Telefonski imenik Beograd 1943 mek povez 671 strana 21 cm u solidnom stanju

Milovan Vidaković - LJUBEZNA SCENA U VESELOM DVORU IVE ZAGORICE I-II Romantično sočinene (Beograd, 1864, tvrd povez, 210 [214] str.) Obe sveske su zajedno koričene. Na knjizi su primetni tragovi vremena i korišćenja: oštećen povez na zadnjoj korici; smeđe mrlje od starosti na pojedinim listovima; nedostaju stranice 211-214.

Engleska Španjolkinja novela M. Servantesa Savadere Narodna biblioteka braće Jovanovića Pančevo 1885. U pitanju je prvi prevod nekog Servantesovog romana na jezike juznoslovenskih naroda. Gotovo je nemoguće pronaći sličan primerak ove knjige. Prevod : Djordje Popović Daničar `Prva prevedena novela kod nas je La española inglesa, prevod je uradio Đorđe Popović, naslov na srpskom je Engleska Španjolkinja, objavljen je u Pančevu 1885. godine kod braće Jovanović, veoma skromno, ali je ovo prvi prevod u jugoslovenskom okruženju, kod Hrvata je prvi prevod objavljen tek 1949, a kod Bugara 1976. godine - 1938.`

55759) Sabrana Dela Rable ilustracije Dore francuski jezik 1928 god beleške i pojmovnik [od Luja Molanda]. Ilustracije: Gustav Dore. Izdavač : Libraire Garnier Freres Mesto i godina izdanja : Pariz ,1928 Originalni naslov : Oeuvres de Rabelais. Texte collationné sur les éditions originales avec une vie de l`auteur,: des notes et un glossaire [par Louis Moland]. Illustrations de Gustave Doré. Odlično očuvano, tvrd povez iz epohe, format 18,5 x 27 cm , 2 toma , XLVII +584 + 632 strane, francuski jezik , bogato ilustrovano 60 velikih ilustracija gravura + brojne vinjete i crteži u tekstu ,ukupno preko 200 ilustracija tom 1: Život Rablea, Garganuta, Pantagruel , tom 2: ostali sitniji spisi Rablea ;

Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme Svetskog Rata 1914-1918.,izdanje I.Đ.Đurđevića,Beograd-Sarajevo 1920 god.,tvrd povez,237 str.,sa slikama na početku vešanih i streljanih.Bleda fleka vidljiva u ćošku prednje korice,ista takva veća u donjem ćošku zadnje korice,unutrašnjost knjige odlična,bez mane. žan3 359g

