FRANJO MRAZ (1910-1981) Kolona u selu, 1956. Tempera, 36 x 50,5 cm. 1956. Signirana Franjo Mraz (Hlebine, 4.4. 1910. - Brežice, 26.10. 1981.) je bio hrvatski naivni slikar i jedan od začetnika Hrvatske naive. Uz Ivana Generalića i Mirka Viriusa začetnik je hrvatske naivne umjetnosti. S Generalićem izlagao je kao gost na III. izložbi grupe `Zemlja`, a u tom razdoblju nastaju njegova najbolja ostvarenja (`Oranje`, `Zima`). Socijalno je angažovan slikar, posle rata se priklonio i socijalizmu (Mape `Omladinska pruga`), napustivši tipičnu `hlebinsku maniru`.

Križanićeva `Kosovka djevojka` ili LGBT pre LGBT-a u modernoj likovnoj umetnosti Srba i Hrvata XX veka...furundzijska posla ili nista od toga?!! Za gladnu rupicu na zidu koja svaku mracnu tajnu zna o čiju šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu (OCD, sorry) će sretni vlasnik nepokolebljivo okaciti ovo epohalno delo. Ladies and gentlemen, think about it after you wash yourself of mens` jeez and all the stuff of another man. Ako se na Pjerovoj karikaturi - sa elegijskim prizvukom i subliminalnom simbolikom u poruci - ne nalazi bledolika i muškobanjasta, ljubavnim jadima potresena crnka, endemska vrsta visokog čela sa keceljom u etno motivima, onda se po svemu sudeći radi o blagoj aluziji na osobu muškog pola, pravog furundžiju koji ima jedan ženski hormon više od onoga statičara koji u datom trenutku izigrava topdžiju. Tobože, kaže se furundžija ili zadnji vezni. Upravo on jadan - a ne ona jadna - na gotovo morbidan način sa slike poručuje: `Da se jadna za zelen bor u`vatim...!` Zašto je Pjer odabrao baš najsvetiji srpski politički etnomit emancipujući neku javnu ličnost, priznajući mu da je jednak sa “junak-devojkom” što traži svog dragana koji “mre” kao zalog za obnovu države? O čemu je u stvari reč, moglo bi se saznati jedino uz pomoć vremeplova za going back in time. Najmoćniji topli brat u našoj istoriji bio je komandant Kraljeve Garde Đeneral Petar Živković, mada je izvesno da je na slici Pjerovoj u pitanju neka ina osoba, tanjeg struka i manje korpuletntna. O kome se izvesno radi, ne pomažu ni informacije sa interneta od onih neproverenih sa gay-serbia . com do feljtona Politike ili Vecernjih novosti. Navodno zbog nebuloznih rekla-kazala poput glasine da-je Knez Pavle ispričao Pižonu da-je kralj Petar jednom rekao za svog sina Đorđa: “Ej, kuku meni, gde Đorđa pečati odostrag Mika Alas.” Kralju Petru se nikako nije dopadalo što se njegov sin tako intimno sprijateljio s Petrovićem i kad je pročitao u novinama da Petrović jedno svoje pismo Đorđu završava rečima “Vaš pas na lancu”, rekao je revoltirano: “Kako sme jedan ozbiljan čovek tako šta napisati jednom dečku.” …sada je jasno zašto se ovaj veliki srpski matematičar opredelio za alternativni život među alasima, pristanišnim radnicima i ostalim marginalcima Savamale. U taj kolovrat intriga i trača upao je verovatno Križanić portretišući nekog toplog brata veoma crne zalizane kose tada na udaru smutljivih kuloara. Informacije preuzete sa interneta koje mogu pomoći u otkrivanju portretisanog: Petar Živković ostaje jedna od najintrigantnijih ličnosti naše političke istorije iz perioda koji prethodi slomu Kraljevine Jugoslavije. Nakon