mislim da je ovaj kofer star preko 40 god , za sve te godine savrseno dobro ocuvan bez ostecenja , ovo sto se vidi na slikama su tragovi od vode jer sam ga pre slikanja brisala toliko je simpatican da se moze i sada koristiti za putovanja

KNJIGE 3, 4, 5 SU POTPUNO NOVE KNJIGA 2 - kao da je pokisla pa su sad strane malo izvitoperene -ocena 3 KNJIGA 1 - vrlo dobro ocuvana POGLEDAJTE SLIKE, PITAJTE. PRODAJA SAMO KAO KOMPLET

Vrlo lepa stara figurica od murano stakla u porculanskoj saksiji, stakleni listići i latice, žičana stabljika obložena svilenim koncem...18cm visine... 100 komada ukupno...

BRONZANA BISTA LENJINA. VISINA BISTE. 28,5 cm. TEZINA BISTE. 2498 gr. JOS LEPSA UZIVO.

Mermerna kula visina- 21cm dimenzije osnove- 10x10cm

Slavomir Nastasijevic komplet od 6 knjiga, izdavac Narodna knjiga 1984, u odlicnom stanju. 1) Ustanak u Zeti 310 str 2) Stefan Dušan 548 str 3) Vitezi kneza Lazara 482 str 4) Despot Stefan 347 str 5) Teško pobeđenima I 317 str 6) Teško pobeđenima II 317 str

Izabrana dela školska lektira 1-18,na pojedinim knjigama korice blago zaprljane,sa tragovima žutih fleka od stajanja. 1.August Šenoa. 2.Borislav Stanković. 3.Vladimir Nazor. 4.Vojislav Ilić. 5.Dositej Obradović. 6.Đura Jakšić. 7.Ivan Cankar. 8.Jakov Ignjatović. 9.Jovan Skerlić. 10.Jovan Sterija Popović. 11.Laza Kostić. 12.Ljubomir Nenadović. 13.Milivan Glišić. 14.Petar Kočić. 15.Radoje Domanović. 16.Svetolik Ranković. 17.Sima Matavulj. 18.Stjepan Mitrov Ljubiša.

tt

LIMENA KUTIJAU OBLIKU TRANZISTOR RADIO APARATA PRAZNA! :)

Prelep,starinski set za tortu i kolace. Boja je fantazija, svetlo plava. Skoro nisam videla nesto lepse. Tanjiri su reljefni. Stanje kao na slikama.! veliki tanjir i 6 malih tanjirica za kolace. Potrebno detaljnije ciscenje. #setzatortu #zakolace # torta #kolace #svetloplava #reljef

VEŠTICE NA PUTU AUTOR : TERI PRAČET IZDAVAČ: LAGUNA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 2001. MEKE PLASTIFICIRANE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 307 STR. STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA 2.10.S

metal / mermer (bronza ili mesing) 20 x 14 x 10 cm postolje je verovatno naknadno napravljeno samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad fudbal , sport crvena zvezda partizan

Balon je bez oštećenja, pukotina i slično. Visina je 42cm.

Dostojevski Djela 1-12 komplet Autor: Fjodor Mihajlović Dostojevski Sabrana djela I - XII. 1. Bijedni ljudi 2. Bijele noći 3. Poniženi i uvrijeđeni 4. Zapisi iz mrtvog doma 5. Kockar 6. Zločin i kazna 7. Idiot 8. Bjesovi I. dio 9. Bjesovi II. dio 10. Mladac 11. Braća Karamazovi I-II dio 12. Braća Karamazovi III-IV dio Izdavač: Znanje, Otokar Keršovani Godina izdanja: 1986. Mesto izdanja: Zagreb, Opatija Broj stranica: 6360 Format: 21x14 cm povez: tvrdi Stanje Veoma dobro, kao novo. NOVILOK.

Figure su perfektno očuvane, bez ikakvih oštećenja. Sve su od porcelana izuzev magarca koji je od kristala. Prodaju se samo u kompletu.

Informacije SKU 9788661052217 Kategorije STRANI PISCI, KOMPLET, SAJAM 2023 Težina 6 kg Proizvođač Sezam Book Povez knjige tvrd Pismo latinica Pisac Gabrijel Garsija Markes Izdavač Sezam Book Jezik Srpski Tagovi Knjiga Knjizara Gabrijel Garsija Markes Beletristika Strani pisci Beletristika-Strani pisci Sezam book Online knjižara

Dostojevski Komplet 1-12 Rad 1967 godine,u 12 knjiga Odabranih dela 1) Braća Karamazovi I 2) Braća Karamazovi II 3) Zločin i kazna 1969 ispisana posveta na predlistu 4) Idiot I 5) Idiot II 6) Zli dusi I 7) Zli dusi II 8) Mladić 9) Poniženi i uvređeni, Bedni ljudi 10) Zapisi iz mrtvog doma, Zapisi iz podzemlja 11) Njetočka Njezvanova, Selo Stepančikovo 12) Bele noći, Kockar i Dvojnik stanje vrlo dobro

Antik Jugendstil, Friedrich Kaestner, porcelanski tanjir sa ručicama za serviranje, Ca.1900. Odlično očuvan, gotovo bez tragova upotrebe, prečnik sa ručicama 29 cm, bez 27,5 cm.

