Broj jezgara: Osam jezgara RAM (memorija): 8GB Interna memorija: 128GB Wi-Fi: WiFi Rezolucija: 1340 x 800 Operativni sistem: Android Boja: Siva Opis ekrana: • Gustina ekrana: ~179 ppi • Osvežavanje ekrana: 60Hz • Osvetljenje: 480 nits (typ), 570 nits (peak) • Rezolucija: 1340 x 800 • Odnos stranica: 5:3 • TFT LCD 4G (LTE): Ne GPS: Da Opis procesora: Octa-core (2x2.2 GHz Cortex-A76 & 6x2.0 GHz Cortex-A55) Dijagonala ekrana: 8.7" Opis grafike: Mali-G57 MC2 Mediatek MT8781V/CA Helio G99 (6nm) Operativni sistem: Android 13, One UI 5.1 Tip panela: TFT Opis kamere: Prednja 2 MP, f2.2 Zadnja 8 MP, AF f2.0 Video: 1080p@30fps Proširenje memorije: microSD (TransFlash) do 1TB Mikrofon: Da Opis Bluetooth: 5.2 Zvučnici: Stereo zvučnici Opis Wi-Fi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, Wi-Fi Direct Bluetooth: Da SIM slot: Ne Interfejs za punjenje: USB-C NFC: Ne Thunderbolt port: Ne Lightning port: Ne FM radio: Ne Izlaz za slušalice: Da Dimenzije: 211 x 124.7 x 8 mm Kapacitet baterije: 5100 mAh Masa: 366 g Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine Brend SAMSUNG Posebna šifra

Potpis Mirka Damnjanovića i posveta upućena drugu Aleksandru Arnautoviću ! Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године. DETLEV FON LILIENKRON Ratne Novele / PORAZ - ADJUTANTSKI DOŽIVLJAJI - LETNJA BITKA S Nemačkog preveo: Mirko Damnjanović ` MALA BIBLIOTEKA ` Urednik: Risto Kisić Vlasnik: Izdavačka knjižarnica Pahera i Kisića Štamparsko umjetnički zavod Paher i Kisić - Mostar, 1906 godine -POSEBNO IZDANJE- Povez: Mek Format: 14,8 x 10 cm Broj strana: 64 -Hrbat lošiji i ima zacepljenosti i minimalnih oštećenja usled sečenja ( razdvajanja ) strana Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, preporučenom tiskovinom ?-pitati za poštarinu... Q

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korica malkice ostecena, sve ostalo uredno! Prvo izdanje! Manji format 1920. god Dr Marko Maletin (Novi Sad, 4. avgust 1890 — Sremski Karlovci, 30. april 1968)[1] bio je srpski profesor, sekretar Matice srpske, urednik Letopisa Matice srpske, upravnik Vojvođanskog arhiva i Narodnog pozorišta Dunavske banovine.[2] Biografija Obrazovanje Osnovnu školu i Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju završio je u Novom Sadu.[3] Potom je u Beču studirao istoriju filozofije. Od 1909. kao pitomac Tekelijanuma studirao slavistiku u Budimpešti, gde je i diplomirao 1912. godine.[4] Školsku 1912/13. proveo je u Budimpešti na istraživačkom radu i pripremi doktorata o Teodoru Pavloviću, koji je, posle ratnog prekida, odbranio 1920. Studija je objavljena u Glasniku istoriskog društva u Novom Sadu (1935 —1936).[5] Prvi svetski rat Tokom školske 1913/14. kao suplent Srpske gimnazije u Novom Sadu predavao je srpski jezik, nemački i krasnopis. Posle mobilizacije u austrougarsku vojsku prebegao je oktobra 1914. srpskoj vojsci, potom je upućen u Niš gde se prijavio za dobrovoljca. Ubrzo se razboleo od tifusa pa je po izlečenju postavljen za učitelja u Đevđeliji.[4] U leto 1915. najzad mu je usvojena molba pa je upućen u I prekobrojni (kasnije XXI) puk, u kojem je kao borac ostao do kraja rata, prešavši Albaniju, Krf i Solunski front.[4] U borbama je iskazao veliku hrabrost. O jednom periodu tih događaja pisao je u ratnom dnevniku (Povratak: od Krfa do Bitolja 1916. godine).[5] Posle rata, od decembra 1918, radio je u gimnaziji u Đevđeliji, od marta 1919. u Velesu. Potom se vraća u Novi Sad i od 1919. do 1921. radi u Gimnaziji i Učiteljskoj školi. U novembra 1921. dao je ostavku i otišao u Berlin za dopisnika beogradskog lista Vreme.[4] Matica srpska U proleće 1923. ponovo dolazi u Novi Sad, a septembra iste godine izabran je za sekretara Matice srpske i urednika Letopisa. U Biblioteci Matice srpske inicirao je 1923. osnivanje Arhivskog odseka. Kao urednik Letopisa Matice srpske (1923—1929)[1][6] učinio je da časopis poveća obim i da se, uz redovno izlaženje (najčešće jednom mesečno), donekle približi modernijim tokovima srpske književnosti. Dosta pažnje posvećivao je naučnoj i socijalnoj problematici (M. Milanković, B. Petronijević, S. Jovanović, S. Bokšan i dr.). Povremeno je objavljivao književnokritičke tekstove (o E. Adiju, D. Vasiljevu, T. Ostojiću i dr.). Bio je jedan od ključnih organizatora obeležavanja stogodišnjice osnivanja Matice srpske, kada je objavljena spomenica Matica srpska 1826—1926. Značajan je njegov bibliografski popis radova Letopisa Matice srpske u okviru kojeg je razrešio pitanje autorstva mnogih tekstova iz ovog časopisa.[5] Izradio je sadržaj Letopisa Matice srpske 1825-1950 po piscima.[1] Ostavku na mesto sekretara Matice dao je u leto 1929. zbog novih kriza u Upravi i prešao u Skoplje, gde je do 1934. zaposlen kao profesor u Gimnaziji.[3] Istovremeno je honorarno radio kao lektor Narodnog pozorišta u Skoplju. Nakon toga prelazi u Beograd, gde je bio profesor u Petoj muškoj gimnaziji (1934—1936).[5] Narodno pozorište Dunavske banovine Upravnik Narodnog pozorišta Dunavske banovine bio od 1936. do 1941. godine.[1] Na tom poslu je ponovo pokazao organizacione sposobnosti, pa je pozorište postalo jedno od najboljih u Kraljevini Jugoslaviji. Tokom Drugog svetskog rata deo ansambla SNP predvođen Maletinom nastavlja rad u Pančevu (1942—1944)[3]. Po oslobođenju zemlje kratko bio upravnik pozorišta „Sterija” u Vršcu (1945—1946).[5][4] Po povratku u Novi Sad imenovan za upravnika Vojvođanskog arhiva (1946—1949)[1][7], a od 1949. do penzionisanja 1952. godine radio je kao naučni saradnik Matice srpske.[5] U rukopisu su mu ostale studije Novosadsko pozorište između dva rata i Suton vojvođanske pozorišne tradicije. Prevodio je s mađarskog Oskara Jasija i Morica Žigmonda. Bio oženjen Katarinom Avakumović.[5] Odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima[5] i Albanskom spomenicom.