više decenija komunizma, tokom kojih je njegovo ime pominjano u negativnim kontekstima, lišeni smo danas jedne ozbiljne studije koja bi razvejala sve predrasude što već decenijama obavijaju njegovo ime i odražavaju se na procenu njegovog političkog učinka. Jer osim što je kao istaknuto vojno lice i političar bez skrupula uspeo da dopre do najviših državnih položaja, te za jedno vreme postane uzdanica samoga kralja i perjanica proklamovane ideologije integralnog jugoslovenstva, Živković je po svemu sudeći bio i jedan od prvih političara u nas o čijoj su se seksualnosti ispredale priče. Iako je sve ostalo na nivou glasina i kazivanja njegovih političkih oponenata i neprijatelja, nije zgoreg napraviti mali osvrt na njegovu ličnost. Bio je jedan od glavnih zaverenika protiv Obrenovića, iako se njegova uloga svela na otključavanje kapija Dvora u noći prevrata. Medjutim, Živković se postepeno udaljava od svojih dojučerašnjih saboraca da bi osnovao Belu ruku, organizaciju koja je svoje uporište imala u vojsci, a bila je direktno suprotstavljena delovanju Crne ruke. U Draškićevim sećanjima (koji je bio jedan od, Živkovićevom zaslugom, smenjenih ađutanata Aleksandrovih), kaže se da je Živković imao uticaj na princa stečen na **veoma sramotan način**. **Aleksandar je toplo voleo Živkovića, kaže princ Đorđe; po Beogradu su se širile grozne glasine o njihovom odnosu** (Mekenzi, Ibid., str 93). Živković je tako sebe vezao za Aleksandra i postao vođa **jedne grupe ozloglašenih i pokvarenih ljudi, koji su se ulagivali njemu i princu Aleksandru** Posedovao je niz kompromitujućih dokumenata o (budućem kralju) Aleksandru i tako ga vezao za sebe, postavši vođa Aleksandrove kamarile koja je kasnije nazvana `Bela ruka`. Pred kraj srpsko-bugarskog rata protiv Turske, major Živković je bio određen da komanduje konjicom Timočke divizije. Posle pobede srpske vojske kod Kumanova, njegova jedinica je poslata da sa Drugom armijom pomogne Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica u opsadama neupotrebljiva, Živković i njegovi oficiri su časove provodili u pijančenju i orgijama. Jednog dana je jedan lepo građeni konjanik saopštio svom pretpostavljenom da ga je major Živković naterao da bude aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim. Komandant Druge armije Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud. Živković se obratio Apisu i ovaj mu je velikodušno pomogao `kako se ne bi ukaljala čast srpske vojske`. Živković je Apisu ovo dobro vratio tako, što je na zahtev regenta Aleksandra `namestio` Solunski proces. U svojim memoarima nesuđeni srpski kralj opisuje jednu od svojih mnogobrojnih svađa sa bratom, kada Đorđe u nastupu besa kaže Aleksandru, tadanjem regentu, između ostalog sledeće: ``Čudo me nisi uporedio sa Pašićevim sinom, koji juri žene po Evropi dok Srbija ratuje, ili sa tvojim prisnim prijateljem Petrom Živkovićem... On doduše ne juri žene... ali je u pozadini... Pričuvaj malo svoje vojnike od njega...``. Aleksandar je mnogo voleo Petra Živkovića i dobro je osetio smisao mojih reči. U Beogradu se svašta govorkalo... Znao sam to i ja, a znao je i Aleksandar. Beogradske priče, o kojima smo često slušali obojica, izazivale su moje osmehe, ali je Aleksandar bio ogorčen zbog njih. Sada, u ovom duelu reči, on nije mogao da svari uvredu. ``Ostavi na miru Živkovića! - uzviknuo je ljutito. - Ako i dalje nastaviš da vređaš oficire, stavicu te pod sud... Dosta mi je.