Knjiga je nova. ,,Tragom mnoštva evropskih putnika namernika, koji su stizali sa raznih strana i različitim povodima, Đorđe S. Kostić nas svojom knjigom – kulinarskim bedekerom i azbučnikom srpskog „blagoutrobija“, vodi kroz Srbiju devetnaestog veka. U zemlji koja je postepeno dobijala svoje prepoznatljive obrise na karti Evrope, kao ulazna kapija na putu ka nepoznatom, haotičnom ali izazovnom „Orijentu“, stranci su srdačno dočekivani i ugošćavani za kneževskom i kraljevskom trpezom, u prvim beogradskim modernim hotelima, palanačkim kafanama, manastirskim konačištima, putničkim svratištima, seoskim krčmama i kolibama ili uz ognjište pod vedrim nebom. Ostavljajući svoje utiske o jelima i piću, običajima za stolom, slavama i teferičima, načinu pripremanja hrane, gajenju voća, povrtarskim kulturama, vinovoj lozi, otkrivali su savremenicima jedan do tada malo ili nikako poznat deo, za njih, ako ne „prave Evrope“, onda makar „evropske Turske“, kasnije „Balkana“, „Jugoistoka“. Zapažajući posebnosti „srpskog jelovnika“, uočavali su uticaje, različite lokalne kuhinje, njegove dobre i – povremeno za njih – njegove teško svarljive osobine, oslobađali se predrasuda o domaćinima i zemlji. Kroz „prizmu jelovnika“ prelamali su se i procesi „deorijentalizacije“, i „evropeizacije“ promene socijalnih, privrednih i kulturoloških obrazaca mladog srpskog modernog društva. Pažljivo iščitavajući ova svedočanstva, Đorđe S. Kostić, iskusan i akribičan istraživač, otkriva podjednako zanimljiv i važan, do sada zanemaren, deo naše društvene istorije, potvrđujući tačnost zapažanja, jednog od „njegovih“ putnika, francuskog ekonomiste Emila de Lavelea, koji je osamdesetih godina devetnaestog veka zapisao, kako „Uvek treba znati šta u kojoj zemlji ljudi jedu; od seljaka u kolibi do princa... jer to omogućava da se shvati nacionalno bogatstvo i sazna više o lokalnim resursima.“``

Dan Graf B e o g r a d 2 O O 1 mek povez Knjiga ima 298 strana 24 cm ima malo podvlačenja i knjiga je uredna i dobro očuvana a) Milošević, Slobodan (1941-) 1. `Niko nema pravo da bije ovaj narod` 2. Dolazak na vlast 3. Odustajanje od Jugoslavije 4. Pretpostavke rata 5. Gospodar igre 6. Psi rata 7. Napuštanje Krajine 8. Apoteoza 9. Metež Florence Hartmann (17. veljače 1963., -) francuska je novinarka i spisateljica. Od 1987. pisala je za Le Monde o Balkanu, a početkom 1991. o Jugoslavenskim ratovima. Izvještaje je slala iz Beograda.[1] 1985. diplomirala je te stekla titulu magistra iz područja literature i stranih civilizacija na sveučilištu u Parizu. 1986. se udala u Beogradu za supruga iz SFR Jugoslavije, čiji je materinji jezik bio srpskohrvatski. S njim je dobila dvoje djece: sina 1988. i kćer 1989., koji su se rodili u Francuskoj.[2] 2000. je postala glasnogovornica za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu te savjetnica glavnoj tužiteljici MKSJ-a Carli Del Ponte.Godine 1992. bila je jedna od prvih novinara koji su otkrili lokaciju Ovčare, te je 2006. svjedočila pred MKSJ-om protiv `vukovarske trojke`.[1] Konkretno, tvrdi da je Veselin Šljivančanin 1992. u intervjuu izjavio sljedeće kad ga je pitala o Ovčari: `Morali smo negdje zakopati tijela`.[3] Godine 1999. objavila je prvu knjigu, Milošević, dijagonala luđaka. Kada je Slobodan Milošević završio u MKSJ-u na suđenju, Srbija je dala tribunalu povjerljive dokumente o njegovom režimu iz 1990-ih, ali pod uvjetom da se neki dijelovi `zatamne`. Hartmann je imala uvid u te tajne spise te u knjizi Mir i kazna 2006. napisala da je MKSJ prihvatio cenzurirati dijelove koji su mogli uspostaviti vezu između Miloševićevog režima i masakra u Srebrenici. MKSJ je regirao optužnicom protiv Hartmann za nepoštivanje suda objavljivanjem dokumenata koji su bili tajni za javnost.[1] Presudom je kažnjena sa €7.000, što je izazvalo kontroverzne reakcije u svijetu medija i novinara, od kojih su neki javno stali u njenu obranu.[4] Iako je Hartmann rekla da je uplatila traženu svotu, MKSJ je to opovrgnuo te izdao nalog za njeno uhićenje. Godine 2011. ona je pobjegla u Francusku. Francuske vlasti su, međutim, odbile uhititi ju jer su mislile surađivati sa MKSJ-om jedino u izručivanju ratnih zločinaca, u što ne spada i progon osoba koje kritiziraju sam sud.[5] Ipak, usprkos uhidbenom nalogu iz Haaga, nastavila se slobodno kretati i u inozemstvu: 2012. posjetila je Sarajevo, povodom 20. obljetnice opsade grada, te tamo verbalno napala Carla Bildta jer je smatrala da on nije trebao biti na obilježavanju stradanja grada jer je prije govorio da je `Milošević dobar momak`.[6] Hartmann je s vremenom postala vrlo kritična prema MKSJ-u. Još 2004. ukazala je na narušavanje neutralnosti tužilaštva tribunala kada je usvojeno novo pravilo prema kojem peteročlano sudsko vijeće kojeg pored predsjednika i potpredsjednika tribunala čine i trojica predsjedavajućih sudaca Pretresnih vijeća, odlučuje da li se nove optužnice odnose na `najviše lidere, osumnjičene da su najodgovorniji za zločine u nadležnosti tribunala.` Ukoliko ocijene da neka od optuženih osoba ne spada među `najviše lidere`, suci od tada imaju pravo optužnicu vratiti tužitelju, nezavisno od težine zločina i uvjerljivosti pratećih dokaza.[7] Godine 2013. izjavila je da je oslobađajuća presuda u slučaju bivših šefova Državne bezbednosti (DB) Srbije, Jovice Stanišića i Franka Simatovića, `najvidljiviji u nizu udaraca na kredibilitet Haškog tribunala u završenoj fazi njegovog rada` te dodala: “ Time su nagrađeni mozgovi sistema koji su obmanom uspjeli planirati i organizirati masovno nasilje, a sve preko paravan organizacije, pazeći da ne napišu direktno naređenje. Poruke sa suđenja u Nurembergu je izbrisana. Haški sud je u naglo ušao u proces ukidanja Ženevske konvencije i, time, uništava sve što je urađeno poslije Drugog svjetskog da se zaštite civili u ratu. Dešava se u Hagu jedan preokret koji žrtve posljednjeg rata u Evropi osjete na svojoj koži, ali koji ima i dalekosežne posljedice, i to širom svijeta. Mogu zamisliti reakcije žrtava čija su djeca direktno stradala od duhova tame koji su bili otjelotvoreni u likovima Stanišića i Simatovića, sada već slobodnih ljudi. Po svemu sudeći, nažalost, odgovornost za zločine (koji sud ne poriče) se svodi na lokalne igrače, a ne na mozgove. Zato imamo gorki osjećaj prijevare, jer nije ni istina, nije ni pravda`.

