Живот и прикљученија Димитрија Обрадовича нареченога у калуђерству Доситеја, њим истим списат и издат. Књ. 2 / Доситеј Обрадовић Београд : Српска књижевна задруга, 1893 (Београд : Штампано у штампарији Краљевине Србије) 140, XXИВ стр. ; 20 цм Српска књижевна задруга. коло 2 ; књ. 8 dobro očuvano, drvenom bojicom je neko dete pošaralo naslovnu stranu, može se obrisati Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

1 - Hercegovačke narodne pjesme, koje samo Srbi Muhamedove vjere pjevaju 1890 g 2 - Narodne PODRUGAČICE 1883 g 3 - Narodne humoristične Gatalice i Varalice 1884 g 4 - Narodne basne 1909 g 5 - Srpske narodne igre... Koje se zabave radi po sastancima igraju 1889 pet knjiga objedinjeno u jednu celinu tvrd povez odlicno ocuvano samo na jednoj strani trag hemijske vidi sliku kolekcionarski primerak r3

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Engleski Jezik! 1886, Leipzig, Bernhard Tauchnitz Retko !!! William Makepeace Thackeray: The History of Samuel Titmarsh and the Great Hoggarty Vilijam Makpis Takeri (engl. William Makepeace Thackeray; Kalkuta, 18. jul 1811 — London, 24. decembar 1863) bio je poznati engleski književnik epohe realizma.[1] Dobro poznajući više krugove engleskog društva, razvio se u jednog od najistaknutijih satiričara 19. veka koji ne škrtari na satiri i sarkazmu.[2] Pod uticajem prosvetitelja iz 18. veka, verovao je u poučno-etičku poruku književnog dela, pa je u svojim romanima prikazujući čitavu galeriju likova i njihove složene međusobne odnose, ismejavao mane savremenika. Prvobitno je sarađivao u časopisima i pod pseudonimima objavljivao eseje, satire i romane u nastavcima. Svetsku slavu doneo mu je roman „Vašar taštine“ s dopunskim naslovom — roman bez glavnog junaka, koji je u nastavcima izlazio 1847. i 1848.[3] U tom književnom remek-delu Takeri je epskim zamahom satirički prikazao društvene prilike i sve važnije predstavnike engleskog građanskog i aristokratskog društva.[4] Dela „Vašar taštine“ „Knjiga o snobovima“ „Virdžinijanci“ „Četiri Džordža“

Proizvođač HP Veličina ekrana 15.6" Rezolucija ekrana 1920 x 1080 Vrsta ekrana IPS Tip ekrana: Non-glare Touchscreen Ne Proizvođač procesora Intel Oznaka procesora Intel i7 Procesor Intel Core i7-1165G7 Broj procesorskih jezgara 4 Radni takt procesora 4.7 GHz Brzina memorije 2666 MHz Tip memorije DDR4 SODIMM Kapacitet memorije 8 GB Veličina hardiska 512 GB Vrsta hard diska SSD Tip grafičke karte Integrisana Model Grafičke karte Intel Iris Xe Web kamera HD Baterija 3 ćelije Bluetooth Da Wireless Da HDMI 1 Tastatura Puna sa numeričkim delom Priključak za slusalice 1 Priključak za mikrofon 1 Operativni sistem Bez operativnog sistema Materijal Plastika Boja Srebrna Garantni rok 2 Godine Preporučena za Svakodnevni rad Zvučnici 2.0 Stereo