Miloš Ivković (Osijek, 1880–Beograd, 1950): Nekoliko dialektoloških napomena o `Pjevanici` Sime Milutinovića Nova štamparija Davidović - Beograd, 1909 godine Format: 33,9 x 16,2 cm Broj strana: 8 ( numerisano od 39-46 ) Solidno očuvano za svoje godine, jedan ćošak malo okrnjen ... Posvećeno mladome gospodinu Aleksandru Arnautoviću, saradniku Srpskog književnog glasnika. Potpis autentičan. ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, pismom ?-pitati za poštarinu... 1

Pravila agencija Avala A. D. Beograd, 1934. Mek povez, 25 strana. EKSTREMNO RETKO! Agencija Avala je bila prva jugoslovenska nacionalna novinska agencija koju je osnovala vlada Kraljevine SHS, u Beogradu septembra 1919. godine. Zvanični direktor bio je francuski novinar Alber Muse. Agencija Avala je izgradila ugled u tadašnjoj Evropi. Brojne inostrane agencije pokušavale su da osnuju svoje ispostave u Kraljevini Srbiji, ali je srpska vlada to odbijala, želeći da ima svoju agenciju. Šef srpskog Pres biroa Ivan Ivanić je skoro tri godine radio na tome, pošto je na Devetom kongresu Sveslovenskih novinara u Sofiji, 1910. godine izabran Odbor za pripremu osnivanja Sveslovenske novinske agencije sa sedištem u Beogradu. Na Desetom kongresu novinara, održanom 1911. godine u Beogradu, Ivanić je izneo konkretne predloge za osnivanje agencije kao akcionarskog društva, ali su sprovođenje osujetili Balkanski ratovi, a posle njih i Prvi svetski rat. U okviru srpskog Ministarstva inostranih dela Presbiro je podignut sa nivoa odseka na nivo zasebnog odeljenja, 1911. godine. U septembru 1919. godine francuski novinar Alber Muse osnovao je, odlukom vlade u Beogradu, telegrafsku agenciju Avala. Muse je bio direktor, lični prijatelj kralj Aleksandra Karađorđevića i poverenik francuske vojne obaveštajne službe. Vlada je odredila Ristu Marjanovića, prvog srpskog foto-reportera, za njegovog najbližeg saradnika i kodirektora agencije. Prvi saradnici bili su Francuzi de Kok i Gaston Kasteran i domaći novinar Manojlo Ozerović. Ugovorom o subvencionisanju, potpisanom između vlade i Agencije Avala, plate činovnika i materijalni troškovi su išli na teret budžeta jugoslovenskog Ministarstva inostranih dela. Budžet agencije je sastavljao načelnik Političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela, a odobravao ga je lično ministar. U početku Avala je izdavala manji bilten na francuskom jeziku s pregledom pisanja nekoliko jugoslovenskih dnevnih listova o političkim događajima u svetu i o političkim i privrednim zbivanjima u kraljevini. Bilten je bio namenjen diplomatskom koru i državnim organima. Sredinom januara 1920. godine Avala je počela da prima telegrame-vesti novinskih agencija iz Pariza, Berna, Atine i Madrida, a ubrzo i iz drugih evropskih prestonica. Saradnja sa francuskim Avasom i britanskim Rojtersom uspostavljena je sredinom 1921. godine, a finansijske obaveze prema ove dve agencije preuzela je jugoslovenska vlada. Poslovanje agencije je podeljeno na četiri oblasti, marta 1922. godine: 1) spoljna telegrafska služba; 2) objavljivanje dnevnog Biltena i revije o pisanju jugoslovenske štampe na francuskom jeziku; 3) prijem stranih novinara i pružanje dokumentacije i davanje orijentacije stranim korespodentima i agencijama; 4) štampanje zasebnih materijala. Naporedo, podeljeni su poslovi između Agencije Avala i Odeljenja za štampu Ministarstva inostranih dela. Prvo telo je bilo zaduženo za međunarodnu javnost, a drugo za domaću javnost. Posle konferencije u Bernu juna 1924. na kojoj su uspostavljene osnove za kasniji savez agencija 27 evropskih država, Avala proširuje delatnost formiranjem redakcije, koja je do tada bila pod okriljem Odseka za štampu Ministarstva inostranih poslova. Iste godine organizuje i privrednu službu za bežični prijem i slanje finansijskih, berzanskih i trgovačkih informacija domaćim korisnicima. Ugovorom Ministarstva inostranih poslova, Rojtersa, Avasa i švajcarskog ATS-a omogućeno je da Avala servise tih agencija dostavlja domaćim pretplatnicima na srpskom i slovenačkom jeziku. Novim ugovorom potpisanim između Ministarstva inostranih dela i Agencije Avala, obezbeđeni su dodatni krediti za angažovanje saradnika britanske nacionalnosti za korespodenciju na engleskom jeziku i instaliranje telegrafske stanice u agencijskim prostorijama zbog bržeg prijema i otpravljanja telegrama. Nabavljena je manja radio-stanicu sa kojom je „upila“ male privatne agencije Jugoradio i Oko u Beogradu i Vojvodinu u Novom Sadu. Početkom 1927. godine, u jeku špijunske afere u korist Italije kada je otkriveno da je veći broj novinara sarađivao sa italijanskim Poslanstvom u Beogradu, utvrđeno je da je Alber Muse bio poverenik francuske vojne obaveštajne službe. Zbog toga je Agencija Avala stavljena u nadležnost Odseka za štampu Ministarstva inostranih dela. Muse je napustio Beograd, ali je nastavio da sarađuje sa jugoslovenskim državnim organima na polju političke propagande u inostranstvu. Na njegovo mesto je za v. d. direktora postavljen novinar Avale Đorđe Perić. Agencija Avala je pretvorena u akcionarsko društvo sa kapitalom od pet miliona dinara 1929, iako je ovaj plan postojao od 1924. godine. Država je posedovala 90%, a jugoslovenski listovi deset odsto akcija. Vlada je agenciji obezbeđivala pet miliona dinara - budžet Avale bio je oko osam miliona dinara - kao naknadu za emitovanje domaćih saopštenja. Avala je imala pored rukovodstva i 120 nameštenika, od čega su više od polovine bili novinari, koji su raspoređeni u beogradskoj centrali i pet biroa u vodećim provincijskim centrima kraljevine, sa dopisnicima iz Pariza, Berlina, Londona, Beča, Varšave i Rima. Od 1929. godine ukinuta su dopisništva u Berlinu, Beču, Varšavi i Rimu, a otvoreni u Sofiji, Atini, Ankari, Bukureštu i Tirani. Agencijski dopisnici u inostranstvu su bili dužni da sarađuju sa svojim kolegama iz Centralnog presbiroa Predsedništva Ministarskog saveta. Agencijski dopisnici su bili za telegrafisanje novinarskih vesti, a dopisnici Centralnog presbiroa za pismeno izveštavanje vlade. Agencijski dopisnici su mogli da zamenjuju svoje kolege prilikom njihovih godišnjih odmora, bolovanja ili premeštaja na nove poslove. Na sednici vlade od 6. maja 1930. godine, raspravljano je i pitanje stvarnih rashoda i uočenih malverzacija sa novcem koji je iz državnog budžeta izdvajan za subvencionisanje agencijskog rada. Novi ugovor je potpisan 31. maja, kojim se Agencija Avala obavezala da saobrazi svoj rad sa državnim interesima. Pravilnikom o organizaciji rada Agencije „Avalaˮ A. D. ustrojeno je sedam organizacionih jedinica: Administrativni odsek, Odsek za unutrašnju službu, Odsek za spoljnu službu, Odsek za berzansku službu, Izveštajni odsek, Francuski bilten i Oglasno odeljenje. U januaru 1935. godine obavljene su organizacione promene u kojima su obrazovani spoljni, unutrašnji i berzanski odsek i oglasno odeljenje. Godine 1936. nabavljena je radio-telegrafska prijemna stanica sa u to vreme najsavremenijim aparatima. Nabavkom savremene opreme, prijem inostranog servisa povećan je sa 2.400 reči dnevno u 1933. godini na više od 40.000 reči dnevno u 1936. godini. Vesti su radio-uređajima redovno otpremane svim novinskim agencijama na Balkanu i u srednjoj Evropi. Njima je 1936. godine u proseku otpremano 500 reči dnevno, a domaćim korisnicima od 2.800 reči u 1936. godini do 7.700 reči dnevno u 1937. godini. Januara 1937, odlučeno je da se povuku svi dopisnici iz inostranstva, izuzev iz balkanskih država. Početkom 1938. godine, ostao je samo dopisnik u Tirani. Centralni presbiro je uveo praksu, iste godine, da izveštaje svojih dopisnika u inostranstvu šalje preko Agencije Avala. Agencija Avala je počela da prima i servis sovjetskog TASS-a od 1940. godine. Avala je imala više od 500 pretplatnika u zemlji: 23 dnevna lista, radio-stanice, poslovne firme, banke i razne ustanove. Inostrani servis prevođen je na sedam jezika - francuski, nemački, engleski, italijanski, španski, ruski i bugarski. Najznačajniji bilten bio je onaj na francuskom jeziku za strane diplomate, a posebno za trgovinske predstavnike. Od 1936. godine izlazio je tri puta dnevno na 18 strana, s posebnim potpunim pregledom privredne stanja u zemlji. Nemački okupator likvidirao je Avalu 6. juna 1941. godine, a njene prostorije, tehniku i deo personala pripojio je svojoj agenciji DNB (Deutsches Nachrichtenbüro). Poslednji glavni urednik i direktor Avale bili su Petar Bešević i Gavra Velikić.

