Ograničena serija, svaki primerak numerisan, ovaj nosi broj 419 Autor: Solomon Prevod: Đura Jakšić Počasni urednik: Desanka Maksimović Ilustracije: Olja Ivanjicki 1. Solomonova pesma nad pesmama. 2. Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina. 3. Mirisom su tvoja ulja prekrasna; ime ti je ulje razlito; zato te ljube devojke. 4. Vuci me, za tobom ćemo trčati, uvede me car u ložnicu svoju; radovaćemo se i veselićemo se tobom, spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino; pravi ljube te....

Lepo očuvano Marko Ristić NOX MICROCOSMICA Marko Ristić, NOX MICROCOSMICA ( 1923 - 1953 ) Nolit, 1955. 291 strana Marko Ristić (Beograd, 20. jun 1902 — Beograd, 20. jul 1984) bio je srpski i jugoslovenski pesnik.[1] Ristić je bio vođa i glavni ideolog srpskog nadrealizma. Biografija[uredi | uredi izvor] On, kao i drugi nadrealisti, pisao je poeziju (Od sreće i od sna, 1925; Nox microcosmica, 1956), ali mu je pesnički rad ostao u senci obimne esejistike i književne kritike.[2] Zahvaljujući njima, a ne poeziji, on zauzima jedno od veoma istaknutih mesta u našoj književnosti 20. veka. Od njegovih mnogobrojnih knjiga iz tih oblasti izdvajaju se: Književna politika (1952) i Istorija i poezija (1962). U obema su najvećma sadržani radovi iz međuratnog perioda, u prvoj književne kritike, a u drugoj eseji o načelnim pitanjima. U čitavom svom radu, i onom iz doba nadrealizma i onom kasnijem, Ristić je ostao privržen osnovnim nadrealističkim stavovima o prirodi i funkciji književnosti i umetnosti. Njih je on zastupao s više strasti i istrajnosti nego ijedan drugi predstavnik ovog pokreta. Umetnost se stvara iz najdubljih potreba života i izraz je težnje ljudskog duha za samootkrivanjem. Zato umetničko stvaranje mora biti neposredno, ničim nekontrolisano, ni zahtevima zdravog razuma, ni konvencijama estetike, ni praktičnim potrebama društva, jer sve to ograničava slobodu stvaranja, bez koje nema prave umetnosti. Estetika se bavi samo onim što je spoljašnje, zanatsko, tehničko, a bit je umetnosti u unutrašnjem, spontanom, iracionalnom, biti umetnosti jeste poezija. Drugi bitan sastojak svake velike umetnosti jeste humor. Ristić je u njemu video podsmeh besmislu sveta i istovremeno naročit oblik otkrivanja dubljih aspekata stvarnosti. Kao najviši kvaliteti umetnosti, poezija i humor imanentni su stvarnosti, oni su deo života, a umetnost ih samo otkriva, ističe, pojačava, čini ih predmetom intenzivnog doživljaja. Polazeći od tog shvatanja, Ristić je došao do paradoksalnog razrešenja osnovne dileme 30-ih godina, dileme o angažovanoj literaturi. Poezija teži istom cilju kojem stremi svak moralna i socijalna akcija: potpunom oslobođenju čoveka, samo što ona tom cilju ide vlastitim putem. Otuda, ukoliko izražava unutrašnje biće čovekovo, poezija se „izjednačava sa moralom“, dok prestaje biti moralna ako se podredi društvenom moralu i utilitarnim ciljevima. Na isti način, pravi pesnik samom je suštinom svog dela revolucionaran, jer teži istom cilju kao i revolucija, totalnom oslobođenju čoveka, a prestaje to biti u trenutku kada svoje stvaranje podredi spoljašnjem diktatu, kad postane glasnogovornik određene ideologije, partije itd. Drugim rečima, poezija ima moralni i socijalni smisao samo kada ne služi ni moralnim ni socijalnim nego svojim vlastitim, pesničkim ciljevima (Moralni i socijalni smisao poezije, 1934; Predgovor za nekoliko nenapisanih romana, 1935; Istorija i poezija, 1935. i dr.). Tih stavova Ristić se držao i u svojim kritikama i polemikama. Uvek je isticao značaj poezije i poetskog, nezavisno od toga je li delo u stihu ili u prozi. U kritičkim ocenama pokazivao je izoštreno osećanje za vrednosti ali istovremeno, kada su bila u pitanju njegova teorijska opredeljenja ili čak njegov lični odnos prema piscima, znao je biti dogmatski isključiv, ličan, često nepravičan. U njegovom stilu spajaju se intelektualni s emocionalnim kvalitetima. Svoje stavove umeo je iskazati precizno ali i sugestivno, poetski nadahnuto. Kritički prikazi, naročito oni objavljeni u novinama, odlikuju se kratkoćom, sažetošću, britkošću i štedljivošću izraza, dok su ogledi o piscima, književnim pojavama i teorijskim pitanjima, obično veoma opširni, često pisani tehnikom montaže. Najbolji je u esejima, gde su teorijski stavovi i kritičke analize povezane s ličnim iskustvima i doživljajima autorovim. U tim sintezama esejističkog, kritičkog i autobiografskog Ristić je ostvario izuzetne domete modernog srpskog eseja. Grob Ristića i njegove supruge Ševe u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu Obavljao je funkciju ambasadora Jugoslavije u Francuskoj od 1945. do 1948. godine, a potom predsednik Komisije za kulturne veze sa inostranstvom.[1] Bio je dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti i Saveta federacije.[1] Bio je oženjen Jelicom Živadinović - Ševom Ristić.[1] Ristićev legat u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sadrži oko 10.000 knjiga, od čega je gotovo 4.000 primeraka nadrealističkih časopisa, kompletnih i sistematizovanih serija, koji su raritet u globalnim razmerama.[3] Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. nadrealizam andre breton avangarda srpska književna nadrealistička poezija prva izdanja nadrealizma srpskop 1. izdanje prvo izdanje dadaizam zenitizam bez mere

