nije putovala

nije putovala

Vladimir Velmar Janković NOVA OTADžBINA I PROSVETA Ratno izdanje, Beograd, 1941. 16 strana. Spoljašnosti kao na slikama. Žuta fleka u donjem delu. Mora se stvarati nova otadžbina. Preobražaj srpskoga naroda, kome se nadamo posle katastrofe, ili će biti korenit i dubok, i zavisan u prvom redu od mere naše moralne obnove, ili ćemo onda još dublje potonuti i propasti jednom sasvim nedostojnom propašću. Danas o nama ne misli tako dobro kao što je mislio ranije, ni prijatelj ni neprijatelj. Danas ne mislimo ni mi sami dobro o sebi. Žao nam je naše prošle slave i krvi koja je još ne tako davno davana sa sigurnom svešću za šta se daje. I jasno nam je svima, sem onima koji su saboteri i kockari, da svoje mesto u svetu moramo iznova da osvajamo i to pod uslovima nečuveno teškim... Kolika je krivica svih nas zato što smo do ovog ponora doterali? Na to pitanje hiljade moraju da odgovore. Svi Srbi, svaki za sebe i potom svi zajedno... Moramo se, ma kako bolno bilo, i da ne bude još bolnije, vratiti na onaj dan kad se pitanje `kolika je krivica svih nas` postavilo pred Srbima u svoj svojoj jezovitosti: na 6. april 1941. Izvod iz govora koji je Vladimir Velmar-Janković održao pred beogradskim nastavnicima 18. oktobra 1941 u okupiranom Beogradu. Izdanje Ministarstva prosvete (pod okupacijom), novembar ili decembar 1941. godine. Stan

putovala 1911

A. L. Hickmann - Atlas Universel - Politique / Statistique / Commerce, G. Freytag & Brendt, Vienne 1907 godine Tvrd povez. Oštećenje pri dnu rikne. Tekst na par mesta podvučen bojicom. Povez se delimično raspao tako da se nekoliko dvolista odvojilo od njega. 62 karte i tabele H/KSJ1

Ilustrovani list za zabavu i pouku Časopis SRBADIJA broj 3, Beč 1874, kompletan broj, izvanredne slike Strane od 49 - 72 (brojevi strana se odnose na celo godište) Listovi razdvojeni, na spojevima podlepljeni - ojačani Nekoliko ćoškova oštećeno pa podlepljeno sličnim papirom, nedostaju manji delovi teksta, vidi se na slikama TAGS: Jevrem Grujić Jaroslav Čermak Dorćol Gr5adac 09.02.2024

Istorijska uloga srpske crkve U čuvanju narodnosti i stvaranju države Mihailo I. Popović Protojerej Beograd, Nova štamparija , 1933 Stanje kao na slikama

K.-S. Chandan - La Paix Européenne la Hongrie et les attentats, Publications Contemporaines `Le Danubien`, Paris 1934 godine Mek povez. Ima pečate prethodnog vlasnika. Korice oštećene na rikni. Na nekim mestima podvlačeno i dopisivano bojicom uz tekst. Svi tabci nisu rasečeni. 305 strana H/KSJ1

putovala 1929

S pregledom nasih dijalekata i istorijskom citankom.Autor:Franjo Poljanec.Zagreb 1936.Knjiga sadrzi i kartu dijalekata(slika2).Stranice malo pozutele,neznatno ostecenje na obodu knjige(slika 3). K44

MAČ MRTVIH ŽAN LUJ DEPIJERIS B a g d a l a 1 9 7 1 МАЛА БИБЛИОТЕКА Поезија у преводу 1. Мач мртвих 2. Оштрица копља 3. Рагуза ......................................................... Али на домаку бича На скутима црног зида Траг звери воња на легло У непомичном сату Време се разливало Између таласа мора И таласа песка Труп ветра Само је ковчег тмине ........................................................... - Превела: Вера АРАПОВИЋ - Адаптирао: Мак ДИЗДАР - Илустрације - Ћирилица - 58 страница ЛЕПО ОЧУВАНО

