Šifra proizvoda: 9788679580061 ISBN: 9788679580061 EAN: 8679580061 Izdavač: IK LOM Autor: Čarls Bukovski Godina izdanja: 2007 Jezik: SRL Pismo: Latin Broj strana: 117 Format i povez: Plastificirane korice | 145 x 210 mm Kategorije: Klasici, Književnost Oznaka: include feed Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Šifra proizvoda: 978867958149 ISBN: 978867958149 EAN: 867958149 Izdavač: IK LOM Autor: Sergej Dovlatov Godina izdanja: 2016 Jezik: SRL Pismo: Latin Broj strana: 162 Format i povez: Plastificirane korice | 120 x 180 mm Kategorije: Dramski tekstovi, Književnost Oznaka: include feed Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Šifra proizvoda: 9781789550696 ISBN: 9781789550696 EAN: 1789550696 Godina izdanja: 2019 Autor: Ana Johns Jezik: ENG Pismo: Latin Broj strana: 288 Format i povez: Plastificirane korice | 129 x 198 mm Kategorije: Književnost, Romani i priče, Savremena književnost Oznake: include feed, Strana izdanja Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Prodajem izuzetno očuvanu, maltene novu knjigu priča naše priznate i nagrađivane autorke i nekadašnje novinarke Radio Beograda Jelene Lengold. Smatra se da su ovom delu ,,biseri njenog pera". Povez:Tvrdi Izdavačka kuća:Arhipelag Format:14x21 Lično preuzimanje na teritoriji Beograda,moguće i pouzećem. Budite slobodni da me kontaktirate radi dogovora putem mejla: [email protected]

Vesna Parun, Izabrane pesme, SKZ, Beograd, 1979, 172 strane, tvrd povez. Knjiga je u stanju kao da je danas kupujete u knjižari. Nova. neotvorena. Vesna Parun rođena je 10. aprila 1922. na otoku Zlarinu blizu Šibenika, gdje joj je otac radio kao općinski činovnik koji je često bio premještan i ostajao bez posla, zbog čega je brojna obitelj (četvero djece) živjela u prilično teškim uvjetima. Zato je Vesna dobar dio djetinjstva i mladosti provela kod tete i tetka u Splitu, u Biogradu na Moru i u Šibeniku. Otac Ante rodom je s otoka Prvića, a majka Antica sa Šolte. Osnovnu školu je završila na Visu, a gimnaziju je pohađala u Šibeniku i Splitu gdje je 1940. maturirala. Bila je odličan učenik i već se od 14. godine uzdržavala podučavanjem. U jesen 1940. upisala je studij romanistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Onda je došao rat, bježanje u Split, povratak u Zagreb (1942. ). Tada su živjeli u Sesvetama kod Zagreba gdje joj je otac radio u općini. Odatle joj je brat otišao u partizane i ubrzo poginuo. U to vrijeme često je obolijevala. Poslije završetka rata nastavila je studij na Filozofskom fakultetu, ali je tada upisala čistu filozofiju. 1947. radila je na pruzi Šamac - Sarajevo, oboljela je od tifusa, a u isto je vrijeme doživljavala krize zbog nesretne ljubavi koja je trajala od 1938. Sve su to bili razlozi prekida studija. Od 1962. do 1967. boravila je u Bugarskoj gdje se udala, razvela i doživjela novi niz nedaća. Od tada je živjela uglavnom u Zagrebu i radila ka

Od trenutka kada na novogodišnje veče 1943-e prvi put ugleda neobičnog čoveka koji živi u zabranjenoj sobi, Luiza, očarana radio dramama i tajnim životima hotelskih gostiju, postaje odlučna u nameri da se sprijatelji sa njim. Zadobivši Teslinu pažnju preko zajedničke ljubavi prema golubovima, Luiza – zahvaljujući izuzetnim detektivskim sposobnostima – otkriva životnu priču Nikole Tesle, srpskog imigranta i genija vizionara. .. Kroz izuzetno veran opis jednog od najvećih naučnika svih vremena, Nikole Tesle – pronalazača naizmenične struje i bežične komunikacija – "Izum svega ostalog" vas vodi kroz magični Njujork sa sredine dvadesetog veka, grad koji ključa od energije, čuda i mogućnosti. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga

Autor: Momo Kapor Godina izdanja: 2017. Br. str.: 285 Povez: Mek Format: 145mm x 205mm Pismo: Latinica Opis Ljubavne priče Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav. – Melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove ljubavne priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas. I zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled.