Starinska činija za voće ili slično, Jlmenau porcelan. Odlično očuvana, gotovo bez tragova upotrebe, rućno dekorisana i pozlaćena. Prečnil činije 27 cm, visina oko 10 cm.

Antik Art Deco Tango vaza. Perfektno stanje, visina vaze 20 cm, prečnik otvora 6,5 cm.

Materijal: koža, plastika Postoji mogućnost da je nenamernom greškom unešena pogrešna vrsta materijala. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje kao i dimenzije.

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Neobična stara posuda sa dvostrukom zmajevom glavom sa posudom od žada. * Briljantno detaljno kinesko umetničko delo u 925 srebru. * Urna sa jedinstvenim detaljima sa ručkama sa zmajevom glavom. * Obratite pažnju na dvoslojni vrh, koji otkriva malu posudu od žada unutra. * Izvrsni filigranski detalji od sterling srebra u ovom komadu ukrašenom draguljima. * Naglašen nizom ručno oslikanih detalja od emajla. * Dragog kamena koji uključuju: malahit, tirkiz, karneol... Veoma redak i jedinstven komad, spreman za vašu kolekciju. * Uključuje i drvenu bazu koja se vidi na fotografijama. Sastoji se od više delova kao što je prikazano na fotografijama. Približne mere: 16cm visoka (bez osnove) i 16cm u najširoj tački Označeno: - sa donje strane 925 silver - težine bez drvene baze 393 gr. Trenutno stanje vidite na slikama.

Meblo Guzzini podna lampa u ispravnom stanju. Dobro očuvana sa tragovima korišćenja. Visina 155 cm.

Tanjiri su perfektno očuvani, bez ikakvih oštećenja. Prečnik je 23cm.