RUSIM MAHMUTĆEHAJIĆ ZEMLJA I MORE (PUTOPISI) SVJETLOST SARAJEVO 1986 BIBLIOTEKA SAVREMENICI BROŠ LATINICA 302 STRANE db34

...poslovima i terminologiji,Sarajevo 1935 god.,autor Vladislav Skarić,veliki format(31x23),24 str.,deo teksta na turskom,sve lepo očuvano. žan3 87g

kao na slikama ć97

kao na slikama ć98

Once upon a time in Belgrade, vidi slike

kao na slikama ć73

reprint, In Belgrade for the first time

kao na slikama ć 126

kao na slikama ć 123

kao na slikama ć 120

kao na slikama ab52

DNEVNIK LOPOVA ŽAN ŽENE GRADAC Č a č a k 2 O 1 1 FATA MORGANA Pogovor: ŽAN POL SARTR Prevod: MILAN KOMNENIĆ Broš Latinica Tiraž: 5OO 309 stranica NEKORIŠĆENO PerfekT KOndicija: 1O

DUŠAN SAVKOVIĆ RADOVANJSKA SEKIRA KNJIŽEVNE NOVINE BEOGRAD 1984 SUPERROMAN DRUGO, DOPUNJENO IZDANJE Iz recencije: LJUBA POPOVIĆ, znameniti srpsli slikar ALEKSANDAR PETROVIĆ, legendarni srpski filmski režider DRAGOŠ KALAJIĆ, suštastveni srpski desničar i slikar Mediale ........................................................... BROŠ LATINICA FORMAT 21 cm 186 STRANA NEKORIŠĆENO NEOTVORENO GARANCIJA PERFEKT Ovo je EKSTRA KNJIGA, divan POKLON !!!!!!!!!!!1