Odlično očuvano za ovaj tip knjige Kao na slikama Ljub. Ivanović Izdavač : Državna štamparija Beograd Godina : 1928. Povez : mek Predgovor Bogdan Popović Ljubomir Ljuba Ivanović (Beograd, 12. mart 1882 – Beograd, 22. novembar 1945) Kao prvi srpski slikar koji je zapostavio, a zatim i potpuno napustio, rad bojom i sav se predao crtanju olovkom i rezanju crnobelih gravira, Ljubomir Ivanović je rodonačelnik savremene škole srpskog umetničkog crteža i moderne grafike. Zahvaljujući njemu, crtež u srpskoj umetnosti razvio se od pomoćne discipline u samostalnu. Umetničko školovanje je započeo tokom poslednje godine rada Kutlikove škole (1899), da bi nastavio kod Riste i Bete Vukanović, kao i u Minhenu (1905/09). Veoma rano, 1903. godine, objavljuje crteže u Novoj Iskri i Politici. Po povratku u Beograd dobija mesto nastavnika „večernjeg akta i crtanja glave” u Umetničko-zanatskoj školi, a od osnivanja Akademije likovnih umetnosti (1939) nastavlja pedagoški rad kao redovni profesor na Odseku grafike. Njegov opus započinje uljanim slikama, danas, nažalost, retkim jer je većina propala u Prvom svetskom ratu. U početku uporedo radi ulja i crteže, rado slika ljudsku figuru, naročito u enterijeru, što je kasnije skoro potpuno zanemario u korist crtanja predela i tvorevina ljudskih ruku: ruševina starih zdanja, trošnih kuća s doksatima, usamljenih vodenica, palata nekadašnjih patricija. „Uljane slike radio je s grafičkim osećanjem, a u izvođenju crteža bio je privučen slikarskim asocijacijama”, primetio je Veljko Petrović. Visoka vrednost i virtuoznost njegovog stvaralaštva zbog izuzetne individualnosti ne pripada nijednom određenom stilu, mada je najbliže tradicijama impresionizma, za koji ga vezuju treperava igra senki na krošnjama i lišću drveća i prolazna raspoloženja u retkim figuralnim kompozicijama s temama iz svakodnevnog života. Za njega je to bio put da grafitom ostvari slikarske vrednosti i da skalom belih i crnih tonova dočara utisak polihromije. Svoje crteže jugoslovenskih predela, južne Srbije i Šumadije, Pariza, izlagao je na mnogim izložbama, a u periodu između dva svetska rata objavljeni su u nekoliko tematskih mapa. ЈУЖНА СРБИЈА цртежи Љубомира Ивановића Државна штампарија Краљевине Срба , Хрвата и Словенаца , Београд , 1928. 4 листа са предговором и садржајем 40 репродукција црно белих Меке корице Димензије књиге 24 x 34,5 cm Istorija srpskog slikarstva Srpski slikari crtež prve polovine 20. xx veka Antikvarne knjige stara retka srpska knjiga

