Knjiga je nova. ,,Tragom mnoštva evropskih putnika namernika, koji su stizali sa raznih strana i različitim povodima, Đorđe S. Kostić nas svojom knjigom – kulinarskim bedekerom i azbučnikom srpskog „blagoutrobija“, vodi kroz Srbiju devetnaestog veka. U zemlji koja je postepeno dobijala svoje prepoznatljive obrise na karti Evrope, kao ulazna kapija na putu ka nepoznatom, haotičnom ali izazovnom „Orijentu“, stranci su srdačno dočekivani i ugošćavani za kneževskom i kraljevskom trpezom, u prvim beogradskim modernim hotelima, palanačkim kafanama, manastirskim konačištima, putničkim svratištima, seoskim krčmama i kolibama ili uz ognjište pod vedrim nebom. Ostavljajući svoje utiske o jelima i piću, običajima za stolom, slavama i teferičima, načinu pripremanja hrane, gajenju voća, povrtarskim kulturama, vinovoj lozi, otkrivali su savremenicima jedan do tada malo ili nikako poznat deo, za njih, ako ne „prave Evrope“, onda makar „evropske Turske“, kasnije „Balkana“, „Jugoistoka“. Zapažajući posebnosti „srpskog jelovnika“, uočavali su uticaje, različite lokalne kuhinje, njegove dobre i – povremeno za njih – njegove teško svarljive osobine, oslobađali se predrasuda o domaćinima i zemlji. Kroz „prizmu jelovnika“ prelamali su se i procesi „deorijentalizacije“, i „evropeizacije“ promene socijalnih, privrednih i kulturoloških obrazaca mladog srpskog modernog društva. Pažljivo iščitavajući ova svedočanstva, Đorđe S. Kostić, iskusan i akribičan istraživač, otkriva podjednako zanimljiv i važan, do sada zanemaren, deo naše društvene istorije, potvrđujući tačnost zapažanja, jednog od „njegovih“ putnika, francuskog ekonomiste Emila de Lavelea, koji je osamdesetih godina devetnaestog veka zapisao, kako „Uvek treba znati šta u kojoj zemlji ljudi jedu; od seljaka u kolibi do princa... jer to omogućava da se shvati nacionalno bogatstvo i sazna više o lokalnim resursima.“``