Dobro očuvano, nerasečeno, bez pisanja. Originalne meke korice. Rikna kompaktna (v. sliku) Autor - osoba Tartalja, Gvido, 1899-1984 = Tartalja, Gvido, 1899-1984 Naslov Sablazan sa duhovima : priče-groteske-feljtoni / Gvido Tartalja Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1931. Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1931. (Beograd : Orao) (Broš.) Gvido Tartalja. Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu“. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i „Pesma i grad“, „Lirika“, „Začarani krug“, „Srmena u gradu ptica“, pesme za decu: „Oživela crtanka“, „Šta meseci pričaju“, „Od oblaka do maslačka“, „Dedin šešir i vetar itd. Biografija Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici. Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu. Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj „Pravdi“ pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Bibliografija Posebna izdanja: Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919. Pesma i grad, izd. „Raskrsnica“, Beograd, 1923. Lirika, s predgovorom Jovana Dučića, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Začarani krug, poema, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Sablazan sa duhovima, priče, izd. „Geca Kon“, Beograd, 1931. Dečja književnost, članci, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1934. Poema o pruzi, ciklus pesama, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1946. Pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1952. Pred-ratne pesme, izd. „Plato“, Beograd, 2013. Književnost za decu: Srmena u gradu ptica, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1927. Carstvo male Srmene, pesme, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1929. II izd. 1937. Čobanska frula, pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1933. II izd. 1934; III izd. 1937. Veseli drugari, priče i pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Šarena knjiga, sa M. Matovićem i P. Bogdanovićem, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Školjke, priče, izd. Dželebdžić, Beograd, 1935. Mlado drvo, priče i pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Varjača, carev doglavnik, priča, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Mali glumci, monolozi, dijalozi, recitacije, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1938. Naša pozornica, monolozi, dialozi, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1941. Oživela crtanka, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1946. Priče o radnim brigadama, stihovi, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Šta meseci pričaju, stihovi, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1949. Zagonetke, stihovi, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1953. Dečji prijatelji, pesme, izd. „Narodna knjiga“, Beograd, 1953. Prve trešnje, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1954. Kolačići, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1957. Vesela zoologija, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1957. Vrabac u zabavištu, pesme za malu decu, izd. „Narodna knjiga“, Cetinje, 1958. U šetnji, pesme, izd. „Svjetlost“, Sarajevo, 1959. Dedin šešir i vetar, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1960. Moj brat blizanac i ja, pesme, izd. „Grafički zavod“, Titograd, 1964. Gusarska družina, ciklus pesama, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1964. Od oblaka do maslačka, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1965. Životinje - naši pratioci, izd. „Vuk Karadžić“, Beograd, 1965. Koliko je težak san, pesme, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1967. Od kuće do škole, pesme, izd. „Interpres“, 1968. Dve priče, pesme, izd. „Borba“, biblioteka „Žar-ptica“, 1968. Prvi let, pesme, izd. „Grafos“, 1973. Opet je tu proleće, izd. „Vuk Karadžić“, 1974. Fi-fo-fu, male scene, izd. „Dečje novine“, Beograd, 1974. Sjatile se pesme, izbor i pogovor Dušan Radović, izd. „Srpska književna zadruga“, Beograd, 1974. Moj časovnik nije kao drugi, pesme, sa pogovorom Milovana Danojlića, izd. „BIGZ“, Beograd, 1976. I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Сарајево, 1976. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Male pesme, slikovnica, izd. „Zavod za udžbenike“, Beograd, 1979. Tajanstveno pero, izd. „Nolit“, Beograd, 1980. Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980. S one strane duge, izd. „Nolit“ – „Prosveta“ – „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“, Beograd, 1980. Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981. Snovi i igračke, priredio Vladimir Milarić, Novi Sad, 1980. COBISS.SR 15950087; 1982. Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983. Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985. S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986. Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Drugari“, Sarajevo, 1989. Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990. Vesela zoologija, 1–6, izd. „Interpres“, Beograd, 1997. Cvetovi i gusari, priredio Dragan Lakićević, izd. „Bookland“, Beograd, 2007. Priredba, male scene i recitacije za decu, izd. „Bookland“, Beograd, 2011. Vesela zoologija, izd. „Kreativni centar“, 2013. Nasmejana lica, izd. „Pčelica“, Čačak, 2013. Neobični dečak Miša, Moj izdavač, Beograd, 2015. Dečija pozornica, Moj izdavač. Beograd, 2015. MG82 (L) avangarda srpska poezija književnost između dva rata

