Hipnoza i samohipnoza - terapija i lek Brajan Rejt Izdavač: Moć knjige - Beograd, 2001. god. 282 str. KAO NOVO Hipnoza, koju uobičajeno vezujemo za mađioničarski trik, a koja zapravo jeste jedna od nedovoljno istraženih dimenzija našeg uma objašnjena je u ovoj knjizi kao moć u svakome od nas, koja nam pravilno upotrebljena može doneti mnoštvo blagodeti, a ne samo jeftinu zabavu. Samohipnoza kao terapija olakšaće bolove, izlečiti nesanicu, sprečiti gojaznost, uticati na stres, strahove. A za sve je potrebno malo vežbe i volje, jer bez sporednih efekata i velikog opterećenja, možete sebi puno da pomognete i steknete novo samopouzdanje.

odlično očuvana

doživlajvanje svoje okoline odlično očuvana

Autor - osoba Robson, Vivian E. Naslov Fiksne zvezde i sazvežda u astrologiji / Vivian Robson ; priredila Slavica Živanović ; [preveo sa engleskog Raša Sekulović] Jedinstveni naslov ǂThe ǂfixed stars and constelations in astrology. srpski jezik Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Gornji Milanovac : Dečje novine, 1991 (Beograd : Kultura) Fizički opis 135 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm Drugi autori - osoba Živanović, Slavica, 1951- = Živanović, Slavica, 1951- Sekulović, Raša, 1964- = Sekulović, Raša, 1964- Zbirka Astrologija ; ǂknj. ǂ6 (broš.) Napomene Prevod dela: The fixed stars and constelations in astrology / by Vivian E. Robson Tiraž 2.000 Str. 7-8: Predgovor jugoslovenskom izdanju / Slavica Živanović Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Astrologija PREDGOVOR Poslednjih godina predmet fiksnih zvezda i sazvežđa je pobudio zanimanje i znatiželju proučavalaca astrologije, kojima je istraživanje ovih dejstava bilo uskraćeno usled nedostatka dostupnih informacija. Većina savremenih astroloških udžbenika bez reći prelazi preko ove teme, s izuzetkom izvesnih mučnih opaski о uticaju zvezda na oslepljivanje; za ostale pojedinosti bilo je neophodno pročešljati ogroman broj starih knjiga, do kojih je teško doći i čije su cene mahom nepristupačne. Iz ovog razloga već nekoliko godina raste nasušna potreba za knjigom koja će biti posvećena isključivo astrološkom značenju zvezda i sazvežđa. Delo koje je pred vama sačinjeno je kao odgovor na tu potrebu, ne bi li popunilo najozbiljniju prazninu u astrološkoj literaturi. Prilikom sakupljanja obilja informacija koje su sabrane u ovoj knjizi, glavni cilj mi nije bio da stvorim neki kritički ili originalni spis. Poželeo sam da pred proučavaoca iznesem što kompletniji i sistematičniji prikaz svega što je ikada napisano о zvezdama sa astrološke tačke gledišta, neopterećeno izmenama i kriticizmom, kako bi ovo delo predstavljalo temelj na kojem će se izgrađivati buduća istraživanja. Stoga sam sebi dozvolio samo nekoliko ličnih opaski ili kritika. Ne tvrdim daje ova knjiga originalna, ali verujem da sadrži praktično sve stoje na ovu temu bilo objavljeno od srednjeg veka do danas i daje iscrpna u najvećoj mogućnoj meri. Nisam štedeo truda da postignem ovaj cilj, slobodno se koristeći svim izvorima informacija. Mislim da navođenje detaljne bibliografije nije neophodno, pogotovu jer bi sadržala preko dvesta naslova. Ah, smatram da bi bilo pošteno da istaknem koliko dugujem Alvidasovom delu „Nauka i ključ života” (četvrti tom), koje sadrži obilje informacija о dejstvima određenih zvezda, kao i knjizi „Nazivi zvezda i njihovo značenje” R. H. Alena, koje sam se držao kao najboljeg dostupnog autoriteta po pitanju ortografije i izvođenja imena zvezda. Kada u tekstu pominjem Ptolomeja, Vilsona, Sajmonajta, Pirsa i Balindžcra, ako nije drugačije istaknuto, mislim uvek na njihova delà „Tetrabiblos”, „Astrološki rečnik”, „Vrhunska tajna astralne filosofije”, „Udžbenik astrologije” i „Svedočanstvo zvezda”. U knjigu nisam uvrstio table ili ilustracije sazvežđa, iz prostog razloga što bi samo povećali njenu cenu, ne donoseći pritom odgovarajuću korist. Proučavaocu koji poželi da ozbiljnije obradi ovu temu biće potrebna makar neka zvezdana karta, ili, još bolje, nebeski globus – ali za uobičajene astrološke svrhe čak ni karta nije neophodna. Ako ovo delo bude podstaklo astrološko proučavanje zvezda i ohrabrilo istraživanje, cilj sa kojim je stvarano biće ispunjen. VIVIAN E. ROBSON S A D R Ž A J: - Fiksne zvezde u astronomiji - Uticaj sazvežđa - Lunarne kuće - Fiksne zvezde u natalnoj astrologiji - Uticaj fiksnih zvezda, maglina i rojeva - Fiksne zvezde u mundanoj astrologiji - Zvezde i sazvežđa u srednjevekovnoj magiji - Fiksne zvezde u astrometeorologiji Dodatak: Matematičke formule Astrologija (grč. αστρολογία - nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία – pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e. koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120–175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astromedicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd. MG41 (N)

astrologija knjiga VI šest odlično očuvana

Filozofija primenjena na život Laguna, 2008. 232 strane. Očuvana, ima posvetu na predlistu. Hrabrost, patnja, ljubav, smrt, nada, izdaja, krivica, religija i depresija, ali i putovanja, čitanje, uljudnost i dokolica – samo su neke od tema kojima se E. K. Grejling bavi u ovom priručniku o smislu života. Razmišljanje o životu, koji mu je smisao i šta nam sve nosi, iskustvo je koje će vas prosvetliti i obogatiti. Ova mudra i duboka knjiga teži da nam da dragocene putokaze ka tome šta je zaista važno u životu, bilo da čovek doživljava uspeh, neuspeh, strast, netoleranciju, ljubav, gubitak, sreću ili ma koje duboko životno iskustvo.