Procesor: Intel Core i5-12450H Octa Core Processor Brzina: 2.00 GHz (Turbo do 4.40 GHz) Keš memorija: 12MB Ekran: 14" WUXGA, IPS, 300nits, Anti-glare, 45% NTSC, TÜV Low Blue Light Rezolucija: 1920x1200 Grafička kartica: Integrisana Intel UHD Graphics sa deljenom sistemskom memorijom Memorija: 16GB LPDDR5 4800MHz Čitač kartica: microSD čitač kartica Opis SSD-a: 1TB SSD M.2 2242 PCIe 4.0x4 NVMe Raspoloživi konektori: 1x USB-A 3.2 Gen 1 1x USB-A 3.2 Gen 1 (Always On) 2x USB-C 3.2 Gen 1 (data transfer, Power Delivery 3.0 i DisplayPort 1.4) 1x HDMI 1.4b 1x 3.5mm kombo audio port za slušalice/mikrofon 1 x microSD kartica Wireless standard: Wi-Fi 6 (802.11ax) Bluetooth: Bluetooth 5.2 Operativni sistem: Ne Čitač otiska prsta: Ne Boja: Siva Masa: 1.46kg Materijal izrade: Aluminijum Osvetljena tastatura: Da Dimenzije: 312 x 221 x 16.9mm Veličina tastature: Tastatura bez numeričkog dela Slovni raspored tastature: YU tastatura Baterija: 56.6Wh Zvučnici: Stereo zvučnici, Dolby Audio Web kamera: Da Optički uređaj: Nema Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine

Павле Соларић - Ново гражданско землеописаніе, перво На Езику Сербскомъ, у две части, Съ Землеписникомъ одъ XXXVII Листова. Часть 1-2, у Венеціи : у Пане Өеодосїева, 1804 godine Tvrd povez. Knjiga je u dobrom stanju. Ima manje oštećenje korica na donjem delu rikne. Listovi su blago zatalasani, kao i korice. Na predlistu i naslovnom listu ima potpise. Knjiga je kompletna i nigde nije cepana. Ćošak jednog lista je savijen ka unutra jer je usled štamparske greške duži od ostalih. Na koricama kao i na naslovnom listu drugog dela nalepljene nalepnice biblioteke Petra Stojadinovića generalnog direktora novosadske štamparije Zastava d. d. 474 + 246 strana Pavle Solarić - Novo graždansko zemljeopisanie u dve časti, Kod Pane Teodosijeva, Venecija 1804 godine

Univerzitetski prof. dr VALTER MANOŠEK HOLOKAUST U SRBIJI VOJNA OKUPACIONA POLITIKA I UNIŠTIVANJE JEVREJA 1941-1942 SLUŽBENI LIST SRJ BEOGRAD 2007 a) JEVREJI - GENOCID - SRBIJA - 1941-1942 b) ŽRTVE FAŠIZMA - JEVREJI - SRBIJA - 1941-1942 c) HOLOKAUST - DRUGI SVETSKI RAT 1939 - 1945 - SRBIJA .............................................................. PREDGOVOE PROF. DR ČEDOMIR POPOV AUTOROV PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU (Beč, septembar 2007) PREVOD DELA SA NEMAČKOG (1993) R e f e r e n c e 1. `PODUHVAT KAZNENOG SUĐENJA` 2. VERMAHT I UBISTVA JEVREJSKIH MUŠKARACA U SRBIJI 3. OTPOR I KOLABORACIJA U SRBIJI 1941. GODINE 4. VERMAHTOVI POKOLJI SRPSKOG CIVILNOG STANOVNIŠTVA U JESEN 1941. 5. GUŠENJE GASOM JEVREJSKIH ŽENA I DECE IZ KONCLOGORA SAJMIŠTE 6. REZIME I KONAČNI ZAKLJUČCI ............................................................... TIRAŽ / S A M O/ 500 PRIMERAKA NAPOMENE I BIBLIOGRAFSKE REFERENCE UZ TEKST BIBLIOGRAFIJA REZIME I KONAČNI ZAKLJUČCI REGISTAR SKRAĆENICA REGISTAR IMENA LITERATURA TVRDE KORICE LATINICA 24 cm 220 STRANICA KOLEKCIONARSKI, 2007. ODLIČNO