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Tartalja, Gvido, 1899-1984 = Tartalja, Gvido, 1899-1984 Naslov Lirika / Gvido Tartalja ; s predgovorom od Jovana Dučića Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1924 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vuk, 1924 (Beograd : Jugoslavija) Fizički opis 79 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Dučić, Jovan, 1871-1943 = Dučić, Jovan, 1871-1943 (Broš.) Napomene Predgovor: str. 3-5 Predmetne odrednice Tartalja, Gvido, 1899-1984 -- Poezija Gvido Tartalja. Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu“. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i „Pesma i grad“, „Lirika“, „Začarani krug“, „Srmena u gradu ptica“, pesme za decu: „Oživela crtanka“, „Šta meseci pričaju“, „Od oblaka do maslačka“, „Dedin šešir i vetar itd. Biografija Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici. Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu. Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj „Pravdi“ pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Bibliografija Posebna izdanja: Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919. Pesma i grad, izd. „Raskrsnica“, Beograd, 1923. Lirika, s predgovorom Jovana Dučića, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Začarani krug, poema, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Sablazan sa duhovima, priče, izd. „Geca Kon“, Beograd, 1931. Dečja književnost, članci, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1934. Poema o pruzi, ciklus pesama, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1946. Pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1952. Pred-ratne pesme, izd. „Plato“, Beograd, 2013. Književnost za decu: Srmena u gradu ptica, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1927. Carstvo male Srmene, pesme, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1929. II izd. 1937. Čobanska frula, pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1933. II izd. 1934; III izd. 1937. Veseli drugari, priče i pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Šarena knjiga, sa M. Matovićem i P. Bogdanovićem, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Školjke, priče, izd. Dželebdžić, Beograd, 1935. Mlado drvo, priče i pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Varjača, carev doglavnik, priča, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Mali glumci, monolozi, dijalozi, recitacije, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1938. Naša pozornica, monolozi, dialozi, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1941. Oživela crtanka, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1946. Priče o radnim brigadama, stihovi, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Šta meseci pričaju, stihovi, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1949. Zagonetke, stihovi, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1953. Dečji prijatelji, pesme, izd. „Narodna knjiga“, Beograd, 1953. Prve trešnje, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1954. Kolačići, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1957. Vesela zoologija, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1957. Vrabac u zabavištu, pesme za malu decu, izd. „Narodna knjiga“, Cetinje, 1958. U šetnji, pesme, izd. „Svjetlost“, Sarajevo, 1959. Dedin šešir i vetar, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1960. Moj brat blizanac i ja, pesme, izd. „Grafički zavod“, Titograd, 1964. Gusarska družina, ciklus pesama, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1964. Od oblaka do maslačka, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1965. Životinje - naši pratioci, izd. „Vuk Karadžić“, Beograd, 1965. Koliko je težak san, pesme, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1967. Od kuće do škole, pesme, izd. „Interpres“, 1968. Dve priče, pesme, izd. „Borba“, biblioteka „Žar-ptica“, 1968. Prvi let, pesme, izd. „Grafos“, 1973. Opet je tu proleće, izd. „Vuk Karadžić“, 1974. Fi-fo-fu, male scene, izd. „Dečje novine“, Beograd, 1974. Sjatile se pesme, izbor i pogovor Dušan Radović, izd. „Srpska književna zadruga“, Beograd, 1974. Moj časovnik nije kao drugi, pesme, sa pogovorom Milovana Danojlića, izd. „BIGZ“, Beograd, 1976. I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Male pesme, slikovnica, izd. „Zavod za udžbenike“, Beograd, 1979. Tajanstveno pero, izd. „Nolit“, Beograd, 1980. Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980. S one strane duge, izd. „Nolit“ – „Prosveta“ – „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“, Beograd, 1980. Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981. Snovi i igračke, priredio Vladimir Milarić, Novi Sad, 1980. COBISS.SR 15950087; 1982. Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983. Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985. S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986. Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Drugari“, Sarajevo, 1989. Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990. Vesela zoologija, 1–6, izd. „Interpres“, Beograd, 1997. Cvetovi i gusari, priredio Dragan Lakićević, izd. „Bookland“, Beograd, 2007. Priredba, male scene i recitacije za decu, izd. „Bookland“, Beograd, 2011. Vesela zoologija, izd. „Kreativni centar“, 2013. Nasmejana lica, izd. „Pčelica“, Čačak, 2013. Neobični dečak Miša, Moj izdavač, Beograd, 2015. Dečija pozornica, Moj izdavač. Beograd, 2015. MG36 (N) avangarda srpska poezija književnost između dva rata, međuratna književnost, predratna izdanja