Nekoliko stranica podvlačeno grafitnom olovkom, može se obrisati. MG101 (N) Autor - osoba Balickij, K.P. Voroncova, A.L. Naslov Lekovite biljke i rak / K.P. Balickij, A.L. Voroncova ; s ruskog preveli Momčilo Kojić, Vaskrsija Janjić, Sofija Jevtić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nauka, 1994 (Bor : Bakar) Fizički opis 297 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Kojić, Momčilo Janjić, Vaskrsija Jevtić, Sofija Napomene Prevod dela: Lekarstvennye rastenija i rak / K.P. Balickij, A.P. Voroncova Tiraž 1000 Bibliografija: str. 241-293 Registar. Predmetne odrednice Rak -- Lečenje Lekovite biljke Predgovor Maligna oboljenja odnose veliki broj ljudskih života, zauzimajući po smrtnosti, prema podacima svetske statistike, drugo mesto posle srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova. Posebno mesto u savremenoj hemoterapiji raka zauzimaju preparata prirodnog, posebno biljnog porekla. Napori istraživača u ovoj oblasti nauke usmereni su na otkrića i detaljnija istraživanja citostatika biljnog porekla i njihovu primenu u kliničkoj praksi. Takvi antiblastični preparata biljnog porekla su: kolhamin (omain), vinblastin, vinkristin, podofilin, peucedanin i dr. Treba spomenuti i pokušaj primene u onkološkoj terapiji onih preparata biljnog porekla koji ne poseduju stvarne antiblastične osobine, ali sadrže supstance koje ublažavaju bolove kao i supstance koje utiču na poboljšanje aktivnosti jetre, instestilnog trakta, mokraćnog sistema itd., što objektivno poboljšava opšte stanje bolesnika. U ovoj oblasti postoji mnogobrojna literatura, naučni radovi, pre- gledni članci, klinički izveštaji i monografije, ali nam se čini da monografija „Lekovite biljke i rak” („Лекарственные растения и рак” autora K. P. Balickija i A. P. Voroncova koju je izdala Akademija nauka Ukrajine (1982) predstavlja jedinstveno delo u ovoj oblasti. Zato smo i preuzeli na sebe odgovoran zadatak da ovo delo prevedemo na srpski jezik i da na taj način damo svoj doprinos, stavljajući na uvid ovo delo našoj naučno-stručnoj i široj javnosti. U ovoj monografiji u kojoj su prikazani radovi ogromnog broja istraživača iz celog sveta, dati su podaci o istoriji fitoterapije, o putevima iznalaženja antitumornih sredstava biljnog porekla i metodama njihovog ispitivanja. Takođe, dati su podaci o preparatima biljnog porekla kao i rezultatima njihovog ispitivanja u onkološkoj terapiji. U nadi da smo ovim prevodom popunili osetnu prazninu koja postoji u pogledu literature iz ove oblasti nauke na našem jeziku, bićemo zahvalni svima, a naročito našim kolegama koji se ovom oblasti bave, ako ukažu na primedbe, predloge i nedostatke ovog prevoda. Beograd, maja 1994. godine Prof. dr Momčilo Kojić Prof. dr Vaskrsija Janjić Mr Sofija Jevtić Biljni svijet, kao dio života na Zemlji, nalazi se gotovo na svakom koraku i čovjek je unatoč golemom napretku ovisan o tom biljnom svijetu. Upravo je biljni svijet najvažniji dio čovjekove hrane pa prema tome i temelj njegova održanja. Čovjek je odavno spoznao da je određenom biljnom hranom primao u tijelo i one tvari koje su ga održavale zdravim, pa je došao do saznanja da su i ljekovite. Posezao je za tim biljkama i svoju spoznaju prenosio novim generacijama usmenom, a kasnije i pismenom predajom. Iz ovakve predaje, protkane često mistikom i praznovjerjem, nastala je i izgrađena pučka medicina mnogih naroda. Odbacujući postepeno mistiku i praznovjerje, uvođenjem naučnog promatranja prirode i razvojem prirodnih nauka, proučavalo se i ljekovito bilje i njegovo djelovanje na ljudski organizam. Proučavanje ljekovitog bilja sa stajališta medicine dovelo je do izbacivanja iz upotrebe mnogih ljekovitih biljki, koje je u svom popisu za liječenje zadržala pučka medicina, pa su u službenoj medicini ostale samo one ljekovite biljke koje su uvrštene u službeni popis lijekova, tj. u farmakopeju. Usporedo s ispitivanjem utjecaja ljekovitog bilja na ljudski organizam, prišlo se kemijskom ispitivanju onih djelotvornih tvari u biljci, za koje se smatralo da određuju ljekovitost pojedine biljke. Posljedica je ovakvih kemijskih ispitivanja nastojanje da se sintetskim putem proizvodu iste ili slične tvari koje bi u liječenju čovjeka i održavanju njegova zdravlja zamijenile prirodne proizvode biljnog svijeta, pa je i moderna medicina sve većom upotrebom sintetskih lijekova zanemarila ljekovitu vrijednost mnogih biljaka. No, unatoč ovom zanemarivanju, uz pronalazak djelotvornih prirodnih biljnih spojeva, sve su veće težnje da se u liječenju raznih bolesti ponovo uvrste u upotrebu lijekovi biljnog porijekla koji se u potpunosti ne mogu zamijeniti sintetski proizvedenim kemijskim spojevima. Danas se znanje o ljekovitosti određenih biljaka znatno proširilo njihovim opširnim ispitivanjima pa i ova knjiga, u inače brojnoj literaturi o ljekovitom bilju, ima za cilj da čitaoce upozna s praktičnom vrijednošću onog ljekovitog bilja s kojim se čovjek i najčešće susreće u prirodi. Samonikle jestive biljke su najstariji izvor hrane dostupan ljudskoj vrsti. Danas je upotreba ovog izvora hrane očuvana samo kod zajednica koje nisu imale jači dodir sa civilizacijom. Tokom novije istorije samoniklo jestivo bilje najčešće se koristilo u vreme raznih nepogoda i nestašica izazvanih ratovima, ali posljednjih decenija interes za ovu oblast sve više raste, kako kod nas tako i u celom svetu. U nekim zemljama žir je i danas uobičajena namirnica u ishrani. Na slici je dotorimuk - korejski specijalitet, žele napravljen od žirovog brašna Značaj samonikle flore kroz istoriju Samonikle jestive biljke, odnosno divlja flora bio je osnovni izvor hrane praistorijskog čoveka pre nego što se naučio lovu i ribolovu. Razvojem civilizacije čovek je počeo da kultiviše jestive biljke i postepeno izgubio urođeni instinkt za prepoznavanje jestivih biljaka. Međutim, samonikla flora je tokom istorije ostala značajan izvor hrane, pogotovo u kriznim vremenima (kakvi su ratovi, na primer), pa se znanje o jestivosti pojedinih