Srpska književnost-Drama 1-25, celo kolo-komplet 1. Počeci srpske drame 2. Joakim Vujić – Izabrane drame 3. Jovan Serija Popović – Izabrane komedije i drame I 4. Jovan Serija Popović – Izabrane komedije i drame II 5. Posrbe 6. K. Trifković – Komedije i dramoleti 7. Istorijska drama XIX veka I 8. Istorijska drama XIX veka II 9. Đura Jakšić – Drame 10. Laza Kostić – Drame 11. Dragutin Ilić – Izabrane drame 12. Komedije i narodni komadi XIX veka 13. Drama na početku XX veka 14. Borisav Stanković – Drame 15. Vojislav M. Jovanović – Izabrane drame 16. Milutin Bojić – Izabrane drame 17. Branislav Nušić – Izabrane komedije i drame I 18. Branislav Nušić – Izabrane komedije i drame II 19. Drama između dva rata 20. Savremena drama I 21. Savremena drama II 22. Velimir Lukić – Izabrane drame 23. Aleksandar Popović – Izabrane drame 24. Dušan Kovačević – Izabrane drame 25. Radio i TV drama Izdavač: NOLIT, Beograd 1987; Srpska književnost – Drama Tvrd povez, 20cm. Stanje: Veoma dobro.

Opis O autoru Dodatne informacije Nikola Tesla je imao impozantnu listu dostignuća, a rani biografi okarakterisali su ga kao asketu, introvertnog i opsednutog. Savremeniji biografi su donekle popravili ovu tmurnu procenu, uzevši u obzir mnoge društvene veze koje je ostvario u jeku svojih ekstravagantnih prijema u laboratoriji na Menhetnu. Verujem da su Tesla i moj otac delili isti smisao za humor, stečen u ranom detinjstvu, održavan tokom celog života i prilagođavan izmenjenim prilikama, a koji se nikao ne sme tumačiti kao luckast. Teslino prijateljstvo sa Semjuelom Klemensom, alijas Markom Tvenom, pokazalo je i svetliju i tamniju stranu takvog humora. Nedostatak poslovne pronicljivosti bio je pre odraz vaspitanja u svešteničkoj porodici, nego neobazrivost po pitanju novca. Ova crta je blisko povezana sa altruizmom i željom da se služi čovečanstvu umesto da se akumulira bogatstvo, kao što nam i ukazuje hrišćansko učenje. Vilijam Terbo (William Terbo) Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112. Težina 0,8 кг Dimenzije 205 × 140 × 3 cm Godina izdanja 2013 Pismo ćirilica, latinica Povez mek Broj stranica 405 ISBN 978-86-6263-034-6 Dimenzije 205x140