Izuzetno retko u ponudi. Spolja kao na slikama, unutra ima fleku u gornjem desnom ćošku, ništa strašno (v. sliku), dobro očuvano. Sjajna naslovnica nepoznatog autora iz 1946. godine. Poezija, posvećena izgradnji i graditeljima omladinske pruge Brčko – Banovići. Vrlo retko u ponudi. Autor - osoba Tartalja, Gvido, 1899-1984 = Tartalja, Gvido, 1899-1984 Naslov Poema o pruzi / Gvido Tartalja Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1946 Izdavanje i proizvodnja Beograd : NOPOK, 1946 (Beograd : `Omladina`) Fizički opis 27 str. ; 20 cm (Broš.) Napomene Tiraž 4.000. Gvido Tartalja. Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu“. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i „Pesma i grad“, „Lirika“, „Začarani krug“, „Srmena u gradu ptica“, pesme za decu: „Oživela crtanka“, „Šta meseci pričaju“, „Od oblaka do maslačka“, „Dedin šešir i vetar itd. Biografija Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici. Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu. Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj „Pravdi“ pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Bibliografija Posebna izdanja: Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919. Pesma i grad, izd. „Raskrsnica“, Beograd, 1923. Lirika, s predgovorom Jovana Dučića, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Začarani krug, poema, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Sablazan sa duhovima, priče, izd. „Geca Kon“, Beograd, 1931. Dečja književnost, članci, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1934. Poema o pruzi, ciklus pesama, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1946. Pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1952. Pred-ratne pesme, izd. „Plato“, Beograd, 2013. Književnost za decu: Srmena u gradu ptica, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1927. Carstvo male Srmene, pesme, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1929. II izd. 1937. Čobanska frula, pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1933. II izd. 1934; III izd. 1937. Veseli drugari, priče i pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Šarena knjiga, sa M. Matovićem i P. Bogdanovićem, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Školjke, priče, izd. Dželebdžić, Beograd, 1935. Mlado drvo, priče i pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Varjača, carev doglavnik, priča, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Mali glumci, monolozi, dijalozi, recitacije, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1938. Naša pozornica, monolozi, dialozi, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1941. Oživela crtanka, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1946. Priče o radnim brigadama, stihovi, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Šta meseci pričaju, stihovi, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1949. Zagonetke, stihovi, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1953. Dečji prijatelji, pesme, izd. „Narodna knjiga“, Beograd, 1953. Prve trešnje, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1954. Kolačići, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1957. Vesela zoologija, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1957. Vrabac u zabavištu, pesme za malu decu, izd. „Narodna knjiga“, Cetinje, 1958. U šetnji, pesme, izd. „Svjetlost“, Sarajevo, 1959. Dedin šešir i vetar, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1960. Moj brat blizanac i ja, pesme, izd. „Grafički zavod“, Titograd, 1964. Gusarska družina, ciklus pesama, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1964. Od oblaka do maslačka, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1965. Životinje - naši pratioci, izd. „Vuk Karadžić“, Beograd, 1965. Koliko je težak san, pesme, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1967. Od kuće do škole, pesme, izd. „Interpres“, 1968. Dve priče, pesme, izd. „Borba“, biblioteka „Žar-ptica“, 1968. Prvi let, pesme, izd. „Grafos“, 1973. Opet je tu proleće, izd. „Vuk Karadžić“, 1974. Fi-fo-fu, male scene, izd. „Dečje novine“, Beograd, 1974. Sjatile se pesme, izbor i pogovor Dušan Radović, izd. „Srpska književna zadruga“, Beograd, 1974. Moj časovnik nije kao drugi, pesme, sa pogovorom Milovana Danojlića, izd. „BIGZ“, Beograd, 1976. I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Male pesme, slikovnica, izd. „Zavod za udžbenike“, Beograd, 1979. Tajanstveno pero, izd. „Nolit“, Beograd, 1980. Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980. S one strane duge, izd. „Nolit“ – „Prosveta“ – „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“, Beograd, 1980. Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981. Snovi i igračke, priredio Vladimir Milarić, Novi Sad, 1980. COBISS.SR 15950087; 1982. Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983. Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985. S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986. Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Drugari“, Sarajevo, 1989. Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990. Vesela zoologija, 1–6, izd. „Interpres“, Beograd, 1997. Cvetovi i gusari, priredio Dragan Lakićević, izd. „Bookland“, Beograd, 2007. Priredba, male scene i recitacije za decu, izd. „Bookland“, Beograd, 2011. Vesela zoologija, izd. „Kreativni centar“, 2013. Nasmejana lica, izd. „Pčelica“, Čačak, 2013. Neobični dečak Miša, Moj izdavač, Beograd, 2015. Dečija pozornica, Moj izdavač. Beograd, 2015. MG36 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vladimir Tkalcic 30. str Tkalčić, Vladimir, hrvatski muzeolog i kulturni djelatnik (Zagreb, 30. IX. 1883 – Zagreb, 11. XI. 1971). Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao zemljopis, povijest, arheologiju i povijest umjetnosti (1910). Od 1907. radio kao asistent Historijsko-arheološkoga odjela Hrvatskoga narodnoga muzeja (HNM) u Zagrebu. God. 1918. postao je kustos u HNM-u, odakle je 1919. prešao u novoosnovani Etnografski muzej, kojega je 1925–33. bio i ravnatelj. Od 1934. do umirovljenja 1952. ravnatelj Muzeja za umjetnost i obrt. Začetnik hrvatske muzeologije, izvrstan konzervator i fotograf. Postavio je temelje znanstvenoga i stručnoga rada u Etnografskom muzeju; autor je njegova prvoga postava (1919), organizator i provoditelj terenskih istraživanja uz primjenu fotografskoga i filmskoga snimanja te fonografskoga snimanja folklorne glazbe. Potaknuo je izdavačku djelatnost muzeja; pokrenuo je i uredio ediciju Zbirka jugoslavenskih ornamenata (I–VI, 1925–34) i Etnološku biblioteku (I–XXI, 1924–35). Pripremao je i inozemne etnografske izložbe (Barcelona, Pariz, Saarbrücken-Metz). Kao konzervator posebno je bio aktivan u spašavanju kulturnih dobara u I. i II. svjetskom ratu. Djela: Seljačke nošnje na području Zagrebačke gore (1925), Seljačko ćilimarstvo u Jugoslaviji (1929)

ODBLESCI U VODI velimir zivojinovic MASSUKA bgd,1928. tvrd povez. str 104, dim. 20 x 13,5 tiraz 100 knjiga. ovo je primerak broj 92. potpis autora Велимир Живојиновић Масука, Рођен је 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани. Годину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу. Био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу. Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха`, а новембра 1919. са песником Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао`. У часопису „Мисао` објављивао је позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика. Умро је у Београду 24. августа 1974. године.

Ekran Dijagonala ekrana: 10.9" Rezolucija: 2360 x 1640 Gustina ekrana: 264 ppi Maksimalna osvetljenost: 500 nita Odnos ekrana i tela: 81.3% Staklo otporno na ogrebotine, oleofobni premaz Pravi ton Širok raspon boja Procesor Apple M1 Broj jezgara: Osam jezgara Grafika Apple GPU (8-core graphics) Memorija RAM (memorija): 8GB Interna memorija: 256GB Softver iPadOS 15.4 Kamera Zadnja kamera: Rezolucija: 12 MP (wide) Otvor blende: f/1.8 Veličina senzora: 1/3" Veličina piksela: 1.22µm dual pixel PDAF Video: 4K@24/25/30/60fps, 1080p@25/30/60/120/240fps; gyro-EIS Prednja kamera: Rezolucija: 12 MP (ultra wide) Otvor blende: f/2.4 Video: 1080p@30/60fps Kamere podržavaju HDR Povezivanje Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac/6, dual-band, hotspot Bluetooth: Bluetooth v5.0 USB: USB 3.1 Type-C Audio Mikrofon: Da Zvučnici: Stereo zvučnici Ostalo Senzor: Čitač otiska prsta (sa gornje strane) Akcelerometar Žiroskop Kompas Barometar 4G (LTE): Ne GPS: Da Tip panela: IPS NFC: Ne Čitač otiska prsta: Da Thunderbolt port: Ne Lightning port: Ne FM radio: Ne Izlaz za slušalice: Da Baterija Lithium ion 2860mAh Fizicke karakteristike Dimenzije: 47.6 x 178.5 x 6.1 mm Masa: 461 g Boja;Plava Garancija 2 godine

Ekran Dijagonala ekrana: 10.9" Rezolucija: 2360 x 1640 Gustina ekrana: 264 ppi Maksimalna osvetljenost: 500 nita Odnos ekrana i tela: 81.3% Staklo otporno na ogrebotine, oleofobni premaz Pravi ton Širok raspon boja Procesor Apple M1 Broj jezgara: Osam jezgara Grafika Apple GPU (8-core graphics) Memorija RAM (memorija): 8GB Interna memorija: 256GB Softver iPadOS 15.4 Kamera Zadnja kamera: Rezolucija: 12 MP (wide) Otvor blende: f/1.8 Veličina senzora: 1/3" Veličina piksela: 1.22µm dual pixel PDAF Video: 4K@24/25/30/60fps, 1080p@25/30/60/120/240fps; gyro-EIS Prednja kamera: Rezolucija: 12 MP (ultra wide) Otvor blende: f/2.4 Video: 1080p@30/60fps Povezivanje Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac/6, dual-band, hotspot Bluetooth: Bluetooth v5.0 USB: USB 3.1 Type-C Audio Mikrofon: Da Zvučnici: Stereo zvučnici Ostalo Senzor: Čitač otiska prsta (sa gornje strane), Akcelerometar Žiroskop Kompas Barometar 4G (LTE): Ne GPS: Da Tip panela: IPS NFC: Ne Čitač otiska prsta: Da Thunderbolt port: Ne Lightning port: Ne FM radio: Ne Izlaz za slušalice: Da Baterija Lithium ion 2860mAh Fizicke karakteristike Dimenzije: 47.6 x 178.5 x 6.1 mm Masa: 461 g Boja: Roza Garancija 2 godine

