistema čiji potencijali u najvećoj meri mogu da zadovolje komunikacione i kulturne potrebe savremenog čoveka. Autor govori o ulozi javnog servisa u demokratizaciji društva, uz poseban osvrt na specifične interese i potrebe civilnog društva, manjinskih društvenih grupa, građanskih udruženja i inicijativa. U tekstu je dat i pregled jednog broja medijskih organizacija koje funkcionišu kao javne službe u razvijenim zapadnim, kao i u bivšim socijalističkim zemljama. Činjenica da je transformisanje državnih radio-televizija u javne servise u zemljama u tranziciji, pa i u našoj zemlji, već godinama aktuelno pitanje, potvrđuje izraženu potrebu za ovakvom knjigom.

Pred vama je remaster kultonog romana Ponedeljak, prvenca Duleta Nedeljkovića, objavljenog prvi put pre tačno petnaesrt godina. Duleta znam još iz najranije mladosti, i zbog toga mi je bilo još veće zadovoljstvo da mi se pružila prilika da mu budem i urednik. Pred vama je dragi prijatelji nov/stari Ponedeljak. Nadam se da ćete u njemu uživati koliko sam i ja. Dule Nedeljković je rođen 1964. godine u Beogradu. Bio je urednik kultne radio-emisije Ritam srca, na Studiju B, jedan je od pokretača komercijalnog Jutarnjeg programa Radija B92, inicijator demo top-liste na Studiju B, radio voditelj kultne emisije Zagrej stolicu, na B92. Objavljivao je tekstove u prestižnim magazinima (Fame, Prestup, Playboy, Time Out, NIN, Vodič za život) i dnevnim novinama (Borba, Press, Danas, Politika). Scenarista je serije Check Inn i kreator sitkoma Aviondžije. Njegovo pojavljivanje na književnoj sceni obeležio je roman Ponedeljak. Usledili su romani Afrika, Poranio Milorad, Mamurluk, Rođeni zli, Odsev, Glavonja. Ujedno je pionir gonzo novinarstva i pisanja u Srbiji. Autor je i voditelj potkasta Treći Svet. Živi u Beogradu. Oženjen je Bojanom, s kojom ima ćerku Anju i sina Rašu.