Opis O autoru Dodatne informacije Aleksandar Tišma je bio i ostao jedini naš pisac koji je pisao o onome od čega umetnici po pravilu beže, plašeći se da ogole svoju intimu, tačnije njene strategije. Njegove Krivice nisu toliko jezički sastav, koliko otpaćena jezička materija. Ovo je neporecivi, visokokultivisani realizam, filozofski najdosledniji kod nas. Ima se utisak da je unutrašnja svrha ove proze upravo ogoljavanje, ali ne kliničko ili patološko, već erotički aranžirano, a to znači i nepotpuno. To je tek raskopčani bademantil, sa nogama uznetim na visoke potpetice. To je napor telesnosti da bude na visini izazova lepote, a ne fiziologije. Draginja Ramadanski Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,55 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2014 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 306 ISBN 978-86-6263-042-1 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Tako priča o Sergiju Rudiću, o Inge, o Pataku, priča o nasleđu, imovinskim odnosima, priča o jednom ljubavnom susretu, ta priča o jednom slučaju, poprima obrise svojevrsnih fundamentalnih pitanja, svojevrsnih rasprava o birokratizo­vanim imovinskim i pravnim odnosima, o trajanju usred nasilja spoljnjeg sveta, o sudarima mentaliteta, o pobudama i nagonima, o poraznosti ličnih stremljenja, o lažima i istini, o ubistvima, o zločinu iz nužde i interesa, kao i o nekažnjenom zločinu, o nepromenljivosti i zadatosti sudbine koja podređuje svako ljudsko nastojanje da se ovlada sobom i društvenim okolnostima. Franja Petrinović Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,6 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2015 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 285 ISBN 978-86-6263-098-8 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više U Knjizi o Blamu ostvarena je priča o tragičnoj sudbini novosadskih Jevreja i o jednom preživelom, zahvaljujući konvertitstvu, Miroslavu Blamu. Knjiga prati poistovećivanje junaka sa žrtvom, sazrevanje svesti junaka da je, uprkos svemu ili baš zbog svega, predodređen da bude žrtva. Zato Miroslav Blam, lutajući ulicama, priziva smrt kako bi prevazišao stid. Na etičkom planu Knjiga o Blamu otvorila je važnu temu – izlaženje na kraj sa prošlošću kroz suočavanje sa njom, to jest identifikaciju sa trenucima kada su moralne odluke mogle biti donete, a nisu. Knjigom o Blamu Tišma smelo otvara novo poglavlje u tematizaciji holokausta, koje obeležava poslednje tri decenije evropske književnosti. Vladimir Gvozden Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,5 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2011 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 232 ISBN 978-86-86611-77-2 Dimenzije 130x205 Miljenko Jergović, ,,Tišma, utjeha jevrejskih pasa", 29. avgust 2010. (www.jergovic.com)

DObro očuvana, neoštećena knjiga. Od autorke bestselera Prepusti se. Na prvi pogled, Mejsi Kevin je pribrana, smirena i srećna devojka. Ali samo na prvi pogled. Da bi pokušala da se izbori sa svojim osećanjima nakon očeve smrti, Mejsi je pažljivo isplanirala leto. Dane će provoditi u biblioteci, gde će raditi za informacionim pultom. Večeri će posvetiti spremanju prijemnog ispita za fakultet. Slobodno vreme će iskoristiti da pomogne svojoj poslom opsednutoj majci. Mejsi preživljava dan po dan s lažnim osmehom na licu i rečenicom „ja sam dobro“. Međutim, Mejsini planovi ne obuhvataju iznenađujući i haotičan posao u Viš keteringu. Tek kad tamo upozna novo društvo – i kad joj za oko zapadne talentovani, privlačni Ves – shvata da je sasvim u redu da ponekad pokaže osećanja. Jer, i kad nekog više nema, život ne prestaje. Može li Mejsi zaboraviti na bol i shvatiti koliko je lepog tek čeka?

Opis O autoru Dodatne informacije Tišmina poezija nije poezija sentimenta već je pre objektivizovana u sagledavanju, analitički racionalna u refleksiji, neutralna u stavu i izrazu, pa i šokantna u isticanju ključnih motiva i naturalnih detalja. Pritom, postupak pesničkog oneobičavanja kod Tišme ne odvija se toliko na jezičko-stilskom nivou, koliko na nivou cele pesme. Takođe, moglo bi se reći da jedna od karakteristika ove poezije ne leži u okrenutosti fenomenu lepog, vedrog, uzvišenog, već najpre onom što bi pre odgovaralo estetici ružnog i šokantnog, onom posustalom ili propadljivom u životu. Tišmini tekstovi u Zapisima u žanrovskom pogledu pripadaju kritičko-esejističkoj književnoj praksi. Među njima su oni koji su pisani kao prikazi aktuelnih knjiga tadašnje književne produkcije, i koje autor piše uglavnom na početku svoga ulaska u književnost, ali i esejistički tekstovi koje karakteriše slobodnija unutrašnja uređenost. (Iz predgovora Đorđa Despića) Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,55 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2011 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 284 ISBN 978-86-86611-94-9 Dimenzije 130x205