Ekran Dijagonala ekrana: 10.9" Gustina ekrana: 264 ppi Rezolucija: 2360 x 1640 Maksimalna osvetljenost: 500 nita Odnos ekrana i tela: 81.3% Staklo otporno na ogrebotine, oleofobni premaz Pravi ton Širok raspon boja Procesor Tip procesora: ARM Chipset: Apple M1 Broj jezgara: Osam jezgara Grafika Apple GPU Memorija RAM (memorija): 8GB Interna memorija: 256GB Softver iPadOS 15.4 Kamera Zadnja kamera: Rezolucija: 12 MP (wide) Otvor blende: f/1.8 Veličina senzora: 1/3" Veličina piksela: 1.22µm dual pixel PDAF Video: 4K@24/25/30/60fps, 1080p@25/30/60/120/240fps; gyro-EIS - Prednja kamera: Rezolucija: 12 MP (ultra wide) Otvor blende: f/2.4 Video: 1080p@30/60fps Kamere podržavaju HDR Povezivanje Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac/6, dual-band, hotspot Bluetooth: Bluetooth v5.0 USB: USB 3.1 Type-C Audio Mikrofon: Da Zvučnici: Stereo zvučnici Ostalo Senzor: Čitač otiska prsta (sa gornje strane) Akcelerometar Žiroskop Kompas Barometar 4G (LTE): Ne GPS: Da Tip panela: IPS NFC: Ne Čitač otiska prsta: Da Thunderbolt port: Ne Lightning port: Ne FM radio: Ne Izlaz za slušalice: Da Baterija Lithium ion 2860mAh Fizicke karakteristike Dimenzije: 47.6 x 178.5 x 6.1 mm Masa: 461 g Boja: Siva Garancija 2 godine

Ekran Dijagonala ekrana: 10.9" Rezolucija: 2360 x 1640 Gustina ekrana: 264 ppi Maksimalna osvetljenost: 500 nita Odnos ekrana i tela: 81.3% Staklo otporno na ogrebotine, oleofobni premaz Pravi ton Širok raspon boja Procesor Apple M1 Broj jezgara: Osam jezgara Grafika Apple GPU (8-core graphics) Memorija RAM (memorija): 8GB Interna memorija: 256GB Softver iPadOS 15.4 Kamera Zadnja kamera: Rezolucija: 12 MP (wide) Otvor blende: f/1.8 Veličina senzora: 1/3" Veličina piksela: 1.22µm dual pixel PDAF Video: 4K@24/25/30/60fps, 1080p@25/30/60/120/240fps; gyro-EIS Prednja kamera: Rezolucija: 12 MP (ultra wide) Otvor blende: f/2.4 Video: 1080p@30/60fps Povezivanje Opis internet konekcije: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac/6, dual-band, hotspot Bluetooth: Bluetooth v5.0 USB: USB 3.1 Type-C Audio Mikrofon: Da Zvučnici: Stereo zvučnici Ostalo Senzor: Čitač otiska prsta (sa gornje strane) Akcelerometar Žiroskop Kompas Barometar 4G (LTE): Ne GPS: Da Tip panela: IPS NFC: Ne Čitač otiska prsta: Da Thunderbolt port: Ne Lightning port: Ne FM radio: Ne Izlaz za slušalice: Da Baterija Lithium ion 2860mAh Fizicke karakteristike Dimenzije: 47.6 x 178.5 x 6.1 mm Masa: 461 g Boja: Bela Garancija 2 Godine

Ekran Dijagonala ekrana: 12.9" Gustina ekrana: ~265 ppi Osvetljenje: 1000 nita HDR10, Dolby Vision Liquid Retina XDR mini-LED LCD Procesor Apple M2 8-core CPU i 10-osnovni GPU Grafika Rezolucija: 2732 x 2048 px Memorija Interna memorija: 512GB RAM memorija: 8GB Softver iPadOS 16 Kamera Zadnja: 12 MP, f/1.8, (wide), 1/3", 1.22µm, dual pixel PDAF 10 MP, f/2.4, 125˚ (ultrawide) TOF 3D LiDAR scanner (depth) Features: Quad-LED dual-tone flash, HDR Video: 4K@24/25/30/60fps, 1080p@25/30/60/120/240fps; gyro-EIS, ProRes, Cinematic mode (4K, 1080p) Prednja: 12 MP, f/2.4, 122˚ (ultrawide) Features: Face detection, HDR, panorama Video: 1080p@25/30/60fps, gyro-EIS, HDR Povezivanje Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac/6e, dual-band, hotspot Bluetooth: Bluetooth v5.3 USB: Thunderbolt 4 USB 3.0: Ne Audio Mikrofon: Da Zvučnici: Zvučni sistem sa 4 zvučnika Ostalo Senzor: Face ID, akcelerometar, žiroskop, barometar GPS: Ne NFC: Ne Čitač otiska prsta: Ne Thunderbolt port: Da Lightning port: Ne FM radio: Ne Izlaz za slušalice: Ne Baterija Baterija: Lithium ion 10758 mAh Fizicke karakteristike Boja: Srebrna Dimenzije: 280.6 x 214.9 x 6.4 mm Masa: 682 g Garancija 2 godine

Ekran Ekran: 10.1" FHD+ IPS osetljiv na dodir, Multitouch (Corning Gorilla Glass) Rezolucija ekrana: 1920 x 1200 piksela Procesor Chipset: UNISOC SC9863A Procesor: ARM Cortex-A55 Octa-Core 4×1.8GHz + 4×1.6GHz Grafika GPU: PowerVR IMG8322 Memorija Radna memorija: 4 GB Interna memorija: 64 GB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 256GB Softver Operativni sistem: Android 11.0 Kamera Zadnja kamera: 13.0 Mpix Prednja kamera: 5.0 Mpix Povezivanje 2G 3G 4G(LTE) Povezivanje: Wi-Fi 802.11 a/ b/g/n/ac 2.4GHz & 5GHz, Wi-Fi Direct, Wi-Fi HotspoAt, Wi-Fi Display, Bluetooth, USB Type-C. CPU: UNISOC SC9863A 8x ARM Cortex-A55 1.8 GHz GPU: PowerVR IMG8322 Bluetooth: Da, Ver 5.0 + EDR Audio FM Radio Ostalo SIM: Dual SIM, Nano-SIM + Nano-SIM / microSD Podržane tehnologije: SMS, MMS, Email, Mail, IM, WiFi, Bluetooth, , aac, midi, mp3, mp4, wma, wav, xvid, 3gpp, avi Senzori: G-Sensor, L-Sensor, Ambient Light Sensor, Compass Baterija 6580mAh /Li-Polymer/ Ne promenljiva Standby vreme: do 420h Razgovor vreme: 26h Fizicke karakteristike Pakovanje: 1x USB Type-C kabl, adapter, SIMcard pin, Uputstvo, Futrola, Kutija Dimenzije: 241.6 x 160.4 x 8.9 mm Težina: 320g Materijal: Aluminium Garancija 2 Godine