Јован Дучић: ЛИРИКА прво издање Издање аутора, Питсбург, 1943.год. Меки повез, 55 страна, ћирилица. Очувано као на фотографијама. примедба аутора: ОВА КЊИГА ЈЕ ШТАМПАНА У ОГРАНИЧЕНОМ БРОЈУ ПРИМЕРАКА ДА СЕ РУКОПИС НЕ БИ ЗАТУРИО ПРИЛИКОМ ДАНАШЊЕГ РАТА. ОВЕ ДОСАД НЕШТАМПАНЕ ПЕСМЕ СПАДАЈУ У ЦИКЛУС `ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ` У I. КЊИЗИ `САБРАНИХ ДЕЛА`. РЕЂЕ У ПОНУДИ `Јован Дучић (Требиње, 15. фебруар 1874 — Гери, Индијана, САД, 7. април 1943) био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. У дипломатији је успешно службовао преко три деценије у неколико градова. Он је први југословенски дипломата са титулом амбасадора. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар. Био је и један од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији. Прву збирку песама Дучић је објавио у Мостару 1901. године у издању мостарске „Зоре”, затим другу у Београду 1908. године у издању Српске књижевне задруге. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке и Шпаније. О години рођења постоје спорови и нејасноће. Перо Слијепчевић наводи да је Дучић рођен, највероватније, 1872. године у Требињу. Већи број истраживача тврди да је рођен 1874. Светозар Ћоровић у својим сећањима наводи (према М. Милошевићу, Рани Дучић) да је Дучићева година рођења 1872. године. Датум рођења би могао да буде 15. јун или 15. јул. САНУ као датум рођења наводи 5/17. фебруар 1871. Према скорије пронађеним документима сматра се да је рођен 15. фебруара 1874. Дучићев отац Андрија био је трговац. Погинуо је у Херцеговачком устанку 1875. године, а сахрањен у Дубровнику. Мајка Јованка је умрла 1900. године. Поред Јована и Милене имала је двоје деце из првог брака са Шћепаном Глоговцем (Ристу и Соку). Основну школу учио је у месту рођења. Када се породица преселила у Мостар, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву 1890—1891. године и Сомбору где матурира 1893. Учитељевао је кратко време по разним местима, између осталог у Бијељини, одакле су га аустроугарске власти протерале због патриотских песама „Отаџбина“ („Не трза те ужас б’једе, нит’ те трза ужас рана/Мирно спаваш, мила мајко, тешким санком успавана“) и „Ој Босно“. Због њих Дучић бива стављен под истрагу, а затим, у мају 1894. године, власти га протерују из града. Одмах након прогонства, Дучић је имао проблема да оствари нову учитељску службу, па се запошљава у манастирској школи у Житомислићу. Као учитељ ради у Мостару од 1895. до 1899. Члан је друштва Гусле. У друштву са Шантићем створио је књижевни круг и покренуо часопис Зора. Последње године боравка у Мостару, заједно са пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем, ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године одлази на студије у Женеву, на Филозофско-социолошки факултет. Провео је скоро десет година на страни, највише у Женеви и Паризу. За то време одржава везе са пријатељима писцима из Мостара, упознаје Скерлића у Паризу, сарађује са многим листовима и часописима (Летопис, Зора, Српски књижевни гласник). На женевском универзитету је свршио права и потом се вратио у Србију. Године 1907. у Министарству иностраних дела Србије добија службу писара. Од 1910. је у дипломатској служби. Те године постављен је за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софији. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду и Каиру (1926—1927), као и делегат у Женеви у Друштву народа. Потом је привремено пензионисан. Две године касније враћен је на место отправника послова посланства у Каиру. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. Следеће године постављен је за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, где је 1939. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора, а до распада Југославије посланик је у Мадриду. У доба инвазије и касније окупације Југославије 1941. године Јован Дучић је био опуномоћени посланик краљевине Југославије у Мадриду. Пошто је Шпанија признала НДХ, тиме прекинувши дипломатске односе с Југославијом, у јуну 1941. Дучић се повукао у неутралну Португалију, у Лисабон одакле је, у августу исте године отишао у САД у град Гери, Индијана, где је живео његов рођак Михајло. Од тада до своје смрти две године касније, водио је организацију у Илиноис , која je представљала српску дијаспору у Америци. За то време писао је песме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у Југославији и страдањем српског народа, осуђивао је геноцид над Србима који је вршила хрватска усташка влада. Свечано амбасадорско одело Јована Дучића, Музеј Херцеговине у Требињу Умро је 7. априла 1943. у Герију. Његови посмртни остаци пренесени су исте године у порту српског православног манастира Светог Саве у Либертивилу, САД. Његова жеља је била да га сахране у његовом родном Требињу. Ова последња жеља Јована Дучића испуњена је 22. октобра 2000 када је поново сахрањен у Херцеговачкој Грачаници. Прву збирку песама објавио је у Мостару 1901. у издању мостарске Зоре, затим другу у Београду 1908. у издању Српске књижевне задруге, као и две књиге у сопственом издању, стихови и песме у прози – Плаве легенде и Песме. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке, Шпаније итд. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. године.

MARKO RISTIĆ Razglednica poslata 7.2.1978. godine iz Pariza, Francuska, MARKU RISTIĆU, srpskom piscu i pripadniku srpskog nadrealisstičkog pokreta ******* FRANCUSKA RAZGLEDNICA PRVORAZREDNI KOLEKCIONARSKI PRIMERAK GARANCIJA Ekstra ******* GNatur16

Sportski volan Rallyman precnik 330 mm, debljina 29mm legura aluminijuma oblozena tvrdom gumom masa volana 850 grama masa prirubnice 440 grama precnik srednjeg otvora 65 mm hub (prirubnica , glava ) : visina 81mm precnik donji, prema osovini volana 70mm precnik konusa dole 22mm gore 19 mmm sitno nazubljen hub (prirubnica ) gornji precnik 90 mm prirubnica pricvrcsena srafovima: 6 srafova 6mm imbus 4mm razmak izmedju rupa 37mm , popreko 73 mm