SV 8 60242) Amnestija : amnezija Antologija suvremene slovenske poezije ; Izdavač KUD Police Dubove & Literarno društvo IA 2010 U zbirci Zlatni čamac izlaze antologije slovenske poezije na dva jezika: u slovenskom i u prijevodu na strane jezike. U ovoj antologiji se na hrvatskom jeziku predstavlja pet suvremenih slovenskih pjesnikinja i pjesnika: Tatjana Jamnik (1976.), Barbara Korun (1960.), Jani Kovačič (1953.), Taja Kramberger (1970.) i Iztok Osojnik (1951.). mek povez, format 13 x 20 cm , dvojezično slovenačko - hrvatski , 95 strana, tiraž 100 primeraka

SV 8 60243) Mala planeta , Kazuko Širaiši , Zlatni ključ Smederevo 2010 ; Izabranae pesme Kazuko Širaiši ; Izbor , prevod s japanskog i pogovor Kajoko Jamasaki ; Širaišijeva je jedna od najpoznatijih i najuglednijih pesnika Japana, veoma poznata i van granica svoje zemlje. Objavila je veliki broj značajnih pesničkih knjiga, poezija joj je prevođena na više od 20 jezika, gostovala je na najprestižnijim svetskim pesničkim festivalima i dobitnica je niza najznačajnijih književnih nagrada. Širaišijeva je rođena je u Vankuveru, u Kanadi, gde je provela najranije detinjstvo. Uoči rata 1938. godine, porodica se preselila u Japan. Njen performans poezije prvi put je izveden u Roterdamu, na Međunarodnom festivalu poezije sedamdesetih godina prošlog veka. Pesnikinja često gostuje na svetskim festivalima poezije, posebno u evropskim gradovima. Objavila je zbirke „Na grad padaju jaja” (1951), „Tigrova igra” (1960), „Peščani narod” (1983), „Onima koji se pojavljuju” (1996), „Majka lebdi” (2003) i niz drugih. Veoma je cenjena u Sjedinjenim Američkim Državama, Engleskoj i Nemačkoj, a u poslednje vreme, njeno gostovanje u Kini ostavilo je snažan utisak u pesničkom krugu te zemlje. Kazuko Širaiši je 25. dobitnik nagrade „Zlatni ključ Smedereva”. mek povez, format 16 x 21 cm , dvojezično japansko srpski, 106 strana

Opis Box Kinder Surprise – poklonite svojoj dragoj osobi ovaj prelepi box. Box Kinder Surprise napravljen od Kinder Surprise jaja, dehirirane ruže i plišanog medvedića.

