Živojin Tasić ŽIVOT U PUNOM SJAJU Zavičajni klub studenata - Klub mladih Leskovac 1966 - 1981 Monografija Жика Тасић ЖИВОТ У ПУНОМ СЈАЈУ Завичајни клуб студената - Клуб младих Лесковац 1966 - 1981 Издавач Радио 016 , Лесковац , 2023. 201 страна Тврде корице Димензије књиге 21,5 x 21,5 cm Нова књига

ART in yugoslavia 1992 - 1995 PROJEKAT: FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO CENTAR ZA SAVREMENU UMETNOST IZDAVAČ: PUBLISHER RADIO B92 BEOGRAD 1996 EDICIJA POGLED No. 1 Koncepcija: DEJAN SRETENOVIĆ Tekstovi i hronologija: DEJAN SRETENOVIĆ LIDIJA MERENIK ............................................................ BROŠ LATINIVCA FORMAT 26 x 21 cm UPOREDNI PREVOD NA ENGLESKI !! NEKORIŠĆENO

IVAN IVAČKOVIĆ THE ROLING STONES UMETNOST POBUNE za početnike RADIO B92 1997 Pažnja !!! POSVETA AUTORA Ivana Ivačkovića, datirana, juli 1998 !!!! a) Rolingstounsi (vokalno-instrumentalni sastav b) Rok muzika ........................................................... Prednje korice: MICK JAGGER, Stadion RFK, Vašington, 1994 Fotografije Broš Latinica 132 strane NEKORIŠĆENO Sa POSAVETOM raritet !!!!!!!!!!!!!! Ekstra !!!!!!!!!!!!!!

Beograd u prošlosti Dr Dejan Medaković Velenje Jelj+ka Kostić Mladi prorodnjak na planini Vojislav Mišić Vazdušni okean Momčilo Jovetić Erozija Dušan Čolić Nuklearni reaktor Srđan Mitrović Kako se ostvaraju radio-prenos Inž Miodrag Miljković To je telegrafija Lazar Kostić tvrdo koričene, ilustrovane odlično očuvane Beograd 1961/`63.

50280) MK 2 BEŽIČNA TELEGRAFIJA objašnjena bez formula , kapetan Mihailo J. Lazović , Beograd 1935 , sa uputstvom za kupovinu prijemnih radio aparata , veoma retko , sačuvan samo jedan primerak u Narodnoj biblioteci Srbije , mek povez, format 15 x 21 cm , žirilica, ilustrovano, 83 strane + 8 strana reklama i oglasa , potpis na naslovnoj strani ,

NOVO prometej Siniša Korica rođen je 17. 02. 1949. godine u Laćarku, opština Sremska Mitrovica. Ekonomski fakultet je završio u Subotici 1971. godine, a magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radio je na različitim mestima u privredi: “Mitros”, “Heroj Pinki” (finansijski direktor), “Elnos” (zamenik generalnog direktora), “Elektrovojvodina” (direktor ekonomskih poslova). Radio i u organima vlasti: bio potpredsednik Izvršnog veća opštine Sremska Mitrovica, u dva mandata član Izvršnog veća Vojvodine i član Saveznog izvršnog veća i Savezni sekretar za tržište i cene u vladi Milke Planinc. Jedno vreme bio i u politici, član Predsedništva Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine i to u vreme koje je neposredno prethodilo “Jogurt revoluciji”. Privreda, ograni vlasti, nauka (magistratura), politika motivisali su ga da napiše pet knjiga od kojih je “Prometej” objavio “Autobiografiju istorije”, novosadski “Dnevnik” – “Novi prilozi za stare iluzije”, a “Sremske novine – “Šešir u Trećem šoru”. Živi u Novom Sadu, oženjen je, ima dve ćerke i troje unučadi. Nije član ni jedne političke stranke. istorija srba srpskog naroda srbije srpska