Izdavač: Vulkan izdavaštvo Pismo: Latinica Povez: Broširan Broj strana: 255 ISBN: 978-86-10-01678-9 Sestre Bronte često su sedele zajedno u trpezariji, pisale i razgovarale o onome što su napisale. Žene to prosto nisu radile u XIX veku. Od žena se tada očekivalo da budu ukras, a ne da pišu romane o opsesivnoj ljubavi i vresištima (Emilini Orkanski visovi), ili suprugama koje beže od pijanih i nasilnih muževa (Enina Stanarka napuštenog zamka) ili o tvrdoglavoj guvernanti koja objavljuje da se udala (Šarlotina Džejn Ejr). Ambicija i mašta Šarlot Bronte očaravaju nas već dva veka, pa su tako i neke od najboljih autorki današnjice u njenim legendarnim rečenicama pronašle inspiraciju da ispišu nove romanse i ljubavne priče. Tako će neobično venčanje doneti neočekivan obrt nevesti i njenoj kćerki, porodično putovanje podstaći će odluke koje menjaju život, a novopečena majka srešće staru ljubav u ovim pričama koje slave snagu romana Šarlot Bronte i njihovu važnost za sve žene ovog sveta.

Opis O autoru Dodatne informacije Motiv potrage, sadržan i u samom naslovu dela, glavna je okosnica fabule ovog klaustrofobičnog pikarskog romana, čiji je junak u svom neprekidnom putovanju sputan kako preuskim granicama sveta koji mu je dodeljen, tako i vlastitom svešću, koja u neprekidnom grozničavom kretanju očajnički pokušava da napipa put ka izlazu iz tamnice koju je sama stvorila. Vodič na tom putu, sluti protagonista romana, mogla bi, ili bi morala da bude – žena. Promiskuitetnost Tišminog junaka samo je manjim delom posledica potrebe za zadovoljavanjem fizičkih nagona; njen mnogo značajniji uzročnik ogleda se u junakovoj potrebi za pronalaženjem izgubljene druge polovine vlastitog raspolućenog bića. Povest o traganju za crnom devojkom sumorna je, zagušljiva i mračna ne samo iz subjektivnih razloga koji se tiču psihološke strukture lika pripovedača, već i zbog socioistorijskog konteksta u kome se odvija. Taj kontekst, kako je već rečeno, čini poratna, postrevolucionarna stvarnost. Njenim se odlikama pripovedač po pravilu bavi gotovo neutralno, bez emocija i vrednosnih sudova – osim u trenucima neposrednih susreta s njenim najružnijim svojstvima, najčešće otelovljenim u predstavnicima vlasti. Zoran Paunović Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,4 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2016 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 174 ISBN 978-86-6263-127-5 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Može se, u prvi mah, neobičnom učiniti tvrdnja kako su Široka vrata najautobiografskiji od svih romana Aleksandra Tišme s obzirom na to da se sa njegovim junakom rastajemo kao sa vrlo mladim čovekom koji će, odlukom vojnog suda, biti streljan za nedelju dana. A Tišmu je tek očekivao dug život i, što je valjda još važnije, pisanje. Pažljiv čitalac Tišmine memoarske proze te romana Široka vrata lako će, u Tišminim opisima ljudi i događaja koje i jedna i druga proza obuhvataju, pronaći brojne sličnosti između doživljaja pisca i doživljaja romanesknog junaka, kako u zbivanjima tako i u nekim likovima. On se na više mesta, posebno u svojoj putopisnoj prozi, poigrava sa pretpostavkom šta bi bilo da je bilo, tačnije da je u nekom životnom trenutku doneo nekakve druge i drukčije odluke. Roman Široka vrata krije još jedan paradoks: to je mladalački roman starog pisca. Tišma ga je započeo rano, ali nikada nije bivao zadovoljan onim što je napisao. Okončao ga je tek pri kraju života i stvaranja. Možda u času kada se o onome mogućem a neostvarenom, što je moglo biti a nije, sa razlogom više razmišlja. Ali i sa surovom neminovnošću: ranije smo uspešno izbegavali smrt ali nas ona ipak, na kraju, pouzdano sačeka. Radoslav Petković Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,4 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2017 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 192 ISBN 978-86-6263-171-8 Dimenzije 130x205