Opis Box Ferrero i meda – poklonite svojoj dragoj osobi ovaj prelepi box. Box Ferrero i meda napravljen od Ferrero Rocher kuglica i plišanog medvedića.

Opis Box Ferrero i Bajadera – poklonite svojoj dragoj osobi ovaj prelepi box. Box Ferrero i Bajadera napravljen od Ferrero Rocher kuglica i Bajadera čokoladica.

STEVAN RAIČKOVIĆ PESME - ima POSVETU autora Izdavač - Srpska književna zadruga, Beograd Godina - 1978 312 strana 20 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, IMA POSVETU AUTORA, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: PESMA TIŠINE Crni sluga ptica Crni sluga ptica Livada Posle kiše Tako je dobro biti sam Stvari i mesečina Stvari i mesečina Život Pesma o odlasku Nebo Tišina Slučajno pitanje Zapis o pesnicima Najtiša Pohvala Nije svršeno Ptica Saznanje u jesen Spavači Molitva ili epitaf Tihi sat Daleko Daleko osamljeno drvo Daleko osamljeno drvo Slušam svoj tamni glas izgovoren pod lišćem Budan san Posle ljubavi BEZ NASLOVA Mir Krug nežnosti Nemir Zlatiborska pesma Pismo Drugo pismo Kiša Vraćam se do svojih vrata Rasturanje ili lepa smrt Nas nekoliko na broju U srcu noći cveta nepoznato Slučaj u oktobru Kao nikada više BALADA O PREDVEČERJU Balada o predvečerju Balada o predvečerju Pesma trave Balada o ucvetalom bademu Lirika o vodi Uspavanka za jedan zaboravljeni pejzaž Novembar Ljudi se bude bez oružja Trenutak Uspavanka za školjku U jednoj ulici U jednoj ulici Balkon Zakasneli čun Čovek s kišobranom U onim danima Podne U sasvim utišaloj Panonske ptice Panonske ptice Jedne nedelje u podne Grad ili ponoć Barka Događaj na stanici KAMENA USPAVANKA Samo je budila mir Ruke bola Otvori svu tišinu Oprosti kamenu što ćuti O vrati se Buket O daj mi Pesma i smrt Jedno sigurno veče Tugovanka nad velikim sivim predelom Usnuli kavez Niti Kamena uspavanka Put u ravnicu Suncu kraj je Kuda potonu Pek Varka od leta Na malom trgu Vidik Ni predeo maglen U zimski sumrak Tvrđava Eto šta učini sjaj Nailazi hladno doba godine Java Slika u roditeljskom domu U dozivima Skrovito mesto Mi stižemo padom Na nekoj padini Raskršće Opet pod nebom Pod noćnom zvezdom Na rastanku Noć je duga Sloboda je usamljenost Bez ljubavi U magli Kalemegdan Siena Na Nevskom prospektu Knjige Kyha Dvojnik Urlik Bolest Stablo O sjaj su samo vrata kraja Kraj jesenskog mora Umorna pesma KASNO LETO Kasno leto Senke na bilju Kasno more Ostani u tom letu Kasno jezero Povratak Močvara Reka Čamac u ritu U ponoć na klupi Šta nas sve čeka u magli Nepoznata u davnini STIHOVI (Budimo sami, pesmo) (Gledaj pesmo) (Šta smo ono tako) (Nedeljno popodne) (Iz mraka te, pesmo) (Zalazi sunce) (U prozorskom staklu) (Gle: svanjiva jutro) (Izvadiše iz mora) (Na šta nam to, pesmo) (Stojimo pod nebom) nebom) (Gledam senku grane) (DUGO spavaš, pesmo) (Skrivena u meni, pesmo) (Celu noć smo, pesmo) (Jutarnja nas svetlost) (Čujem škripu daske) (Kao i ptica nebesna) (Budim se, nevoljan) (Gledam: dan se razbi) (Vetar nam o kuću lupa) TISA (Zađosmo u bivše pesme) (Pevajmo, pesmo) (Pesmo, sluh napregni) (Nudim ti ukras od bilja) (Na jugu smo, u brdu) (Mog života evo ponavlja se priča) (Dve ptice nada mnom kruže) (Ja ne pišem ovo) Tisa Tisa ІІ Tisa ІІІ ZAPISI O CRNOM VLADIMIRU (Umesto fusnote) 1 (Moja je bolest) 2 (Fragmenti) 3 (Šta to on sakriva) 4 (Zar će sve to) 5 (Ima lekovitih trava) 6 (Pesma o bolovanju Vladimira Purića) 7 (Već kao da čujem) 8 (Varijacije) 9 (Danima se tako) 10 (On ipak nestaje) (Bez epiloga) ZAPISI Zapis o pesmi Leto na visoravni Balada o gradu i gušteru Kap leta Zapis iz parka Septembar Starci na suncu Zapis sa mora Balada o javnom kupatilu Polivači U ritu Ako padne kiša Dve strofe Deblo Slučajni zapis Jutro u staroj kući Zapis o krivom drvetu Letinu voze Zapis u sumraku Odškrinuta vrata Beleška o Pasternaku i zimi Tišina na putu Za spomenik u Prkosu Zapis Rub PROLAZI REKOM LAĐA Zimske strofe Plavet Prolazi rekom lađa Metamorfoze Ponornica Izba Monolog Post scriptum Beleška o pesniku Napomena o ovoj knjizi `Stevan Raičković (5. jul 1928. godine Neresnica kod Kučeva - 6. maj 2007. Beograd) je bio srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda. Do 1980. godine Raičković je bio urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog devet godina kasnije. Objavio više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i `Deset ljubavnih soneta` Frančeska Petrarke. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

