Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
201-225 od 59693 rezultata
Broj oglasa
Prikaz
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
MAČ MRTVIH ŽAN LUJ DEPIJERIS B a g d a l a 1 9 7 1 МАЛА БИБЛИОТЕКА Поезија у преводу 1. Мач мртвих 2. Оштрица копља 3. Рагуза ......................................................... Али на домаку бича На скутима црног зида Траг звери воња на легло У непомичном сату Време се разливало Између таласа мора И таласа песка Труп ветра Само је ковчег тмине ........................................................... - Превела: Вера АРАПОВИЋ - Адаптирао: Мак ДИЗДАР - Илустрације - Ћирилица - 58 страница ЛЕПО ОЧУВАНО
STANISLAV VINAVER PROBLEMI NOVE ESTETIKE NARODNA KNJIGA BEOGRAD 2002. POJMOVNIK a) Bergson, Anri (1859-1941) - Estetika b) Berson, Anri (1859-1941) - U uspomenama ........................................................... Bergsonovo učenje o ritmu Na Bergsonovom času Priredio GOJKO TEŠIĆ BROŠ ĆIRILICA 12O STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO Ekstra !!!!!!!!!!!!!
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
U dobrom stanju, presavijan x2 g90
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
U dobrom stanju, presavijan x2. Nedostaje delic donjeg desnog ugla. Uglovi blago presavijani
DUŠAN SAVKOVIĆ RADOVANJSKA SEKIRA KNJIŽEVNE NOVINE BEOGRAD 1984 SUPERROMAN DRUGO, DOPUNJENO IZDANJE Iz recencije: LJUBA POPOVIĆ, znameniti srpsli slikar ALEKSANDAR PETROVIĆ, legendarni srpski filmski režider DRAGOŠ KALAJIĆ, suštastveni srpski desničar i slikar Mediale ........................................................... BROŠ LATINICA FORMAT 21 cm 186 STRANA NEKORIŠĆENO NEOTVORENO GARANCIJA PERFEKT Ovo je EKSTRA KNJIGA, divan POKLON !!!!!!!!!!!1
Poslednja, treća knjiga sabranih pripovedaka Isaka Samokovlije objavljena nakon njegove smrti 1955. u koju su uvrštene pripovetke koje nisu ušle u prethodna dva toma „Pripovijetke“ (1951) i „Hanka“ (1954), kao i prozna građa iz zaostavštine. Izuzetno retko u ponudi s omotom koji je izradio Radenko Mišević. Omot je blago iskrzan, po rubovima rikne, unutra mestimično trag grafitne olovke, može se izbrisati, inače knjiga izuzetno dobro očuvana. Autor - osoba Samokovlija, Isak Naslov Nemiri / Isak Samokovlija Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1956 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1956 (Sarajevo : `Veselin Masleša`) Fizički opis 422 str. : faks. ; 20 cm Drugi autori - osoba Marković, Marko Zbirka Savremenici ISBN (Karton) Napomene Prema napomeni s nasl. str., ovo je treća i završna, posmrtna knjiga, a naslov joj je dao izdavač Priređivačeva bilješka / Marko Marković: str. 407-420. Isak Samokovlija (Goražde, Austrougarska, 3. decembar 1889 – Sarajevo, 15. januar 1955) je bio jugoslovenski i jevrejski (sefardski) književnik. Gimnaziju je završio u Sarajevu, a medicinu je studirao u Beču. Živeo je i radio u Goraždu, Fojnici i Sarajevu. Pisao je pripovetke i drame sa temama iz života jevrejske zajednice u Bosni. Njegova porodica se u Bosnu doselila iz Samokova u Bugarskoj, odakle potiče njihovo prezime. U mladosti je pisao priloge za književni časopis „Jevrejski život“ i prevodio dela jevrejskih pisaca. Svoju prvu pripovetku „Rafina avlija“ objavljuje 1927. u Srpskom književnom glasniku, a dve godine kasnije izlazi prva zbirka pripovedaka „Od proljeća do proljeća“. Drugi svetski rat je preživeo u ustaškom zarobljeništvu, iz koga je utekao pred kraj rata. Za njegovo najbolje delo važi zbirka pripovedaka „Nosač Samuel“ iz 1946. Posle rata imao je nekoliko funkcija u književnim institucijama, uključujući mesto predsednika Udruženja pisaca BiH. Uređivao je književni časopis „Brazda“ u periodu 1948–1951. Posle toga je radio kao urednik u izdavačkom preduzeću „Svjetlost“. Bibliografija „Od proljeća do proljeća“ – Sarajevo, 1929. „Pripovijetke“ – Beograd, 1936. „Nosač Samuel“ – Sarajevo, 1946. „Tragom života“ – Zagreb, 1948 „Izabrane pripovetke“ – Beograd, 1949. „Pripovijetke“ – Sarajevo, 1951. „Đerdan“ – Sarajevo, 1952. „Priča o radostima“ – Zagreb, 1953. „Hanka“ (drama) – Sarajevo, 1954. „Plava jevrejka“ (drama) „On je lud“ (drama) „Fuzija“ (drama) Radenko Mišević (Rogatica, 14. juli 1920 – Beograd, 15. 2. 1995) je bio srpski slikar. U rodnoj Rogatici stekao je osnovno obrazovanje, a srednju tehničku školu, arhitektonski odsek, završio je u Sarajevu. Slikarstvo je završio u Beogradu u klasi profesora Mila Milunovića, od 1940. do 1946. godine. Specijalizovao se kod Ivana Tabakovića, Marka Čelebonovića i Nedeljka Gvozdenovića. U Sarajevo odlazi 1953. godine, po pozivu da radi Muzej Gavrila Principa, gde ostaje devet godina i radi kao urednik nedeljnika „7 dana“. Bio je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1964-1985) i Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu (1972–1985). Školovao se i u ateljeu Andre Lota u Parizu. Jedno vrijeme je izučavao freske i mozaik u Italiji. U dva mandata je bio dekan beogradske Likovne akademije. Osnivač je Škole za dizajn u Beogradu. Redovno je izlagao na kolektivnim izložbama ULUS-a. Jedan je od osnivača grupe „Samostalni“ sa kojom je izlagao u Beogradu, Ljubljani i Mariboru. Bio je član grupa „Sarajevo 55“ i „Grupa 57“. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umjetnika Bosne i Hercegovine i u dva mandata bio je njegov predsednik. Najveći deo svog života Radenko Mišević proveo je u Beogradu, na Senjaku. Bio je profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu od 1964. do 1985. godine i Akademije likovnih umjetnosti u Sarajevu od 1972. do 1985. godine. Osnivač je Škole za dizajn u Beogradu, u kojoj je bio i profesor. Takođe je predavao i u Centru za likovnu kulturu u Beogradu. Za mesto profesora na Fakultetu likovnih umetnosti izabran je 1964. godine, gde je u zvanju profesora i penzionisan. Predavao je predmete Slikanje i crtanje i Teorija forme. U toku rada na fakultetu u dva mandata je biran za dekana, a 1979. godine je osnovao Galeriju FLU. Pored slikarstva se bavio novinarstvom i pozorišnom i filmskom scenografijom. Režirao je kratkometražni film „Ova kuća bogata“ za koji je dobio međunarodno priznanje. Tokom života je priredio oko 40 samostalnih i preko 150 zajedničkih izložbi. Izlagao je u skoro svim značajnim galerijama SFRJ. Godine 1985. organizovana je njegova retrospektivna izložba u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, za koju je nagrađen Oktobarskom nagradom Beograda. Bio je autor knjiga za predmet Teorija forme koji je predavao na Fakultetu likovne umetnosti u Beogradu, autor knjige „Dani i godine“, a bavio se i dizajnom i ilustracijom knjiga. Dela Radenka Miševića zastupljena su u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda i u mnogim drugim značajnim muzejima u Srbiji i zemljama bivše SFRJ, kao i u značajnim muzejima i galerijama u inostranstvu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Po njemu je nazvana likovna galerija u njegovoj rodnoj Rogatici. MG81 (N)
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.