Dan Graf B e o g r a d 2 O O 1 mek povez Knjiga ima 298 strana 24 cm ima malo podvlačenja i knjiga je uredna i dobro očuvana a) Milošević, Slobodan (1941-) 1. `Niko nema pravo da bije ovaj narod` 2. Dolazak na vlast 3. Odustajanje od Jugoslavije 4. Pretpostavke rata 5. Gospodar igre 6. Psi rata 7. Napuštanje Krajine 8. Apoteoza 9. Metež Florence Hartmann (17. veljače 1963., -) francuska je novinarka i spisateljica. Od 1987. pisala je za Le Monde o Balkanu, a početkom 1991. o Jugoslavenskim ratovima. Izvještaje je slala iz Beograda.[1] 1985. diplomirala je te stekla titulu magistra iz područja literature i stranih civilizacija na sveučilištu u Parizu. 1986. se udala u Beogradu za supruga iz SFR Jugoslavije, čiji je materinji jezik bio srpskohrvatski. S njim je dobila dvoje djece: sina 1988. i kćer 1989., koji su se rodili u Francuskoj.[2] 2000. je postala glasnogovornica za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu te savjetnica glavnoj tužiteljici MKSJ-a Carli Del Ponte.Godine 1992. bila je jedna od prvih novinara koji su otkrili lokaciju Ovčare, te je 2006. svjedočila pred MKSJ-om protiv `vukovarske trojke`.[1] Konkretno, tvrdi da je Veselin Šljivančanin 1992. u intervjuu izjavio sljedeće kad ga je pitala o Ovčari: `Morali smo negdje zakopati tijela`.[3] Godine 1999. objavila je prvu knjigu, Milošević, dijagonala luđaka. Kada je Slobodan Milošević završio u MKSJ-u na suđenju, Srbija je dala tribunalu povjerljive dokumente o njegovom režimu iz 1990-ih, ali pod uvjetom da se neki dijelovi `zatamne`. Hartmann je imala uvid u te tajne spise te u knjizi Mir i kazna 2006. napisala da je MKSJ prihvatio cenzurirati dijelove koji su mogli uspostaviti vezu između Miloševićevog režima i masakra u Srebrenici. MKSJ je regirao optužnicom protiv Hartmann za nepoštivanje suda objavljivanjem dokumenata koji su bili tajni za javnost.[1] Presudom je kažnjena sa €7.000, što je izazvalo kontroverzne reakcije u svijetu medija i novinara, od kojih su neki javno stali u njenu obranu.[4] Iako je Hartmann rekla da je uplatila traženu svotu, MKSJ je to opovrgnuo te izdao nalog za njeno uhićenje. Godine 2011. ona je pobjegla u Francusku. Francuske vlasti su, međutim, odbile uhititi ju jer su mislile surađivati sa MKSJ-om jedino u izručivanju ratnih zločinaca, u što ne spada i progon osoba koje kritiziraju sam sud.[5] Ipak, usprkos uhidbenom nalogu iz Haaga, nastavila se slobodno kretati i u inozemstvu: 2012. posjetila je Sarajevo, povodom 20. obljetnice opsade grada, te tamo verbalno napala Carla Bildta jer je smatrala da on nije trebao biti na obilježavanju stradanja grada jer je prije govorio da je `Milošević dobar momak`.[6] Hartmann je s vremenom postala vrlo kritična prema MKSJ-u. Još 2004. ukazala je na narušavanje neutralnosti tužilaštva tribunala kada je usvojeno novo pravilo prema kojem peteročlano sudsko vijeće kojeg pored predsjednika i potpredsjednika tribunala čine i trojica predsjedavajućih sudaca Pretresnih vijeća, odlučuje da li se nove optužnice odnose na `najviše lidere, osumnjičene da su najodgovorniji za zločine u nadležnosti tribunala.` Ukoliko ocijene da neka od optuženih osoba ne spada među `najviše lidere`, suci od tada imaju pravo optužnicu vratiti tužitelju, nezavisno od težine zločina i uvjerljivosti pratećih dokaza.[7] Godine 2013. izjavila je da je oslobađajuća presuda u slučaju bivših šefova Državne bezbednosti (DB) Srbije, Jovice Stanišića i Franka Simatovića, `najvidljiviji u nizu udaraca na kredibilitet Haškog tribunala u završenoj fazi njegovog rada` te dodala: “ Time su nagrađeni mozgovi sistema koji su obmanom uspjeli planirati i organizirati masovno nasilje, a sve preko paravan organizacije, pazeći da ne napišu direktno naređenje. Poruke sa suđenja u Nurembergu je izbrisana. Haški sud je u naglo ušao u proces ukidanja Ženevske konvencije i, time, uništava sve što je urađeno poslije Drugog svjetskog da se zaštite civili u ratu. Dešava se u Hagu jedan preokret koji žrtve posljednjeg rata u Evropi osjete na svojoj koži, ali koji ima i dalekosežne posljedice, i to širom svijeta. Mogu zamisliti reakcije žrtava čija su djeca direktno stradala od duhova tame koji su bili otjelotvoreni u likovima Stanišića i Simatovića, sada već slobodnih ljudi. Po svemu sudeći, nažalost, odgovornost za zločine (koji sud ne poriče) se svodi na lokalne igrače, a ne na mozgove. Zato imamo gorki osjećaj prijevare, jer nije ni istina, nije ni pravda`.

Knjiga je dobro očuvana. NOLIT,1990. 447 strana. ,,Ovu knjigu nije napisao monetarni ekspert, a ni ekonomist. Napisao ju je historičar. On ne želi davati savjete Međunarodnom monetarnom fondu. Ne želi sugerirati čitaocu da kupuje ili prodaje zlato ili dolare. Tekst koji ćete čitati bio je u početku niz predavanja, `esej u kojem su se studentima objašnjavala pitanja i problemi vezani uz novac tokom povijesti``. - iz predgovora``

Interesantna šoljica za kafu braon boje sa pozlatom iz 60-ih ili 70-ih godina. Dobijena iz serviza za uspomenu ali nikad nije korišćena. Idealna za kolekcionare. Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike, a po želji mogu se poslati i dodatne slike na mail. Ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi predmeta, cene, slanja pitajte preko Limundo - Kupindo poruka pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Predmet se prodaje u vidjenom stanju kao na slikama Pravi kolekcionarski primerak

Privezak za ključeve nekadašnje fabrike šešira `BEGEJ` Zrenjanin Jugoslavija iz 80-tih godina,u dobrom je stanju.