biljaka održalo i do danas. Po pravilu su samonikle biljke znatno bogatije vitaminima i mineralima od gajenih vrsta, a takođe u najvećoj meri oslobođene najrazličitijih toksina koji se koriste u savremenoj poljoprivredi (herbicidi, insekticidi i sl.) i prehrambenoj industriji (različiti aditivi). Osim toga, veliki broj jestivih vrsta svrstava se i među lekovite biljke i obratno, a lekovito delovanje biljaka može se (osim kroz čajeve, tinkture i sl.) ispoljiti kroz jela pripremljena od njih. Ne postoji oštra granica između fitoterapije i dijetoterapije. Obe ove grane medicine stare su koliko i samo čovečanstvo. Zanimljiv je podatak da su se, tokom 20. veka, pripadnici mnogih primitivnih plemena, kojima je samonikla flora do tada bila osnovna hrana, počeli razbolevati zbog prelaska na način ishrane civilizovanog čoveka. Podela Samonikle lekovite biljke mogu se razvrstati na više načina, a osnovna podela može biti prema delovima biljaka koji se mogu koristiti u ljudskoj ishrani. Korenasto povrće Jestivi koren čička U ovu grupu spada mesnato korenje, lukovice, krtole i rizomi. Najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među monokotiledonim biljkama. Tu prvenstveno spadaju razne vrste kaćuna i drugih vrsta iz porodice orhideja, zatim mnoge vrste iz porodice ljiljana (lukovi, grančica, divlji ljiljan, pokosnica, ptičje mleko, pasji zub, vilin luk) i neke močvarne i vodene vrste (strelica, vodena bokvica, vodoljub, rogozi, trske, dremovac). Među dikotiledonim biljkama najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među glavočikama (čičoka, stričak, čičak, cikorija, maslačak, kozja brada, kravačac, dragušica), zatim među zvončićima i lopočovkama, dok su u drugim porodicama manje zastupljene. Glavni hranljivi sastojak divljeg korenastog povrća najčešće je skrob, a kod glavočika i inulin. Hranljiva vrednost slična je žitaricama od kojih je korenasto povrće siromašnije belančevinama. Branje Podzemni delovi jednogodišnjih biljaka najčešće se sakupljaju u jesen, na kraju vegetacione sezone, dok se podzemni delovi višegodišnjih biljaka sakupljaju i u jesen i u proleće. Priprema Kada ne sadrže gorke, opore, škodljive ili nesvarljive sastojke ovi podzemni delovi mogu poslužiti kao ukusno povrće. Mogu se jesti prokuvani ili pečeni na žaru, poput krtola kaćuna ili dodavati salatama u svežem stanju, kako se najčešće koriste različiti divlji lukovi (sremuš, vlašac, vinogradarski luk, planinski luk, sibirski luk i druge vrste). Druge vrste divljeg korenastog povrća, obzirom da su često veoma bogate skrobom, mogu se sušiti, mleti i koristiti za mešenje hleba ili kao zamena za kafu. Pre upotrebe treba ih dobro oprati, a po potrebi i oljuštiti. Neki podzemni delovi koji se prikupljaju mogu se sušiti i kao takvi kasnije koristiti za pripremu čajeva ili kao začini. Podzemne delove aromatičnih vrsta ne bi trebalo pre sušenja prati, već samo dobro obrisati čistom krpom. Očišćena biljna droga seče se na sitnije komade ili listiće i niže na konac ili rasprostire u tankom sloju na specijalnim mrežama. Suši se prirodnim putem na promajnom mestu, može i na osunčanom. Osušeni podzemni biljni delovi čuvaju se u suvim i hladnim prostorijama, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlje povrće je najpoznatija i najrasprostranjenija kategorija samoniklog jestivog bilja. Najčešće se za jelo upotrebljavaju mladi listovi ili prolećni izdanci, a ređe ceo nadzemni deo biljke. Divlje zeleno povrće raste na gotovo svakoj zelenoj površini, a neretko se mogu naći oko ljudskih naseobina, uz puteve, na železničkim nasipima i sličnim mestima. Često se ubrajaju i u korove. Najukusnije vrste ove grupe samoniklih biljaka pripada porodicama kupusnjača, glavočika, troskota, lobodnjača i štitara, ali i među mnogim drugim. Posebno su sočni i ukusni izdanci nekih trajnica dok im se još nisu razvili listovi, kao na primer izdanci špargle, bljušta, pepeljuge, hmelja, paviti, japanske kiselice i td. Divlje zeleno povrće posebno je značajno kao bogat izvor vitamina C, obično bogatiji od gajenog povrća. Ovim vitaminom naročito su bogati listovi vrsta iz porodica kupusnjača i ruža. Karoten je takođe prisutan u svi zelenim biljnim delovima. Pored ova dva vitamina divlje zeleno povrće bogato je i vitaminima B1, B2, E, K, P, folnom kiselinom i mnogim drugim bioaktivnim materijama. Branje Zeleni delovi biljaka beru se dok su još mladi i sočni, najčešće pre cvetanja. Starenjem i formiranjem cvetova često gube prijatan ukus i postaju gorki i nejestivi, a neke vrste mogu čak sadržati i otrovne sastojke. Biljke je najbolje sakupljati rano ujutro, dan-dva posle obilne kiše. Biljke ubrane posle kiše ili u zaseni blažeg su ukusa od onih ubranih tokom sušnih dana ili na osunčanim mestima. Priprema Divlje zeleno povrće najčešće se koristi sveže, u salatama, kada je njegova hranljiva vrednost i najveća, ali se mogu pripremati i kao variva ili čorbe. Divlje povrće svežinu može sačuvati u frižideru nekoliko dana, ali se takođe može i konzervirati i sačuvati kao zimnica. Neki od načina konzerviranja su: zamrzavanje – u zamrzivaču se divlje zeleno povrće može čuvati nekoliko meseci, a pre zamrzavanja potrebno ga je blanširati (preliti vrelom vodom); sušenje – biljke je najbolje sušiti prostrto u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom mestu zaklonjenom od direktnog sunca; ukiseljavanje – divlje zeleno povrće može se ostavljati kao turšija, na isti način kao i gajeno. Jestivi cvetovi Slatki napitak od suvog grožđa, limuna, jaja i cvetova crne zove Jestivi samonikli cvetovi bliski su divljem povrću, ali se od njega razlikuju većim sadržajem šećera, a često i prijatnim mirisom koji se dobro slaže sa raznim poslasticama, pa je i njihova primena u kulinarstvu nešto drugačija. Osim toga cvetovi su i dekorativni, pa uvek mogu poslužiti za ukrašavanje različitih obroka, kako slatkih tako i slanih. Mnogi cvetovi sadrže važne bioaktivne sastojke, poput vitamina C, a oni žute boje bogati su bioflavonoidima