Za prave slike možete se javiti preko WhatsApp-a ili Vibera. C# je jednostavan, objektno i komponentno orijentisan programski jezik sa sigurnim tipovima, pogodan za pisanje aplikacija za Internet. Četvrto izdanje knjige Programiranje na jeziku C# iskusnim profesionalcima pruža informacije koje su im neophodne da bi postali produktivniji. Prvi deo knjige sadrži kratak vodič kroz osnove sintakse jezika C# – u njemu su predstavljene rezervisane reči i koncepti zbog kojih su C# i .NET efikasna okruženja za pravljenje Windowsovih i Web aplikacija. Između ostalog, u prvom delu su opisani: - Klase i objekti - Nasleđivanje i polimorfizam - Preklapanje operatora - Generički šabloni, kolekcije i iteratori - Strukture i interfejsi - Rad sa znakovnim nizovima i regularni izrazi - Obrada izuzetaka i grešaka - Delegati i događaji U drugom delu, čitaoci će naučiti da koriste C# u tri ključna razvojna okruženja - ASP.NET, .NET Windows Forms i ADO.NET - kako bi mogli da prave programe za Windows i Web,uključujući aplikacije koje koriste okruženje izabranog Web čitača i standardne Web servise. U trećem delu, čitaoci će naučiti da kombinuju raznovrsne mogućnosti .NET Frameworka kako bi upravljali programskim sklopovima, radili s metapodacima, prenosili objekte preko granica procesa i računara, koristili niti, upravljali tokovima podataka i integrisali postojeće Windows API i COM objekte u .NET okruženju. Sva objašnjenja i primeri odnose se na Visual Studio 2005, .NET Framewor

