lep poklon za stranog delatelja Nemanja Okiljevic Kralj Petar II akril na platnu 15 x 10 cm potpisano monogramom napred (u medalji) i pecat autora na poledjini tags Okiljević

lep poklon za stranog delatelja Nemanja Okiljevic Knez Mihailo akril na platnu 15 x 10 cm potpisano monogramom napred (u Ordenu) i pecat autora na poledjini tags Okiljević

Dimenzije same slike bez rama ŠxV: 80,5x61 cm Tehnika: Akril-tempera Napominjem da postoji mogućnost da je neka od tehnika, autor ili godina nenamerno napisana pogrešno. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje slika.

Dimenzije same slike bez rama ŠxV: 99x83 cm Tehnika: Akril-tempera Napominjem da postoji mogućnost da je neka od tehnika nenamerno napisana pogrešno. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje slika.

Ljubomir Džoni Naumović (1898. -1956. ) Dimenzije: 52x72cm bez rama 70x90cm sa ramom Potpisana! Tačnu godinu ne znam *Ima oštećenja na par mesta, slika je za restauraciju (vidi se na slikama) Ne šaljem sliku zbog dimenzija i eventualnih oštećenja u transportu. Zainteresovani kupci mogu doći lično da je vide.

Dimenzije same slike bez rama ŠxV: 122x94 Tehnika: Akril-tempera Napominjem da postoji mogućnost da je neka od tehnika, autor ili godina nenamerno napisana pogrešno. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje slika.

Akvarel, 1980 50 x 70 cm Petar Mojak 1933. - 2011. , član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine od 1963. godine i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Nosilac je velikog broja priznanja. Izlagao je na preko sto likovnih izložbi, a samostalno i kolektivno više od 400 puta. Likovno je priredio više edicija izdanja i knjiga.

Dimenzija sa ramom 36x28cm,a samog dela 24x15cm.

Mira Brtka akvarel, 20 x 14 cm plus ram, signirana, iz superiorne kolekcije

Akril na platnu 80 *60 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Slika je A3 formata,radjena akril i tempera u unikatnom stilu slikara Gustava Klimta. -`Dama u zlatu`

John Barrie Haste (1931 - 2011 Britanski slikar). Dimenzije (bez rama) : 50 x 33 cm.Vidi sliku. - SAMO LIČNO PREUZIMANJE -

Milena Jeftic Niceva Kostic Kastelski bor, 1994 akvarel 36 x 49 cm plus dimenzije rama potpisan na poledjini zastitnog kartona a moguce i na poledjini samog rada (posto jos nije vadjen iz rama). Milena Jeftić Ničeva Kostić

SOMEWERE OVER THE RAINBOW NEGDE IZNAD DUGE Zoran Nastic , akril na platnu kasiran na kartonu, 33x49 1999. poznati slikar saljem postekspresom nakon uplate. licno preuzimanje na kucnoj adresi

Valentini AVERSA Akten tašna Materijal: Prirodna koža

Valentini AVERSA Akten tašna Materijal: Prirodna koža

Rotacija od 360 stepeni, 4 točkića Izrađen od kvalitetnog i veoma izdržljivog materijala Teleskopska ručka za vuču Dimenzije: 78x53x26 cm

Valentini CORAGGIO Akten tašna Materijal: Prirodna koža

FRANJO MRAZ (1910-1981) Kolona u selu, 1956. Tempera, 36 x 50,5 cm. 1956. Signirana Franjo Mraz (Hlebine, 4.4. 1910. - Brežice, 26.10. 1981.) je bio hrvatski naivni slikar i jedan od začetnika Hrvatske naive. Uz Ivana Generalića i Mirka Viriusa začetnik je hrvatske naivne umjetnosti. S Generalićem izlagao je kao gost na III. izložbi grupe `Zemlja`, a u tom razdoblju nastaju njegova najbolja ostvarenja (`Oranje`, `Zima`). Socijalno je angažovan slikar, posle rata se priklonio i socijalizmu (Mape `Omladinska pruga`), napustivši tipičnu `hlebinsku maniru`.

Valentini CORAGGIO Akten tašna Materijal: Prirodna koža

Rotacija od 360 stepeni, 4 točkića Izrađen od kvalitetnog i veoma izdržljivog materijala Teleskopska ručka za vuču Dimenzije: 78x53x26 cm