Izdaje zadružno izdavačko preduzeće Beograd Ilustracije: Đorđe Lobačev: ilustracije za roman „Pet stotina miliona beguminih“ Za laku noć i prijatan san: najnoviji projekat mog oca je da je uzeo sve stare knjige Žila Verna koje ima, rana ili prva srpska (a ja pretpostavljam i jugoslovenska) izdanja i prevode njegovih knjiga, pa ih skenira da bi ove po devedesetak godina stare knjige sačuvao od propadanja. Kako bi bilo čitljivije, on skenove protera kroz OCR softver, odabere font koji najčešće nije isti kao u originalu ali drži isti prored i margine i veličinu tako da su stranice praktično iste kao u originalu. Ima tu dosta posla ali ispadne lepo i čitljivo. Meni je vrlo zanimljivo da čitam te prve prevode i gledam kako se pravopis menjao od hiljadudevetstodvadesetih naovamo. Najnovija knjiga koju je skenirao je novija, izašla je 1946. godine, dakle posle rata i izdao ju je Privredni pregled. U pitanju je „Pet stotina miliona beguminih“ i razlog što je sada pominjem je da ovo izdanje ima i ilustracije rađene posebno za jugoslovensko izdanje, a koje je radio niko drugi do – Đorđe Lobačev. Stanje knjige je kao na slikama Mek povez sa ilustracijama 191.strana

Opis Broj jezgara: Osam jezgara RAM (memorija): 4GB Interna memorija: 128GB Wi-Fi: WiFi Rezolucija: 1920 x 1200 Operativni sistem: Android Boja: Siva 4G (LTE): Ne Opis ekrana: • Osvežavanje ekrana: 30 – 90 Hz • Osvetljenje: 400 niti (typ) • Rezolucija: 1920 x 1200 • Gustina ekrana: 207 ppi • Kontrast: 1500:1 • Odnos stranica: 16:10 GPS: Ne Opis procesora: Octa-core (4×2.4 GHz Kryo 265 Gold & 4×1.9 GHz Kryo 265 Silver) Qualcomm SM6225 Snapdragon 680 4G (6 nm) Dijagonala ekrana: 11″ Opis grafike: Adreno 610 Operativni sistem: Android 13, MIUI 14 Tip panela: IPS Opis memorije: eMMC 5.1 Opis kamere: Prednja 5 MP, f/2.2, (ultrawide), 1/5″, 1.12µm Video: 1080p@30fps Zadnja 8 MP, f/2.0, (wide), 1/4″, 1.12µm, AF Video: 1080p@30fps Mikrofon: Da Opis Bluetooth: 5.0, A2DP, LE, LHDC Zvučnici: Zvučni sistem sa 4 zvučnika Opis Wi-Fi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band Bluetooth: Bluetooth v5.0 SIM slot: Ne Interfejs za punjenje: USB-C NFC: Ne Čitač otiska prsta: Ne Thunderbolt port: Ne Lightning port: Ne FM radio: Ne Izlaz za slušalice: Da Dimenzije: 255.5 x 167.1 x 7.4 mm Kapacitet baterije: 8000 mAh Masa: 478 g

SEKSUALNI ŽIVOT NAŠEG DOBA III. - Ivan Bloh***2225...d...2017. Panteon Beograd-nema godine/negde između dva rata povez-karton,185.str.ćírilica,format: 19 x 13 .cm,knjiga III.- stanje knjige: Korice kao na slici-naknadno krton.-vrlo blage promene,Nema podvlačenja, zapisa... nema ispisivanja iz sadržaja: -slobodna ljubav - zavođenje,život naslada i divlja ljubav , -prostitucija Jan Gotlib (Bogumił) Bloch ( ruski : Иван Станиславович Блиох ili Блох) (24. jul 1836, Radom - 25. decembar 1901/1902, Varšava) bio je poljski bankar i željezničkog finansijer koji je posvetio svoj privatni život na proučavanje moderne industrijske ratovanje . Rođen jevrejske i preobraćen na Kalvinizam , proveo je značajan napor da se protivi prevladava Antisemitske politike od carske vlasti, a bio naklonjen mladoj cionistički pokret. Bloch je studirao na Univerzitetu u Berlinu , radio je u Varšavi banci, a zatim se preselio u St. Petersburgu , glavnog ruskog carstva (koje upravlja mnogo poljskog zemljišta u to vrijeme). Tamo je učestvovao u razvoju Ruske železnice , kako u finansiranju izgradnje novih pruga i pismeno istraživačkih radova na tu temu. Osnovao je nekoliko bankarstva, kreditne i osiguravajućih društava. 1877. imenovan je za člana Znanstvenog odbora ruskog Ministarstva finansija.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat! Crna Gora i Hercegovina, uoči rata 1874-1876 Autor: Milo Vukčević Izdavač: Narodna knjiga - Cetinje Godina izdanja: 1950 Povez: meki Strana: 292 str. Milo Vukčević (1896, Farmak, Crna Gora—14. april 1941, Alibunar) bio je srpski istoričar i prosvetni radnik u Kraljevini Jugoslaviji. Kao dobrovoljac učestvovao je u Prvom balkanskom ratu. Studirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radio je kao gimnazijski profesor u Vršcu, Temišvaru, Novom Sadu i Beogradu. Zbog izbijanja Drugog svetskog rata u Jugoslaviji nije imao priliku da brani doktorsku disertaciju Crna Gora i Hercegovina uoči rata 1874—1876, a koja je objavljena na Cetinju 1950. godine. Objavio je više naučnih i naučno-popularnih radova: Đurđeva Jerina u tradiciji i nauci (Vršac, 1934), Sauervaldov dnevnik (Misao 36, 1—2 (1931), 70—83; 3—4, 200—214; 5—8, 444—458), O politici grofa Andrašija prema našem narodu uoči istočne krize, Glasnik ID NS 5, 3 (1932) 403—417; Svetozar Miletić prema Crnoj Gori, LMS 4—5 (1939), 336—353. Knjiga nastala na osnovu njegove doktorske disertacije objavljena je posthumno.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vladimir Tkalcic Tkalčić, Vladimir, hrvatski muzeolog i kulturni djelatnik (Zagreb, 30. IX. 1883 – Zagreb, 11. XI. 1971). Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao zemljopis, povijest, arheologiju i povijest umjetnosti (1910). Od 1907. radio kao asistent Historijsko-arheološkoga odjela Hrvatskoga narodnoga muzeja (HNM) u Zagrebu. God. 1918. postao je kustos u HNM-u, odakle je 1919. prešao u novoosnovani Etnografski muzej, kojega je 1925–33. bio i ravnatelj. Od 1934. do umirovljenja 1952. ravnatelj Muzeja za umjetnost i obrt. Začetnik hrvatske muzeologije, izvrstan konzervator i fotograf. Postavio je temelje znanstvenoga i stručnoga rada u Etnografskom muzeju; autor je njegova prvoga postava (1919), organizator i provoditelj terenskih istraživanja uz primjenu fotografskoga i filmskoga snimanja te fonografskoga snimanja folklorne glazbe. Potaknuo je izdavačku djelatnost muzeja; pokrenuo je i uredio ediciju Zbirka jugoslavenskih ornamenata (I–VI, 1925–34) i Etnološku biblioteku (I–XXI, 1924–35). Pripremao je i inozemne etnografske izložbe (Barcelona, Pariz, Saarbrücken-Metz). Kao konzervator posebno je bio aktivan u spašavanju kulturnih dobara u I. i II. svjetskom ratu. Djela: Seljačke nošnje na području Zagrebačke gore (1925), Seljačko ćilimarstvo u Jugoslaviji (1929)

