Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
51-75 od 4484 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Slobodan Prodic, Slobodan Cvetkovic Fragmenti iz istorije lova u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni Човек чији је живот представљен на цртежима стећака неретко је и ловац. За њега, лов је свакодневница и, а то је нарочито потребно нагласити, за њега је лов један од елемената живота који га радује. Ловац са босанских стећака далеко је од `спавача`, како га препознаје Мак Диздар. Ловац са босанских стећака је жив, будан и срећан човек. Он нас својом снажном десницом поздравља, а кроз сцене лова као да се хвали и као да поручује да је имао среће што је живео у простору у коме је лов имао и има свој свецели смисао. Слично можемо рећи и за минијатуре које су сачуване у средњовековним рукописима. Једна од прилика да средњовековни ловци размене своја искуства у вези са ловом био је и вишенедељни сусрет деспота Стефана Лазаревића и властеле са простора Балканског полуострва са краљем Жигмундом у Тати, током пролећа 1426. године. 130 стр, илустровано
Kонстантин Михаиловић рођен је 1435. у Островици код Новог Брда у Србији (Деспотовина). Kао војник у српским вазалним трупама деспота Ђурђа Бранковића (са 1500 војника) учествовао је у османском освајању Цариграда 1453. У Новом Брду је заробљен са братом 1455. од стране Османлија. У Анaдолији је обучен за јаничара и у том својству учествује у свим биткама Османлија (опсада Београда, Пелопонез, Трапезунт, Влашка и на крају Босна 1463.). Након освајања Босне Kонстантин Михаиловић је постао заповедник тврђаве Звечај на Врбасу. Мађари су га заробили приликом продора Матијаша Kорвина у Јајце и предаје Звечаја и одвели у Угарску. Из Угарске Kонстантин је прешао у Пољску. Између 1497-1501. Kонстантин је написао једино своје дело чији први наслов није сачуван, а посветио га је пољском краљу Јану Олбрахту (1492-1501). У пољској науци се уобичајио назив Јаничарове успомене или Јаничарови мемоари. Други познати наслов је Турска хроника. Kонстантинов циљ је био да прикаже европским дворовима како је изгледала и како изгледа османска војна сила. На крају се даје порука да се сви европски владари требају ујединити да би се супротставили Османлијама.
Војвода Вук, болно ожалошћен ранијим губитцима на Кајмакчалану и Сивој Стени, . . мора поново да гледа смрт СВОЈИХ људи, КОЈИ су га годинама свесрдно помагали у тешкој МИСИЈИ. То је и за њега већ много. Он не жели . . да надживи СВОЈУ команду која се сваким даном све више смањује. Са презривим осмехом на, леденом лицу, он посматра напад Бугара на његов први батаљон. Повијају се танки редови четника, који се с муком одржавају против бројно јачег непријатеља. Око два часа по подне, једна Вукова чета попушта. Вук, праћен остатком најбољих јунака из одреда, напушта своје дотадашње место и кроз кишу врелог челика одлази тој чети, ставља јој се на чело и води је на јуриш. Подилазећи под саме стене на којима су начичкани Бугари, бива рањен парчетом бомбе у десну руку. Муњевитом брзином он пребацује пушку из десне у леву руку и креће даље ... Ово су речи Илије Бирчанина о саборцу и ЛЕГЕНДАРНОМ ЧЕТНИЧКОМ ВОЈВОДИ, ВОЈВОДИ ВУКУ, НАЈИЗАБРАНИЈЕМ ОД ИЗАБРАНИХ! Како је бити под командом Војводе Вука видимо на примеру Станислава Кракова, који је као седамнаестогодишњак искалио свој челични патриотизам управо код њега (види слику бр 2). Што би Сима Лукин Лазић рекао: `Јер народи бивају велики само по великим људима својим. А не умијемо ли ми цијенити заслуге заслужних људи својих, на истину, онда И НЕ ЗАСЛУЖУЈЕМО ДА ИХ ИМАМО!` А ВОЈИН ПОПОВИЋ, ВОЈВОДА ВУК, БИО ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈИЗАБРАНИЈИХ МЕЂУ ИЗАБРАНИМА!