Zadnji trap za reno 4 sa ekscentrima sa kojima okretanjem srafa stelujete visinu zadnjeg trapa koji je neunistiv i koji je izradjen od kvalitetnog materjala odgovara za reno tl i gtl

Retko! Rikna otpala ali je sacuvana tako da je moze knjigovezac vratiti Unutra lepo očuvano kao na slikama Prelepe ilustracije Industrijski dizajn Published (city): Hamburg - Berlin Published (year): 1941 Format: 17,5×24,5 Binding: tvrdi Number of pages: 735 Industrija Trgovina Kraljevina Jugoslavija Ekonomija kraljevine Jugoslavije Jugoslovensko-nemački trgovinski promet Industrial design 30s yugoslavia deutsch germany serbia

MARKO RISTIĆ Razglednica poslata iz Chelsea, Engleska, 28. avgusat 1979. godine, MARKU RISTIĆU, srpskom piscu i pripadniku srpskog naderalističkog pokreta ... Engleska arzglednica ******** Slika WILLIAMA POWELL FRITH, R.A. (1819-1909) CHARLES DICKENS in his study at Tavistock House PRVORAZREDNI KOLEKCIONARSKI PRIMERAK GARANCIJA Ekstra *********** GNatur16

UGOVOR O PRIJATELJSKOM SPORAZUMEVANJU IZMEĐU KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA I FRANCUSKE, I POTPISAN U PARIZU 11. NOVEMBRA 1927. GODINE KONVENCIJA O ARBITRAŽI IZMEĐU KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA I FRANCUSKE, POTPISANA U PARIZU 11. NOVEMBRA 1927. GODINE Izdavač: DRŽAVNA ŠTAMPARIJA KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA Beograd Godina izdanja: 1927. Povez: broš Broj strana: 19 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

JOAN MIRO FRANCUSKA RAZGLEDNICA Razglednica sa tekstom poslata iz Pariza, MARKU RISTIĆU, srpskom književniku, pripadniku srpskog nadrealizma ******* SOLIDNO OČUVANO PRVORAZREDNI KOLEKCIONARSKI PRIMERAK Ekstra ******** GNatur16

Farmakopeja ...prva knjiga i prvi propisi u apotekarstvu.Farmaceuti znaju šta je ova knjiga.To je ukras za svaku apoteku.Veoma dobro očuvana.

Priče o muškom - M. Crnjanski Izdanje S.B.Cvijanovića U Beogradu, 1920. god.

Fića Menjač Diferencijal Komplet 39 Zuba Zastava 750

Russia`s arms catalog, 1996-1997 : volume 4 Strategic missile forces Author: Nikolai Spassky Publisher: Moscow, Russia : Military Parade Ltd., 1997. Savršena knjiga za bezbrižne dane pre Apokalipse. Prepoznavanje objekata koji može da zvekne sa neba. Popust za istinske patriote. Šaljemo u zemlje NATO saveza. Tragovi korišćenja na omotu, dobro očuvana.