Poslednja, treća knjiga sabranih pripovedaka Isaka Samokovlije objavljena nakon njegove smrti 1955. u koju su uvrštene pripovetke koje nisu ušle u prethodna dva toma „Pripovijetke“ (1951) i „Hanka“ (1954), kao i prozna građa iz zaostavštine. Izuzetno retko u ponudi s omotom koji je izradio Radenko Mišević. Omot je blago iskrzan, po rubovima rikne, unutra mestimično trag grafitne olovke, može se izbrisati, inače knjiga izuzetno dobro očuvana. Autor - osoba Samokovlija, Isak Naslov Nemiri / Isak Samokovlija Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1956 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1956 (Sarajevo : `Veselin Masleša`) Fizički opis 422 str. : faks. ; 20 cm Drugi autori - osoba Marković, Marko Zbirka Savremenici ISBN (Karton) Napomene Prema napomeni s nasl. str., ovo je treća i završna, posmrtna knjiga, a naslov joj je dao izdavač Priređivačeva bilješka / Marko Marković: str. 407-420. Isak Samokovlija (Goražde, Austrougarska, 3. decembar 1889 – Sarajevo, 15. januar 1955) je bio jugoslovenski i jevrejski (sefardski) književnik. Gimnaziju je završio u Sarajevu, a medicinu je studirao u Beču. Živeo je i radio u Goraždu, Fojnici i Sarajevu. Pisao je pripovetke i drame sa temama iz života jevrejske zajednice u Bosni. Njegova porodica se u Bosnu doselila iz Samokova u Bugarskoj, odakle potiče njihovo prezime. U mladosti je pisao priloge za književni časopis „Jevrejski život“ i prevodio dela jevrejskih pisaca. Svoju prvu pripovetku „Rafina avlija“ objavljuje 1927. u Srpskom književnom glasniku, a dve godine kasnije izlazi prva zbirka pripovedaka „Od proljeća do proljeća“. Drugi svetski rat je preživeo u ustaškom zarobljeništvu, iz koga je utekao pred kraj rata. Za njegovo najbolje delo važi zbirka pripovedaka „Nosač Samuel“ iz 1946. Posle rata imao je nekoliko funkcija u književnim institucijama, uključujući mesto predsednika Udruženja pisaca BiH. Uređivao je književni časopis „Brazda“ u periodu 1948–1951. Posle toga je radio kao urednik u izdavačkom preduzeću „Svjetlost“. Bibliografija „Od proljeća do proljeća“ – Sarajevo, 1929. „Pripovijetke“ – Beograd, 1936. „Nosač Samuel“ – Sarajevo, 1946. „Tragom života“ – Zagreb, 1948 „Izabrane pripovetke“ – Beograd, 1949. „Pripovijetke“ – Sarajevo, 1951. „Đerdan“ – Sarajevo, 1952. „Priča o radostima“ – Zagreb, 1953. „Hanka“ (drama) – Sarajevo, 1954. „Plava jevrejka“ (drama) „On je lud“ (drama) „Fuzija“ (drama) Radenko Mišević (Rogatica, 14. juli 1920 – Beograd, 15. 2. 1995) je bio srpski slikar. U rodnoj Rogatici stekao je osnovno obrazovanje, a srednju tehničku školu, arhitektonski odsek, završio je u Sarajevu. Slikarstvo je završio u Beogradu u klasi profesora Mila Milunovića, od 1940. do 1946. godine. Specijalizovao se kod Ivana Tabakovića, Marka Čelebonovića i Nedeljka Gvozdenovića. U Sarajevo odlazi 1953. godine, po pozivu da radi Muzej Gavrila Principa, gde ostaje devet godina i radi kao urednik nedeljnika „7 dana“. Bio je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1964-1985) i Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu (1972–1985). Školovao se i u ateljeu Andre Lota u Parizu. Jedno vrijeme je izučavao freske i mozaik u Italiji. U dva mandata je bio dekan beogradske Likovne akademije. Osnivač je Škole za dizajn u Beogradu. Redovno je izlagao na kolektivnim izložbama ULUS-a. Jedan je od osnivača grupe „Samostalni“ sa kojom je izlagao u Beogradu, Ljubljani i Mariboru. Bio je član grupa „Sarajevo 55“ i „Grupa 57“. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umjetnika Bosne i Hercegovine i u dva mandata bio je njegov predsednik. Najveći deo svog života Radenko Mišević proveo je u Beogradu, na Senjaku. Bio je profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu od 1964. do 1985. godine i Akademije likovnih umjetnosti u Sarajevu od 1972. do 1985. godine. Osnivač je Škole za dizajn u Beogradu, u kojoj je bio i profesor. Takođe je predavao i u Centru za likovnu kulturu u Beogradu. Za mesto profesora na Fakultetu likovnih umetnosti izabran je 1964. godine, gde je u zvanju profesora i penzionisan. Predavao je predmete Slikanje i crtanje i Teorija forme. U toku rada na fakultetu u dva mandata je biran za dekana, a 1979. godine je osnovao Galeriju FLU. Pored slikarstva se bavio novinarstvom i pozorišnom i filmskom scenografijom. Režirao je kratkometražni film „Ova kuća bogata“ za koji je dobio međunarodno priznanje. Tokom života je priredio oko 40 samostalnih i preko 150 zajedničkih izložbi. Izlagao je u skoro svim značajnim galerijama SFRJ. Godine 1985. organizovana je njegova retrospektivna izložba u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, za koju je nagrađen Oktobarskom nagradom Beograda. Bio je autor knjiga za predmet Teorija forme koji je predavao na Fakultetu likovne umetnosti u Beogradu, autor knjige „Dani i godine“, a bavio se i dizajnom i ilustracijom knjiga. Dela Radenka Miševića zastupljena su u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda i u mnogim drugim značajnim muzejima u Srbiji i zemljama bivše SFRJ, kao i u značajnim muzejima i galerijama u inostranstvu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Po njemu je nazvana likovna galerija u njegovoj rodnoj Rogatici. MG81 (N)