Preveo Milivoj Andjus Izdavac - Mladost, Zagreb, Jugoslovenska revija, Beograd Godina - 1980. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,sa omotnicom u solidnom stanju,ilustracije,format 27 cm,127 str. (00)

VSK-USC, Švajcarska - Plitka ovalna činija Dimenzije Dužina: 32 cm Širina: 20 cm Visina: 2,5 cm Težina: 700 g Nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dnu. Zlatna boja na rubu skoro je sasvim izbledela. Žig na dnu: (Inicijali) VSK USC (skr. od skraćeno od “Verband Schweizerischer Konsumvereine” i „Union suisse des coopérative de consommation“, u oktagonu, pored tri srasla stabla jabuke) VIRIBUS UNITIS (lat. „Sjedinjenim snagama“, u traci oko stabala) Žig je zaštitni znak švajcaske organizacije VSK od 1908. godine. Korišćen je verovatno do 1970. godine. VSK-USC („Udruženje švajcarskih potrošačkih udruženja“, VSK skraćeno od “Verband Schweizerischer Konsumvereine”, USC skraćeno od „Union suisse des coopérative de consommation“ i „Unione Svizzera delle Cooperative di Consumo“) je bila kooperativno organizovana krovna organizacija švajcarskih udruženja potrošača. Osnovana je 1890. godine, transformisana u krovnu organizaciju 1893. godine i u krovnu zadrugu 1941. godine. VSK je predstavljao 572 udruženja potrošača (1950) sa 3320 prodajnih mesta (1960). Spojila se sa „Coop (Schweiz) 1970. godine. Visoke cene hrane 1840-ih dovele su do formiranja udruženja čiji je glavni zadatak bio nabavka jeftinog hleba koji je prodavan članovima u zamenu za žetone i karte, zaobilazeći posrednike da bi se stekla prednost za potrošače. Iako formirana s ciljem da budu privremene organizacije samopomoći za prodaju hleba, u vreme gladi ili ekonomske krize, udruženja su se proširilna na kantone u Švajcarskoj. Oko polovine XIX formirano je sve više „potrošačkih društava“, ali pokušaji ujedinjenja su bili neuspešni, sve dok na konferenciji u Oltenu u januaru 1890. godine nije osnovan VSK. U godinama koje su usledile, VSK je pristupalo sve više udruženja potrošača. Godine 1936, od 661 udruženja potrošača u Švajcarskoj, 505 su već bili članovi VSK. Privatne trgovine su bile ugrožene snažnim rastom zadružnih potrošačkih udruženja, koja ne samo da su zaobišla posredničku trgovinu, već su osnivala i sopstvene proizvodne pogone. Došlo je do bojkota i zalaganja za veće oporezivanje zadruga kako bi se obuzdao njihov . Ipak, udruživanje se nastavilo, i VSK je postepeno uljučen u sve četiri faze lanca u prehrambenom sektoru: proizvodnja, prerada, trgovina i prodaja potrošačima. Zajedničko narodno osiguranje je snovano 1917. godine, zajedno sa predstavnicima sindikata. 1948. godine VSK j ovorio prvu samouslužnu prodavnicu u Cirihu. 1970 VSK je postao deo zadruge „Coop“, koja je jedna od najvećih maloprodajnih i veleprodajnih kompanija u Švajcarskoj. Organizovana je kao zadruga sa oko 2,5 miliona članova- Pod svojim imenom, „Coop“ upravlja supermarketima, robnim kućama, restoranima, „uradi sam“ prodavnicama, apotekama, benzinskim stanicama i internet prodavnicama. Ukupan promet „Coop“ grupe u 2021. godini iznosio je 31,8 milijardi švajcarskih franaka. Prodaje se bez držača za tanjir. (116/17-36/114-kp/1205)

Kartonska kutija sa metalnim poklopcem i dnom Samolep, dobro očuvana. Visina 33 cm, prečnik 13,5 cm.

Stalak TicTac reklamni za bombone, dosta dobro očuvan. Visina 48 cm.