4 komada ALU felne R15, sa 2 skoro nove i 2 polovne letnje gume. Na slikama sam se potrudio da uslikam sve bitne podatke, a mislim da slike govore više od 1.000 reči. Raspon rupa mislim da je 4x98 jer su nošene na Fiatu, ali nisam siguran kako se to tačno meri, pa ako vas i to interesuje, pošaljite način merenja šublerom i izmerićemo. Opis felni: 2 felne imaju poklopce iznad šrafova, 2 nemaju. Malo su ponegde oguljene sa strane, ali nisu napukle, varene ili krive, skinute su sa auta u radu. Felne su ORIGINAL ITALIJANSKE. Ima nekih brojeva na njima, ako vam nešto znači. Svi bitniji detalji i sam izgled felni na slikama. Opis guma: 2 nove letnje su Tigar High Performance 185/60 R15 88H. DOT: 0321, inače stavljene i vožene možda mesec i po, dva najviše, kao što se može videti na slikama, još imaju one iglice po sebi. Debljina šare je oko 6,5-7mm ako sam na dobrom mestu merio (videti na slikama). 2 druge gume su loše i izlizane, vidi se na slikama i trebalo bi ih zameniti. Kupcu mogu i da izađem u susret i da skinem te 2 loše gume zbog težine prilikom slanja, ukoliko nije lično preuzimanje, inače bi lično preuzimanje bilo najidealnije. U drugom oglasu imam još 4 ALU felne R15 za Fiat i 4 čelične felne za Ford (pogledajte sve moje predmete na Kupindu). Uz sve 4 kupljenje felne i gume, kupac dobija i poklon 4 nova tubeles ventila za Alu felne, kojih imam na prodaju. Ako imate dodatnih pitanja, slobodno pitajte, stalno sam na sajtu, rado ću Vam odgovoriti. Slike su originalne i prikazuju felne i gume koje kupujete. Molim Vas da detaljno pogledate sve slike, uveličajte ih, trudio sam se maksimalno da vam dočaram izgled, mane, prednosti i ostale osobine. POGLEDAJTE I OSTALE MOJE PREDMETE NA KUPINDU, MOŽDA PRONAĐETE JOŠ NEŠTO ZANIMLJIVO, PA DA ŠALJEMO U ISTOM PAKETU O ISTOM TROŠKU.

*** AKCIJA *** Lanci koji je najbrže i najlakše montiraju, za svega 30 sekundi. Bez pomeranja vozila i u dubokom snegu! Veličine pneumatika: 185/65-15 185/60-16 175/80-14 165/80-14 155/80-15 195/55-16 185/80-13 185/75-14 185/70-14 185/70-15 175/70-15 195/70-14 195/75-13 195/65-15 195/60-16 175/55-17 155/75-16 175/55-16 195/80-13 165/75-15 Videti Youtube snimak na linku: https://www.youtube.com/watch?v=Hu9sP3tBDO0&t=1s&ab_channel=spikesspider Spikes Spider Sport M je savršeni lanac za sneg za skoro sva vozila. Ovaj sistem omogućava jednostavnu montažu jer je proizvod sistem zatvorenog lanca. Svi lanci za snijeg Spikes Spider imaju jednostavnu instalaciju, koja se obično može staviti u roku od 30 sekundi. Spikes Spider Sport je pogodan za vozila teža od 2.500 kg i dizajniran je da ne ošteti vaše alu felne. Zbog sistema kopčanja, vrlo je lako prilagoditi dužinu lanca kako bi savršeno pristajao vašim točkovima. Svaki model Spikes Spider traje duže od tradicionalnog sistema lanaca za snijeg, a nova Easy line funkcija sada omogućava montiranje lanca za snijeg bez seta adaptera. Spikes Spider je švajcarska kompanija poznata po svojim robusnim, ali vrlo inovativnim lancima za sneg koji se mogu postaviti u roku od 30 sekundi. Spikes Spider se specijalizirao za razvoj lanaca za sneg za moderne automobile koji imaju malo prostora za volanom u kućištu točka. Ovo je uobičajeno kod automobila sa ABS-om. Zahvaljujući pametnom sistemu lanaca za snijeg Spikes Spider, postavljanje lanca za snijeg je pravi komad! Osim toga, ovi lanci za snijeg ispunjavaju najviše sigurnosne standarde i trajat će godinama!

