ŽITIJE SVETOG SIMEONA - Sveti Sava Stefan Prvovenčani ŽITIJE SVETOG SIMEONA -Kantakuzin, 1997. godina -Tvrd povez, 90 strana. Lepo očuvana ,IMA samo lepa posveta na najavnoj stranici ,nagradjenom uceniku Život Nemanje - Simeona / Sava Nemanjić Žitije i žizan svetog Simeona / Stefan Prvovenčani STEFAN NEMANJA SRPSKI KRALJ (mali ,beli ormaric ,u sobi)

Život Nemanje - Simeona / Sava Nemanjić Žitije i žizan svetog Simeona / Stefan Prvovenčani

Zitije svetog Simeona mirotocivog 1 deo Uzdizanje,Cuvari 2015,44 strane,30 cm,nova 14

Čuvari 2015. 43 str. crtež Nebojša Vasilić zadnja korica malo zagrebana uzdužno od vrha do polovine

Prvi deo `UZDIZANJE`

Ово тројезично издање је настало као наставак студиозног рада на проучавању и превођењу дела Светог Саве. Верујемо да ова књига на најбољи начин осведочава значај књижевног дела Светог Саве, као и значај проучавања српске баштине и њеног представљања широј научној и читалачкој пубилици. 150 стр.

tvrd povez nova im3

Opis proizvoda Žitije Svetog Simeona Mirotočivog prvi deo „Uzdizanje“

Slobodan Prodic - Savino zitije Svetog Simeona Mirotocivog kao istorijski izvor Као један од познавалаца историје српског народа у времену 12. и 13. века, а поготово детаља у вези са историјом Српске Цркве у овом периоду њеног постојања, Продић прихвата се изазова да житије светог Симеона Мироточивог, настало из пера његовог сина - Светог Саве Српског, употреби као релевантан историјски извор помоћу кога ће читаоци, не само препознати значај лика и дела Стефана Немање, него ће сазнати и мноштво интересантних детаља који ће нас још једном уверити у истинитост речи које Продић наглашава: `Средњи век заправо није мрачан као што га неки желе представити. Мрачна је заправо тама нашег незнања о њему`. 24 цм, 130 стр.

ŽITIJE SVETOG SIMEONA - Sveti Sava, Stefan Prvovenčani KANTAKUZIN Kragujevac 1997. tvrd povez, 86 strana knjiga je vrlo dobro očuvana Ц10

Опис Велики подвижник преподобни отац наш Симеон Мироточиви Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ православља, истребитељ јереси. Притом, целог живота човек велике вере, велике љубави, велике молитвености, велике милостивости, велике јеванђелске ревности. Он, по речима свога животописца хиландрарског јеромонаха Доментијана: “Млад заволе да служи Господу светошћу и правдом и остаде Му веран у све дане ћивота свога.” Његов живот, богат Бгом и јеванђелском правдом, описала су два света сина његова: свети Сава и свети Стефан Првовенчани, и ученик светог Саве хиландарски јеромонах Доментијан …

Detalji predmeta Stanje Polovno Tvrd povez - 44 strana- veći format 30 cm ČUVARI BEOGRAD 2015 Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja Stanje kao na fotografijama BEP1

IZDAVAC ; KRAGUJEVAC 1997 GOD. 90 STR. TVRDI POVEZ , NOVO

IZDAVAC CUVARI,2015,44 STR,TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT STRIP JE ODLICNO OCUVAN,POSVETA I PECAT NA PREDLISTU

Наслов: Савино житије Светог Симеона Мироточивог као историјски извор Издавач: Истина - Епархија далматинска Страна: 126 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 16.5x24x1 cm Година издања: 2013 ИСБН:

"Средњошколцима који гутају „Сумрак саге” и Хари Потера, вероватно као епска фантастика звучи замисао јереја Арсенија Арсенијевића и цртача Небојше Василића да српска средњовековна житија преточе у стрип. Па ипак, они су први корак већ начинили. Житије Светог Симеона Мироточивог, по тексту аве Јустина Поповића, изашло је из штампе и носи прави стрип-наслов „Уздизање”. Уредник, отац Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у Београду, и иконописац и стрип-цртач Небојша Василић надају се да ће ове године комплетирати трилогију о Светом Симеону." - Јелена Чалија (Политика) "Други сањају „Господаре прстенова”, а ми имамо такве епске битке у стварности, у нашој средњовековној историји. Свети Симеон излази на мегдан са 5.000 ратника на њих 15.000. Свети Петар Цетињски је на 25.000 Турака изашао са 8.000 Црногораца. И потукли су Турке. И данас се у Цетињском манастиру чува одливак лика погинулог паше из те битке и турска застава." – цртач Небојша Василић "Стрип није рађен у форми „Конана”, „Тарзана” и осталих стрип-јунака код којих је истакнута само та земаљска, телесна, мишићава страна, већ је пре свега акценат био на врлинском изразу лика. Да у лику човека не доминира само тело кроз мишиће, већ да се кроз телесно види и лепота врлине. То се види, чак и у сценама битке. Ми знамо да јунак неког убија, али се у том тренутку не види та страст и изобличење људског лица коју често виђамо у различитим филмовима у сличним сценама." – јереј Арсеније Арсенијевић Православни стрип "Житије Свети Симеон Мироточиви", приказ на интернет страници СПЦ СВЕТИ СИМЕОН У СТРИПУ, приказ на интернет страници pravoslavie.ru Православни стрип – о светом Симеону Мироточивом Наслов: Житије Светог Симеона Мироточивог - стрип: Први део Уздизање Издавач: Чувари Страна у боји: 43 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 210 x 270 cm Година издања: 2015 ИСБН:

Опис 2013. годину обележавају два значајна јубилеја када је реч о хришћанству и Српској православној цркви. То је година у којој празнујемо седамнаест векова од доношења МИланског едикта, а такође, то је и година у којој обележавамо девет векова од рођења једне међу најзначајнијим личностима не само средњовековне Србије и њене Цркве, него и свеколиког српства уопште. Како би и овај други значајан датум за наш народ и Цркву обележили на, по нашем скромном мишљењу, прикладан начин, одлучили смо се да објавимо књигу за коју сматрамо да ће пре свегаљ бити од користи млађим читаоцима које се тек упознају са историјом средњовековне Србије, а такође и оним нешто старијим који из најразличитијих разлога недовољно познају прошлост народа из кога потичу. 1113. године, у Рибници, родио се Стефан Немања, родоначелник династије Немањића…

Žitija svetog Simeona i svetog Save

Izdavački centar Matice srpske Novi Sad, 2010. 24 cm, 229 str. tvrdi povez, ćirilica ISBN: 9788687079199 Osnivačka povelja manastira Hilandara ; Karejski tipik ; Hilandarski tipik ; Ukaz za držanje psaltira ; Služba svetom Simeonu ; Žitije svetog Simeona ; Studenički tipik ; Pismo studeničkom igumanu Spiridonu ; Žitije svetog Simeona (u srpskoslovenskoj transkripciji)

Žitija: srpska srednjovekovna trilogija Knjiga prva: ŽITIJA SVETOG SIMEONA I SAVE Sadrži: Žitije Svetog Simeona Mirotočivog (Stefana Nemanje) od Svetoga Save Žitije Svetog Simeona Mirotočivog od Svetog kralja Stefana Prvovenčanog Žitije Svetoga Save od monaha Teodosija Hilandarca Knjiga druga: ŽITIJA SVETOG KRALjA MILUTINA, KRALjA DRAGUTINA i svetih im roditelja KRALjA UROŠA PRVOG i KRALjICE JELENE ANŽUJSKE (Napisao: Sveti arhiepiskop Danilo Drugi). Preveo: prota Dr Lazar Mirković Sadrži: Žitije Sv kralja Milutina Žitije Sv. kralja Dragutina Žitije Svetog kralja Uroša Prvog Žitije Svete Jelene Anžujske Dodatak: Žitija Svetih arhiepiskopa i episkopa iz vremena vladavine Nemanjića Knjiga treća: ŽITIJA SVETOG KRALjA STEFANA DEČANSKOG, SVETOG CARA UROŠA PETOG, SVETOG KNEZA LAZARA, SVETOG DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA I DUŠANOV ZAKONIK Napisali: Konstantin Filozof, Grigorije Camblak, patrijarh Pajsije Janjevac. Preveli: prota dr Lazar mirković i profesor Dr Đorđe Trifunović. Sadrži: pomenuta žitija i Dušanov Zakonik za dobrim objašnjenjima srednjovekovnih naziva i pojašnjenja na šta se odnose neka pravila Dušanovog Zakonika

tvrd povez nova

Опис Свето писмо Новога Завета Српски витезоваи, Тиодор Росић Житије Светог Симеона, Стефан Првовенчани Горски Вијенац, Петар Петровић Његош О пореклу Словена, Павел Ј.Шафарика Приповетке, Лаза К.Лазаревић Верујем у Бога и у српство, Јован Дучић

