Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 1943 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
IZ ZEMLJE AMANULLAHA Putopisi Iz sadržaja -Afganistan -Putovanje u Njemačku -Fronta Larrisa Reissner znala je u sebi ujediniti publicistiku s umjetnikom, što je u današnje vrijeme veoma vrijedno i teško. Ona je oštro zapažala i pronalazila sitnice, ali potrebne i važne, i znala je povući iz njih značajne zaključke; znala ih je generalizirati, ujedinjujući ih jednom stvaralačkom sintezom, nikada ne zaboravljajući ono što je osnovno, i pazeći na cjelovitost. Format: 20x15 cm Broj stranica: 245 Uvez: tvrdi Godina izdanja: 1935 Izdavač: Naklada knjiga Zagreb, Zagreb Preveo: Branko Kojić K.D.S.3.2.
Nova Harfa Siona Zbirka pojanja i slavopoja za skupštine verujućih u Hrista Format: 17x11 cm. Broj strana: 156 Izdavač i godina izdanja: U Novom Sadu ,električna štamparija Dra Svetozara Miletića 1913. Solidno očuvano. Visina poštarine je za slanje putem preporučene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta
Seefahrt ist not Borch Sock Hamburg 1927. tvrde korice 282 str odlično očuvana pisana staro/nemačkim - gotikom Поморство је неопходно Горцх Фоцк Горцх Фоцк: Поморство је неопходно! Клаус Мевес - познат као Стортебекер - разапет је између авантуристичке професије дубоког морског рибара, која је оца коштала живота, и мајчиног страха да ће сина изгубити на мору. Реално приказивање живота рибара на Ватерканту Јоханна Вилхелма Кинауа његов је највећи књижевни успех. Брод за обуку немачке морнарице добио је име по његовом псеудониму Горцх Фоцк.
biblioteka EPOHA ‚1935. Фонтамара је роман из 1933. године италијанског аутора Игназио Силоне, написан кад је био избеглица фашистичке полиције у Давосу, у Швајцарској. То је први роман Силоне и сматра се његовим најпознатијим делом. Добио је признање широм света и продао више од милион и по примерака на двадесет и седам језика. У Фонтамари, делу протканом прецизном историјском истином и обележеном смењивањем регистара, Игнацио Силоне успева да споји популарну баладу, евангелистичку параболу и политичку сатиру у ритмичку хорску партитуру која насилно осуђује сваку неправду. „Онима који гледају Фонтамару издалека, са Феудо дел Фуцино, град личи на стадо тамних оваца, а звоник на пастира. Укратко, село као и многа друга; већ за оне који се ту рађају и одрастају космос. Тамо се одвија цела универзална историја: рађања, смрти, љубави, мржња, завист, борбе, очај.` У првим годинама фашистичке диктатуре, овде у Фонтамари, „сељаци“ – радници, надничари, сиромашни занатлије – трпели су злостављања и неправде тако древне да су им се чиниле природним као киша, ветар и снег. Берардо Виола, који доноси искру побуне, претрпеће тортуру фашистичке милиције и биће убијен, али се уздиже до амблема новог, иако још увек непрецизног и нереалног, нивоа достојанства. У Фонтамари, делу протканом прецизном историјском истином и обележеном смењивањем регистара, Игнацио Силоне успева да споји популарну баладу, евангелистичку параболу и политичку сатиру у ритмичку хорску партитуру која насилно осуђује сваку неправду. odlično očuvana isečena naslovna KORO.9
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1927 Rad nagradjen nagradom Arh. Nicifora Ducica Dijalekt ili dijalekat (grč. διάλεκτος [diálektos] — dijalektos) jeste jezički varijetet koji koriste ljudi određene geografske oblasti.[1][2][3] Broj govornika, i veličina oblasti, može se znatno razlikovati. Dijalekt većeg prostranstva može da se sastoji iz posebnih govora, odnosno subdijalekata (ili poddijalekata) koji obuhvataju manje jezičke oblasti. Na drugoj strani, dijalekti koji imaju srodne osobine mogu se grupisati u posebna narečja, odnosno supradijalekate (ili naddijalekate). Dijalekt je potpun sistem za govornu komunikaciju (ali ne neophodno i pisanu) sa svojim rečnikom i/ili gramatikom. Konceptualno, dijalekti mogu biti: sociolekti, varijeteta jezika kojim govori određena socijalna klasa, standardni jezici, koju su standardizovani radi upotrebe u javnosti (npr. pisani standard), žargoni, koji se razlikuju u rečniku, i sleng. Varijeteti jezika kao što su dijalekti, idiolekti i sociolekti mogu se razlikovati ne samo po rečniku i gramatici, već i po fonologiji (uključujući prosodiju). Ako su razlike samo u fonologiji, za ovakve dijalekte koristi se termin da su akcentski varijetet, umesto varijetet ili dijalekt. Dijalekt se može odnositi na bilo koji od dva izrazito različita tipa lingvističkih fenomena: Jedna upotreba se odnosi na raznovrsnost jezika koja je karakteristika određene grupe govornika tog jezika.[4] Prema ovoj definiciji, dijalekti ili varijeteti određenog jezika su usko povezani i, uprkos svojim razlikama, najčešće su međusobno razumljivi, posebno ako su bliski jedan drugom na dijalekatskom kontinuumu. Termin se najčešće primenjuje na regionalne govorne obrasce, ali dijalekt može biti definisan i drugim faktorima, kao što su društvena klasa ili etnička pripadnost.