Broj jezgara: Osam jezgara RAM (memorija): 8GB Wi-Fi: WiFi Rezolucija: 1920 x 1200 Operativni sistem: Android Boja: Plava Opis ekrana: • Gustina ekrana: ~206 ppi • Osvežavanje ekrana: 90 Hz • Osvetljenje: 480 nits (typ), 570 nits (peak) • Rezolucija: 1920 x 1200 • Odnos stranica: 16:10 • TFT LCD 4G (LTE): Ne GPS: Da Opis procesora: Octa-core (2×2.2 GHz Kryo 660 Gold & 6×1.7 GHz Kryo 660 Silver) Dijagonala ekrana: 11″ Opis grafike: Adreno 619 Qualcomm SM6375 Snapdragon 695 5G (6 nm) Operativni sistem: Android 13, One UI 5.1 Tip panela: TFT Opis kamere: Prednja 5 MP, f2.2 Video: 1080p@30fps Zadnja 8 MP, AF Video: 1080p@30fps Proširenje memorije: microSD (TransFlash) do 1TB Mikrofon: Da Opis Bluetooth: 5.1 Zvučnici: Stereo zvučnici Opis Wi-Fi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, Wi-Fi Direct Bluetooth: Da SIM slot: Ne Interfejs za punjenje: USB-C NFC: Ne Thunderbolt port: Ne Lightning port: Ne FM radio: Ne Izlaz za slušalice: Da Dimenzije: 257.1 x 168.7 x 6.9 mm Kapacitet baterije: 7040 mAh Masa: 510 g Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine EAN: 8806095322568

Mirko Banjevic- Pobune uma Pesme Braca Kavaja, Niksic, 1930. Mek povez, 63 strane, korice razdvojene, vidi slike. Ipak, kada se prekorici, bice to sasvim pristojan primerak. EKSTREMNO RETKO IZDANJE! Mirko Banjević (Pješivci, 28. mart 1905 — Beograd, 6. septembar 1968) bio je crnogorski i jugoslovenski pjesnik.[1] Život i rad Nakon završenog Filozofskog fakulteta u Beogradu radio je kao novinar i urednik lista Pobjeda i časopisa za književnost i kulturu Stvaranje u Podgorici.[1] Prkosno je zbog svojih ideja robijao u zloglasnom zatvoru Glavnjača. Imao je težak život i pjesničku sudbinu. Banjević je pisac o kome je mnogo pisano, a najpoznatiji esej o njemu, u kome je pjesnik Milo Kralj dao njegov pjesnički portret, nosi naziv „Do iskapi, do iskona“. U Nikšiću, postoji književna zajednica „Mirko Banjević“.[2] Književna zajednica “Mirko Banjević” je osnovana 1979. godine.[2] Oformljena je i književna nagrada “Mirko Banjević” koja se dodjeljuje za poeziju i prozu na nivou države Crne Gore.[2] Dela Objavljene knjige:[1] Pobune uma, Nikšić, 1930. Šume, Nikšić, 1930. Ognjena jutra, Paraćin, 1940. Njegošev spomenik, Cetinje, 1947. Zemlja na kamenu, Beograd, 1950. Zvjezdani voz, Zagreb, 1951. Bezdani, Cetinje, 1956. Sutjeska, Cetinje, 1961. Do iskapi, Beograd, 1964. Roždanici, Cetinje, 1968.

Ekran Gustina ekrana: ~265 ppi Osvetljenje: 600 nita Rezolucija: 2388 x 1668 px Osvežavanje ekarana: 120Hz HDR10, Dolby Vision Liquid Retina IPS LCD Staklo otporno na ogrebotine, oleofobni premaz Procesor Apple M2 Grafika Apple GPU Memorija RAM (memorija): 8GB Interna memorija: 128GB Softver Apple iOS Kamera Zadnja: 12 MP, f/1.8, (wide), 1/3", 1.22µm, dual pixel PDAF 10 MP, f/2.4, 125˚ (ultrawide) TOF 3D LiDAR scanner (depth) Features: Quad-LED dual-tone flash, HDR Video: 4K@24/25/30/60fps, 1080p@25/30/60/120/240fps; gyro-EIS, ProRes, Cinematic mode (4K, 1080p) Prednja: 12 MP, f/2.4, 122˚ (ultrawide) Features: Preoznavanje lica, HDR, panorama Video: 1080p@25/30/60fps, gyro-EIS, HDR Povezivanje Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac/6e, dual-band, hotspot Audio Zvučni sistem sa 4 zvučnika Ostalo Bluetooth: Bluetooth v5.3 Mogućnost poziva: Ne USB: Thunderbolt 4 USB 3.0: Ne NFC: Ne Čitač otiska prsta: Ne Thunderbolt port: Da Lightning port: Ne FM radio: Ne Izlaz za slušalice: Ne Baterija Lithium ion 7538 mAh Fizicke karakteristike 247.6 x 178.5 x 5.9 mm247.6 x 178.5 x 5.9 mm Garancija 2 God

Ekran Dijagonala ekrana: 10.9" Rezolucija: 2360 x 1640 Gustina ekrana: 264 ppi Maksimalna osvetljenost: 500 nita Odnos ekrana i tela: 81.3% Staklo otporno na ogrebotine, oleofobni premaz Pravi ton Širok raspon boja Procesor Apple M1 Broj jezgara: Osam jezgara Grafika Apple GPU (8-core graphics) Memorija RAM (memorija): 8GB Interna memorija: 256GB Softver iPadOS 15.4 Kamera Zadnja kamera: Rezolucija: 12 MP (wide) Otvor blende: f/1.8 Veličina senzora: 1/3" Veličina piksela: 1.22µm dual pixel PDAF Video: 4K@24/25/30/60fps, 1080p@25/30/60/120/240fps; gyro-EIS Prednja kamera: Rezolucija: 12 MP (ultra wide) Otvor blende: f/2.4 Video: 1080p@30/60fps Povezivanje Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac/6, dual-band, hotspot Bluetooth: Bluetooth v5.0 USB: USB 3.1 Type-C Audio Mikrofon: Da Zvučnici: Stereo zvučnici Ostalo Senzor: Čitač otiska prsta (sa gornje strane) Akcelerometar Žiroskop Kompas Barometar 4G (LTE): Ne GPS: Da Tip panela: IPS NFC: Ne Čitač otiska prsta: Da Thunderbolt port: Ne Lightning port: Ne FM radio: Ne Izlaz za slušalice: Da Baterija Lithium ion 2860mAh Fizicke karakteristike Dimenzije: 47.6 x 178.5 x 6.1 mm Masa: 461 g Boja:Ljubičasta Garancija 2 godine