Originalni zidni tanjir iz Egipta prečnik 20 cm težina 113 grama

stari jugoslovenski suvenir KOTOR zidni tanjir prečnik 15 cm težina 82 grama

Dodatne informacije Izdavač KULTURA – BEOGRAD Izdanje 1945 Povez TVRDI Strana 423 Stanje Dobro

Verovatno unikatna reklamna čašica sa stopicom nekada jako popularnog dela fabrike iz Niša erc Ei Niš koji se bavio proizvodnjom, nabavkom i prodajom kompjuterske opreme i programa 70-ih godina prošlog veka. Ako ste kolekcionar i želite da upotpunite vašu kolekciju evo pravog primerka za vas. Možda želite da imate čašicu sa logom pionira kompjuterizacije u prošlom veku sa naših prostora, a možda želite da uživate u ispijanju vašeg omiljenog pića iz ovakve čašice. Na pravom ste mestu. Čašica je stajala kao ukras i nikada nije korišćena i bez ikakvih oštećenja je kako se vidi i na slikama. Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike. Ako imate bilo kakvih nedoumica ili pitanja pitajte pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Za kolekcionare pravi kolekcionarski primerak.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1942. ГОДИНЕ, 320 СТРАНА, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ! Интересантан угао гледања на стварање Југославије (са доста доку документаристички вредних и истинитих епизода), до њених каснијих дана, описа свих Карађопрђевића и других значајних актера југословенске драме и њеног коначног пада и утрнућа у мочвари окупационих зона и новооснованих, геноцидних држава...

Retro kutija obložena kožom za nakit i druge sitnice dimenzije 12 x 12 x 4,5 cm težina 163 grama *ŠK 1 7-600

Mala Azija i priče o bolu Miroslav Toholj (autor) Izdavač: IGAM Knjiga sa potpisom,posvetom AUTORA,Miroslava Toholja Pošast rata i ratne rane, oduhovljenost i gordost bola, sliku sveta i vremena u kojem „pesnici ratuju dok generali sriču poeme i dok se svakojak skot gnezdi i preoblači”, Toholj književno briljantno predočava, manifestujući kroz ovih deset priča zavidan raspon pripovedačke empatije, uz vidnu uzdržanost modernog proznog govora, umetnički veoma efektnu. Nesumnjivo najboljem kod nas do danas napisanom proznom knjigom o ovoj temi njen pisac zaveštava nam delo od trajne vrednosti i šireg nacionalnog značaja. U deset priča svoje nove zbirke, Mala Azija i priče o bolu, Miroslav Toholj inspiriše se ratnim temama: to su crtice s fronta u Bosni, anegdote o srpskom dobrovoljcu u Čečeniji, melanholična sećanja na idilične prizore iz predratnog Sarajeva suprotstavljena nagoveštajima ratnih stradanja, priče o izbeglicama, razorenim porodicama i uništenim životima. Kao i u Toholjevoj prethodnoj knjizi, Kuća Pavlovića, i u ovim `pričama o bolu` dominiraju osećanja rezignacije, usamljenosti, beznađa i svest o prolaznosti i ništavnosti ljudskog života. Detaljne informacije o knjizi: Autor: Miroslav Toholj Žanr Istorija, mitologija Izdavač: Igam ISBN: 86-83927-05-9 Br. strana: 145 Povez: broširan Jezik: Srpski Pismo: Ćirilica Format: 20cm Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```⭐️ ----------------------- 11

Kašike 6 komada, nerđajući čelik stainless steel stanje odlično, nikakva oštećenja, senke koje se vide na pojedinim delovima su od loše kamere dužina 20,5 cm

Dimenzije: 5,5 x 4 cm Srednje Očuvano Stanje Kao Na Fotografijama

Notes kupljen nacionalnom parku `Kwai` u Šri Lanci,nekorišten.

HODOČAŠĆE NA KRF Ljubomir Saramandić Hodočašće na Krf Ljubomir Saramandić Teatron, Beograd, 2004.god štampa: Čigoja, 120 str. 24cm, ilustrovano Knjiga je N O V A 1v , M

Izdavač: Knjiga komerc

Slobodan Milošević-GODINE RASPLETA Autor: Slobodan Milošević Izdavač: BIGZ - Beograd, 1989. Tvrd povez, 349 str. ⭐️⭐️---------------------------- Knjiga je N O V A --------------------------⭐️✔️⭐️ 1w ,1w, 1w

STALJIN Životni put samodršca,Miloš Mikeln Prosveta Beograd 1986 , kritička biografija, podnaslov : Grobar revolucije i graditelj prve zemlje socijalizma tvrd povez, latinica 456 strana, 14 x 22 cm Knjiga je kao NOVA . 1w