Tajne staroga Zagreba Rudeša Habeduš Katedralis original izdanje sveske 1-56 nedostaje broj 46... .... U Krapini se rodio Rudolf HABEDUŠ KATEDRALIS (Rudeša, Heister), romanopisac, publicist i dramatičar. Uglavnom je pisao feljtone o ljudima i događajima iz zagrebačke gornjogradske prošlosti ali i iz suvremenog Zagreba. Pisao je i eseje, kritike, impresije, novele i romane u nastavcima od kojih su veći uspjeh postigli oni povijesne tematike. Bio je pokratač, urednik i izdavač `Hrvatske metropole`, jedan od pokretača i suradnik `Zagrebačkog lista` te urednik u `Narodnim novinama`. Feljtone je objavljivao na `Radio-Zagrebu` i `Hrvatskom krugovalu`. Jedan je od začetnika hrvatske radio-dramske tradicije. Poslije rata objavljivao je povijesne romane u tjednim sveščićima u nastavcima `Tajne starog Zagreba`. U povijesnim romanima slijedio je narativne formule H. Dragošića i Marije Jurić-Zagorke. Zagorkinu tipu povijesnog romana sa zapletenim fabulama, gomilanjem motiva i naglim obratima najviše se približio u `Katakombama svetoga Marka` što je izazvalo polemiku između njega i Zagorke koja ga je optužila za plagijat njezina romana.

Naslov: This is Serbia Calling Autor: Matthew Collin Izdavač: London : Srpent`s Tail Pismo: latinica Br. strana: 245 Format: 21 cm Povez: meki Knjiga nije ni čitana ni razlistana i u celosti (listovi, korice, povez) je odlično očuvana, kao nova je. This is the story of a courageous group of young people living under Milosevic`s repressive rule who waged a ten year battle for freedom, armed only with a radio transmitter, some rock`n`roll records, and a dream of truth, justice and another kind of life. They called themselves Serbia`s `lost generation`; the government called them traitors, spies and terrorists. Despite police raids and state censorship, they refused to be defeated, and kept on broadcasting their message. This is Serbia Calling chronicles a decade (1990-2000) in which B92, an extraordinary radio station, through its use of rock music, email and the Internet, kept alive the voices of dissent. The book ends with the fall of Milosevic and B92 going back on air. unused

VISLAVA ŠIMBORSKA IZABRANE PESME RADIO B92 BEOGRAD 1977 Biblioteka V R H O V I Pogovor: BISERKA RAJČIĆ Preveli s poljskog: PETAR VUJIČIĆ BISERKA RAJČIĆ ................................................................. BROJ PRIMERKA 282/500 LATINICA TVRDE KORICE OBELEŽIVAČ STRANICA O M O T NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO KOLEKCIONARSKI/ BIBLIOFILSKI PRIMERAK - 282 (od 500) Ekstra za POKLON ********** db/12

Stanoje Stanojević SVETI SAVA Karta putovanja Svetog Save 1991 - 1235 na kraju knjige Crteže radio A. Deroko BEOGRAD 1935, STRANA 123, MEKI POVEZ, ILUSTROVANA PREŠIVENA I SREĐENA SA NOVOM PLATNENOM RIKNOM Zadnja korica reparirana pri dnu (vidi se na slici), ostalo dobro očuvano TAGS: Aleksandar Deroko Palestina Jerusalim Sveta Gora Srpski manastiri 04.05.2024

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot izradio: Pjer Krizanic Velimir Živojinović Masuka, odnosno — kako se sâm potpisivao — Massuka (1886 — 1974) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Masuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku. (U Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Masukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha“, a novembra 1919. sa Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao“ u kojem je objavljivao pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirove „Zimsku bajku“ i „Romea i Juliju“. Jedno vreme bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu, a tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je Molijerovog „Tartifa“, u kojem su igrali Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Pripovetke, tvrd povez, 132 strane, format 19x13cm, prilično solidno očuvana, ponegde korica malo iskrzana, sitan pečat na početku. Izdanje knjižare Geca kon Beograd 1935 Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Drama, tema sa varijacijama, jedan čin, prvo izdanje, format 21cm, mek povez, 32 strane, Beograd 1927. povez ojačan selotejpom, korica malo ofucana, unutra sasvim dobro stanje, kompletna i kompaktna. Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