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 568

UMBERTO EKO ISTORIJA LEPOTE PLATO BEOGRAD 2004 a) LEPO - UMETNOST - ESTETIKA .......................................... Pažnja !!! KNJIGA ORIGINALNOG IZDANJA i ORIGINALNOG IZDAVAČA ******* R e f e r e n c e UPOREDNE TABELE ESTETSKI IDEAL U STAROJ GRČKI APOLONSKO I DIONSKO LEPOTA KAO HARMONIJA IPROPORCIJA SVETLOST I BOJA U SREDNJEM VEKU LEPOTA ČUDOVIŠTA OD MLADE PASTIRICE DO ANŠEOSKE GOSPE MAGIČNA LEPOTA IZMMEĐU 15. I 16. VEKA DAME I JUNACI OD LJUPKOSTI DO NEMIRNE LEPOTE RAZUM I LEPOTA UZVIŠENO ROMANTIČARSKA LEPOTA RELIGIJA LEPOTE NOVI PREDMET LEPOTA MAŠINA OD APSTRAKTNIH FORMI DO DUBINA MATERIJE LEPOTA MEDIJA BIBLIOGRAFIJA KORIŠČENIH PREVODA INDEKS NAVEDENIH AUTORA INDEKS LIKOVNIH UMETNIKA ............................................................... ILUSTRACIJE U BOJI TVRDE KORICE OMOT LATINICA ŠIVEN POVEZ 24 CM 438 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra ***********

ЛОЈД ЏОРЏ РАТНИ МЕМОАРИ 1-2 ГЕЦА КОН К О С М О С БЕОГРАД 1937 СВЕДОЧАНСТВА ФОТОГРАФИЈА ЦРНО-БЕЛА ЛОЈДА ЏОРЏА ФОТОГРАФИЈЕ ЦРНО-БЕЛЕ У КЊИГАМА ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ ОКО 1700 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО НЕЧИТАНО РЕКЛО БИ СЕ - НЕОТВАРАНЕ, КЊИГЕ У ЧВРСТОМ И КОМПАКТНОМ СТАЊУ КОРИЦЕ ЧВРСТЕ, НЕИСКРЗАНЕ СТАЈАЛЕ ГОДИНАМА У ОРМАНУ НА КЊИЗИ 2 РИКНА МАЛО ИЗБЛЕДЕЛА НИСУ ПЕРФЕКТ РЕЦИМО - ЈАКА ВРЛО ДОБРА ОЦЕНА ПРАВИ, ПРАВЦАТИ, ОЧУВАНИ КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРЦИ ********** ВИДЉИВЕ СУ ГОДИНЕ, ШТА ДА РАДИМО ********** КО ВОЛИ, НЕК ИЗВОЛИ - ЛОЈД ЏОРЏ ЈЕ ТУ *********** ГЕЦА КОН, ЧУВЕНИ СРПСКИ ИЗДАВАЧ, ЧИЈА ЈЕ ИМОВИНА-КЊИЖАРА, НА ПОЧЕТКУ ДАНАШЊЕ КНЕЗ МИХАИЛОВЕ УЛИЦЕ У БЕОГРАДУ, ДАНАС, ДЕФИНИТИВНО УНИШТЕНА ОВЕ КЊИГЕ СУ САЧУВАНА СРПСКА ИСТОРИЈА У ИЗДАВАШТВУ ********

СЛОБОДАН ЏУНИЋ ВЕТРОВИ СТАРЕ ПЛАНИНЕ ПРОСВЕТА Н И Ш 2004 КЊИЖЕВНОСТ ЈУГА СРБИЈЕ РОМАН СЛОБОДАН ЏУНИЋ, класик српске књижевности, а овај роман, класично дело српске књижевности, заборављено и неправедно гурнуто у страну! Писцу су за живота ОТЕЛИ заслужену НИН-ову награду, а због гриже савести бедна српска књижевна чаршија доделила му је посмртно једну другу књижевну награду мислећи да ће тиме сакрити своју срамоту! Писац је умро 13. новембра 1998. године у време када је довршавано штампање романа Ветрови старе планине, не дочекавши да га види за живота! Слободан Џунић је, за све који не знају, српски Маркес! А ово је роман над романима! У овом роману Слободан Џунић пише о Старој планини и о старопланинском простору као затвореном егзистенцијалном систему. То је простор југоисточне Србије, у коме је изворна митска свест можда најдуже и најдубље сачувана у људима нашег тла! То је говор заумног језика. У структури овог Џунићевог дела постоје ДВА СВЕТА - један свакодневни, препознатљиве стварности пиротског и старопланинског краја и други `иза сунчане стране`, односно, с друге стране реалног, непосредног живота, у којем књижевни ликови бораве повремено. То је у основи простор мита, предања, бајке, фантастике, гротеске, бурлеске, хиперболе! (Михајло Грушић) ............................................................... Приредио - РАДОВАН МИКИЋ БЕЛЕШКА О ПИСЦУ ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ ЋИРИЛИЦА 674 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ РОМАН НАД РОМАНИМА - ПОНОС СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК ******** Екстра за ПОКЛОН ***********