i karotenom. Branje Cvetovi se sakupljaju kada su u punom razvoju, mada se kod nekih vrsta koriste i pupoljci (pupoljci dragoljuba mogu se koristiti kao začin - zamena za kapar). Aromatični cvetovi sakupljaju se rano ujutro, pre izgrevanja sunca, a nearomatični oko podneva. Priprema Cvetovi različitih vrsta mogu se koristiti za pripremu raznih poslastica (cvetovi crne zove ili bagrema), čorbi, variva ili salata (cvetovi dragoljuba i crvene deteline) ili omleta (cvetovi maslačka), ali se najčešće koriste za dekoraciju (cvetovi ljubičice, bele rade, nevena, crnog sleza, jagorčevine i dr). Cvetovi različitih vrsta mogu se i sušiti i tako osušeni koristiti za pripremu aromatičnih biljnih čajeva (crvena detelina, lipa, kamilica, divizma). Suše se kao i zeleno povrće, u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom i zasenjenom mestu. Osušeni cvetovi čuvaju se na hladnom mestu, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlji plodovi Sirupi od samoniklog voća i cveća Divlje voće, odnosno jestivi plodovi samoniklih biljaka dospevaju za branje od početka juna do kasne jeseni, odnosno u periodu kada drugi delovi najvećeg broja vrsta samoniklih biljaka nisu više jestivi. Najveći broj divljih vrsta sa kojih se sakupljaju plodovi svrstan je u porodicu ruža (Rosaceae), ali ih ima i u drugim porodicama (vresovke, ogrozdi, kozokrvinke, drenovke, šipci i dr). Divlji plodovi (jestivi, ali i otrovni!) najčešće su živo obojeni. Imaju mesnat i sočan perikarp (oplodnicu, omotač ploda) u kome je jedno seme (kod koštunica - džanarika, trnjina, drenjina, lešnik...), više semena (bobice - ribizla, borovnica, šipurak, glog...), ili pripadaju grupi zbirnih plodova (kupina, malina, šumska jagoda). U divlje plodove ubrajaju se i šišarke nekih četinara (na primer šišarke občne kleke, tise). Divlji plodovi su, zavisno od vrste, značajan izvor vitamina, naročito vitamina C i karotena, a takođe su bogati i mineralima (kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum), ugljenim hidratima, organskim kiselinama (jabučna, limunska, vinska), skrobom, pektinima i dr. Branje Samonikli divlji plodovi najčešće se beru kada su sasvim zreli, jer su tada najukusniji i sadrže najviše hranljivih materija. Međutim postoje i oni koji su po sazrevanju tvrdi, oporog ili kiselog ukusa, a postaju ukusni tek posle jačih mrazeva, kada postanu prezreli i nagnjili. Ovde nije reč o pravom procesu truljenja pod uticajem mikroorganizama, već o procesu samomaceracije, odnosno pretvaranju tvrdog perikarpa u kašastu masu pod uticajem enzima koji razlažu ćelijske membrane.]] Ovakvi su plodovi mukinje, brekinje, jarebike ili oskoruše. Nasuprot njima šipurak se bere čim zarudi (počne da se crveni) jer sasvim zreo plod postaje mekan, teže se obrađuje i brže propada, a uz to u njemu ima manje vitamina C nego u nedozrelom plodu. Pri sakupljanju samoniklih plodova strogo se mora voditi računa da se dobro upozna izgled ne samo ploda, već i cele biljke, njene morfologije i staništa na kojima se može naći, kako ne bi došlo do zamene vrsta. Treba uvek imati na umu da u prirodi postoje brojne vrste čiji su plodovi otrovni, ali često naizgled sočni i ukusni, jarkih i privlačnih boja. Ovakve zamene najčešće se mogu desiti pri sakupljanju bobica i njihov ishod u nekim slučajevima može biti i fatalan. Priprema Divlje voće najčešće se konzumira sveže, samo ili kao sastojak voćnih salata, ali se može, poput kultivisanog voća, koristiti i za pripremu različitih poslastica ili kao zimnica u obliku sokova, sirupa, kompota, džemova, želea... Divlji plodovi mogu se i sušiti i kasnije koristiti uglavnom za pripremu ukusnih čajeva. Od divljeg voća mogu se spravljati i voćna vina, rakije i likeri, kao i voćno sirće. Kod pripreme nekih vrsta samoniklog voća treba biti veoma oprezan, jer su im neki delovi jestivi, a drugi otrovni. Karakterističan primer za ovu pojavu je tisa (Taxus baccata), kod koje je crveni omotač oko šišarice sočan i ukusan, dok je sama šišarica unutar njega veoma otrovna, kao i svi ostali delovi ove vrsta. Seme Seme je po svom sastavu najkompletnija i verovatno najzdravija hrana, jer sadrži znatnu količinu skroba, belančevina, bogato je vitaminom E, vitaminima B kompleksa, kao i važnim mineralima. Najčešće se sakuplja seme lobode, deteline, tušta, vijušca, gunjice, štira, nekih trava, kao i seme nekih vrsta drveća, kakvi su žirevi hrasta i bukve, pitomi kesten i seme borova (seme borova je najčešće veoma sitno, osim semena pinjola, koje je u svetu veoma cenjeni začin). Proklijale seme Proklijalo seme monokotiledonih (levo) i dikotiledonih biljaka (desno) Proklijalo seme nekih biljaka u Kini se u ishrani koristi već 5000 godina, ali se u zapadnoj civilizaciji koristi tek u novije doba. Proklijalo seme je ukusnije i lakše se vari od neproklijalog. Osim toga daleko su bogatije hranljivim materijama od onih neproklijalih. U procesu klijanja kod semena (koje je samo po sebi bogato izvorima energije) dolazi do hemijskih reakcija tokom kojih se povećava njihova prehrambena vrednost. Veliki deo skroba tokom klijanja pretvara se u šećer, a količine prisutnih vitamina se već posle četiri dana klijanja povećavaju 4–10 puta. Klice razvijene na svetlu bogatije su vitaminima A i C, dok su klice razvijene u mraku blede, ne sadrže hlorofil i karoten, ali su bogatije vitaminima B kompleksa. Mnoge klice bogate su i gvožđem, fosforom i kalijumom. Za ovakvu upotrebu može se prikupljati seme različitih detelina, loboda, štavelja, štireva, trupaca, grbica, seme maslačka i drugo. Branje Seme se sakupljaju kada je potpuno zrelo, najčešće tokom leta i jeseni, što zavisi od biljne vrste. Najlakše ga je sakupiti sa biljaka kojima su plodovi skupljeni u klas, klip ili metlicu. Priprema Neko seme samoniklih biljaka može se jesti sirovo, kakav je slučaj sa pitomim kestenom ili pinjolima. Seme drugih vrsta najčešće se koristi kao zamena za hlebno brašno. Ako se koriste kao proklijalo, seme se po potrebi očisti i ostavi preko noći da