Valentini CORAGGIO Akten tašna Materijal: Prirodna koža

Valentini CORAGGIO Torba za rame Materijal: Prirodna koža

Valentini CORAGGIO Torba za rame Materijal: Prirodna koža

Križanićeva `Kosovka djevojka` ili LGBT pre LGBT-a u modernoj likovnoj umetnosti Srba i Hrvata XX veka...furundzijska posla ili nista od toga?!! Za gladnu rupicu na zidu koja svaku mracnu tajnu zna o čiju šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu (OCD, sorry) će sretni vlasnik nepokolebljivo okaciti ovo epohalno delo. Ladies and gentlemen, think about it after you wash yourself of mens` jeez and all the stuff of another man. Ako se na Pjerovoj karikaturi - sa elegijskim prizvukom i subliminalnom simbolikom u poruci - ne nalazi bledolika i muškobanjasta, ljubavnim jadima potresena crnka, endemska vrsta visokog čela sa keceljom u etno motivima, onda se po svemu sudeći radi o blagoj aluziji na osobu muškog pola, pravog furundžiju koji ima jedan ženski hormon više od onoga statičara koji u datom trenutku izigrava topdžiju. Tobože, kaže se furundžija ili zadnji vezni. Upravo on jadan - a ne ona jadna - na gotovo morbidan način sa slike poručuje: `Da se jadna za zelen bor u`vatim...!` Zašto je Pjer odabrao baš najsvetiji srpski politički etnomit emancipujući neku javnu ličnost, priznajući mu da je jednak sa “junak-devojkom” što traži svog dragana koji “mre” kao zalog za obnovu države? O čemu je u stvari reč, moglo bi se saznati jedino uz pomoć vremeplova za going back in time. Najmoćniji topli brat u našoj istoriji bio je komandant Kraljeve Garde Đeneral Petar Živković, mada je izvesno da je na slici Pjerovoj u pitanju neka ina osoba, tanjeg struka i manje korpuletntna. O kome se izvesno radi, ne pomažu ni informacije sa interneta od onih neproverenih sa gay-serbia . com do feljtona Politike ili Vecernjih novosti. Navodno zbog nebuloznih rekla-kazala poput glasine da-je Knez Pavle ispričao Pižonu da-je kralj Petar jednom rekao za svog sina Đorđa: “Ej, kuku meni, gde Đorđa pečati odostrag Mika Alas.” Kralju Petru se nikako nije dopadalo što se njegov sin tako intimno sprijateljio s Petrovićem i kad je pročitao u novinama da Petrović jedno svoje pismo Đorđu završava rečima “Vaš pas na lancu”, rekao je revoltirano: “Kako sme jedan ozbiljan čovek tako šta napisati jednom dečku.” …sada je jasno zašto se ovaj veliki srpski matematičar opredelio za alternativni život među alasima, pristanišnim radnicima i ostalim marginalcima Savamale. U taj kolovrat intriga i trača upao je verovatno Križanić portretišući nekog toplog brata veoma crne zalizane kose tada na udaru smutljivih kuloara. Informacije preuzete sa interneta koje mogu pomoći u otkrivanju portretisanog: Petar Živković ostaje jedna od najintrigantnijih ličnosti naše političke istorije iz perioda koji prethodi slomu Kraljevine Jugoslavije. Nakon više decenija komunizma, tokom kojih je njegovo ime pominjano u negativnim kontekstima, lišeni smo danas jedne ozbiljne studije koja bi razvejala sve predrasude što već decenijama obavijaju njegovo ime i odražavaju se na procenu njegovog političkog učinka. Jer osim što je kao istaknuto vojno lice i političar bez skrupula uspeo da dopre do najviših državnih položaja, te za jedno vreme postane uzdanica samoga kralja i perjanica proklamovane ideologije integralnog jugoslovenstva, Živković je po svemu sudeći bio i jedan od prvih političara u nas o čijoj su se seksualnosti ispredale priče. Iako je sve ostalo na nivou glasina i kazivanja njegovih političkih oponenata i neprijatelja, nije zgoreg napraviti mali osvrt na njegovu ličnost. Bio je jedan od glavnih zaverenika protiv Obrenovića, iako se njegova uloga svela na otključavanje kapija Dvora u noći prevrata. Medjutim, Živković se postepeno udaljava od svojih dojučerašnjih saboraca da bi osnovao Belu ruku, organizaciju koja je svoje uporište imala u vojsci, a bila je direktno suprotstavljena delovanju Crne ruke. U Draškićevim sećanjima (koji je bio jedan od, Živkovićevom zaslugom, smenjenih ađutanata Aleksandrovih), kaže se da je Živković imao uticaj na princa stečen na **veoma sramotan način**. **Aleksandar je toplo voleo Živkovića, kaže princ Đorđe; po Beogradu su se širile grozne glasine o njihovom odnosu** (Mekenzi, Ibid., str 93). Živković je tako sebe vezao za Aleksandra i postao vođa **jedne grupe ozloglašenih i pokvarenih ljudi, koji su se ulagivali njemu i princu Aleksandru** Posedovao je niz kompromitujućih dokumenata o (budućem kralju) Aleksandru i tako ga vezao za sebe, postavši vođa Aleksandrove kamarile koja je kasnije nazvana `Bela ruka`. Pred kraj srpsko-bugarskog rata protiv Turske, major Živković je bio