`` (4) Postoje indicije da je odmah po marsejskoj pogibiji vladara, Živković stao uz kneza Pavla Karađorđevića i omogućio mu da tutor nad mladim kraljem postane upravo on, a ne kraljica Marija. Predsednik Vlade Uzunović morao se saglasiti sa tim navodnim aktom o namesništvu, budući da je Knez Pavle uza sebe imao podršku komandanta Garde, generala Petra Živkovića. (7) Ali ta ljubav između kneza Pavla i generala Živkovića nije potrajala. Iako se često koristio Živkovićevim uslugama (8), Kneževu naklonost i podršku pridobio je Milan Stojadinović, svakako najmarkantnija ličnost srpske predratne političke scene. Kneževu podršku imao je prvenstveno zbog svojih reformatorskih ideja, koje su pokazale odlične rezultate na polju finansija. Godine Stojadinovićevog predsedavanja Vladom (1935-39) bile su obeležene intrigama i spletkama koje su uvek dolazile iz iste kuhinje. Uvek je to bio Petar Živković, demon jugoslovenske ideje i siva eminencija Aleksandrovog režima. (9) Pokušaj atentata na Milana Stojadinovića, prilikom njegovog ekspozea u Skupštini, bio je ujedno povod da se Živković ukloni sa pozicije ministra vojnog. Knez Pavle je u organizaciji ovog atentata prepoznao Živkovićev uticaj. Ali zakulisne radnje uperene protiv Stojadinovića i njegove Vlade nisu prestajale. To se naročito videlo tokom Konkordatske krize 1937. Jedan od organizatora tzv. Krvave litije (19. jula), na kojoj su žandarmi ušli u otvoreni sukob sa narodom i sveštenstvom tokom protestnih šetnji prestoničkim ulicama, bio je između ostalih - Petar Živković. Za svoju stvar on je čak pridobio nekoliko srpskih vladika. (10). Pjer KRIZANIC Kosovka djevojka, oko 1935. godine akvarel, 32,5 x 19 cm plus ram koji nije otvaran, signatura dole desno i zapisi autora gore i dole, sve cirilicom zapis i posveta na poledjini zastitnog kartona FOTO-sertifikat Nikola Kusovac Fotografije u prilogu su slikane na dnevnom svetlu a ova malo tamnija je skenirana u visokoj 600 dpi rezoluciji. Znacajan rad u boji kakvih je sacuvano neznatno malo. Petar Pjer Križanić, rodio se 19. maja 1890. godine u Glini. Hrvati kazu:” hrvatski slikar i karikaturist. Novinskom se karikaturom počeo baviti 1909. u Koprivama. Jedan je od utemeljitelja humorističkog lista Jež (1935.). Svoje je karikature objavio u tri knjige, a usporedo se bavio likovnom kritikom….” Srbi kazu:”… srpski karikaturista Petar-Pjer Križanić, jedan od rodonačelnika srpske i jugoslovenske karikature, pisac i esejista, …”, a on sam je napisao: DA VAM SE PREDSTAVIM Sasvim pri kraju XIX veka ugledao sam svetlo dana u Glini, maloj varošici Hrvatske. U tom kraju Banije žive izmešani katolici i pravoslavni, Srbi i Hrvati. Ta dva plemena čuvena su u svetu po tome što već decenijama vode borbu, dokazujući jedni drugima, savršeno istim jezikom, argumentima i izrazima iz Vukovog rečnika da – nisu jedan narod. Ja sam plod te mešavine, jer mi otac beše katolički Hrvat a majka pravoslavna Srpkinja. Prema tome, hteo ne hteo, rodio sam se kao Jugosloven.