Opis O autoru Dodatne informacije Ne može se reći kako je Mandeljštam bio poeta „kulture”; on je pre bio pesnik civilizacije i za civilizaciju. Jednom, kad su ga zamolili da odredi akmeizam – književni pokret kom je pripadao – rekao je: „Čežnja za svetskom kulturom.” Ovakvo shvatanje svetske kulture potpuno je rusko. Zbog svog položaja (ni istok, ni zapad) i svoje okrnjene istorije, Rusija je uvek patila od kompleksa kulturne inferiornosti, bar u odnosu prema Zapadu. Iz te inferiornosti uvrežio se ideal izvesnog kulturnog jedinstva onog „tamo” i, shodno tome, – intelektualni apetit za sve što otud stiže. Josif Brodski Osip Mandeljštam je rođen 1891. godine u Varšavi. Otac mu je bio potomak španskih Jevreja. Bio je trgovac koji je sebe smatrao filozofom, a u stvari neuspešan na oba polja. Osip je bio najstariji od trojice sinova. Majka im je bila talentovana za muziku. Godinu dana posle Osipovog rođenja porodica se preselila u Pavlovsk, gradić blizu Peterburga. Nešto kasnije prešli su u sâm Peterburg. Tu se Osip upisao u prestižnu Teniševsku školu. Stekao je odlično obrazovanje, zavoleo muziku, poeziju i pozorište. Upravo u toj školi napisao je i prve pesme. Posle završene škole, 1907, otputovao je u Pariz i stupio na Sorbonu. Otkrio je da postoje pesnici kao što su Bodler, Verlen i Vijon. Bio je očaran njihovim delom. Upoznao je Gumiljova, ruskog pesnika koji će imati silan uticaj na njega. Brzo su postali bliski prijatelji. Atmosfera u Parizu bila je idealna za Mandeljštamovo stvaralaštvo. Napisao je mnoge pesme, oprobao se u prozi. Mnogo je putovao. Posetio je Italiju, Švajcarsku, Nemačku i druge evropske zemlje. Nastavio je obrazovanje na Hajdelberškom univerzitetu. Po dolasku u Peterburg odlučio je da ceo svoj život posveti književnosti. Iako su mu prve pesme objavljene još 1907. u časopisu Teniševske škole „Probuđena misao”, 1910. godina se smatra godinom njegovog stvarnog debija na književnoj sceni. Pet pesama te godine objavio je u književnom časopisu „Apolon” i bio lepo prihvaćen od kritike. Godine 1911. krstio se u crkvi po metodističkom obredu i upisao se na Filološki fakultet. Proučavao je kulturu Asirije, Egipta i drevnog Vavilona i strastveno se bavio književnim radom. Upoznao je Ahmatovu i Ivanova, s kojima je delio iste književne poglede i ukuse. Mnogo vremena provodio je s Gumiljovim, najboljim drugom još iz Pariza. Omiljeno mesto bio im je kafe „Pas lutalica”, gde su se često okupljali pesnici i slikari. Tu su čitane pesme, pokazivani koncepti i planovi. Bio je to nezvanični centar vaskolikog kulturnog života Peterburga u prve dve dekade 20. veka. Godine 1913. Osip je već bio veoma popularan. Pridružio se pesnicima koji su smatrali da su materijalnost, preciznost reči i slika najvažniji elementi poezije. Bio je jedan od onih koji su se svrstavali u akmeiste, školu suprotstavljenu simbolizmu. Sama reč akme shva tana je kao najviši stepen nečega, rascvetana snaga u zenitu. Bio je sledbenik Verlena i Sologuba. Veoma je po štovao Tjutčeva. U debitantskoj knjizi Кamen tvrdio je da u temeljima novog književnog pravca leži „ta janstveni kamen Tjutčeva”, čiju ulogu je preuzela reč. Neki kritičari smatraju da je upravo taj zbornik najveće dostignuće akmeista. Posle 1913. godine Mandeljštam opet mnogo putuje. Boravio je u Moskvi, Peterburgu, na Кrimu, u Tiflisu. Savremenici su ga nazvali Putnik. Nije imao svoj dom, već je živeo kod drugova, po jeftinim hotelima ili u iznajmljenim stanovima. Godine 1916. upo znao je Cvetajevu. Postali su veliki prijatelji, a to prija teljstvo odrazilo se u nekoliko pesama koje su jedno drugom po svetili. Posle Oktobarske revolucije 1917, Osip je neko vreme radio pri vojsci. Aktivno je pisao pesme, pa je 1922. godine objavio novi zbornik Tristia. Pokazao se i kao talentovan književni kritičar, napisao je članak O poeziji, u kom analizira rad pesnika prve dve dekade dvadesetog veka. Pisao je poeziju i priče za decu, a odlično poznavanje engleskog, francuskog i nemačkog jezika omogućilo mu je da aktivno čita i prevodi strane pesnike. U Кijevu, 1919. godine, Mandeljštam sreće Nadeždu Hazinu. Ona će postati njegova muza i životni saputnik. Leto i jesen 1921. godine provode u Gruziji. Tamo su čuli za smrt velikog pesnika A. Bloka i za pogubljenje N. Gumiljova. Užasni događaji uveli su Mandeljštama u duboku de presiju. To je prekretnica u njegovoj stvaralačkoj karijeri – počela je evolucija od racionalnog prema iracionalnom, prema tragičnoj poeziji i složenim, zaumnim asocijacijama. U tom periodu sve ređe piše poeziju. Potpun prekid i okretanje prevodima i prozi donele su godine 1926–1929. Po rečima N. Mandeljštam, tom prozom on „dopunjuje i osvetljava svoju poeziju”. U periodu 1930–1934. boravio je u Jermeniji. Postepeno se vraćao poeziji. Taj su period obeležile takozvane moskovske pesme. Godine 1933. Osip Mandeljštam je napisao pesmu u kojoj je izvrgao ruglu sovjetski režim i samog Staljina. Već sledeće godine je uhapšen i poslat u progonstvo. Već se bio pomirio sa smrtnom kaznom. Napisao je i nekoliko pesama u iščekivanju smrti. Кažu da je blaga kazna izazvala kod njega neku vrstu šoka i čak uticala na dalje stvaralaštvo. Oda posvećena Staljinu to potvrđuje. Bile su to poslednje godine u njegovom stvaralaštvu (1934– 1937), poznate kao voronješki period. U voronješkom progonstvu proveo je tri godine. Bile su to godine iz nenadnog i neobičnog stvaralačkog uzleta. Posle povratka iz progonstva, Mandeljštamu i njegovoj ženi bilo je zabranjeno da žive u Moskvi i Lenjingradu. Boravili su po predgrađima. Maja 1938. godine ponovo ga hapse zbog „kontrarevolucionarnog delovanja”. Deportovan je na Кolimu, u Sibir. Umro je u tranzitnom logoru pod Vladivostokom 27. decembra 1938. godine. Težina 0,5 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2016 Pismo ćirilica Povez mek Broj stranica 377 ISBN 978-86-6263-114-5 Dimenzije 130x205