GUTAČI BLEDE VATRE Američki roman Vladimira NABOKOVA ZORAN PAUNOVIĆ profesor anglistike na Filološkom fakultetu u BeoGradu PROSVETA B e o G r a d 1 9 9 7 SAVREMENI ESEJ a) NaboKov, VladiMir Vladimirovič (1899-1977) - Romani ............................................................. 1. Uvod: OD SIRINA DO NABOKOVA 2. Stvarni život i fiktivna biografija: STVARNI ŽIVOT SEBASTIJANA NAJTA 3. Snaga i slabost antiUtopije: U ZNAKU NEZAKONITO ROĐENIH 4. Uzvišeno u trivijalnom: LOLITA 5. NeUspela osveta pripovedača: PNIN 6. Monstruozno obličje remek-dela: BLEDA VATRA 7. Porodična hronika kao istorija romana: ADA 8. Iluzija života i stvarnost pripovedanja: PROZIRNE STVARI 9. Pišem, dakle poStojim: POGLEDAJ ARLEKINE 10. EPILOG: Stvarni život Vladimira Nabokova ............................................................. Sumary Bibliografija Latinica Mek povez 400 stranica ODLIČAN PRIMERAK NEKORIŠĆENO NEOTVORENO E k s t r a !!!!!!!!!!!!!

O STILI MARSELA PRUSTA LEO ŠPICER Službeni glasnik B e o g r a d 2 O 1 2 POJMOVNIK Rečenični ritam Elementi usporavanja Vezivna sredstva Odnos prema jeziku Pripovedač ........................................................ LEO ŠPICER (1887-1960) Poznati romanista hispanista, jedan od utemeljivača stilističke kritike, doktorirao 1910, odlično znao više od deset svetskih jezika, predavao u Beču, Bonu, Marburgu i Kelnu. Kad su nacionalsocijalisti došli na vlast u Nemačkoj, emigrirao 1933. u Tursku - Istambul, gde je osnovao katedru za evropsku filologiju, 1936. prelazi u SAD gde je osnovao katedru za romanistiku na Univerzitetu Džon Hopkins, autor velikog broja lingvističkih analiza najznačajnijih dela francuske, italijanske i španske književnosti... Latinica 153 stranice NEKORIŠĆENO PerfekT KOndicija: 1O

`Quo vadis?` je najznačajnije i najpopularnije Sjenkjevičevo delo, prevedeno na više od 50 jezika i ekranizovano nekoliko puta. Roman opisuje nastanak hrišćanstva u Rimu prvog veka za vreme vladavine cara Nerona, kroz ljubavnu priču mlade hrišćanke Ligije. Poruka romana koji se čita kao slavljenje vere i nade, tumači se i kao Sjenkjevičev doprinos borbi protiv represije ... Nobelova nagrada za književnost 1905. ➣Knjižarnice Napredak i Sveslovenske knjižarnice, 1923., tabačni povez (neravno sečeni listovi, ispadaju...), ukupno 617 strana, pečat zadužbine, nepodvlačene, bez posvete.

Veoma dobro očuvano, zacepljen predlist i ex libris bivšeg vlasniku na najavnoj strani prve knjige, inače veoma dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, rikna kompaktna, nije izlizana... Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Pripovetke / Ivo Andrić Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1924 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1924 (Beograd : `Makarije`) Fizički opis 117 str. ; 20 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ27, ǂknj. ǂ179 (Karton) Napomene Prema napomeni na str. [3] većina pripovjedaka je ranije štampana u `Srpskom književnom glasniku`, `Jugoslovenskoj Njivi` i `Prosveti` Rečnik turskih reči i provincijalizama: str. 115-117. Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Pripovetke. [Knj.] 2 / Ivo Andrić Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1936 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1936 (Beograd : D. Gregorić) Fizički opis 122 str. ; 20 cm Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ39 ; ǂknj. ǂ262 U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u Višegrad. U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. Dobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš. Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odeljenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“. Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova – „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan – u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko trideset jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana. MG62