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Tri oraha, prelepa stara Rasova slika, jedna od retkih u prodaji. U pitanju je jajčana tempera iz 1961 godine. Dimenzije slike 183cm x 92cm a samo slika 148cm x 55cm Isključivo lično preuzimanje zbog veličine same slike.

. MUNZE KONZA slika koju mozete samo da gledate na kupindu i ako posijedujete neko intuitivno znanje ili seljacku proraacunatost osrednje udavace pa zeznete topspin-a mozda je kupite dok nije povucena iz prodaje. pa cete naknadnoznanci tada moci samo da je sanjate, ostace lepa uspomena.. auuuuuu, al ce tada ceo svet da vi zavidi na uticaju na ve posijedu. ali pazite, ovo je slika koja se ne mere kupiti i niko nikada ne meže postati vlasnik ove slike, jer ona pripada ovom narodu kao iznimno, izvorno kulturno blago, i nju jedino primat zasluzuje za staranje, pa kaze mozda najbolji slikar koga je Zemun ikad imao....ljudina bre, ljudeskara, a ne tamo neki sav se usro shonja, skepsuozni seronja il` pun tashtine blam, munze-konza-raised kram*bam*buli punch... Djordje Cutukovic (1888 - 1976) i paz` sad majku mu, Zemunac, nije sala - tako se slikar stvarno potpisivo sas `Zemunac`, Dj. Ch. Z., pre Prleta i pre Tihog, videti snimke, i kada je bilo to - pa kada je bilo dosta nepismenih i polupismenih elemenata u okruzenju sto se vrijedi zamijetiti.... TAJNA VECERA (nastala cca. izmedju 1919. i 1935. godine) tempera (za neuke neznajshe, naravno bile su to boje sa kojima su slikali Leonardo Da Vinci, Sava Sumanovic i Nadezda Petrovic a ne ove tempere koje danas imate po knjizarama; dakle tehnoloski nije to tehnika o kojoj mislite da nesto znate; nigde nista nije ispucalo, a izgleda kao da je uljana boja; isti tehnoloski kvalitet vidi se na mnogim delima u Luvru za kog smo svi sto se kaze kolektivno culi, e, a zna se kao da je to najpostojanija stara tehnika, traje hiljadama godina dok ulje utuche iliti zaj.... par stotina vekova pa mora da se navodno lakuje stoga nema potrebe za histerijom) dimenzije, samo rad: 22 x 40,6 cm kasiran na podlozi velicine 26,4 x 44,8 cm potpisan fotocertifikat kod `Trilateralne komisije`: Nikola Kusovac, Ljubica Miljkovic, Galerija ARTMEDIA koja tože ima svoj say. Napomena: Vidite ovako, prodavac smatra da je ovo Cutukoviceva likovno na-superioran-nacin-originalna (gotovo Teslijanski) i poetski slobodna verzija - vizija Tajne vecere (jerboli pitanje. sto bas Hrist i apostoli moraju da sede negde za stolom kao gospoda, i da li je normalnije da su pozicionirani negde u prirodi; tu su hleb, vino i Juda, osoba ukupno zbirno ispada 1+6+6 ili analizirano prema poziciji 6+1+6), jer upravo to je i naziv pod kojim se delo nekad u porodici vodilo o cemu svedoci snimak dat u prilogu kada je isto po prvi put pusteno u prodaju na aukciji slika kod aukcijske kuce Binom art (najstarshi dokument o postojanju slike) u periodu kada je ovaj slikar bio gotovo nepoznat siroj javnosti, ali g. Nikola Kusovac (da bude sve po kanonu) misli da je motivu prikladniji naziv Hristova molitva. Apropo ovog, naravoucenie - imajte i vi kupci malo m… jerbo kad K.Milos salje ambasadora sultanu na Portu i savetuje ga kako da se tamo ponasa, kaze: Kad dodjes tamo, malo se kurci da Turci vide da Srbija nije maciji kasalj, ali ako se sultan bude kurcio ti odkurci .... dakle nije, nije sve ni u kanonu, bitan je dozivljaj, ovaj rad ipak nije freska! Drugim recima, ako imate nesto protiv, ako Vam se ne svidja cena, ne dozivljavate naziv i slicno, jednostavno nemojte kupiti ovu sliku i gotovo, nemojte vise razmisljati o njoj, i ajd` zdravo Djaci, odnosno mirna Backa; slika Cutukovica ima puno i cene su vrlo povoljne tako da ribe u moru ima za sve, pa iste pronadjite i tamo ih posteno kupite. Samo da Vi kazem, dok ne krene paranoja, za ovu bonnbonnu cena je DZ. stoga ponude ne siljite - macku ih okacite. Napomena 2: Slika poseduje originalan ram koji je u koliko toliko zadovoljavajucem stanju, ne ocekujte previse ;-)

Kompletan set od prve do poslednje sličice. Sličice su žive, nekorišćene, uglavnom odlične.