odstoji u mlakoj vodi. Zatim se ispere i ostave u plitkoj posudi da navlaženo klija nekoliko dana, zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti. Optimalna temperatura klijanja je 15-18°C, a maksimalna 24°C. Može se naklijavati na svetlu ili u mraku, a sam proces traje 2-6 dana, zavisno od vrste, za koje vreme klice dostignu visinu od 1 do 3,5 cm. Većina proklijalog semena samoniklih biljaka ukusno je i sirovo, pa se tako i konzumiraju, kao poseban obrok ili u različitim salatama, ali se može dodavati i različitim kuvanim jelima od mesa i povrća. Upotreba samoniklih jestivih biljaka Osušeni aromatični listovi divljeg pelina (Artemisia vulgaris) u dobro zatvorenoj staklenoj posudi Samonikle jestive biljke najčešće se koriste kao divlje voće i povrće i konzumiraju se u svežem stanju i li kuvane. Osim toga divlje samonikle biljke mogu se koristiti i na druge načine. Najčešće je to u vidu aromatičnih začina, za pripremanje osvežavajućih (često i lekovitih) napitaka, odnosno čajeva, kao zamena za kafu ili hlebno brašno. Začinsko bilje Mnoge samonikle jestive biljke sadrže u pojedinim svojim delovima eterična ulja sa aromatičnim sastojcima specifičnog mirisa i ukusa. Dodati u hranu kao začin, sveži ili osušeni, ovi sastojci oplemenjuju hranu, daju joj prijatan miris, poboljšavaju ukus, poboljšavaju varenje, pospešuju apetit i td. Često nije moguće oštro razgraničiti začinsko bilje od divljeg povrća, a još je teže razdvojiti ga od čajnih i lekovitih biljaka. Najveći broj aromatičnih vrsta nalazi se u porodicama štitarki, krstašica i usnatica, a najčešće rastu na toplim staništima i suvom i kamenitom zemljištu. Mnoge začinske biljke sadrže fitoncide, materije koje imaju antibakterijsko dejstvo. Najviše fitoncidnih materija nalazi se u eteričnim uljima. Zato ove biljke ispoljavaju i lekovito i preventivno dejstvo, a zbog svojih antiseptičnih svojstava često se koriste kao konzervans, posebno za meso i mesne prerađevine. Najveći broj začinskih biljaka suši se i tako upotrebljava ili čuva za zimu. Najbolje ih je koristiti sitno iseckane ili samlevene u prah i dodavati na samom kraju kuvanja. kako visoke temperature ne bi uticale na promenu sastava aromatičnih ulja. Da bi se aroma što duže zadržala začinske biljke čuvaju se u dobro zatvorenim staklenim posudama. Biljke koje sušenjem gube ili menjaju miris (kakav je slučaj kod nekih usnatica) mogu se čuvati i u zamrzivaču, slično divljem povrću, samo ga prethodno ne treba blanširati. Biljke prikupljene u godini sa više padavina i manje sunčanih dana imaće blaži ukus i imaće manji sadržaj eteričnih ulja. Isto važi i za biljke ubrane na zasenjenim mestima. Čajne biljke Biljna mešavina za aromatični čaj – suvi cvetovi kamilice i latice ruže Teško je oštro razdvojiti lekovite od jestivih biljaka, jer se ove dve grupe međusobno preklapaju. Veliki broj samoniklih jestivih biljaka ispoljava i lekovita svojstva, poput začinskih, a neke od njih koriste se i za spravljanje ukusnih i osvežavajućih biljnih napitaka, poput crnog ili zelenog čaja. U tu grupu spadaju prvenstveno vrste iz porodice ruža (Rosaceae). Tako se listovi divlje maline, kupine ili jagode mogu, poput listova čajne biljke, izložiti procesu fermentacije i od njih se kasnije mogu pripremati napici slični crnom čaju. Druge vrste pripadaju aromatičnim biljkama, bogatim eteričnim uljima, od kojih se spravljaju napici specifičnog ukusa, kakvi su čaj od nane, kamilice, matičnjaka, majkine dušice i drugi. Zamena za kafu Prženi i samleveni podzemni delovi ili seme nekih samoniklih biljaka mogu poslužiti i kao više ili manje ukusna zamena za kafu. Osnovna odlika napitaka spravljenih od ovih biljnih vrsta je da ne sadrže kofein. Među ovim biljkama najpoznatija je cikorija, a ukusni napici slični kafi mogu se napraviti i od semena lepljive brođike, sparožine, lokvanja i lopoča, koštice gloga, koren maslačka i kozje brade, rizom trske, žirovi hrasta i bukve i druge. Rizom grebića može se upotrebiti kao ukusna zamena za kakao. Zamena za hlebno brašno Delovi pojedinih samoniklih biljaka mogu se mleti i koristiti kao zamena za brašno. Najvrednija i najpristupačnija zamena za hlebno brašno je polen rogoza. Takođe je, uz prethodnu obradu, pogodno i podzemno stablo ove i nekih drugih barskih biljaka (lopoč, lokvanj, žabočun, vodoljub, trska, trolistica, zmijinac, šašina). Takođe su kao dodatak hlebnom brašnu pogodni podzemni delovi nekih livadskih biljaka, kakve sukaćun, kozlac, zlatan, ptičije mleko). Sasvim drugačiji izvor skroba je seme koje se može mleti i takođe dodavati hlebnom brašnu. Još jedan zanimljiv izvor sirovine koja se može koristiti kao zamena za hlebno brašno svakako je unutrašnja kora (kambijum) nekih vrsta drveća, kao što su borovi, jele, smrče, breze, bukve i hrastovi. Podzemna stabla barskih biljaka su najjednostavnija za prikupljanje jer se lako vade, jednostavnim povlačenjem stabljike iz vodenog mulja. Seme šumskog drveća sakuplja se kada je sasvim zrelo, zavisno od vrste. Koru drveta najbolje je skidati u proleće, kada se najlakše odvaja od drveta. Bira se samo mlada kora. Zamene za brašno se koriste u krajnjoj nuždi i oskudici. U većini slučajeva poželjno ih je mešati sa uobičajenim brašnom žitarica, jer se sama najčešće ne mogu dobro umesiti i ne daju ukusan hleb. Za podzemne delove nije potrebno sušenje i mlevenje, već se samo mogu prokuvati, propasirati i dodati hlebnom testu. Seme je potrebno osušiti, očistiti od zaštitnog omotača, sitnije prosejati i samleti. Kora drveta se suši i potom melje u brašno. Spisak samoniklih jestivih biljaka Veliki broj samoniklih biljaka može se koristiti u ishrani. Ovde su pobrojane neke od vrsta koje se mogu naći u našem podneblju:[6] Bedrenika mala (Pimpinella saxifraga) Bokvice (Plantago sp.) Borovnica (Vaccinium myrtillus) Bosiljak (Ocimum basilicum) Brašnjenik (Chenopodium bonus-henricus) Brusnica (Vaccinium oxycoccos) Bujad (Pteridium aquilinum) Vranilova trava (Origanum vulgare) Vrbovica (Epilobium anguistifolium) Gavez (Symphytum officinale) Dinjica (Sanguisorba minor) Estragon (Artemisia dracunculus) Žalfija (Salvia officinalis) Žutika (Berberis vulgaris) Zelje divlje (Rumex sp.) Zova crna (Sambucus nigra) Iđirot (Acorus calamus) Jagorčevina (Primula vulgaris) Jarebike (Sorbus sp.) Kesten pitomi (Castanea sativa) Kiselica (Rumex acetosa) Kopriva (Urtica dioica) Krbuljica (Anthriscus cerefolium) Krasuljak, bela rada (Bellis perennis) Lazarkinja (Galium odoratum) Lokvanji (Nuphar sp. i Nymphaea sp. ) Lukovi divlji (Allium sp.) Ljoskavac (Physalis alkekengi) Majkina dušica (Thymus serpyllum) Maslačak (Taraxacum sp.) Matičnjak (Melissa officinalis) Medveđa šapa (Heracleum sphondylium) Mente (Mentha sp.) Miloduh (Hyssopus oficinalis) Mirođija (Anethum graveolens) Mišjakinja (Stellaria media) Pasji trn (Hippophae rhamnoides) Pelini (Artemisia sp.) Pepeljuga (Chenopodium album) Potočarka (Nasturtium officinalis) Sedmolist (Aegopodium podagraria) Selen (Levisticum officinale) Slačica bela (Sinapis albalba) Slačica crna (Brassica nigra) Timijan (Thymus vulgaris) Tušt (Portulaca oleracea) Hrastovi (Quercus sp.) Cikorija (Cichorium intybus) Čičak veliki (Arctium lappa) Čičoka (Helianthus tuberosus) Čubar (Satureja hortensis) Čuvarkuća (Satureja hortensis) Špargla (Asparagus officinalis) Štir (Amaranthus retroflexus) Branje samoniklih biljaka Samonikle biljke važnija su hrana za divlje životinje nego za ljude. To uvek treba imati na umu Pri branju i sakupljanju trebalo bi poštovati neke osnovne principe, tako da kvalitet prikupljenih biljaka bude zadovoljavajući, a naše delovanje ne ostavi trajne posledice na prirodu. Ne sme se zaboraviti da o ovom resursu zavisi, posredno ili neposredno, i celokupan životinjski svet. Sakupljati treba isključivo vrste koje se dobro poznaju i samo onoliko koliko se može potrošiti. Samonikle jestive biljke treba brati na čistim i nezagađenim mestima, udaljenim od prometnih saobraćajnica. Nikada ne treba pobrati svu količinu biljaka pronađenu na jednom mestu. Kod berbe listova iste treba brati sa različitih primeraka po nekoliko, nikako sve listove sa jedne biljke, kako bi se biljke preživele berbu i kasnije se oporavile teranjem novih listova. Kod berbe nadzemnih delova višegodišnjih zeljastih biljaka neophodno je iste odsecati makazama ili nožem, kako bi koren ostao u zemlji i biljka se sledeće godine ponovo razvila. Čupanjem biljaka često se iščupa i koren. Kod branja divljeg korenastog povrća neophodno je, nakon vađenja korena odseći korenovu glavu i vratiti je u zemlju, kako bi se sledeće godine iz nje razvila nova biljka. Retke i ugrožene vrste su zakonom zaštićene i njihovo branje opravdano je samo u ekstremnim situacijama i krajnjoj nuždi. Otrovne biljke Treba brati samo one biljke koje se dobro poznaju, kako ne bi došlo do zamene, u najgorem slučaju otrovnim vrstama! Pri branju samoniklog bilja neophodno je dobro poznavati vrste koje se beru kako ne bi došlo do zamene. Mnoge vrste su, posebno za neiskusne sakupljače, veoma slične,[4] pa se lako može desiti da se jestiva vrsta zameni nejestivom i neukusnom, a ponekad može dovesti i do fatalnih posledica. Biljke je najlakše prepoznati kada su u cvetu, ali u tom periodu nisu jestive (osim čajne i začinske vrste). Ipak je u tom periodu korisno naučiti njihove ostale morfološke karakteristike, radi lakšeg prepoznavanja u periodima pre i posle cvetanja. Za prepoznavanje biljaka može biti od koristi i miris, ali treba znati da neke biljke (posebno one iz porodice kupusnjača) otpuštaju karakterističan miris tek kada se protrljaju među prstima. Veoma je korisno znati i na kakvom staništu i u zajednici sa kojim vrstama određena biljna biljka raste. Retko kada će se neka vrsta naći na neočekivanom, za nju nekarakterističnom mestu. Često se dešava da neiskusni beraši zamene listove sremuša listovima mrazovca, jedne od najotrovnijih biljaka našeg podneblja. Osim što su im cvetovi sasvim različiti i cvetaju u različito doba godine sremuš ima i karakterističan miris, sličan mirisu belog luka. Druga bitna razlika, zbog koje se ove dve biljke ne mogu pomešati je i stanište. Sremuš naseljava senovite i vlažne listopadne šume, a mrazovac osunčane i suve livade. Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR - plodovi breze, borovi pupoljci MART - kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL - pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ - bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN - gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL - bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST - kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR - divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR - brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR - gloginje, iđirot, maslačak[8] Napomene Često se dešava da neiskusni berači zamene bobice borovnice i otrovnog velebilja. Takođe su, na primer, kod roda zova ( jestive samo bobice crne zove (Sambucus nigra), a kod roda kleka samo šišarice obične kleke (Juniperus communis). „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2016. Pristupljeno 16. 12. 2016. Franulović, Ksenija. „Pinija ili Pinj (Pinus pinea L.)”. Savjetodavna služba. Savjetodavna služba. Arhivirano iz originala na datum 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 2. 2016. Pokos, Franjo. „JESTIVO DIVLJE BILJE”. Bezgluten.net. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2017. Pristupljeno 20. 8. 2017. „BiH: Otrovali se `sremušom`, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016. „PREŽIVLJAVANJE U PRIRODI (samonikle jestive biljke)”. RIZNICA LEKOVITOG BILJA. Pristupljeno 20. 8. 2017. Literatura Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: `August Cesarec`.COBISS.SR 29347079 Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta.COBISS.SR 27451399 Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje `Dr Jovan Tucakov`. Arhivirano iz originala na datum 22. 12. 2016. Pristupljeno 16. 8. 2017. MG101 (N)