Izdavač: C. F. Peters, Leipzig Godina izdanja: 1884. Povez: Broširan Format: 28 cm Broj strana: 155 Stanje: Dobro - Veoma dobro (malo oštećenje rikne, mrljice od starosti na korici, ima potpis, nekoliko redova podvučeno, kompletna, kompaktna, veoma redak primerak) Julius Christian Stockhausen (* 22. Juli 1826 in Paris; † 22. September 1906 in Frankfurt am Main) war ein deutscher Sänger (Bariton), Gesangspädagoge und Dirigent. Stockhausen wurde als Sohn des Harfenisten und Komponisten Franz Stockhausen (1792–1868) und der elsässischen Sopranistin Margarethe Stockhausen geb. Schmuck geboren. Als Kind lernte er mehrere Instrumente zu spielen. Er erhielt seine Gesangsausbildung bei Manuel Patricio Rodríguez García am Konservatorium in Paris. Stockhausen sang 1848 Mendelssohns Elias in Basel und wurde 1857 Mitglied der Opéra-Comique in Paris. Ende 1861 gründete er in Gebweiler, der Heimatstadt seines Vaters, ein Orchester und einen Chor, dessen Leitung er übernahm. 1862 übernahm der Geiger Friedrich Hegar dort die Funktion des stellvertretenden Kapellmeisters.[1] Von 1862 bis 1867 war Stockhausen Dirigent der Hamburger Philharmonischen Konzerte und der dortigen Singakademie. Im Oktober 1869 ernannte ihn König Karl von Württemberg zum Königlich-Württembergischen Kammersänger, was mit einem festen Gehalt verbunden war, so dass er mit seiner Familie nach Cannstatt bei Stuttgart zog, wo er bis zum Frühjahr 1874 lebte.[2] Von 1874 bis 1878 war Stockhausen als Dirigent des Stern’schen Gesangsvereins in Berlin tätig. Von 1878 bis 1880 und von 1883 bis 1884 war er Lehrer am Hoch’schen Konservatorium in Frankfurt am Main. Unter anderem gehörten zu seinen Schülern Karl Scheidemantel, Jenny Hahn, Therese Behr-Schnabel, Johannes Messchaert (auch: Johan), Hermine Spies, Hugo Goldschmidt und Max Friedlaender. Mit Johannes Brahms eng befreundet, setzte er sich als einer der Ersten für dessen Lieder ein. Brahms widmete ihm wiederum seine Romanzen nach Ludwig Tiecks Magelone-Liedern op. 33, von denen Stockhausen – mit Brahms am Klavier – als erstes Lied Keinen hat es noch gereut op. 33 Nr. 1 am 4. April 1862 in Hamburg zur Uraufführung brachte.[3] Die anderen Lieder des Zyklus kamen kurz darauf ebenfalls zur Aufführung. Stockhausen heiratete am 10. Juni 1864 in Hamburg Clara Toberentz (* 9. Februar 1842 in Berlin; † 31. Dezember 1908 in Frankfurt am Main). Seine Tochter Julia Wirth geb. Stockhausen (1886–1964) heiratete den Sohn des deutschen Violinisten Emanuel Wirth, Joseph Wirth, Arzt und Verwaltungsdirektor eines Städtischen Krankenhauses.[4] Sie schrieb eine Biographie über Stockhausen. Ein Sohn (* 1877) erhielt den Vornamen Johannes nach Johannes Brahms, mit dem Stockhausen befreundet war.