Panini Prizm Qatar 2022 - Kompletna kolekcija od 500 kartica. U ovom jedinstvenom i kompletnom setu nalazi se: - Base set (1-300) - 6 insert setova (200 kartica ukupno). U insert setove spadaju: 1. Grbovi 2. Phenomenon 3. Global reach 4. Scorers club 4. New era 6. Connections Redak set koji je vrlo teško skupiti. Jedinstvena prilika da dodate ovaj set u Vašu kolekciju. U setu se nalaze i naši igrači, neki čak i na više različitih kartica, a tu su i igrači kao što su Messi, Ronaldo, Mbappe i mnogi drugi. Proizvođač je Panini America. Kvalitet ovih kartica je vrhunski (izrada, debljina, boje). Kartice su nove, vađene iz kesica. Pogledajte slike. Cena kartice je fiksna! BOX 0022

Radi poredjenja dat je snimak akvarela jedne Natalije Cvetkovic da se stekne uvid u slikarski nivo obrazovanja i dara Emila Krenajza. Emil KRENAJZ ( HRENEIS ) Beograd - termoelekrana Snaga i svetlost, o. 1933 akvarel, 19 x 28 cm signirano dole levo „Могао сам да зауставим Лењина!” ДНЕВНИК Суб, 10/23/2010 - 20:40 Да ли би европска и светска историја попримила другачији ток да је пред крај 1917. године аустријски генералштабни пуковник Емил Кренајз, потоњи сремскокарловачки грађанин, знао да се у блиндираном вагону из Швајцарске, преко Беча за Русију, превози главом и брадом друг Владимир Иљич Лењин? – Хатте ицх ја ес нур гењусст, хатте виелеицхт дас сцхицксал Еуропас ганз андере зукунфт ерлебт! (Да сам само тада ово знао, можда би будућност Европе сасвим другачију судбину доживела!) – записао је и дебелом линијом подвукао пуковник Емил Кренајз у свом дневнику, који је педантно и брижљиво водио. Биће да је овај човек врхунског образовања и широких интересовања често размишљао о томе, јер као да никад није прежалио то што су га „околности” омеле да спречи одлазак Лењиновог воза у Русију. Наиме, као начелник Општег одељења за транспорт при Главном генералштабу у Бечу, Емил Кренајз је добио новембра 1917. године запечаћени коверат као изузетно поверљив документ у ком је стајало да „блиндирани вагон композиције из Швајцарске, одређеног датума и часа, има проследити неотворен преко аустријске територије, од улазне до излазне границе”. Након два дана стигла је препорука с врха да одмах испуни оно што му је наређено, и то под претњом санкција „које ће утолико бити ригорозније пошто је он високи официр”. На крају је дошло до потпуног преокрета ситуације и Кренајз је елегантно склоњен на неколико дана са свог места. Преко веза у обавештајним круговима убрзо је пуковник Кренајз сазнао да је у блиндираном вагону, због чијег су га проласка послали на службени пут, био главом и брадицом – друг Лењин. – Очигледно – записао је касније Емил – наредбодавац је био добро упознат са садржајем блиндираног вагона и имао је посебне разлоге да то остане у највећој тајности. Тек, ретки су Карловчани који знају да је овај негдањи аустријски официр и потоњи директор Дунавског паробродског друштва, а заправо сликар, виноградар и винар, живео у њиховој вароши, а још мање је оних који су о њему нешто више чули. Пре 12 година у Карловачком музеју приређена је изложба његових радова сакупљених из установа и приватних колекција, али се чини да то ипак није било довољно да се сагледа сва питорескност његове личности. Највећи корак у намери да не ишчезне сећање на њега начинила је написавши књигу “Одолели забораву” Мирјана Кончар - Ђурђевић, у чијој је породици у Карловцима пуковник боравио до смрти. Емил Кренајз је родом из Петроварадина, односно Мајура. Рођен је 1872. у скромној породици немачког занатлије. Завршио је Карловачку