Knjiga je dobro očuvana. „Barbarogenije Decivilizator` predstavlja značajno delo srpske avangardne književnosti i donekle programski roman osnivača pokreta zenitizam Ljubomira Micića. ,,Ja nisam rođen da bih lagao svoj narod, niti da bih ga potkradao, izdavao i zaslepljivao – rođen sam da ga naučim da bude ono što jeste, da ga nateram da misli slobodno, da dublje proučava ono što mu se daje, da spozna svoje mane više nego vrline, da mu pomognem da koristi svoju snagu koje nije svestan, da zablista unutrašnjom svetlošću koja mu nije znana. Ovako je Ljubomir Micić (1895–1971), pesnik, prozaista i dramski umetnik pisao pre više od osam decenija, kad je svet bio mlađi, a verovatno i luđi nego danas. U povesti srpske kulture verovatno ne postoji veća gromada koju smo skrajnuli i maljevima očukali, verovatno i nesvesni zbog čega to činimo, od ovog osnivača zenitizma, pokreta koji je, za razliku od sumatraizma i višegradizma, i danas svež i aktuelan, kao da je juče nastao. Micićevo delo „Barbarogenije decivilizator” (izvorno obnarodovano u Francuskoj 1938. pod naslovom „Barbarogenie le Décivilisateur”) u Srbiji je poslednji put objavljeno 1993. godine sa zaštitnim znakom izdavačke kuće „Filip Višnjić”, u ediciji „Albatros”. Odavno te knjige nema u prodaji; zato na internetu, iako je skromno opremljena i nevelika obimom – oko 170 stranica, uključujući pogovor Vide Golubović – dostiže cenu od tri, pa i četiri hiljade dinara. Tražena je. „Moje ime, Barbarogenije, jeste jedna vrsta sinteze ljubavi i mržnje”, piše Micić u ovom romanu-planini (ako postoji roman-reka, što ne bi postojao i roman-planina, naročito ako je reč o najmanjoj i najvećoj našoj planini, Avali, ili „srpskom Olimpu”, kako to kaže agilni promoter decivilizacije). „Dugujem ga istovremeno svojoj majci, nebrojenim neprijateljima, svom ocu i samom sebi. Ali vređajući me u zoru mog života, moralni zločinci nisu znali da tako vređaju spomenik neznanog junaka, koji je niko drugi do moj otac.” Micić je u iskazu uvek jasan, nedvosmislen. Kao, uostalom, i mati njegovog Barbarogenija, Vila Morgana, koja ovako uči svoje čedo: „Znati umreti velika je umetnost, veća i hrabrija nego što je znati lagati i od toga živeti.” Otuda i sam Micić, kroz svog junaka, „avalskog buntovnika”, poručuje:„Još danas ću podmetnuti vatru u suve grane trulog društva. Istom vatrom ću udariti na sve parazite diljem Evrope, učiniću to da bih vratio duhovnu slobodu ljudima, životinjama, hrastovima, kedrovima, topolama, kako bi mogli slobodno da dišu. Da i oni mogu poput sunca da dosegnu svoj vlastiti zenit”, progovara Micić kroz svog Barbarogenija, naglašavajući da je „zenitizam – pokretačka snaga svakog čoveka”. „Barbarogenije decivilizator” izlazi upravo u godini kad će na mestu razorenog srednjovekovnog grada Žrnova, uz nečujan eho kletve koja je pala na rušitelja Aleksandra Prvog Karađorđevića, nići Meštrovićev spomenik Neznanom junaku. Uveren da „’Jugosloveni’ kao neodređeni pol privlače ceo svet da radi protiv srpskog duha zemlje”, Barbarogenije upozorava svoje sunarodnike: „Izađite iz džungle lažnih Evropljana, izađite brzo, u opasnosti ste! Postanite ponovo varvari, najbolji među vama su to oduvek, a da i sami to ne znaju. Varvari čine pravu elitu svih naroda. (...) A život civilizovanog čoveka? On je sada samo prostrani zatvor koji slepo hvale profesori, intelektualci, novinari i političari! A jeste li primetili da sve prelazi u ruke zelenaša i mešeatara, u ruke ucenjivača i hipokrita koji su uništili Evropu, koji su je dotle unazadili da je sada najveća pijaca ljudskog dostojanstva? Za uzor vam predlažu lopove”, pisao je Micić nekoliko godina pre nego što će se na Stari kontinent spustiti neprozirna koprena Drugog svetskog rata. Barbarogenijeva Srbica, učiteljica u koju se junak Micićeve proze zagledao na Avali još u ranom poglavlju „Tek rođen, a već zaljubljen”, sluti da njen slučajni izabranik ili izabrani slučajnik ne želi, zapravo, da ga narodne mase maze i paze. „Priznati sebi da je zaljubena u Barbarogenija za Srbicu je bilo istovremeno i iskušenje i mučenje”, piše spiritus movens zenitizma, s tim što je Srbica, odlučna u naumu da „ostane verna njegovom duhu, kao i svojoj skrivenoj ljubavi, za koju on možda nije znao”, svoju uzdržanost opravdavala plahom naravi svoga suđenika: „Jer on bi se ljutio kada bi saznao da ga neko voli.” Najedio bi se, možda, i jedan od sporednih likova u romanu-planini „Barbarogenije decivilizator”, avalski seljak, kad bi znao da ćemo ga citirati, kao što bi se, biće, iznervirao i sam Micić, budući da je seljak, posle gromopucatelnog govora koji je održao, uspeo i da razočara Barbarogenija. Ali reči avalskog seljaka, izgovorene u živopisnom, raspusnom vrtlogu tridesetih, zvuče baš kao da smo ih čuli od nekog pradede koga smo na ovom svetu zatekli i mogli da dodirnemo u vreme kad je bio u snazi: „Peva vam se himna mašinizma, da, da, a ne kaže vam se da je mašinizam samo najstrašnija tiranija koja preti svetu. (...) Da, tiranija mašinstva i motorizacije preti čovečanstvu. Ona traži potpuno potčinjavanje čoveka, tj. nas samih, naših duša. Zato vam vičem: pazite se mašine, koja je pre neprijatelj nego prijatelj čovekov! Ljubav prema civilizaciji i ljubav prema čoveku nemaju ništa zajedničko.” Iduće godine navršava se tačno jedan vek otkako je Ljubomir Micić 1921. pokrenuo časopis „Zenit” i, zajedno s Ivanom Golom i Boškom Tokinom, objavio Manifest zenitizma. Nedugo zatim ušao je u sukob s Miroslavom Krležom, i to će Micića mnogo koštati u posleratnoj Jugoslaviji, kad se Krleža vinuo visoko u hijerarhiji kominternovske monarhije. Možda bi se, štono Srbica reče, Barbarogenije i naljutio kad bi znao da ga mi danas volimo, ali neka ga – nek’ se naljuti.````