50267) LOGIKA udešena za školsku potrebu 1 i 2 , Alimpije Vasiljević , Izdanje i štampa Državne štamparije Beograd 1871 / 1872 godine. izradio po DŽ. S. Milju i drugim najnovijim i najboljim piscima A. Vasiljević `Logika je nauka same nauke. DŽ. S. Milj` - citat sa naslovne korice Alimpije Vasiljević (Veliševac, 21.11.1831 - Beograd, 3.02.1911), bio je filozof, profesor Velike škole, političar, ministar prosvete i crkvenih poslova. Udžbenik Logika (1871—1873) pisao je oslanjajući se na delo A System of Logic čuvenog engleskog liberalnog mislioca Džona Stjuarta Mila. Retki primerci , mek povez, format 15 x 22,5 cm , ćirilica, 120 +156 strana, pečati nanaslovnim stranama, veći deo knjiga je nečitan, tabaci nisu rasečeni , prvom tomu nedostaje deo rikne, drugi tom ima par malih zacepljenja na nslovnoj korici, opšte stanje očuvanosti knjiga je veoma dobro ,

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecati ! Na kraju knjige ima preskrabana posveta koliko mi se cini. Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

DRUGDE PUTOPISI ALEKSANDAR TIŠMA PROSVETA B e o g r a d 1 9 9 6 IZABRANA DELA R e f e r e n c a Beograd Biciklom prema jugu Novi sad Sremski Karlovci Beograd Zemun Lipovačke šume Stepojevac Lazarevac Valjevo Kosjerić Trebava Titovo Užice Užička Požega Kukovo Guča Čačak Kraljevo Podunavci Vrnjačka Banja Goč Rašovka Predole Bare Baljevac Đumor Raška Jerina Lešak Slatina Kosovska Mitrovica Srednja Evropa Engleska Francuska Švajcarska Ženeva Cirih Lozana Bern Berlin Indija Amerika Njujork Manhatan Vašington Filadelfija Los Anđeles Crnci Belci ............................................................ Broš Latinica 2 9 3 stranice NEKORIŠĆENO perfekT kondicijA: 1O