гимназију с одличним успехом и наставио школовање на Војној академији Аустроугарске монархије. Од малена је био заинтересован за свет око себе, а све што би му се током школовања у Карловцима и у Аустрији догађало, бележио је оловком и бојама на папирићима. Од сликарског прибора и платна није се одвајао до последњих тренутака у животу. Оставио је иза себе много недовршених слика, за које је пред смрт рекао да ће се „ваљда једном наћи неко ’мазало’ које ће их довршити”. Пејзаже је радио акверелом, мртве природе уљем, портрете оловком или пастелом. Није желео да излаже то што је радио из чистог задовољства, тако да је једина његова изложба заправо та, приређена у Карловачком музеју 1998. године. По завршетку војне Академије и као добар познавалац речних путева добио је место у у Одсеку речне флоте при Главном генералштабу у Бечу, где је живео. Први светски рат проводи у Бечу обављајући поменуте дужности начелника Општег одељења за транспорт при Главном генералштабу. Списи кажу да је помогао многим ратним заробљеницима, међу којима је било и доста Срба. Крајем рата одликован је за изузетну хуманост показану током рата високим признањем, оредном витеза Малтешког реда, на предлог Међународног Црвеног крста. Након рата почео је да ради у Београду у представништву Дунавског паробродског друштва, а живео је мало у престоници, а мало више у Сремским Карловцима: код рођака у породици Кончар - Ђурђевић, код Јелисавете и Које. Кућа у којој је живео у Карловцима, у Улици митрополита Стратимировића, данас припада породици Шовљански. Убрзо је отишао и у пензију, посветивши се лову, риболову, виноградарству и наравно, сликању. Револтиран политиком Аустрије која се приближавала Хитлеровој нацистичкој идеологији, одрекао се пензије. То је образложио тиме да од „нове власти у Аустрији, која је фашистичког опредељења, не жели да прима више ни један пфенинг”. Приликом пописа у Карловцима 1941. године изјаснио се као Југословен, а када су му рекли да то више не постоји, одговорио је да је онда – “нико”. Касније су му понудили да постане члан Културбунда, одбио је и казао да се сматра Југословеном. Након провере, поново су га позвали, на шта је он одговорио је:„Ја, додуше, јесам Емил Кренајз, али Југословен”, после чега су га оставили на миру. Током рата у кући у Карловцима са њим су биле Јелисавета и две старице. Јелисаветина деца и муж живели су у Беогаду. Вероватно је та чињеница, а потом и развој догађаја након рата, навео Карловчане на сумњу у природу Емиловог и Јелисаветиног односа. Њу, иначе, памте као жену изузетне лепоте и елеганције, а када говоре о њој и “онклу”, како су Емила сви звали, чине то са посебним призвуком у гласу. Педесетих година Емил Кренајз је добио од Секретаријата за народну одбрану СФРЈ решење о додели пуковничке пензије. Умро је 1954. године и сахрањен на православном делу гробља на Магарчевом брегу, у породичној гробници Кончар -Ђурђевић и породице Милошевић. Нема дилеме, уз оне које је јако волео. - Зорица Милосављевић

Godina: 1980 Sport: Avioni Proizvođač: RADNA ORGANIZACIJA ZA GRAFICKU I IZDAVACKU DELATNOST `ZAJECAR` 1600 zivih slicica za album: ISTORIJA VAZDUHOPLOVSTVA U SLIKAMA NAJOBIMNIJI ALBUM NA POLJU ISTORIJE AVIJACIJE KOD NAS. SLICICE SU IZ 1980 GODINE. . . IZDAVAC: RADNA ORGANIZACIJA ZA GRAFICKU I IZDAVACKU DELATNOST `ZAJECAR` GODINA IZDANJA: 1980. Izdavač: ROGID Zaječar Stanje kao na slikama, za sva pitanja tu sam

Ivan Tabaković Naziv dela: Sve najbolje i najlepše Tuš i akvarel na papiru 16,7x24cm Iz 50-ih godina XX veka (Kolekcionarski primerak)