[5] Dijalekt koji je povezan sa određenom društvenom klasom može se nazvati sociolektom, dijalekt koji je povezan sa određenom etničkom grupom može se nazvati etnolektom, a geografski/regionalni dijalekat se može nazvati regiolektom[6] (alternativni termini uključuju `regionalekt`,[7] `geolekt`,[8] i `topolekt`[9]). Prema ovoj definiciji, svaki varijetet datog jezika može se klasifikovati kao „dijalekat“, uključujući sve standardizovane varijante. U ovom slučaju, razlika između „standardnog jezika“ (tj. „standardnog“ dijalekta određenog jezika) i „nestandardnih“ (narodnih) dijalekata istog jezika je često proizvoljna i zasnovana na društvenim, političkim, kulturnim ili istorijskim razmatranjima ili rasprostranjenosti i istaknutosti.[10][11][12] Na sličan način, definicije pojmova „jezik“ i „dijalekt“ se mogu preklapati i često su predmet debate, pri čemu je diferencijacija između ove dve klasifikacije često zasnovana na proizvoljnim ili sociopolitičkim motivima.[13] Međutim, termin „dijalekt“ je ponekad ograničen na „nestandardnu raznolikost“, posebno u nespecijalističkim okruženjima i neengleskim lingvističkim tradicijama.[14][15][16][17] Druga upotreba termina „dijalekt“, specifična za kolokvijalne sredine u nekoliko zemalja kao što su Italija[18] (vidi dijaleto[19]), Francuska (vidi patva), veći deo istočne centralne Evrope,[20] i Filipini,[21][22] nosi pežorativni prizvuk i podvlači politički i društveno podređen status nenacionalnog jezika jedinstvenom službenom jeziku zemlje. U ovom slučaju, ovi „dijalekti“ nisu stvarni dijalekti u istom smislu kao u prvoj upotrebi, jer ne potiču iz politički dominantnog jezika i stoga nisu jedan od njegovih varijeteta, već su evoluirali na poseban i paralelan način, i stoga mogu bolje odgovarati kriterijumima različitih stranaka za poseban jezik. Ovi „dijalekti“ mogu biti istorijski srodni i deliti genetske korene u istoj potporodici kao dominantni nacionalni jezik i mogu čak, u različitom stepenu, deliti neku zajedničku razumljivost sa ovim potonjim. Međutim, u tom smislu, za razliku od prve upotrebe, ovi „dijalekti“ se mogu bolje definisati kao odvojeni jezici od standardnog ili nacionalnog jezika, a standardni ili nacionalni jezik se sam po sebi ne bi smatrao „dijalektom“, jer je dominantan jezik u određenoj državi, bilo da se radi o jezičkom prestižu, društvenom ili političkom (npr. službenom) statusu, prevlasti ili rasprostranjenosti, ili svemu navedenom. Termin „dijalekt“ koji se koristi na ovaj način implicira političku konotaciju, koja se uglavnom koristi za jezike niskog prestiža (bez obzira na njihov stvarni stepen udaljenosti od nacionalnog jezika), jezike kojima nedostaje institucionalna podrška ili one za koje se smatra da su „neprikladni za pisanje”.[23] Oznaka „dijalekt“ se takođe popularno koristi za označavanje nepisanih ili nekodifikovanih jezika zemalja u razvoju ili izolovanih područja,[24][25] gde bi lingvisti preferirali termin „narodni jezik“.[26] Standardni i ne-standardni dijalekt Standardni dijalekt (takođe pod imenom „standardizovan dijalekt“, „standardni jezik“, „standardizovan jezik“, „književni jezik“ u nekim zemljama) je dijalekt koga podržava institucija. Ova podrška može da uključuje podršku od strane države; predstavljen kao „pravilan“ oblik jezika u školama; za koga postoje gramatike, rečnici, i udžbenici koji postavljaju „pravilan“ govorni i pisani oblik; česta formalna upotreba u literaturi korišćenjem ovog dijalekta (proza, poezija, itd.). Mogu da postoje standardni dijalekti povezani sa jezikom. Na primer, standardni američki engleski, britanski engleski, standardni indijski engleski mogu biti smatrani kao standardni dijalekti engleskog jezika. Nestandardan dijalekt, kao i standardan dijalekt, ima potpun rečnik, gramatiku i sintaksu, ali ne i dobrobit institucije koja ga podržava.
napisao: Petar Despotović: ISTORISKA PEDAGOGIKA ZA UČITELJE I UČITELJICE SRPSKIH NARODNIH ŠKOLA, Izdanje dvorske knjižarnice MITE STAJIĆA U Beogradu 1902. godine Tvrd povez, 471strana, Rikna je oštećena, ima pisanja običnom olovkom na predlistu i na zadnjim belinama?
Naslov: Leksikon savremenog domaćinstva Autor: Mirko L. Pečar Izdavač: Zagreb : M. L. Pečar Godina izdanja: 1937 Pismo: ćirilica Br. strana: 336 Format: 23 cm Povez: meki Knjiga je lepo očuvana iako je stara preko 80 godina: listovi su čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju` i odlično su povezani međusobno i sa koricama; poprimili su žućkasatu boju zbog kvaliteta papira i starosti ali ne u meri u kojoj to izgleda na skeniranim slikama. U vrhu naslovnog lista nedostaje parče papira, isečeno je; naslovni list je skeniran dva puta i to je prikazano na poslednjoj slici, pri čemu je drugi put podmetnut beli papir da bi se bolje videlo. Saveti korisni za svako domaćinstvo! Tajna uspeha u životu ne sastoji se ni iz daleka toliko u veštini sticanja, koliko u veštini, da se stečeno sačuva. - iz predgovora Knjiga je štampana 1937. godine u štampariji `Tipografija` - Zagreb. Pogledajte i ostale antikvarne knjige koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=357&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.