Pesme Branka Radičevića 1.i 2.izdanje 1881.g Novi Sad *6297*11-2022 dva naslova u istom povezu: knjiga prva 1. Odabrane Pesme Branka Radičevića izdanje za narod odabrao Stevan V.Popović ..96.strana knjiga druga 2.Pesme Branka Radičevića najnovije i potpuno VII.izdanje .........160 strana izdavač: Izdanje Srpske knjižare Braće M. Popovića u Novome Sadu.1881.g Tvrd povez platno,ćirilica, 96 +160.strana,format: 19 x 13 cm,težina 215.grama stanje: vrlo dobro-na 3 do 5 strane-sanirano stikom blago zacepljenje-nema ispisivanja,strana 17. sanirano zacepljenje donjeg ćoška stranice 1x 1 cm 1. Odabrane Pesme Branka Radičevića izdanje za narod odabrao Stevan V.Popović .1881.g.........96.strana pesme: Devojka Na Studencu, Putnik i tica, Cic, Ajduk, Sretni Pastir, Molitva, Želja, Jadna Draga, Jadna draga, Rane , Jadi iznenada, Đački Rastank , Beračice, Ubica u neznanju, Srpsko momče , Na Moravu , Gojko, Hajdukov grob, Kad Mlidijah Umreti 2.Pesme Branka Radičevića najnovije i potpuno VII.izdanje .1881.g........160 strana pesme: Putnik Na Uranku, Noć Pa Noć, Tuđin, Putu Kraj, Vragolije, Dragi, Neka Sunca, Slatke Misli, Kletva, ? , Put, Natpisi, U spomenicu, Njeni Jadi, Ukor, Dva kamena, Moje Sunce, Perivoj, Stojan, Uroš, Utopljenica, Osveta, Odlomci, Prepisi iz jednog malog eposa, Tuga i opomena, Pesme svom umrlom bratu Stevanu, Pismo u stihovi, Petru Petroviću Njegošu * * * Branko Radičević (Brod na Savi, 28. mart 1824 — Beč, 1. jul 1853) je bio srpski romantičarski pesnik. Radičević je uz Đuru Daničića bio najodaniji sledbenik Vukove reforme pravopisa srpskog jezika i uvođenja narodnog jezika u književnost. Napisao je pedeset četiri lirske i sedam epskih pesama, dva odlomka epskih pesama, dvadeset osam pisama i jedan odgovor na kritiku. Branko Radičević je pored Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića bio najznačajniji pesnik srpskog romantizma. U spomen na pesničku tekovinu B. Radičevića svake jeseni na Stražilovu, u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu održava se manifestacija Brankovo kolo. Brankov otac Todor je bio carinski činovnik, ali se takođe bavio i književnošću i preveo je sa nemačkog jezika Šilerovog „Viljema Tela“. Branko je imao brata Stevana i sestru Amaliju, koja je umrla u drugoj godini života. Majka Ruža (* 1802 - † 1833)[6] umrla je prerano od tuberkuloze, kada je Branko bio dete. Baba po ocu bila je Stana rođena Stajčić u Kupinovu 1781. godine. Branko Radičević je bio sledbenik ideja Vuka Karadžića. Svoju zbirku pod nazivom „Pesme“ napisao je na narodnom jeziku. Branko Radičević je bio vesele naravi i pisao je najpre ljubavne i rodoljubive pesme. Kada se razboleo, počeo je da piše tužne pesme (elegija). Dela Sa Brankom Radičevićem su u nacionalnu književnost prvi put ušle pesme sa izrazito lirskim motivima i raspoloženjem. Te pesme su prvenstveno pevale o radosti i lepotama mladosti. Ipak, veći deo svojih pesama, kao što su Kad mlidijah umreti ili Đački rastanak, Radičević je pisao kao elegije (tužne pesme). U jeku Vukovih polemika sa protivnicama reforme srpskog jezika, Radičevićeva prva zbirka pesama je dokazala da se i na narodnom jeziku mogu ispevati umetničke pesme. Najpoznatije Radičevićevo delo je poema Đački rastanak, u kojoj je opevao Frušku goru, đačke igre i nestašluke. Elegija Kad mlidijah umreti, objavljena posle Radičevićeve smrti, je jedna od najlepših elegija u srpskoj književnosti, u kojoj je pesnik predosetio blisku smrt. Pored lirskih pesama, ljubav prema narodnoj poeziji uputila je Radičevića i na pisanje epskih pesama. Dve epske pesme izašle su 1851. godine kao druga zbirka pesama. Ostale neobjavljene pesme su izdane u zbirci iz 1862. godine. Branko Radičević se prvenstveno ugledao na narodnu deseteračku pesmu i na Džordža Bajrona,[16] ali nije uspeo da stvori ozbiljnija umetnička dela, pa njegov rad nije doživeo slavu njegovih lirskih pesama. Kao pristalica Vukovih shvatanja, Radičević je napisao alegorično-satiričnu pesmu Put, uperenu protiv pseudoklasičarske poezije i starog književnog jezika. U prvom delu pesme Radičević ismeva najvećeg Vukovog protivnika Jovana Hadžića, a u drugom delu pesme se veličaju reforme Vuka Karadžića. Zbirke pesama Pesme I (1847). Pesme II (1851). Pesme III (1862, posthumno)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! Mirko Divković (Zagreb, 1843. – Samobor, 1924.) zagrebački gramatičar, leksikograf i prevoditelj Životopis Pohađao je Klasičnu gimnaziju u Zagrebu koju je završio 1863. godine.[1] Divković je gotovo cijeli svoj profesorski radni vijek (od 1868. do 1908. godine) proveo u zagrebačkoj Klasičnoj gimnaziji,[2] a 26 godina bio joj je i ravnatelj tj. od 1882. do 1908. godine.[3] Prevodio je s ruskog jezika. Djela `Oblici i sintaksa hrvatskoga jezika za srednje škole`, Zagreb, 1-1903., 2-1908., 3-1917. `Latinsko-hrvatski rječnik za škole`, Zagreb, 1900. `Oblici`, 1879 Divković, Mirko, hrvatski filolog i leksikograf (Zagreb, 24. VI. 1843 – Samobor, 12. I. 1924). Autor udžbenika za hrvatski jezik (Oblici hrvatskoga jezika, 1879; Sintaksa hrvatskoga jezika, 1881) pisanih pod jakim utjecajem Đ. Daničića i poslije spojenih u Hrvatsku gramatiku. Po F. Miklošiču sastavio Oblike staroslovjenskoga jezika za školu (1883). Osim vježbi iz latinskoga, autor opsežnoga Latinsko-hrvatskoga rječnika za škole (1900). Prevodio s ruskoga, najčešće Turgenjeva, Tolstoja i pučke pripovijetke....