MIODRAG PAVLOVIĆ 87 PESAMA - I IZDANJE Izdavač - Novo pokolenje, Beograd Godina - 1952 224 strana 18 cm Edicija - Savremena poezija Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: І SLOBODNI STIHOVI Šuma prokletstva (Probudim se) (Ovoga puta) (Da se bude stranac) (Naivnost) (Budite zadovoljni svojim licem) Budimo jednostavni (Neskromne su) (Zalazak sunca) Rekvijem (U noći) (Na daščanom zidu) Strah Šostakoviću Hoć (Livada krvi) (Šuma prokletstva) Ljubavi Mariji (Iz ove sobe) (Prolaze tvoje stope) (Pogled) Rastanak (Šta si izgubio) (Šta će se desiti) (Nepoznata žena) Pomozimo im (Dva mača su udarila) (Ako zaželiš) (Nas dvoje mladih) Prizori Svitanje Kpyr (Neka mi ruke) (Srećna i tiha deca) Za Lj. R. (Dolaze) (Nerad) Preludijum (Na prozoru stoje komadi mesa) (Posle kiše) (Poslednja noć) Novo naselje (Prašina pada na obrve) Na smrt jedne koke Kost Mansarda (U mraku) II U PROZI Noć Karijatid Iz šume (Gledam) (Bosa devojčica) (Ko je zapravo) (Ja je zovem) Psalm I Psalm II (Toliko je njih svuda stiglo) Podratak I, II, III III RIME Pozdrav Komuni (Bolje grob) Majski madrigal Zimski madrigal Ribarski madrigal Madrigali za nju (I, II, IV, V, VI, VII) Ljubav Ruka Nokturno (Opet je mirno sve) Ona mi daje narcise Sonet Smrt ljubavnika (Široko sada) (U ovo jutro) In Memoriam Zapamti! O rukama (Svoje ime) (Istine mlaz) Moj Epitaf (Dosta je tramvaja) Dockan je (Treba ponovo) `87 pesama – prva je pesnička knjiga Miodraga Pavlovića koja je postala manifest moderne poezije na početku šeste decenije 20. veka. Donela je promene u sadržini, formi, stilu i mišljenju lirskog pevanja. Kompozicija knjige izražava trenutak u kome se pojavila, piščevu poetičku situaciju, dominante sadržine i misaoni akcenat… Miodrag Pavlović (1928-2014) je pesnik, pripovedač, esejista, dramski pisac, prevodilac i antologičar. Osnovnu i srednju školu, kao i Medicinski fakultet pohađao je u Beogradu do 1954. godine. Kratko je radio kao lekar jer se odlučio do kraja života posvetiti pisanju i književnom radu. Pesme: 87 pesama (1952), Stub sećanja (1953), Oktave (1957), Mleko iskoni (1963), Velika skitija (1970), Hododarje (1971), Svetli i tamni praznici (1971) Zavetine (1976), Karike (1977), Pevanje na viru (1977), Bekstva po Srbiji (1979), Vidovnica (1979), Zlatna zavada (1982), Divno čudo (1982), Sledstvo (1985), Svetogorski dani i noći (1987); proza: Most bez obala (1956); drame: Put u izvesnost (1963), Koraci u drugoj sobi (1963), Igre bezimenih (1963); eseji: Rokovi poezije (1959), Osam pesnika (1964), Dnevnik pene (1972), Poezija i kultura (1974), Poetika modernog (1978), Ništiteljii svadbari (1979), Eseji o srpskim pesnicima (1981), Prirodni oblik i lik (1984), Obredno i govorno delo (1986), Poetika žrtvenog obreda (1987), Govor o ničemu (1987); antologije: Antologija srpskog pesništva (XIII — XX vek) (1964), Antologija savremene engleske poezije — sa S. Brkićem (1957), Pesništvo evropskog romantizma (1969), Antologija lirske narodne poezije (1982).` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