Autor: Stevan Sv. Simić 1986., kartonski povez sa klapnama, 95 strana, nepodvlačena, nema posvetu, bogato ilustrovana, težina 250 grama.

...Германии выпуск I 1946., broširani povez, 160 strana, nepodvlačena, težina 150 grama.

K007

Knjiga je dobro očuvana. NOLIT,1990. 447 strana. ,,Ovu knjigu nije napisao monetarni ekspert, a ni ekonomist. Napisao ju je historičar. On ne želi davati savjete Međunarodnom monetarnom fondu. Ne želi sugerirati čitaocu da kupuje ili prodaje zlato ili dolare. Tekst koji ćete čitati bio je u početku niz predavanja, `esej u kojem su se studentima objašnjavala pitanja i problemi vezani uz novac tokom povijesti``. - iz predgovora``

Obmana Izdaje - No limit books Beograd Autori predstavljaju otkriće do koga su došli pedantnim istraživanjima, a pokazuje da ako se rasvetli odnos između Svitaka mrtvog mora, Novog Zaveta i socijalnih, istorijskih i religioznih sila na tadašnjoj istorijskog pozornici, ostaje jasno da su Spisi mrtvog mora istorijska obmana.Knjiga objašnjava zašto i kako su ljudi obmanjeni tzv. Spisima Mrtvog Mora. Od autora knjiga `Hram i loža` i `Sveta krv, sveti gral`. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 237.strana

...i Skupštine naroda 10. decembar 1945 - 4. januar 1946 stenografske beleške 1946., broširani povez, 893 strane, težina 1kg. Knjiga je kompletna ali loše očuvana tj. bila je cela nakvašena, ima talasaste i krute listove, poneki listovi su slepljeni i oštećeni, delimično je podvlačena, oštećena je rikna... *

Knjiga je potpuno nova. Žanrovi:: Filozofija Izdavač:: Ukronij Broj strana: 216 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Prvi put na srpskom! Dugo čekana knjiga iz pera jednog od najznačajnijih čuvara Tradicije!