Procesor: Intel Core i5 Deca Core Processor 1235U Brzina: 3.30 GHz (Turbo do 4.40 GHz) Keš memorija: 12MB Ekran: 15.6", Full HD, SVA, narrow bezel, anti glare, 250 nits, 45% NTSC Rezolucija: 1920 x 1080 Grafička kartica: Integrisana Intel Iris Xe Graphics sa deljenom sistemskom memorijom Tip HDD: NVMe SSD Memorija: 8GB (1 x 8GB) DDR4 3200MHz RAM, 2 SODIMM slota Čitač kartica: Ne Opis SSD-a: 512GB PCIe NVMe SSD Raspoloživi konektori: • 1 x USB-C 3.2 Gen 1 • 2 x USB-A 3.2 Gen 1 • 1 x HDMI 1.4b • 1 x Kombo port za mikrofon/slušalice (3.5 mm) Wireless standard: Wi-Fi 5 (802.11ac) Bluetooth: Bluetooth 5.0 Operativni sistem: FreeDOS Čitač otiska prsta: Ne Boja: Crna Masa: 1.74 kg Osvetljena tastatura: Ne Dimenzije: 35.8 x 24.2 x 1.99 cm Veličina tastature: Tastatura sa numeričkim delom Baterija: 41Wh Zvučnici: Stereo zvučnici Web kamera: Da Optički uređaj: Nema Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine EAN: 197192343265

Pun naslov: ILLUSTRIERTER FÜHRER DURCH WIEN UND UMGEBUNG VON MORIZ BERMANN VERFASSER VON `ALT- UND NEU-WIEN`, `DER WIENER STEFANSDOM UND SEINE SEHENSWÜDIGKEITEN` ETC. ETC. MIT 115 ILLUSTRATIONEN, 1 PLAN VON WIEN UND 5 ORIEN- TIRUNGSKARTEN SECHSTE, VERMEHRTE UN NEU BEARBEITETE AUFLAGE /ILUSTROVANI VODIČ KROZ BEČ i okolinu Od Morica Bermana autora dela `Stari i novi Beč`, `Bečki Stefansdom i njegove znamenitosti` itd. itd. Sa 115 ilustracija, 1 planom Beča i 5 orijentacionih karata Šesto, prošireno i prerađeno izdanje Izdavač:...............A. Hartleben`s Verlag Biblioteka:...........Hartleben`s Illustrierter Führer. Nr. 2. Mesto izdanja:.....Wien. Pest. Leipzig. Godina izdanja:...1895. Format:...............11 x 16 cm Povez:.................tvrdi, zlatotisak Broj strana:.........XXXII + 256 + 61 nenumerisana strana sa ilustracijama, na nemačkom Težina:................400 g Stanje knjige:......uglovi hrbata su neznatno pohabani, papirni spoj prednjih korica i predlista je razdvojen - platneni je neoštećen, hartija je blago potamnila, ostalo je potpuno očuvano (103/22-261-kp/650)

POVJEST FILOZOFIJE Albert Bazala 1 - 3 RAZLIČITI POVEZI RAZLIČITE OČUVANOSTI: 1. ZAGREB MATICA HRVATSKA 1902 STRANA 332 TVRDI POVEZ FLEKE OD STAROSTI 2. ZAGREB MATICA HRVATSKA 1902 STRANA 344 MEKI POVEZ DOBRO OČUVANA 3. ZAGREB MATICA HRVATSKA 1912 STRANA 404 TVRDI POVEZ NAPUKAO SPOJ RIKNE I KORICE U GORNJEM I DONJEM DELU TAGS: FILOZOFIJA ISTORIJA 19.02.2021