[5] Julius Stockhausen wurde auf der Grabstätte seiner Familie auf dem Hamburger Friedhof Ohlsdorf, Planquadrat AD 20 (südlich Kapelle 7), beigesetzt. Schüler (Auswahl) Altona, Marie (1868–1916), deutsche Opernsängerin (Sopran) Bletzacher, Josef (1835–1895), österreichischer Opernsänger (Bass) Brag, Hermann, schwedischer Opernsänger (Bass) Breuer, Elise, deutsche Opernsängerin (Sopran) Burgmeier, Lisa, Konzertsängerin Cabisius, Arno (1843–1907), deutscher Opernsänger (Bariton) Fiedler, Oscar (1848–1906), deutscher Opernsänger (Bariton) Friede, Alina, deutsche Opernsängerin (Alt, Mezzosopran, später dramatischer Sopran) Baptist Hoffmann, deutscher Opernsänger (Bariton) Mathilde Knauer-Haas, Großherzoglich Hessische Kammersängerin[6] Margaretha Knothe-Wolf, deutsche Sopranistin Antonia Kufferath, belgische Sopranistin Modest Menzinsky, ukrainischer Opernsänger (Tenor) Johannes Messchaert, niederländischer Bariton Raimund von Zur Mühlen, deutscher Tenor Carl Perron, deutscher Opernsänger (Bassbariton) Emil Pinks, deutscher Tenor Anton van Rooy, niederländischer Bassbariton Anton Sistermans, niederländischer Bariton Karl Scheidemantel, deutscher Opernsänger (Bariton) Cilla Tolli, deutsche Mezzosopranistin Wally Schauseil, deutsche Konzertsängerin (Sopran) Therese Schnabel-Behr, deutsche Altistin Hans Spies, deutscher Bariton Hermine Spies, deutsche Oratorien- und Konzertsängerin Amy Sherwin, australische Opernsängerin (Sopran) Hans Vaterhaus, Schweizer Bariton Mathilde Weckerlin, deutsche Opernsängerin (Sopran) Clarence Whitehill, amerikanischer Bassbariton Gerardus Zalsman, deutscher Bariton Werke Julius Stockhausens Gesangsmethode. Leipzig: C. F. Peters 1884. Stockhausen, Julius: A Method of Singing. Übersetzung: Sophie Löwe. London: Novello, Ewer and Co. 1884. Julius Stockhausens Gesangstechnik und Stimmbildung (mit Max Friedlaender). Frankfurt am Main: C. F. Peters 1886/1887. Literatur Julia Wirth: Julius Stockhausen, der Sänger des Deutschen Liedes. Nach Dokumenten seiner Zeit dargestellt. Englert und Schlosser, Frankfurt a. M. 1927. Fritz Haas: `Julius Stockhausen, der Sänger des deutschen Liedes`. In: Elsaß-Lothringen. Heimatstimmen, Jg. 5 (1927), Heft 10, S. 611–614. Stiftung Dr. Hoch’s Konservatorium. Joseph Hoch zum 100. Todestag. Kramer, Frankfurt a. M. 1974, ISBN 3-7829-0152-5. Peter Zahn: Das Hoch’sche Konservatorium in Frankfurt am Main (1878–1978). Kramer, Frankfurt a. M. 1979, ISBN 3-7829-0214-9. Renate Hofmann (Hrsg.): Johannes Brahms im Briefwechsel mit Julius Stockhausen. Schneider, Tutzing 1993, ISBN 3-7952-0750-9 (Digitalisat).