Ono i mi Dr. Radoslav Svičević odlično očuvana ---------------------------- 25.10.23.K

Dobro očuvana knjiga… K204

Lepo očuvano Moj herbar zdravlja -/- lepote O ljudima i travama Vratimo se prirodi Maurice Mességué (14 December 1921 – 16 June 2017) was a French herbalist and author of several books on herbal medicine and cooking with herbs.[1] In his autobiography, he claims to have treated Winston Churchill, Chancellor Adenauer of Germany, and the future Pope John XXIII. He was born in Colayrac-Saint-Cirq (Lot-et-Garonne). In 1971, he was elected the Mayor of the town of Fleurance. Mességué practices a form of herbalism passed down through his family. Some of the practices involve, among other things, soaking the patient`s feet and hands in a strong concoction of locally gathered herbs. Tags: Alternativna medicina priroda prirodna ishrana kozmetika biljke knjige o biljkama prirodni lekovi vasa pelagić veliki ucitelj

CZUD-SI Spomenik srednjovekovne tibetske kulture Meke korice,dobro ocuvana 295 strana M-56

Esotheria Beograd 1990g. 318str.

JOGA ZA ŽENE. Skola joge za žene koje zele zdravlje i samorealizaciju po upustvima Swami Satjanande Saraswatija AKVARIJUS/ Prevela, priredila dr Dušica Lečić TOŠEVSKI 1989. I. Žene i duhovnost II. Primena joge u nekim stanjima i poremećajima žene III. Joga sadhana za žene, 286 str, fotografije joga pozicija,

predratni Beli mag pomaže da se izlečite i održite čistotu tela i duše

Stanje: Kao novo - Nekorišćeno Naslov: Elementarna filozofija modernog ružinog krsta Autor: Jan van Rajkenborg Izdavač: Rosicruciana doo mek povez, latinica, 21 cm, 220 str. _____ U čovekovom telu postoje strukture (cerebrospinalni sistem, čakre, endokrini sistem) i organi (srce, žlezda timus, štitna žlezda, hipofiza, pinealis itd.) koji omogućavaju primanje Gnoze, uzvišenog znanja o stvarnom čovekovom cilju: da u sebi ostvari rast više svesti koja omogućava prilaz carstvu istinski živog čoveka. Proces posvećenja, što znači buđenja tih mogućnosti, opisan je i objašnjen u ovoj knjizi u raznim tematskim celinama, kao npr. ezoterijska struktura tela, uloga finotvarnih tela, regeneracija svesti, reinkarnacija itd.

Stanje: Odlično - Kao novo Naslov: Unutrašnje vizije - Istraživanje magijske svesnosti Autor: Nevil Druri Izdavač: Esotheria mek povez, latinica, 21 cm, 184 str. 200 g. _____ Mnogi tumači savremene kulture su primetili da današnji talas interesovanja za egzotične religije, kul- tove i verovanja, kao i drevna znanja, odražavaju našu potrebu da reafirmišemo naše mesto u svetu u kome smo počeli da se osećamo sve više otuđeni i izgubljeni. Nevil Druri, poznati istraživač magije i okultizma, raspravlja o prirodi savremenih magijskih istraživanja i njihovih uti- caja na kreativnu imaginaciju, kroz zanimljivo interdis- ciplinarno istraživanje nove kosmičke svesnosti današnjice, koja se ispoljava podjednako kroz kreativni okultizam (Kabala, Tarot, Jung), kao i kroz nove vizionarske i fantastične umetnosti, slikarstvo (veza nadrealizma i Kabale), kosmičku muziku, film, pozorište i ostale avanture ljudskog duha. Druri zaključuje da su mitološki impulsi deo naše kulture i da magijski i nadrealni prilaz stvarnosti predstavlja duboko i temelji- to oživljavanje drevnog Jedinstva sa Svepostojanjem, kao i okrepljujući i inspirativan napor koji povezuje indi- viduu sa Kosmosom. Knjiga je ilustrovana radovima Ernsta, Dalija, Magrita, Osmana Spera, Rozalin Norton, a istražuje i psihodeličnu (Pink Floyd), Nju Ejdž i ambijentalnu muziku. Druri je pokušao da odgovori na dilemu svih nas: kuda nas sve te kosmičke staze vode?

U proteklih 100 godina u našem životu se najviše izmenila ishrana. Pojavilo se mnogo rafiniranih i veštackih produkata, koji ne mogu na pravi nacin da se prilagode evoluciono oformljenim mehanizmima za probavu i asimilaciju hrane. Na prvom mestu strada želudacno-crevni trakt, a zatim se patologija širi dalje. Zato je pravo zdravlje velika retkost. FORMAT: A5 POVEZ: MEK POVEZ BROJ STRANA: 170 P8

U svetu od oboljenja srca umire više ljudi, nego od svih bolesti zajedno. Ne samo da su lekari zabrinuti za taj problem, već pokušavaju da ga reše i na državnom nivou. Akademik G. N. Sitin predlaže jedinstveni način izlečenja – pomoću lekovitih motivacija. Stvaralačke misli o sebi snažnije su od svemoguće sudbine, snažnije su od svih bolesti. Usvajajući lekovite motivacije, vi ne samo da ćete moći da se izbavite od oboljenja, već ćete se osećati mlađim, energičnijim, sigurnijim i postaćete pravi gospodar vlastite sudbine. U knjizi Potpuno izlečenje teško obolelog srca je naveden konkretan primer izlečenja pomoću lekovitih motivacija. Naučna dijagnostika, koja je vršena pre i posle seansi, pokazala je, da je za vrlo kratko vreme izlečeno teško oboljenje srca i nervnog sistema. Čitaocu se predlažu nove motivacije, usmerene na podmlađivanje, obnavljanje čoveka, kao i preporuke autora za uspešno usvajanje stvaralačkih misli. FORMAT: A5 POVEZ: MEK POVEZ BROJ STRANA: 215 P8

think good, look good, do good, live good Žana Poliakov & friends Slavica Squire, Dragana Jovanović, Ana Žikić, Dragana Pjanić, Sanja Perić, Milan Bojić, Igor Ognjanović, Vanja Bokun Popović, Milica Jevtić, Siniša Ubović & Richard Streitfelder vam pomažu da usmerite misli i živite život kakav zaslužujete!

Ova knjiga je stvarni razgovor s Bogom. To je druga u nizu od tri knjige razgovora s Bogom, koji je trajao više od pet godina i nastavlja se do današnjeg dana.

Ova fantastična knjiga oprema vas nekim od oruđa koje će vam pomoći da prodredet u jednu od najsnažnijih sila Univerzuma – svoju dušu! Korak po korak, vodiće vas ka tome da sledite iskonski put svoje duše i pomoćiće vam da se ponovo povežete sa svojim prirodnim duhovnim sposobnostima. Razvićete sposobnost svesnog razumevanja duhovnih zakona koji oblikuju vaš život, i individualne sile duše koja se nalazi u svakome od vas. Moć duše će pomoći da uklonite neka od ograničenja koja je stvorilo vaše spoljašnje- ja, da otkrijete svoje pravo unutrašnje-ja i da se oslobodite psiholoških ograničenja koja su vas sprečavala da prepoznate i shvatite svoj puni potencijal. Materijal koji se nalazi na ovim stranicama pomoćiće vam da prevaziđete one osećaje kao da ste zarobljeni, sprečeni ili neispunjeni i pokazaće vam kako da vodite autentičan život koji obogaćuje vašu dušu i koji je u skladu sa vašim ambicijama. Kroz knjigu vas, spiritualni medijum Džon Holand vodi kroz niz praktičnih tehnika i vežbi za postavljanje cilja koje podučava na svojim originalnim radionicama, koje će vas osposobiti da probudite moć svog duha i svoje duše...i da vodite život neograničenih potencijala. Ova revolucionarna knjiga je više od pukog vodiča...ona predstavlja povratak životu iznutra ka spolja. Ona će vam pomoći da (bez obzira na vaše poreklo i profesiju) sledite svoje sopstveno duhovno putovanje. Džon kaže: „Kada jednom prepoznate svoje duhovne darove, otvorite ih i upotrebite, videćete sebe i svet na neki način koji nikada niste smatrali mogućim!“