STEVAN RAIČKOVIĆ TOČAK ZA MUČENJE - sa POSVETOM autora Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1981 76 strana 20 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, IMA POSVETU AUTORA, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: SONETI Vrata Kula na pesku Praznina Na drumu Čas U čaroliji Na tle sad jabuka pade Sa uspomenom na jednu panonsku sobu Krletka Novi povratak TOČAK ZA MUČENJE OPSESIJE 1. A kakav juče beše dan 2. Na dva smo gluva mesta 3. Koračam dugom ulicom 4. Crtam po pesku krugove 5. U mojoj glavi stanuješ 6. Kiša je tako blaga STIHOVI (Iz grada smo, pesmo, pošli...) (Učinilo se...) (Dva nepomična avionska krila...) (Čekamo glas jedan...) (Već su crvenkasti listovi...) (Ovde nema ničeg...) (Kao da se budiš...) (Stali smo zbog kiše...) (Gledamo sa vrha u more...) (Taman se činilo) RAZGOVOR S ILOVAČOM `Stevan Raičković (5. jul 1928. godine Neresnica kod Kučeva - 6. maj 2007. Beograd) je bio srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda. Do 1980. godine Raičković je bio urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog devet godina kasnije. Objavio više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i `Deset ljubavnih soneta` Frančeska Petrarke. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

STEVAN RAIČKOVIĆ TISA - sa POSVETOM autora - I izdanje Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1961 82 strana 20 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, IMA POSVETU AUTORA, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: I Povratak Močvara Reka Čamac u ritu Šta nas sve čeka u magli U ponoć na klupi Nepoznata u davnini Put u ravnicu Suncu kraj je Kuda potonu Pek Varka od leta Na malom trgu II Umire lišće da cvetaju soneti Ni predeo maglen U zimski sumrak III Slučaj u oktobru U srcu noći cveta nepoznato Nas nekoliko na broju Kao nikada više IV Vreme u lozi Koliba Zatočeništvo Zmija Prolazeći nepoznatim predelima V Jedne nedelje u podne Grad ili ponoć Barka Tisa (ІІ) `Stevan Raičković (5. jul 1928. godine Neresnica kod Kučeva - 6. maj 2007. Beograd) je bio srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda. Do 1980. godine Raičković je bio urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog devet godina kasnije. Objavio više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i `Deset ljubavnih soneta` Frančeska Petrarke. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