FOTOTIPSKO IZDANJE KNJIGE IZ 1867. GOD, A5 FORMAT, ВИДИ СТРАНУ ЗБОГ ЈЕЗИКА! “Много столећа пре до- ласка Хрвата и Срба у Или- рију, још за време римске републике и потоњих царева, живела су словенска племена с ове стране Дунава. У петом веку део данашње Бугарске, нарочито западна јој страна - древна Дарданија - бејаше стално насељена Словенима. Цар Јустинијан (раније Управда), родом из Ведрене, седео је на царском престолу у Византији” овако почиње ова интересантна књига др Петрановића која описује једну од верских секти, данас мало познату, која је била ухватила најдубље корене на територији данашње Босне и Херцеговине.
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1696 ГОДИНЕ НА ХРВАТСКОМ ЈЕЗИКУ; А5 ФОРМАТ, 234 СТРАНЕ. Витезовић, први хрватски књижевник и значајан историчар и штампар даје нам у овом делу хронолошки развој комплетне историје света њему познате. Први део обухвата стварање света и најзначајније догађаје и личности, а други део говори о догађајима и личностима после Христовог рођења до најновијих његових дана... Има много интересантних ствари нпр: 1331 (година) Уроша Великога Краља Хрватскога Рашкога по наговору неверних својих великаша Стефан Душан најдражи син његов улови, и у тамници уморити учини и краљевство очин(ск)о заузе (слика 2), као и опис Косовске битке (слика3) и тако даље
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1741 ГОДИНЕ; А5 - ФОРМАТ; 112 СТРАНА, У БОЈИ СЕПИЈЕ - ЦРВЕНА И ЖУТА БОЈА. Године 1741. Христифор Жефаровић превео је дело Хрвата, Павла Ритера Витезовића „Stemmatographia“, која садржи хрестоматију (измишљену и стварну) свих српских краљева, царева, и владара од римског доба до турске окупације. Жефаровић је додадао ту галерију од 29 ликова, заједно са сликом Стефана Немањића, и самог српског патријарха Арсенија IV Чарнојевића Шакабенте, којем је то дело и било посвећено. Међу светитељима међутим нашли су се Св. Давид цар бугарски, Св. Теофилакт архијереј бугарски, а за српског краља Милутина, који се посветио, наводи само да је `мироточец који је у Софији`. Његов избор `наших` светитеља је збуњујући и тешко објашњив, јер се по Руварцу руководио чудном логиком, АЛИ, И ПОРЕД ТОГА, ДЕЛО ЈЕЊ ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА И ИМА ВИСОКУ УМЕТНИЧКУ И ИСТОРИОГРАФСКУ ВРЕДНОСТ!
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1702, ЈЕЗИК ХРВАТСКИ, А5 ФОРМАТ, 80 СТРАНА (ОД ТОГА 56 СТРАНА У КОЛОРУ). Овао дело је величанствена химна о империји Немањића и Српству, те користим прилику да захвалим првом хрватском књижевнику Витезовићу на труду и дометима ове књиге. Књига садржи сем илирских одн српских земаља и грбове неких необичних земаља као што су Борусија, Русија Црна, Карниолиа, Каринтиа (види слике 2 и 3)...