Preveo Milivoj Andjus Izdavac - Mladost, Zagreb, Jugoslovenska revija, Beograd Godina - 1980. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,sa omotnicom u solidnom stanju,ilustracije,format 27 cm,127 str. (00)

Возросший интерес к истории советского общества вызвал потребность и в литературе о Всероссийской чрезвычайной комиссии по борьбе с контрреволюцией, спекуляцией и преступлениями по должности — одном из важнейших органов, осуществлявшем защиту революционных завоеваний Октября. Читателю предлагается второе, уточненное издание документального сборника «Красная книга ВЧК». В нем содержатся подлинные материалы, изъятые у контрреволюционеров, их письменные показания, протоколы допросов, обвинительные заключения, постановления коллегии ВЧК и приговоры ревтрибуналов. 1989., tvrdi povez, 416 + 541 strana, nepodvlačene, ukupna težina 1150 grama.

Žarko Jovanović Izdaje Nova knjiga Beograd Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 172.strane

Anna Michalidou Odlično Knossos Kompletan vodič Stara Grčka Arheologija

Фототипско издање књиге, 94 стране А4 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ. О пореклу Константина Тиха (Срећковић насловљава књигу са његовим презименом Тех) доста је расправљано у историографији. Извори о овом питању су малобројни. У повељи манастиру Светог Ђорђа код Скопља, Константин помиње `Светог Симеона Немању, деду царства ми`, из чега произилази да је родбински био повезан са српском владајућом династијом, односно њеним оснивачем. Георгије Пахимер пише да је Константин био `упола од Срба`. Нићифор Григора и Георгије Акрополит га називају `Константином, сином Тиховим`. На који начин је Константин био повезан са Немањићима није познато. У науци су изнесене бројне претпоставке. Средином 19. века, помишљало се да Константин потиче од Немањиног сина `Тохуа`. Њега помиње Ансберт, немачки хроничар који је, пишући о посети Фридриха Барбаросе Стефану Немањи у Нишу, поменуо преговоре о женидби Тохуа и ћерке Бертолда од Андекса. Међутим, Константин Јиречек је установио да Немања није имао никаквог сина Тохуа, већ да је реч о Тољену, сину Немањиног брата Мирослава. Потом се прешло на разматрање Немањиних женских потомака. Помишљало се и на то да је деда Константина Тиха био Стефан Првовенчани, а не Немања...

Kratki opis Mikser sa glavom od najkvalitetnijeg poliamida. Namenjen mešanju farbe i lepka male gustine. Prihvat M14. Detalji Materijal Čelik/PVC Namena Namenjen mešanju farbe i lepka male gustine Prihvat M14 Dimenzija 100 x 600mm

Kratki opis Mikser za malter i lepak kavez je univerzalni mikser za sve vrste materijala. Kružni presek radnih površina smanjuje otpor pri mešanju i doprinosi manjem opterećenju mašine. Sa cilindričnim prihvatom. Detalji Materijal Čelik Namena Univerzalni mikser za sve vrste materijala Prihvat Cilindrični prihvat Dimenzija 100x500mm.

Kratki opis Mikser za malter i lepak okrugli je univerzalni mikser za sve vrste materijala. Kružni presek radnih površina smanjuje otpor pri mešanju i doprinosi manjem opterećenju mašine. Sa cilindričnim prihvatom. Detalji Materijal Čelik Namena Univerzalni mikser za sve vrste materijala Prihvat Cilindrični prihvat Dimenzija 90 x 600mm

Kratki opis Najprodavaniji mikser pažljivo napravljenog oblika koji optimizuje učinak rada, a koristi se za mašinsko mešanje masa najrazličitijih vrsta do 20 kilograma. Koriste ga, osim hobista i profesionalni korisnici. Detalji Materijal Čelik Prihvat Cilindrični prihvat Dimenzija 590mm Težina 626gr

Kratki opis Mikser sa "brzom” spiralom za mešanje ređih i srednje gustih maltera i lepkova. Sa M14 prihvatom. Detalji Materijal Čelik Prihvat M14 Dimenzija 140x600mm.

Detalji BEOROL SM8 Strugač za malter 8 noževa 465x90 mm Oblik Ravna Materijal Aluminijum Dimenzija 465 x 90 mm Strugač namenjen izravnavanju površina od gipsa i maltera. Nije za obradu betona. Visokokvalitetno telo od livenog aluminijuma obezbeđuje dugotrajnost i malu masu, a 8 noževa od čelika brz rad i preciznost. Dimenzije 465x90 mm.

Detalji BEOROL PSA Pištolj za tio git 600 ml aluminijum Materijal Aluminijum Punjenje Tio git Težina 872 gr Aluminijumski pištolj za tio-git. Namenjen profesionalcima. Izrađen od auminijumske tube bez olova. Kapacitet 600 ml. Težina pištolja 872 g.

Detalji BEOROL PSC Pištolj za silikon hromirani Materijal Čelik hromirani Punjenje Kartuša Težina 536 gr Pištolj za silikon hromirani 225 mm. Otporan na hemijske uticaje, kao i sadržaja kartuša koje koristi. Ugrađen sekač i bušač kartuše. Traka za zglob na dršci. Hromirani čelik bez olova. Težina 536 gr.

Izdaje - Prosveta Beograd Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez sa omotom 126.strana