DomantijanŽivoti Svetog Save i Svetog SimeonaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruДоментијан (око 1210 — после 1264), познат у науци и као Доментијан Хиландарац, био је српски монах и један од значајнијих писаца у средњем веку.[1] Српска академија наука и уметности га је уврстила међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.[2]БиографијаОвај писац је себе сматрао продужетком светосавског просветитељства и последњим учеником Светог Саве. Због улоге светлосних симбола у стварању књижевне симболике Доментијана су називали песником светлости.Рођен је око 1210. године, а преминуо је после 1264. године. Већи део живота је провео као монах у светогорском манастиру Хиландару, у коме је написао своја најзначајнија дела.[1] Прво је око 1250. године, на захтев краља Уроша I (1242—1276) написао обимно житије светог Саве, а 1263/1264. године и житије светог Симеона (Стефана Немање).Његово житије светог Саве је између 1290. и 1292. године прерадио монах Теодосије, који је навео да то ради према Доментијановим усменим упутствима.ДелаКао изворе за своја дела, Доментијан је користио Житије светог Симеона, које је написао Стефан Првовенчани (1242—1276), нарочито у свом Житију светог Симеона, у коме је поједине делове преносио од речи до речи[3].[4] Још један од списа који су имали утицај на његова дела је и панегерик светом Владимиру (980—1015), који је, средином XI века, написао кијевски митрополит Иларион (1051—око 1054)[3]. Оба његова дела представљају импресиван приказ библијског и теолошког образовања[3] које је имао, а значајна су и као историјски извори, иако им се, као изведеним делима, прилази са резервом[3].Житије Светог Саве одликује тежња ка јасном и прегледном изношењу чињеница, а и изостаје тежња за наративном разрадом појединости. Догађај је за Доментијана тек повод за откривање битније божанске сврхе делања главног јунака. Овај поступак има као последицу претварање наративне структуре у симболичку. Томе су заслужне и библијске паралеле, цитати и светлосни симболи.Још једна карактеристика овог дела је у томе што писац настоји да у сваком тренутку дела види јунаков прошли и будући живот — односно поседује перспективу целине. Доментијаново „Житије светог Саве“ је специфична мешавина библијско хришћанске перспективе и надисторијских и натприродних погледа. Тако је Савин животни пут симболички приказан као кружење Сунца са истока на запад — од Свете горе, до отаџбине. Ђура Даничић објавио је Доментијанова житија у Београду 1865.[5]У мају 2023. године у Нишу је организована прва научна конференција посвећена Доментијану9/13

Klasična Kantakuzinova biblioteka. Žitije i žizan svetog Simeona. Život Nemanje Simeona. Tvrdokoričeno izdanje.

DomantijanŽivoti Svetog Save i Svetog SimeonaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruДоментијан (око 1210 — после 1264), познат у науци и као Доментијан Хиландарац, био је српски монах и један од значајнијих писаца у средњем веку.[1] Српска академија наука и уметности га је уврстила међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.[2]БиографијаОвај писац је себе сматрао продужетком светосавског просветитељства и последњим учеником Светог Саве. Због улоге светлосних симбола у стварању књижевне симболике Доментијана су називали песником светлости.Рођен је око 1210. године, а преминуо је после 1264. године. Већи део живота је провео као монах у светогорском манастиру Хиландару, у коме је написао своја најзначајнија дела.[1] Прво је око 1250. године, на захтев краља Уроша I (1242—1276) написао обимно житије светог Саве, а 1263/1264. године и житије светог Симеона (Стефана Немање).Његово житије светог Саве је између 1290. и 1292. године прерадио монах Теодосије, који је навео да то ради према Доментијановим усменим упутствима.ДелаКао изворе за своја дела, Доментијан је користио Житије светог Симеона, које је написао Стефан Првовенчани (1242—1276), нарочито у свом Житију светог Симеона, у коме је поједине делове преносио од речи до речи[3].[4] Још један од списа који су имали утицај на његова дела је и панегерик светом Владимиру (980—1015), који је, средином XI века, написао кијевски митрополит Иларион (1051—око 1054)[3]. Оба његова дела представљају импресиван приказ библијског и теолошког образовања[3] које је имао, а значајна су и као историјски извори, иако им се, као изведеним делима, прилази са резервом[3].Житије Светог Саве одликује тежња ка јасном и прегледном изношењу чињеница, а и изостаје тежња за наративном разрадом појединости. Догађај је за Доментијана тек повод за откривање битније божанске сврхе делања главног јунака. Овај поступак има као последицу претварање наративне структуре у симболичку. Томе су заслужне и библијске паралеле, цитати и светлосни симболи.Још једна карактеристика овог дела је у томе што писац настоји да у сваком тренутку дела види јунаков прошли и будући живот — односно поседује перспективу целине. Доментијаново „Житије светог Саве“ је специфична мешавина библијско хришћанске перспективе и надисторијских и натприродних погледа. Тако је Савин животни пут симболички приказан као кружење Сунца са истока на запад — од Свете горе, до отаџбине. Ђура Даничић објавио је Доментијанова житија у Београду 1865.[5]У мају 2023. године у Нишу је организована прва научна конференција посвећена Доментијану9/13