UTISCI I RASMATRANJA, Velimir Živojinović Izdanje Srpske književne zadruge, Beograd 1940 god, 142 strane, edicija Savremenik, tvrd povez, malo oštećena kod poveza kako je prikazano, osim toga sasvim solidno stanje, kompletna i kompaktna. Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić. U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radni vek proveo je u novinarstvu, obrazovanju i izdavačkoj delatnosti i u svakoj od oblasti dao verdan doprinos. Krepko zdravlje i inventivan duh dopustili su mu je da piše do kraja života Pavle Dželetović je rođen 01.januara.1931. godine u Suvom Dolu kod Lipljana, Kosovo i Metohija – Južna Srbija. Tri razreda osnovne škole završio je u Suvom Dolu, a četvrti, kao izbeglica u Drugom svetskom ratu u Vrnjačkoj Banji. Nižu gimnaziju završio je u Prištini. Srpsku učiteljsku školu u Prizrenu, Višu pedagošku školu kao i filozofski fakultet u Skoplju, a magistrirao u Beogradu. Preko trideset godina bavio se književnom kritikom. Radove je objavljivao u književnim časopisima „Bagdala“, „Oko“, „Gorocvet“, „Stremljenja“, „Zbornik kluba pisaca Čukarice“, „Praskozorje“. „Bilten“, koji izlazi u Izraelu na srpskom jeziku, „Stig“ i drugim. Objavio je više eseja, članaka i feljtona u dnevnim listovima: „Večernje novosti“, „Ekspres Politika“, „Jedinstvo“, „NIN“, „Duga“, „JU Novosti“, „Svedok“ „Glasu javnosti“ kao i u radio emisijama Radio Beograda, Radio Prištine, Radio Novog Sada. Od 1975. godine živeo je i stvarao u Beogradu. Autor je knjiga: „Čedoljublja“ – zbirka pesama za decu, „Nostradamusova proročanstva“, „Šiptarska 21. SS-divizija Skenderbeg“, „Stradanje Jevreja na Kosovu i Metohiji“, „Kosovski boj u slici i reči“, „Kačaci Kosova i Metohije“, „Šiptarski nacionalni fašistički komiteti“, monografije njegovog rodnog sela „Suvi Do“, „Koreni balističkog pokreta, masovnost i zločini“, „Ko su i šta hoće Šiptari“, „Tvorci tajnog plana“, roman „Braća“, „Kosmetski svetionik“ „Kosmetske sudbine“ i d ruge“. Bio je recenzent nekoliko knjiga, časopisa i udžbenika. Neke od njegovih pesama ušle su u antologiju pesama za decu izdate 1993. godine. Radni vek proveo je u novinarstvu, obrazovanju i izdavačkoj delatnosti. Dobitnik je Povelje Svesrpskog saveza, Kraljevskog književnog kluba „Karađorđević“ za pripovetku „Vukajlova kazivanja“, kao i mnogih drugih pohvala, plaketa i priznanja, od raznih organizacija i institucija. Pavle Ivanov Dželetović je bio stvaralac čije je delo imalo i imaće značajne efekate u realnom životu jer bio neprikosnoven borac za Srbiju i srpstvo. O tome svedoče njegova dela koja će vremenom dobijati na snazi jer su vrelo isitne o Kosovu i Metohiji. Krepko zdravlje, britka miso i inventivan, viteški duh dopustili su mu da piše kraja života (88). Pavle Ivanov Dželetović je inače, pre svega, bio redak „pater familias” koji je sa suprugom Verom, uspeo da sačuva na okupu tri genearcije svoje porodice.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpska pravoslavna crkva u Nezavisnoj državi Hrvatskoj 1941 - 1945 Veljko Djuric Misina Veljko Đurić Mišina (Kosore, 8. januar 1953) srpski je istoričar, specijalizovan za istoriju Srpske pravoslavne crkve, proučavanje genocida i holokausta, kao i modernu istoriju Zapadnog Balkana. Radio je u više naučnih i obrazovnih ustanova i bivši v. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu. Obrazovanje U rodnom mestu završio sedam razreda osnovne škole, u Beogradu osmi razred, gimnaziju i studije istorijskih nauka na Filozofskom fakultetu. Doktorat „Srpska pravoslavna crkva 1941-1945. godine“ odbranio na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Karijera Radio u Istorijskom muzeju Srbije kao kustos-istoričar (1981-1997), potom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini kao nastavnik, najpre u zvanju docenta, potom vanrednog profesora, na predmetu Istorija Jugoslavije (1997-2005), u Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću kao direktor i rukovodilac naučnoistraživačkog projekta (2005-2008), kao direktor u Evropskoj višoj školi za sportsko novinarstvo u Beogradu (2008-2009). Odlukom Vlade Republike Srbije od 23. juna 2013. godine, imenovan za vršioca dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida.