Prof. ĐURĐE TEODOROVIĆ (1907-1986) U KOLONI iz 1951. Kombinovana tehnika - tempera i gvaš na kartonu Signatura gore levo. Opremljena pod antireflex staklo u bogati restaurirani antikvarni ram. Dimenzije rada 36x48 cm, dimenzije rama 56x68. Izuzetan kolekcionarski i muzejski komad jugoslovenskog skilarstva. Fotosertifikat N. Kusovca u prilogu Dogovor moguć, pitanja u inbox ili telefonom. Pogledajte i ostale moje oglase.

Tempera na papiru. Dimenzije sa ramom su 79x60cm, a samog dela 58x41cm

Mića Popović Sin Jovan Lavirani tuš 70x50cm 1980.

`Imate li Konjovića? To je pitanje prestiža, patricijskog duha, Vojvodine stare napokon.` - dr Drasko Redjep ORIGINALAN DOKUMENTOVAN RAD U BOJI Milan KONJOVIC Zaliv, 1980 akvarel, 50 x 65 cm signiran, datiran, Uz rad se dobijaju dva fotosertifikata i dva kataloga sa reprodukcijama u boji. Inace, za ovaj Konjovicev biser, koji je nastao tacno 79 dana nakon Titove smrti, vezan je prodajni skandal kada je na aukciji beogradske aukcijske kuce izbacen po proceni neumesnoj rejtingu najvrednijih srpskih slikara. Da je ponudjeno originalno Picassovo delo za deset dinara izbio bi nevidjeni skandal i neko bi odgovarao. Ocigledno da prethodni vlasnik pristavsi na neodgovornu procenu NIJE BIO DOSTOJAN vlasnik Konjovicevog dela; postupak koji ne moze opravdati ni pretpostavka da je bio gladan pa da su mu trebale pare za rucak niti da je prestiznog slikara [instituciju samu po sebi] hteo da ucini dostupnim skoro svakom stanovniku planete. Mocne drzave stite i neguju ekonomske, politicke, pravne i moralne temelje drustva i kod njih se slicne subverzivne situacije koje se smatraju izdajom nacionalnih interesa jednostavno ne mogu desiti. Zato se lepa umetnost tamo gde je trava zelenija nalazi u rukama ljudi koji su kljucni nosioci lokalnog ekonomskog razvoja. tags, Rusija, Amerika, Kina, Izrael Ovaj rad koji zbog svoje prozracnosti ima sposobnost da dise bezrezervno je reprodukovan u literaturi vise puta, i to nomenklaturno najmanje cetri puta u skorijoj proslosti - naime, u katalogu izlozbe kolekcije akvarela Milutina Popovica u Grafickom kolektivu - Beograd (kao na snimku), pa onda u Novom Beceju, Kikindi i Zrenjaninu i u svim katalozima predstavljen je u boji a po misljenju znalaca na tim izlozbama i u tim katalozima to je bila jedna od najatraktivnijih i najvrednijih slika. Slikar je ovde prisutan u tehnici akvarela sa najvecom mogucom dimenzijom testoteronski i gabaritno obdarenijom cak i OD mnogih uljanih slika koje su se proteklih godina prodavale na aukcijama (pomenimo samo Zitno Polje 49 x 71 cm; Cvece 40 x 30 cm; Zito 34 x 65 cm; Prosjaci 50 x 65 cm; Kukuruz 38 x 73 cm; Tornjevi 34 x 65 cm).