Procesor: AMD Ryzen 7 7730U Octa Core Processor Brzina: 2.00 GHz (Turbo do 4.50 GHz) Keš memorija: 16MB Ekran: 15.6", Full HD, IPS, Anti-Glare, 250 nits, 45% NTSC Rezolucija: 1920 x 1080 Grafička kartica: Integrisana AMD Radeon sa deljenom sistemskom memorijom Memorija: 8GB (1 x 8GB) DDR4 3200MHz RAM Čitač kartica: Opis SSD-a: 512GB PCIe NVMe M.2 SSD Raspoloživi konektori: -1 x USB-C 3.2 Gen 1 -2 x USB-A 3.2 Gen 1 -1 x HDMI 1.4 -1 x Kombo port za mikrofon/slušalice (3.5 mm) Wireless standard: Wi-Fi 6 (802.11ax) Bluetooth: Bluetooth 5.3 Operativni sistem: Čitač otiska prsta: Boja: Srebrna Masa: 1.52 kg Osvetljena tastatura: Dimenzije: 36 x 23.6 x 1.86 cm Veličina tastature: Tastatura sa numeričkim delom Slovni raspored tastature: YU tastatura Baterija: 41Wh Zvučnici: Stereo zvučnici Web kamera: Optički uređaj:

Lot od 3 knjige u kompletu, nerasečeno Autor - osoba Dima, Aleksandar Naslov Dvorski luđak : (Gospođa de Mousoreau) : roman. Sv. 1–3 / od Aleksandra Dumasa Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1922 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Jugoslovenska štampa D. D., 1922 (Zagreb : Jugoslovenska štampa D. D.) Fizički opis sv. 1 – 232 str, sv. 2 – 228 str, sv. 3 – 202; 23 cm. Stanje: Stranice u kompletu i nisu sečene u gornjem delu. Potpis prethodnog vlasnika na predlistu (v. sliku). Fizičko stanje verno prikazano na slikama. ALEKSANDAR DIMA (1802–1870) bio je francuski književnik i jedan od začetnika takozvanog romana-feljtona. Talentovan pisac bogate fantazije i živog duha, podjednako je bio uspešan u pozorišnim delima i istorijskim romanima. Njegovo najpoznatije delo je avanturistički roman Tri musketara, a takođe je i tvorac prve istorijske romantične drame Henrik III i njegov dvor. Uticaj Diminih istorijsko-avanturističkih romana osetio se gotovo u celoj evropskoj popularnoj literaturi a napisao je oko 300 romana i drama. Kompozicija dela, živahan dijalog i živopisan opis privlače i danas pažnju široke publike, a Dima se pamti kao jedan od najpopularnijih romansijera i dramskih pisaca svog vremena. MG41 (L)

Dr. Teodor Taranovski, prva knjiga lošije očuvana, posebno povez, delom prisutne žute fleke, knjiga broj dva vrlo dobro očuvana, obleležene na marginama grafitnom olovkom, knj1 podvlačena plavom bojicom u sadržaju. Аутор - особа Тарановский, Фёдор Васильевич, 1875-1936 = Taranovskij, Fëdor Vasilʹevič, 1875-1936 Наслов Историја српског права у немањићкој држави. Део 1, Историја државног права / Теодор Тарановски Врста грађе уџбеник Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик српски Година 1931 Издавање и производња Београд : Издавачка књижарница Гeце Кона, 1931 (Београд : Штампарија Привредник) Физички опис X, 262 стр. + IX, 144 стр. ; 25 cm