Sve je jedno i jedno je sve Ljiljana je shvatila da voleti sebe znači voleti život takav kakav jeste, prihvatiti svoj život kao dar i sa zahvalnošću raditi na davanju koje će doneti dobro koje treba da se primi. Voleti sebe znači videti sve one divne stvari kojih je prepun život, i biti zahvalan na njima. Učeći nas da ljubav nije nešto što može neko da nam oduzme ili da nam da, ona nas upoznaje sa univerzalnim zakonom - zakonom „Ljubavi“, kao vibracijom kojom vibrira čitav svemir. Na taj način ona nam pomaže da shvatimo da je ljubav stanje koje se rodi zajedno sa telom i koje sa godinama uslovljavanja, sa godinama pogrešnih uverenja zaboravimo, zanemarimo, odbacimo i pomaže nam da prepoznamo tu božansku iskru u nama koja je godinama tinjala tražeći da bude otkrivena, koja je čekala da bude rasplamsana, koja nas je zvala u snovima da je pronađemo i koja je privlačila ljude u kojima je tražimo. Koračajući sama tim putem ona nas vodi kroz proces transformacije onoga što nije ljubav u ono što ljubav jeste, pokazujući nam da svaka naša priča pojedinačno jeste priča od koje može biti napisan sonet o ljubavi i strahu da ljubav živimo. Sa pričom o anđelima čuvarima, srodnim dušama, blizanačnim plamenovima, spajanju muškog i ženskog principa, promenama koje će da nastupe nakon 21.12.2012. godine i Festivalom zahvalnosti koji je pokrenuo promene na čitavoj planeti, Ljiljana nas dovodi do života u ljubavi i svesnosti, života u novom Zlatnom dobu u koje svi ljudi na planeti živeti.

Linda Bekman s velikom veštinom i mudrošću podiže zavesu sa zemaljske pozornice kako bi otkrila šta se stvarno dešava iza scene. Ako ste se ikada zapitali o čemu je zapravo reč u vašem životu, ova knjiga je odlično mesto da potražite odgovor na to pitanje. Robert Švarc, autor knjige Your Soul’s Gift Proživite svoju strast, postignite svoj cilj. Unošenje ravnoteže u karmu iz prošlih života predstavlja ključ za razvoj duše. U knjizi Evoluciji duše dr Linda Bekman pokazuje kako isceljenje odnosa, briga o sebi i savladavanje straha i bola zbog gubitka mogu da nam pomognu da iscelimo rane iz svojih prošlih života. Koristeći mudrost stečenu tokom seansi hipnotičke regresije kroz koje je vodila stotine klijenata, dr Bekman pokazuje kako ljudi pre rođenja sastavljaju plan koji njihovom životu daje cilj. Otkrijte načine na koje duhovni vodiči i savršeni učitelji mogu da utiču na vaše prilike za razvoj. Spoznajte sedam arhetipova duše i zrak sopstvene duše. Pored zadivljujućih primera regresija duša kojima su se podvrgle desetine klijenata, Evolucija duše sadrži i pitanja i podsetnike koji čitaocima pomažu da steknu duboke uvide. Više od bilo koje druge knjige iz te oblasti, njenih dvanaest elemenata objašnjava ulogu reinkarnacije u evoluciji svesti naše vrste. Oni služe kao mapa puta pojedincima koji teže da prevaziđu unutrašnje blokade i shvate potencijal svoje duše. Na osnovu svog višegodišnjeg iskustva kliničkog psihologa, terapeut za prošli život i isceliteljka dr Linda Bekman nudi sveobuhvatan pogled na evoluciju duše. Ona nam predstavlja razumljivu kosmologiju razvoja duše kroz živote i nudi dokaze da su naši životi isplanirani pre nego što se rodimo i to ne samo radi ličnog razvoja već i radi dobrobiti planete i univerzuma. Ovo je inspirativna knjiga koja će izmeniti način na koji vidite sebe i svoju povezanost s kosmosom. Kerol Bouman, autorka knjiga Return from Heaven

Zonska terapija bojom je jedinstveni oblik samoisceljenja koji je proizašao iz spajanje dve moćne terapije: Zonske Terapije i Terapije Bojama. Autori, stručnjaci u svojim poljima, koriste ovaj brz i efektan sistem da svojim mnogobrojnim klijentima obnove zdravlje i pozitivan doživljaj života. Glavni deo knjige sadrži abecedni spisak preko sto uobičajenih zdravstvenih problema i bolesti koje možete lečiti ovom metodom, uključujući: glavobolje, vrtoglavicu i muku; stres i depresiju; bol u leđima i artritis; menstrualni bolovi, menopauza i zadržavanje vode; prehlade, problemi sa cirkulacijom i pojasni herpes; astmu, alergije i bronhitis; čir na želucu, problemi sa varenjem i anoreksija. Isceljujuća moć Zonske Terapije Bojom daje sigurne tehnike korak po korak za samoisceljenje koje su idealne za svakoga ko traži bolje zdravlje i povećanje vitalnosti.

Admiral Books, 2014. Udžbenički format, 204 strane. Lepo očuvana, listovi požuteli, spolja sa sitnim `pegicama`. Dejvid Ajk , britanski istraživač i pisac, više od 20 godina radi na razotkrivanju skrivene „mreže moći“ koja vlada svetom, manipulišući ljudima i svetskim zbivanjima. Na početku svog puta ismevan i proglašavan „ćaknutim teoretičarem zavere“, Dejvid Ajk danas ima na hiljade poštovalaca širom sveta, njegove knjige (više od 20) prevode se na veliki broj jezika, a za njegova predavanja koja ponekad traju i po 8 časova, traži se karta više, kao što je to, recimo, bio slučaj kada je govorio na prepunom stadionu Vembli u Londonu. Kako je došlo do tolike promene? Jednostavno, i oni najuporniji skeptici koji su vrteli glavom na sam spomen „teorije zavere“ i mogućnost da postoji neka sila ili grupa ljudi koja iz potaje upravlja svetom, vremenom su počeli da priznaju da je Dejvid Ajk bio u pravu. Najveći deo onoga što je govorio i na šta je upozoravao u proteklih 20 godina već se ostvario ili se upravo ostvaruje. Svakodnevno smo svedoci sve veće centralizacije moći i slivanja ogromnog kapitala u ruke monopolističkih koorporacija, smanjenja ljudskih prava i građanskih sloboda, privatizacije prirodnih resursa i gušenja slobode medija. Jedan mali broj ljudi postaje sve bogatiji, a većina sve siromašnija. Pod plaštom „borbe protiv terorizma“ i smanjenja stope kriminala, kamere za nadzor budno prate svaki naš korak.