U dobrom stanju, neznatno oštećenje na hrbatu, kao na slici, može se sanirati RETKO Librairie Ancienne Honore Champion, Paris, broširan povez, 191 str, 1928. Profesor Milan Marković završio je studije na Sorboni i doktorirao na delima Žan-Žaka Rusoa i Tolstoja, i Tolstoja i Gandija. U Srbiji je radio kao docent na fakultetu, u Španiji izučavao Servantesa, a kulturni ataše Jugoslavije u Parizu bio je od 1937. do 1940. Preživeo je banjički logor i od 1942. radio u Parizu gde se družio sa mnogim uglednim Srbima. Na Univerzitetu u Nansiju, na kome je bio profesor od 1949, osnovao je katedru za slovenske jezike i književnost. AVANTPROPOS 1 Tolstoï dans la vie de Gandhi 15 CHAPITRE II Contre la violence Le principe de non 25 CHAPITRE III Le patriotisme LEtat La désobéissance 53 CHAPITRE IV Les idées religieuses et morales 81 CHAPITRE V La civilisation Retour à la simplicité 119 CONCLUSION 163 BIBLIOGRAPHIE 173 INDEX 183 Contre la conception occidentale de la patrie 188 milan marković tolstoj gandi nenasilje neposlušnost

Description Beograd između dva rata (1918-1941) – Radina Vučetić Saznajte kako su živeli Beograđani između dva svetska rata! I još nešto: kako se grad širio nicanjem novih naselja ko su bili vodeći srpski industrijalci kako su se Beograđanke ulepšavale koji su slavni svetski umetnici gostovali u Beogradu kada je emitovana prva radio emisija i kada su Beograđani saznali šta je to televizija.

odlično stanje prelepi časopisi iz ex yu ribolov smučanje izviđači logorovanje kampovanje u prirodi planinarenje izleti pioniri josip broz tito jugoslavija design ex yu yougoslavia yugoslavia obrazovanje u jugoslaviji sfrj titovi kako pricati price stolarski radovi za decu elektricar elektrika radio radionice ... tablice normi fizicko vaspitanje kultura zabava i razonoda pionira drustvene igre disciplina samodisciplina ugled škole učenje deci decije knjige decje ...

Fond `Kapetan Dragan` 1993. 66 str. plastifikacija zaštitnog omota naborana manja oštećenje omota na prevojima u gornjem delu u dnu predlista vidljivo oštećenje papir delimično požuteo - uglavnom početne i završne strane na stranama 2 i 3 primetan plavi trag nastao verovatno odmah nakon štampe knjiga sadrži posvetu `Radio Valjevu` i zahvalnicu Fonda `Kapetan Dragan` na kojoj je potpis kapetana Dragana

Momčilo Šarić, preživeli logoraš logora u Staroj Gradiški, u svojoj knjizi „Posle mraka dolazi svetlost” sa pravom navodi da je neophodno da pojedinačno i organizovano dignemo glas protiv eventualnog novog pogroma i asimilacija. On je to radio. I mi to činimo. I činićemo uvek kada smo ugroženi. Posle mraka dolazi svetlost /Preživeli logoraš/ Šarić Momčilo 250 strana Ilustrovana očuvana, ocena 4