određen da komanduje konjicom Timočke divizije. Posle pobede srpske vojske kod Kumanova, njegova jedinica je poslata da sa Drugom armijom pomogne Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica u opsadama neupotrebljiva, Živković i njegovi oficiri su časove provodili u pijančenju i orgijama. Jednog dana je jedan lepo građeni konjanik saopštio svom pretpostavljenom da ga je major Živković naterao da bude aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim. Komandant Druge armije Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud. Živković se obratio Apisu i ovaj mu je velikodušno pomogao `kako se ne bi ukaljala čast srpske vojske`. Živković je Apisu ovo dobro vratio tako, što je na zahtev regenta Aleksandra `namestio` Solunski proces. U svojim memoarima nesuđeni srpski kralj opisuje jednu od svojih mnogobrojnih svađa sa bratom, kada Đorđe u nastupu besa kaže Aleksandru, tadanjem regentu, između ostalog sledeće: ``Čudo me nisi uporedio sa Pašićevim sinom, koji juri žene po Evropi dok Srbija ratuje, ili sa tvojim prisnim prijateljem Petrom Živkovićem... On doduše ne juri žene... ali je u pozadini... Pričuvaj malo svoje vojnike od njega...``. Aleksandar je mnogo voleo Petra Živkovića i dobro je osetio smisao mojih reči. U Beogradu se svašta govorkalo... Znao sam to i ja, a znao je i Aleksandar. Beogradske priče, o kojima smo često slušali obojica, izazivale su moje osmehe, ali je Aleksandar bio ogorčen zbog njih. Sada, u ovom duelu reči, on nije mogao da svari uvredu. ``Ostavi na miru Živkovića! - uzviknuo je ljutito. - Ako i dalje nastaviš da vređaš oficire, stavicu te pod sud... Dosta mi je.`` (4) Postoje indicije da je odmah po marsejskoj pogibiji vladara, Živković stao uz kneza Pavla Karađorđevića i omogućio mu da tutor nad mladim kraljem postane upravo on, a ne kraljica Marija. Predsednik Vlade Uzunović morao se saglasiti sa tim navodnim aktom o namesništvu, budući da je Knez Pavle uza sebe imao podršku komandanta Garde, generala Petra Živkovića. (7) Ali ta ljubav između kneza Pavla i generala Živkovića nije potrajala. Iako se često koristio Živkovićevim uslugama (8), Kneževu naklonost i podršku pridobio je Milan Stojadinović, svakako najmarkantnija ličnost srpske predratne političke scene. Kneževu podršku imao je prvenstveno zbog svojih reformatorskih ideja, koje su pokazale odlične rezultate na polju finansija. Godine Stojadinovićevog predsedavanja Vladom (1935-39) bile su obeležene intrigama i spletkama koje su uvek dolazile iz iste kuhinje. Uvek je to bio Petar Živković, demon jugoslovenske ideje i siva eminencija Aleksandrovog režima. (9) Pokušaj atentata na Milana Stojadinovića, prilikom njegovog ekspozea u Skupštini, bio je ujedno povod da se Živković ukloni sa pozicije ministra vojnog. Knez Pavle je u organizaciji ovog atentata prepoznao Živkovićev uticaj. Ali zakulisne radnje uperene protiv Stojadinovića i njegove Vlade nisu prestajale. To se naročito videlo tokom Konkordatske krize 1937. Jedan od organizatora tzv. Krvave litije (19. jula), na kojoj su žandarmi ušli u otvoreni sukob sa narodom i sveštenstvom tokom protestnih šetnji prestoničkim ulicama, bio je između ostalih - Petar Živković. Za svoju stvar on je čak pridobio nekoliko srpskih vladika. (10). Pjer KRIZANIC Kosovka djevojka, oko 1935. godine akvarel, 32,5 x 19 cm plus ram koji nije otvaran, signatura dole desno i zapisi autora gore i dole, sve cirilicom zapis i posveta na poledjini zastitnog kartona FOTO-sertifikat Nikola Kusovac Fotografije u prilogu su slikane na dnevnom svetlu a ova malo tamnija je skenirana u visokoj 600 dpi rezoluciji. Znacajan rad u boji kakvih je sacuvano neznatno malo. Petar Pjer Križanić, rodio se 19. maja 1890. godine u Glini. Hrvati kazu:” hrvatski slikar i karikaturist. Novinskom se karikaturom počeo baviti 1909. u Koprivama. Jedan je od utemeljitelja humorističkog lista Jež (1935.). Svoje je karikature objavio u tri knjige, a usporedo se bavio likovnom kritikom….” Srbi kazu:”… srpski karikaturista Petar-Pjer Križanić, jedan od rodonačelnika srpske i jugoslovenske karikature, pisac i esejista, …”, a on sam je napisao: DA VAM SE PREDSTAVIM Sasvim pri kraju XIX veka ugledao sam svetlo dana u Glini, maloj varošici Hrvatske. U tom kraju Banije žive izmešani katolici i pravoslavni, Srbi i Hrvati. Ta dva plemena čuvena su u svetu po tome što već decenijama vode borbu, dokazujući jedni drugima, savršeno istim jezikom, argumentima i izrazima iz Vukovog rečnika da – nisu jedan narod. Ja sam plod te mešavine, jer mi otac beše katolički Hrvat a majka pravoslavna Srpkinja. Prema tome, hteo ne hteo, rodio sam se kao Jugosloven.