STEVAN RAIČKOVIĆ DRUŽINA POD SUNCEM - sa POSVETOM autora - I izdanje Ilustrovao - Boško Risimović Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1960 54 strana 20 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, IMA POSVETU AUTORA, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Šaren laž Trka Kad počne kiša da pada Prozor Ko da to bude? Sto i stolice Nov šešir Slika Pevaju čistači cipela Na kraju grada U parku Nedelja u školi Pesma jednog trgovca Družina pod suncem Klis i lopta Sa pijace Leto Susret na moru Rumeni mak Most Crtanka `Stevan Raičković (5. jul 1928. godine Neresnica kod Kučeva - 6. maj 2007. Beograd) je bio srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda. Do 1980. godine Raičković je bio urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog devet godina kasnije. Objavio više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i `Deset ljubavnih soneta` Frančeska Petrarke. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Vladimir Majakovski, izabrana djela 1-5 , izdanje Veselin Masleša . Odlično očuvan komplet !!

STEVAN RAIČKOVIĆ PESMA TIŠINE - ima POSVETU autora Izdavač - Srpska književna zadruga, Beograd Godina - 1981 208 strana 21 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Prolog DETINJSTVA Na marginama detinjstva І (ARIJE) Put Arije Blizine Ratni septembar Jutro Poslednji pogled sa padina II (HRONIKA O BOLNICI) Hronika o bolnici Jabuka III (DAVNA ULICA) Gazimo po lišću Leta na Tisi Davna ulica Beskraj PESMA TIŠINE Zapisi uz zbirku Pesma tišine І (ISPOVEST NA POVRATKU) Mir Ispovest na povratku Na davnim vodama Daleki sluh Kiše Bliski život Na kraju krajeva Gledam u breg Septembar II (CRNI SLUGA PTICA) Crni sluga ptica Livada Posle kiše Tako je dobro biti sam Život III (STVARI I MESEČINA) Stvari i mesečina Pesnici Pesma o odlasku Nebo Tišina Slučajno pitanje Najtiša Nije svršeno Camoha Ptica Saznanje u jesen Molitva ili epitaf Spavači Tihi sat Daleko IV (DALEKO OSAMLJENO DRVO) Daleko osamljeno drvo Uteha lišća Slušam svoj tamni glas izgovoren pod lišćem Budan san Dok čekaš moj povratak Posle ljubavi V (NEŠTO KAO VODE) Devojka Odlazak Vojnikova reminiscencija Povratak Nešto kao vode VI (OTVORI U NOĆ VRATA) Vreme je stati Ni prekasno ti ne rekoh Otvori u noć vrata VII (HVALA SUNCU, ZEMLJI, TRAVI) Neću više da te rastužujem Bez naslova Umesto pisma Pismo Drugo pismo Hvala suncu, zemlji, travi Dve strofe TRINAEST RAZNIH PESAMA Tek nekoliko reči uz Trinaest raznih pesama Krug nežnosti Nemir Zlatiborska pesma Kiša Vraćam se do svojih vrata Rasturanje ili lepa smrt Iz velikog hladnog doma Čuvari Nejasna priča posle dvadeset godina Nas nekoliko na broju U srcu noći cveta nepoznato Slučaj u oktobru Kao nikada više BAPKE Pesnikove napomene uz Varke U parku kraj železničke stanice (Evo glava ko pećina ječi) Noć je naša (Neće mi se ništa od onoga desiti) (O noć je bila tako pusta) (Izvaljenog: neka me puste niz reku) (Kraj spuštene žaluzine) (Ono što smo voleli mi) (Ko manastir, srušen, s nebom mesto freske) (Toplo je sad u Nici) (Taj što kraj mene mirno sedi (Od zvezdane prašine prašan) (Zgađen na hladno vreme) Proleće (Kad dođem reci: reka stane) (Pod svakom granom visokom) (Svuda je celac: gde su puti) (U ovoj noći po tvrdom tlu) (Sa planine iz daleka) (Kao kad počinje proleće) (Ja bacam reč, ko kamen, u moj mrak) Rub NEZAVRŠENI CIKLUS Beleška uz Nezavršeni ciklus (Onaj bled tvoj dečak, majko, koji krete) (Žeže me u grlu strašna reč: još živim) (Školjku zaborava otvaram ko špilju) (Zeleni svete, postrojene vlati) Umesto epiloga `Stevan Raičković (5. jul 1928. godine Neresnica kod Kučeva - 6. maj 2007. Beograd) je bio srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda. Do 1980. godine Raičković je bio urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog devet godina kasnije. Objavio više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i `Deset ljubavnih soneta` Frančeska Petrarke. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Retko u ponudi Ilustrovao Mića Mihajlović Kao na slikama 1961. Dvojezicno izdanje: Madjarski - Srpski Naslovna strana: Misa Nedeljkovic Umetnicki prilozi: Mica Popovic Miklós Radnóti (rođen kao Miklós Glatter; 5. svibnja 1909. - studeni 1944.) bio je mađarski pjesnik i učitelj. Ubijen je u Holokaustu. Miklós Glatter bio je sin trgovca tekstilne tvrtke Brück & Grosz iz Budimpešte. Rođen je u 13. četvrti Újlipótváros kraljevske ugarske prijestolnice Austro-Ugarske. Pri rođenju, njegov brat blizanac rođen je mrtav, a majka mu je umrla ubrzo nakon poroda. Većinu djetinjstva proveo je s obitelji svoje tete čiji je suprug Dezső Grosz bio jedan od vlasnika tekstilne tvrtke u kojoj je njegov otac radio do svoje smrti 1921. godine. Osnovnu i srednju školu Radnóti je pohađao u rodnom mjestu, a školovanje je nastavio na srednjoj tekstilnoj školi u Liberecu od 1927. do 1928. po ujakovu savjetu. Zatim je radio kao trgovački dopisnik u poznatom tekstilnom poduzeću do 1930. Naposljetku, Radnóti je uspio nadvladati želju za još jednim obrazovanjem i počeo je studirati filozofiju, mađarski i francuski jezik na Sveučilištu u Szegedu. Godine 1934. završio je studij filozofskom doktorskom disertacijom Umjetnički razvoj Margit Kaffke. Nakon mature promijenio je ime u Radnóti, prema rodnom mjestu Radnovce (mađ. Radnót) svog djeda po ocu. U kolovozu 1935. oženio se svojom dugogodišnjom ljubavi Fanny (1912.-2014.), kćeri vlasnika ugledne tiskare Gyarmati. Vrlo sretan brak je nažalost bio bez djece sve do njegove deportacije. U školskoj godini 1935/36. stekao je prva profesionalna iskustva kao srednjoškolski profesor u Gimnaziji Zsigmond Kemény u Budimpešti. U rujnu 1940. regrutiran je u židovski radni bataljun mađarske vojske do prosinca te godine, zatim od srpnja 1942. do travnja 1943. po drugi put. Dana 2. svibnja 1943. zajedno sa suprugom prešao je sa judaizma na rimokatoličku vjeru. U svibnju 1944. Radnótijev treći vojni rok je započeo i njegov je bataljun deportiran u Bor u Srbiji. Nakon 1943. mađarsko-židovski prisilni radnici bili su zatvarani u blizini borskih rudnika bakra koji su pokrivali 50 posto potreba njemačke ratne industrije za bakrom. Dana 17. rujna 1944. Radnóti je bio prisiljen napustiti logor u koloni od oko 3600 zarobljenika zbog vojne ofenzive savezničkih vojski. Izdržao je neljudski prisilni marš od Bora do Szentkirályszabadja, gdje je 31. listopada napisao svoju posljednju pjesmu. U studenom 1944. njega i još dvadesetak zarobljenika strijeljali su pripadnici Mađarske garde zbog njihove potpune fizičke i psihičke iscrpljenosti. Navedeni su različiti datumi njegova ubojstva. Neke publikacije navode dan u razdoblju od 6. do 10. studenog. U detaljnoj i znanstvenoj izložbi Mađarske akademije znanosti iz 2009. godine, 4. studenog je naveden kao datum smrti. Danas je potrebno oko 1 sat i 30 minuta vožnje od 110 kilometara automobilom od Szentkirályszabadja do Abde. Radnóti je sa suprugom pokopan na groblju Kerepesi. Godine 2013. njegov kip u Abdi je oštećen, ali razlog oštećenja još uvijek nije razjašnjen... Vizuelna poezija apoliner danilo kis modernizam simbolizam ekspresionizam

Izdavac:Veselin Maslesa.Odlicno ocuvane,17 knjiga. K24

Dobro očuvane. Zp

Лирске миниатуре, Раде Драинац. Отиснуто за 5. издање ревије Хипнос, 1926. Одштампано у 150 примерака, од којих 100 за продају а 50 за пријатеље. Одлично очувана осим предзадње стране где је један ћошак одцепљен. Може лако да се среди. Види се на слици. Лично преузимање или слање поштом.