NARODNA ENCIKLOPEDIJA SRPSKO-HRVATSKO-SLOVENAČKA 1 IZDAVAČ: BIBLIOGRAFSKI ZAVOD ZAGREB IZMEDJU 2 RATA STRANA: 853 TVRDOG POVEZA DIMENZIJA: 25 CM STANJE: NEMA RIKNU, ZADNJE KORICE SE ODVOJILE, KNJIGA KOMPAKTNA DO 834 STRANE, U GORNJEM DELU FLEKE OD CRVENE BOJE, UZ RIKNU CELOM VISINOM ŠIRINE DO 2 CM MESTIMIČNO SKORO DO POLA KNJIGE, NE OBUHVATAJU TEXT, UNUTRAŠNJOST VIŠE NEGO KOREKTNA, OCENA: 3- KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, RF ZAM3

Prednja ploča sa otvorima za ventilaciju pruža vrhunski protok zraka i ventilaciju, a istovremeno omogućava pregled vaših prednjih LED ventilatora Bočni panel od potpuno kaljenog stakla prikazuje unutrašnjost vaše opreme Podržava tečno hlađenje u prednjem i stražnjem dijelu kućišta Podržava vazdušno hlađenje u prednjem, gornjem i zadnjem delu kućišta Podržava CPU hladnjak do 159 mm Podržava high-end grafičke kartice do 296 mm (bez prednjeg radijatora) Elegantan dizajn prednje ploče s ugrađenim otvorima za ventilaciju pruža povećan protok zraka i ventilaciju, a istovremeno omogućava pregled vaših prednjih LED ventilatora. Dolazi opremljen bočnom pločom od potpunog kaljenog stakla za prikaz unutrašnjosti vašeg uređaja i izlaganje vaših komponenti. Podržava vazdušno hlađenje na prednjoj, gornjoj i zadnjoj strani kućišta radi poboljšanja performansi hlađenja. Prednja strana: 120 mm x 2 ili 140 mm x 2 (Max) Gornji dio: 120 mm x 2 (maks.) Pozadi: 120 mm x 1 (Maks.) Podržava tečno hlađenje u prednjem i stražnjem dijelu kućišta za maksimalnu efikasnost hlađenja. Prednji: 120/240 mm radijator (opciono) Zadnji: 120 mm radijator (opciono) (nije kompatibilan sa hladnjakom sa pumpom na radijatoru) Mini Tower Boja Crna Materijal tijela SPCC Materijal prednjeg panela ABS Steel Thickness 0.5mm Matične ploče Micro ATX/mini-ITX Dimenzije kućišta (unutrašnje) 200 x 375 x 306 mm (Š x V x D) Dimenzije kućišta (ukupno) 207,5 x 377 x 358 mm (Š x V x D) 3,5” ležišta za pogon 2 Maks. (2 x 3,5”/2,5”) 2,5” ležišta za pogon 2 Maks. (2 x 2,5”/3,5”) Slotovi za proširenje 4 GPU Clearance Podržava GPU do 296 mm (bez prednjeg radijatora) Zazor CPU hladnjaka Podržava CPU hladnjak do 159 mm Vazdušno hlađenje Prednji: 120 mm x 2 ili 140 mm x 2 (Max.) Gornji: 120 mm x 2 (Maks.) Pozadi: 120 mm x 1 (Maks.) Tečno hlađenje Prednji: 120/240 mm radijator (opciono) Zadnji: 120 mm radijator (opciono) (nije kompatibilan sa hladnjakom sa pumpom na radijatoru) I/O portovi USB3.0 x 1 | USB2.0 x 2 | HD audio i mikrofon. Dubina upravljanja unutrašnjim kablovima 18,9 mm Napajanje ATX PSU (uključujući kablove, do 161 mm) (opciono)

ГРАДОВИ И ДВОРЦИ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ МИЛАН КАШАНИН МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА БЕОГРАД 2 O 1 4 а) Кашанин Милан (1895-1981) б) Градови - Србија - Средњи век ц) Србија - Историја - Средњи век ...................................................... Предговор: БРАНКА ИВАНИЋ Напомене и библиографске референце уз тексТ Текст штампан двостубачно 3 0 2 слике Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивач страница Пажња!!! Тираж /с а м о/ 500 КАПИТАЛНО ДЕЛО НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО ЕКСТРА ********** Ово се не купује сваки дан !!! Бесплатна достава за СРБИЈУ *********