СЛИКЕ ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ од аутора Станоја Бошковића представљале су током деветнаестог века један снажан подстицај буђењу и одржавању националне свести, што тачно и мудро закључује Стојан Новаковић говорећи о Бошковићевом делу, а тим пре, могу читаоцима у двадесет првом веку да помогну да ревидирају списак својих животних и, пре свега, људских проиритета. Наговештаван као век духовности двадесет и први век почео је ужасним нечовештвима, страшним лажима и обманама. Технократске структуре сада су спремне да изврше сваку наредбу и замисао моћне банде лупежа који господаре светским богатсвом беспризорно су кренуле на све што је нормално и људско правећи разне вирусе, гласноговорнички ширећи терор у жељи да обичног човека претворе у роба и средство... У таквој, погубној, клими нужан је и обавезан отпор да би човек сачувао оно због чега једино и вреди његово постојање, а то су следеће вредности: - јунаштво да се одупре свему што му се намеће као јарам и оков, - чојство да схвати да постоје врлине у њему самом непробуђене до оног момента док не схвати да мора друге да штити од себе, као и себе од других, - слобода - тај узвишени и, испоставља се, недостижни идеал у доба какофонијеске загађености простора буком, смрадом и кичом... Зато Бошковићеве приче можете привити као лек на живе ране које нам отвара ова и оваква Антицивилизација! `Југ и Југовићи`, `Кнежева вечера`, `Бој на Косову` неке су од прича или слика сврстаних овде... ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1882 ГОДИНЕ, ФОРМАТ А5, 222 СТРАНЕ.
За живота Јован Рајић био је врло угледан и слављен због своје учености, о чему постоји много података. Хоповски игуман Теодор Милутиновић говорио је: `Kолико сам ја прост и неучен, мени је милије видети ученог младог Рајића, него четири васељенска патријарха, који би били без науке као ја. Видио си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви са великим брадама гледамо га, као да смо из дивљег вилајета дошли.` Јован Рајић је 1774. године успео да увери српски Синод да катихизис за веронауку који им је био послан из Беча није добар, него је унијатска подвала за Православну цркву. Царски комесар из Беча прихватио је критику и рекао да ће повући катихизис ако му неко од Срба у року од двадесет два дана напише нови, уверен да нико то неће моћи. Рајић је саставио нови катихизис за свега седамнаест дана... По налогу митрополита Стратимировића превео је са немачког Кратку историју Србије, Рашке, Босне и Раме која је била уклопљена у кратку историју Лудвига Албрехта Гебхардија и у њој се говори о древним житељима како он каже `простора српских` који су раније били насељени древним народима и набраја их: Дардани, Јарди, Скордици, Трибали... Онда наводи начело српскога рода и стварање Илирско-Српског царства... ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ, А5 ФОРМАТ, 230 СТРАНА
Dušan M. Berić `SLAVONSKA VOJNA GRANICA U REVOLUCIJI 1848-1849.` Izdavač: Prosvjeta Zagreb i Institut za istoriju u Sarajevu, 1984. Tvrd povez, udžbenički format, 251 strana. Slavonska vojna granica od osnivanja do revolucije 1848-49. II. Odjek bečke i peštanske revolucije u Slavonskoj vojnoj granici (period mart-jun 1848) III. Sastavljanje graničarskih zahtevanja (mart-maj 1848) IV. Graničarsko pitanje u radu Hrvatskog Sabora 1848. V. Pokret u vojničkom i civilnom delu Slavonije u periodu jun-avgust 1848. i uloga bana Jelačića u njemu VI. Zaokret u držanju Slavonske vojne granice prema Hrabovskom i njena uloga u pripremama za hrvatsko-mađarski rat VII. Slavonska granica u vrtlogu hrvatsko-mađarskog rata VIII. Slavonska granica u revoluciji na Apeninskom poluostrvu IX. Slavonska vojna granica u odnosima između hrvatskog i srpsko-vojvođanskog pokreta 1848-1849. X. Kriza hrvatskog pokreta i uloga Slavonske granice u njenom raspletu (oktobar 1848 - septembar 1849). Izuzetno očuvana knjiga.
Mozaik - Radiša Dragićević izbor tekstova objavljenih u periodici Alma Beograd 2021. 272 strana. Odlicno ocuvana knjiga Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta -------------- 27062022k