MILICA MILIVOJEVIĆ (Jagodina, 29.03.1889 — 1963) Ohrid pod snegom, 1923 akvarel, 33 x 41 cm plus dimenzije paspartua i rama, signatura dole desno jedan od najlepsih radova slikarke koji je reprodukovan u knjizi. MILIVOJEVIĆ MILICA, slikar (29/3 1889, Jagodina). Svršivši srednju školu u Beogradu, učila je slikarstvo u umetničkim Akademijama u Minhenu (1906 do 1911), a posle, do 1914, u Parizu. Sve vreme rata provela je u Francuskoj. Po povratku u otadžbinu postavljena je za nastavnicu crtanja u gimnaziji u Ohridu, a od 1924 u Beogradu. M. je u početku slikala većinom portrete, a u novije doba odala se naročito pejsažu i to iz Južne Srblje. Kao član Lade učestvuje na izložbama toga udruželja, a učestvovala je i na V Jugoslovenskoj izložbi u Beogradu. V. P. Narodna enciklopedija Prof. St. Stanojević, 1928 PDF Stanoje Stanojević (1874—1937), srpski istoričar, univerzitetski profesor, prvi srpski enciklopedista, član Srpske kraljevske akademije i redovni profesor Beogradskog univerziteta. Veljko Petrović, inspektor Ministarstva Prosvete — Beograd * Ćerka generala srpske a kasnije divizijskijskog generala jugoslovenske vojske, Ljubomira Milića (1861—1949)

1998 FIFA WORLD CUP FRANCE/2002 FIFA WORLD CUP KOREA JAPAN (PANINI) Na ponudi su 2 kompletna seta slicica. 1998 FIFA WORLD CUP FRANCE(Panini) Slicice su u odlicnom stanju (vadjene iz kesica-548 slicica) Nedostaje kompletan tim Irana #417- #426 zbog problema sa licenciranjem. Nedostaju i slicice #467 Toni Adams,#477 Robi Fuler i #478 Les Fredinand. Ove 3 slicice mogle su se samo naruciti direktno od Paninija. 2002 FIFA WORLD CUP KOREA JAPAN (Panini) Slicice su u odlicnom stanju (vadjene iz kesica-576 slicica)

World Monde 98. Kompletan set od 528 sličica (95% u odličnom stanju, 5 % u vrlo dobrom, nema sličica sa izbledelim ljubičastim okvirom-pravi kolekcionari znaju o čemu pričam), prazan album i puna kesica. Pažljivo skupljano skoro 10 godina ali je vredelo.

POKEMON 2023 SV2a JP - sekvencijalni set od 9 kartica, sve su gradirane sa ocenom PSA10. Japanska verzija serije POKEMON-a 151, 9 najpopularnijih kartica iz seta: #166 - Bulbasaur (ART RARE), #167 - Ivysaur (ART RARE), #200 - Venusaur ex (SPECIAL ART RARE), #168 - Charmander (ART RARE), #169 - Charmeleon (ART RARE), #201 - Charizard ex (SPECIAL ART RARE), #170 - Squirtle (ART RARE), #171 - Wartortle (ART RARE), #202 - Blastoise ex (SPECIAL ART RARE). Ono što čini ovaj set tako jedinstvenim je što su sve kartice poslate redom na gradiranje u PSA, i sve su dobile najveću moguću ocenu - PSA10 (GEM MINT). Brojeve PSA sertifikata možete videti na slikama, i proveriti ih na zvaničnom sajtu. Jedinstvena prilika da uvrstite ove kartice u svoju kolekciju. BOX 0124

dozivljaji su subjektivni al tek po mišljenju mnogih znamenitih umova ovaj - da bas ovaj rad jedan je od najboljih Toškovićevih radova ... UROŠ Tošković Glava (anteriorno) i Zapis (na poledjini), 1991 kombinovana tehnika - objekat 19,6 x 19 cm, rad se kaci u prostoru signatura, certifikat

Na ponudi je gradirana plasticna plocica sa slicicom FUDBAL 90-91-Prva savezna liga-Decje novine. Slicica #265 ZVONIMIR BOBAN NK Dinamo-KSA 7 Kolekcionarski aktuelna,cenjena i trazena,dostize vrtoglave cene na kolekcionarskom trzistu. Odlicno ocuvana i gradirana izuzetno visokom ocenom(obzirom na kvalitet slicica izdanja-Decje novine. Jedna od retkih,ako ne i jedina,ocenjena visokom ocenom(7) ovog godista i stanja) Plocica sa slicicom u NEAR MINT stanju.