Смрт ће доћи и имати твоје очи Цесаре Павезе Доћи ће смрт и имаће твоје очи је збирка песама Чезара Павезеа. Збирка, објављена постхумно, обухвата десет песама (осам на италијанском и две на енглеском), које су све написане између 11. марта и 10. априла 1950. у Торину и све необјављене, пронађене случајно међу његовим радовима после његове смрти, у дупликату, у редоследом којим су објављени. Ово су љубавне лирике прожете дирљивом носталгијом, писане неуобичајеним стилом за Павесеа и посвећене америчкој глумици Констанс Даулинг, његовој последњој неузвраћеној љубави, познатој крајем 1949. од које га је површно посматрала и која му је оставила. у потпуном очају „Мрачно је јутро које пролази без светлости очију твојих“. Чезаре Павезе (Санто Стефано Белбо, 9. септембар 1908 — Торино, 27. август 1950) је био италијански писац, песник, преводилац и књижевни критичар. Сматра се једним од највећих италијанских интелектуалаца двадесетог века. odlično očuvana SANU.6

Retko Novica Tadić (Smriječno kod Plužina, 17. jul 1949 — Beograd, 23. januar 2011) bio je srpski pesnik. Dobitnik je značajnih književnik nagrada, zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poezije. Novica Tadić Novica Tadić Datum rođenja 17. jul 1949. Mesto rođenja Smriječno kod Plužina FNR Jugoslavija Datum smrti 23. januar 2011. (61 god.) Mesto smrti Beograd Srbija Biografija Uredi Rođen je kod Plužina u Staroj Hercegovini. Gimnaziju je završio u Nikšiću, a na Filozofskom fakultetu u Beogradu studirao je filozofiju.[1] Bio je urednik časopisa Književna reč, Vidici i Književna kritika i glavni i odgovorni urednik u izdavačkom preduzeću Rad.[2] Od 2007. godine do smrti živeo je u statusu slobodnog umetnika. Njegov dar za jezik prate (uglavnom) mračne slike, mizantropija, ironija, preispitivanje sebe (pred kraj života i sebe u Bogu), anksioznost, podsmeh, smrt u stolici, crnilo, tamne stvari i strah. Njemu u čast je ustanovljena književna nagrada „Novica Tadić” koja se dodeljuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.[3][4] Nagrade Dela Uredi Prisustva (1974) Smrt u stolici (1975) Ždrelo (1981) Ognjena kokoš (1982) Pogani jezik (1984) Ruglo (1987) O bratu, sestri i oblaku (1989) Kobac (1990) Ulica (1990) Napast (1994) Potukač (1994) Nepotrebni saputnici (1999) Okrilje (2001) Tamne stvari (2003) Neznan (2006) Đavolov drug (2006) Lutajući oganj (2007) komplet sabrana dela

PESME EMILIJADE - Momčilo R. Đujić drugo izdanje ( prvo je bilo 1931.) pesme posvećene devojci Emiliji, u koju je bio zaljbljen SKD ZORA Knin 1999. mekpovez, 83 strane knjiga je vrlo dobro očuvana

Sergej Jesenjin Celokupna dela 1-6 komplet Sergej Jesenjin Izdavač: Rad, Beograd 1977 1. Lirika I 2. Lirika II 3. Lirika III 4. Poeme 5. Proza 6. Pisma/Studija o Jesenjinu/Bibliografija tvrd povez sa omotom, ilustracije, 20cm, stanje: vrlo dobro,

Žak Prever 1-3 Komplet Rad Beograd 1982 Tvrd povez sa omotom, -Reči -Sena je srela Pariz -Veliki Prolećni Bal tvrd povez,zaštitni omot, ilustrovano. Stanje vrlo dobro.