Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
126-150 od 10000 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Izdato 1940 --izdavac Narodna kultura Napisao Vasa Pelagic Rukovdja za zdrave i bolesne,za stare i mlade,roditelje i ucitelje,seljake i varosane. Po raznim naucnim i opitnim domacim i stranim izborima. Bibliofilsko izdanje. Tvrde korice,vrlo dobro ocuvana,samo na prvoj strani potpis prethodnog vlasnika. 607 strana M-5
ART in yugoslavia 1992 - 1995 PROJEKAT: FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO CENTAR ZA SAVREMENU UMETNOST IZDAVAČ: PUBLISHER RADIO B92 BEOGRAD 1996 EDICIJA POGLED No. 1 Koncepcija: DEJAN SRETENOVIĆ Tekstovi i hronologija: DEJAN SRETENOVIĆ LIDIJA MERENIK ............................................................ BROŠ LATINIVCA FORMAT 26 x 21 cm UPOREDNI PREVOD NA ENGLESKI !! NEKORIŠĆENO
Knjiga je dobro očuvana. Stanje kao na slikama. Na početku knjige bila su 4 pečata ali su prefarbani korektorom. (vidi sliku broj 2). Sve ostalo ok.Dobro očuvano. Autori Veljko Petrović i Milan Kašanin. Štampana lepom stilskom ćirilicom, na kvalitetnom masnom papiru. Uz knjigu ide i prilog sa slikama u boji. Izdanje Matica srpska Novi Sad 1927. Tvrdi povez,format 32 cm,135 strana + 202 strane ilustracije.
JOVAN DUČIĆ SABRANA DELA I-V Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca -knjuga prva: pesme sunca -knjuga druga:pesme ljubavi i smrti -knjuga treća i ćetvrta:carski soneti plave legende -knjiga peta: Gradovi i himere Izdavač: Narodna Prosveta Beograd između 2 rata (1929-1930) strana: 199+103+83+241 tvrdgog originalnog poveza, dimenzija: 19 cm na predlistu ispisan potpis i godina na nekim stranama tekst je podvlačen običnom i olovkom u boji neke strane su lepljene selotejpom stanje vrlo dobro.
ESTETIKA FOTOGRAFIJE GUBITAK I OSTATAK FRANSOA SULAŽ KULTURNI CENTAR BEOGRADA BEOGRAD 2OO8 FOTO ARTGET T E O R I A а) FOTOGRAFIJA - ESTETIKA ........................................................ R e f e r e n c e I. OD STVARNOSTI DO FOTOGRAFIČNOSTI II. FOTOGRAFSKO DELO III. FOTOGRAFSKA UMETNOST Ilustracije Broš Latinica Tiraž /s a m o/ 5OO 3 5 O stranica Pažnja !!! NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KONDICIJA: 1O Ekstra !!!
BRANKO A. LUBARDA EVROPSKO RADNO PRAVO C I D PODGORICA 2OO4 BIBLIOTEKA UNIVERSITAS a) EVROPSKO RADNO PRAVO - PRIRUČNICI .......................................................... REGISTAR POJMOVA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ OBELEŽIVAČ STRANA 397 STRANA ODLIČAN PRIMERAK - Praktično nekorišćeno !!!!!!!!!!!1
OVAJ ARTIKAL NE ŠALJEM U INOSTRANSTVO !!! I AM NOT SENDING THIS ITEM ABROAD !!! Я НЕ ОТПРАВЛЯЮ ЭТОТ ТОВАР ЗА ЗАРУБЕЖ !!! 48695) Praktična ruska gramatika / izdao Nikolaj Greč. Izdavač : Štamparija Carskog peterburškog prosvetnog doma Godina: 1827 Prvo izdanje Stranica : VIII + 579 Veličina 20,7 x 13,3 cm U Vrlo dobrom stanju. Originalne korice epohe. Blok je čist i dobro očuvan. Sa svim kompletnim tabelama. O pravopisu i izgovoru reči, interpunkciji , kombinaciji reči i rečenica, o pojedinim delovima govora. Practical Russian grammar / published by Nikolai Grech. Publisher : Printing houses of the Imperial St. Petersburg Educational Home Year : 1827 First edition Page : VIII + 579 Size 20,7 x 13,3 cm Very good condition In the original epoch cover. The block is clean and well preserved. With all the complete tables. About spelling and pronunciation of words, punctuation (including the short sign - “quotation mark”, put on the letter “and”), the combination of words and sentences, about individual parts of speech. ПРАКТИЧЕСКАЯ РУССКАЯ ГРАММАТИКА , Николаем Гречем , Санктпетербург 1827 Практическая русская грамматика / изданная Николаем Гречем. Типографи Императорскаго Санктпетербурскаго Воспитателнаго Дома Год: 1824, страни VIII,+ 579 формат 20,7 x 13,3 cm, В оригинальной эпохе обложка. Блок чистый и хорошо сохранился. Со всеми полными таблицами. О правописании и произношении слов, знаках препинания (в т.ч. и знаке краткости — «кавыке», ставившемся на буквой «и»), о сочетании слов и предложений, об отдельных частях речи. težina 652 grama ;
Јован Дучић: ЛИРИКА прво издање Издање аутора, Питсбург, 1943.год. Меки повез, 55 страна, ћирилица. Очувано као на фотографијама. примедба аутора: ОВА КЊИГА ЈЕ ШТАМПАНА У ОГРАНИЧЕНОМ БРОЈУ ПРИМЕРАКА ДА СЕ РУКОПИС НЕ БИ ЗАТУРИО ПРИЛИКОМ ДАНАШЊЕГ РАТА. ОВЕ ДОСАД НЕШТАМПАНЕ ПЕСМЕ СПАДАЈУ У ЦИКЛУС `ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ` У I. КЊИЗИ `САБРАНИХ ДЕЛА`. РЕЂЕ У ПОНУДИ `Јован Дучић (Требиње, 15. фебруар 1874 — Гери, Индијана, САД, 7. април 1943) био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. У дипломатији је успешно службовао преко три деценије у неколико градова. Он је први југословенски дипломата са титулом амбасадора. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар. Био је и један од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији. Прву збирку песама Дучић је објавио у Мостару 1901. године у издању мостарске „Зоре”, затим другу у Београду 1908. године у издању Српске књижевне задруге. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке и Шпаније. О години рођења постоје спорови и нејасноће. Перо Слијепчевић наводи да је Дучић рођен, највероватније, 1872. године у Требињу. Већи број истраживача тврди да је рођен 1874. Светозар Ћоровић у својим сећањима наводи (према М. Милошевићу, Рани Дучић) да је Дучићева година рођења 1872. године. Датум рођења би могао да буде 15. јун или 15. јул. САНУ као датум рођења наводи 5/17. фебруар 1871. Према скорије пронађеним документима сматра се да је рођен 15. фебруара 1874. Дучићев отац Андрија био је трговац. Погинуо је у Херцеговачком устанку 1875. године, а сахрањен у Дубровнику. Мајка Јованка је умрла 1900. године. Поред Јована и Милене имала је двоје деце из првог брака са Шћепаном Глоговцем (Ристу и Соку). Основну школу учио је у месту рођења. Када се породица преселила у Мостар, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву 1890—1891. године и Сомбору где матурира 1893. Учитељевао је кратко време по разним местима, између осталог у Бијељини, одакле су га аустроугарске власти протерале због патриотских песама „Отаџбина“ („Не трза те ужас б’једе, нит’ те трза ужас рана/Мирно спаваш, мила мајко, тешким санком успавана“) и „Ој Босно“. Због њих Дучић бива стављен под истрагу, а затим, у мају 1894. године, власти га протерују из града. Одмах након прогонства, Дучић је имао проблема да оствари нову учитељску службу, па се запошљава у манастирској школи у Житомислићу. Као учитељ ради у Мостару од 1895. до 1899. Члан је друштва Гусле. У друштву са Шантићем створио је књижевни круг и покренуо часопис Зора. Последње године боравка у Мостару, заједно са пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем, ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године одлази на студије у Женеву, на Филозофско-социолошки факултет. Провео је скоро десет година на страни, највише у Женеви и Паризу. За то време одржава везе са пријатељима писцима из Мостара, упознаје Скерлића у Паризу, сарађује са многим листовима и часописима (Летопис, Зора, Српски књижевни гласник). На женевском универзитету је свршио права и потом се вратио у Србију. Године 1907. у Министарству иностраних дела Србије добија службу писара. Од 1910. је у дипломатској служби. Те године постављен је за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софији. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду и Каиру (1926—1927), као и делегат у Женеви у Друштву народа. Потом је привремено пензионисан. Две године касније враћен је на место отправника послова посланства у Каиру. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. Следеће године постављен је за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, где је 1939. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора, а до распада Југославије посланик је у Мадриду. У доба инвазије и касније окупације Југославије 1941. године Јован Дучић је био опуномоћени посланик краљевине Југославије у Мадриду. Пошто је Шпанија признала НДХ, тиме прекинувши дипломатске односе с Југославијом, у јуну 1941. Дучић се повукао у неутралну Португалију, у Лисабон одакле је, у августу исте године отишао у САД у град Гери, Индијана, где је живео његов рођак Михајло. Од тада до своје смрти две године касније, водио је организацију у Илиноис , која je представљала српску дијаспору у Америци. За то време писао је песме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у Југославији и страдањем српског народа, осуђивао је геноцид над Србима који је вршила хрватска усташка влада. Свечано амбасадорско одело Јована Дучића, Музеј Херцеговине у Требињу Умро је 7. априла 1943. у Герију. Његови посмртни остаци пренесени су исте године у порту српског православног манастира Светог Саве у Либертивилу, САД. Његова жеља је била да га сахране у његовом родном Требињу. Ова последња жеља Јована Дучића испуњена је 22. октобра 2000 када је поново сахрањен у Херцеговачкој Грачаници. Прву збирку песама објавио је у Мостару 1901. у издању мостарске Зоре, затим другу у Београду 1908. у издању Српске књижевне задруге, као и две књиге у сопственом издању, стихови и песме у прози – Плаве легенде и Песме. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке, Шпаније итд. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. године.
Spomenica otkrivanja i osvećenja spomenika palim borcima Timočke krajine u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje Zaječar, Timočka divizija, Krajina spisak izginulih, umrlih i nestalih u ratovima od 1912 do 1919 godine Cer, Kolubara, Krf, Austrougarska, Stepa Stepanović 24 stranice
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Stanje kao na fotografijama - dobijate prikazano