Velimir Živojinović : IZ KNJIŽEVNOSTI I POZORIŠTA , Knjižarnica Rajkovića i Ćukovića Beograd 1928, str. 200. Sadržaj na slikama. Očuvanost 3; nedostaje prva korica. Велимир Живојиновић Масука, односно — како се сâм потписивао — Massuka (1886 — 1974) био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу. Својим позоришним радом Масука је задужио и ужи завичај — Доњу Јасеницу (Велику Плану и Смедеревску Паланку. (У Паланци био управник позоришта и режирао 18 представа до одласка у Ниш). Масукино име носи аматерско позориште у Великој Плани. Рођен је 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани, од оца Мате и мајке Злате. Goдину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу. Током Првог светског рата је радио у војној цензури и повлачио се са српском војском 1915. године преко Пећи, Рожаја и Подгорице до Сан Ђованија. Опорављајући се од тежег запаљења плућа након повратка из Сан Ђованија 1916. бива заробљен у Улцињу и одведен у логор Болдогасоњ у Мађарској, данашњи Фрауенкирхен у Аустрији. У логору је остао до јесени 1918. године. Након рата радио је као наставник у Четвртој мушкој гимназији у Београду, а затим прешао у Народно позориште у Београду. Од 11. новембра 1924. до 21. августа 1925. био је управник Народног позоришта у Београду. Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха“, а новембра 1919. са Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао“ у којем је објављивао позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика. Са Боривојем Недићем превео је Шекспирове „Зимску бајку“ и „Ромеа и Јулију“. Једно време био је директор драме Народног позоришта у Нишу, а током Другог светског рата радио је као редитељ Народног позоришта у Београду. Режирао је Молијеровог „Тартифа“, у којем су играли Страхиња Петровић, Олга Спиридоновић и Љубинка Бобић. У браку са супругом Даницом, рођеном Радмиловић 1893, имао је сина Бранимира Живојиновића, германисту и преводиоца. Књижевни рад збирка песама „Ведре и тамне ноћи“ (1922) драме „Станица“ и „Човек снује...“ (1927) песничка збирка „Одблесци у ноћи“ (1928) збирка критика „Из књижевности и позоришта“ (1928)

S.M. Marinković - Kriminološke slike kod srpskih sudova, Iz advokatskih beležaka Beograd, 1906. Tematika: proza Meki povez, bez korica. Strana (1)+ VIII+ 145 Sava M. Marinković ( Beograd, 1866 - Šabac, 1933) advokat, pripovedač, slikar. Pokrenuo je 1926. godine nedeljnik `Šabačke novosti`. Slikarstvo je učio kod Đorđe Krstića. Radio je akvarele i ulja, većinom pejzaž i mrtvu prirodu. Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

SLOBODAN BLAGOJEVIĆ TRI ČISTE OBIČNE PAMETI RADIO B92 BEOGRAD 1996 Edicija RAT I MIR .................................................................. R e f e r e n c e GLAS NJEGOVOG GOSPODARA RIJEČI U VJETAR ................................... JER SAMO JE ZNANJE SLOBODA (Razgovor s N. KURSPAHIĆ) KRVAVI PLES POGLAVICA (Razgovor s M. MLAKAROM) KOLO KOLO NAOKOLO (Razgovor s M. KOJADINOVIĆEM) LATINICA B R O Š 22 CM 119 STRANICA NEKORIŠĆENO g/44

ČAROBNA ŠUMA Srpska erotska priča Čarobna šuma : srpska erotska priča / priredili Vasa Pavković, Dejan Ilić Beograd : Radio B92, 1996 ([Beograd] : Zuhra) 212 str. ; 17 cm Biblioteka Reč Eros na srpskom / Vasa Pavković i Dejan Ilić: str. 5-6. Podaci o autorima: str. 211-212. Judita Šalgo, Pavle Ugrinov, Jovica Aćin, Sava Damjanov, David Albahari, Vladimir Pištalo, Goran Petrović, srpska erotska priča... Knjiga je NOVA ------------------------- k