Naslov: C. Cornelii Taciti opera: Annalium lib. I-XVI Corpus auctorum romanorum I - Tacitus Izdavač: Stenhamar et Palmblad, Upsaliae Godina izdanja: 1814 Povez: tvrd Broj strana: 448 Stanje knjige najbolje se vidi na priloženim slikama. Za jednog 200-godišnjaka očuvanost je veoma dobra. Izuzetno retko u ponudi. Anali su Tacitov poslednji rad i pokrivaju period od smrti Avgusta Cezara 14. godine. Napisao je bar 16 knjiga ali one od 7. do 10. i delovi 5, 6, 11. i 16. nedostaju. Knjiga 6 se završava smrđu Tiberija i knjige 7-12 sadrže vladavine Kaligule i Klaudija. Ostatle knjige sadrže vladavinu Nerona možda do njegove smrti u junu 68. ili do kraja te godine da bi se povezale sa Istorijom. Druga polovina knjige 16 nedostaje (završava se sa događajima iz godine 66). Ne znamo da li je Tacit kompletirao rad kao ni da li je završio druge radove koje je planirao da uradi. Umro je pre nego što je mogao da završi planirane istorije Nerve i Trajana i nije sačuvan nijedan zapis o radu na Avgustu Cezaru i početku Carstva sa kojim je nameravao da završi svoj prvi rad kao istoričar. On u svojim analima, pored ostalog, pominje jedno pleme, koje neki zbog sličnosti naziva dovode u direktnu vezu sa današnjim Srbima, na čijem se čelu nalazi izvesni Zorsines. (K-65)

Žil Vern Čenseler, Posveta NJ.K.V Kraljevića Tomislava Karađorđevića Zlatna knjiga Beograd, Štamparija Privrednik, 1938. Dnevnik putnika kazalona ilustrovao Đorđe Lobačev. knjiga broj 76, februar 1938. tvrd povez, strana 156. Stanje dobro-očuvano, senka pri dnu stranica, (slika) verovatno od prolivene tečnosti.Delo je kompletno bez nedostajućih strana. KNJIGA SE PRODAJE U STANJU KOJE JE PRIKAZANO NA SLIKAMA !!!

ЉИЉАНА ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ ПАУНОВО ПЕРО ШЕСТ ПРИЧА ЗА ШЕСТ НОЋИ НАРОДНА КЊИГА БЕОГРАД 2ООО Пажња !!! КЊИГА ЈЕ СА ПОСВЕТОМ ПОКЛОН ОЉЕ ИВАЊИЦКИ ВАСИЛИЈУ КАЛЕЗИЋУ !!!! ПОСВЕТА ОЉЕ ИВАЊИЦКИ, знамените српске сликарке, припаднице групе Медиала !!! КЊИГА је ПОКЛОН са ПОСВЕТОМ ВАСИЛИЈУ КАЛЕЗИЋУ, што он и својеручно потвђује малим писаним црвеним текстом у доњем левом углу на дну другог предлиста и то потписује именом и презименом. На истом листу види се велики љубичастим словима написана Ољина посвета !!!!!!!!!11 Књига је штампана у 999 нумерисаних примерака !!!!!!!! Ово је нумерисани примерак број 00787 Ово је КОЛЕКЦИОНАРСКИ примерак Par ekselans !!!!!!!!!!! Ово је и БИБЛИОФИЛСКИ примерак Par ekselans !!!!!!!! ............................................................. Дакле 1. Књигу је осликала ОЉА ИВАЊИЦКИ !!! 2. Књига је штампана у 999 нумерисаних примерака !!! 3. Ово је број нумерисаног примерка - 00787 !!! 4. Књига је поклон са посветом Василију Калезићу (љубичасти текст) 5. Василије Калезић својим потписом и текстом потрђује Ољин поклон и посвету! 6. Књига је писана ћирилицом !!!!!!!!!! 7. Кига је формата 32 x 22 x 36 cm 8. Без ознака броја страница Практично НЕКОРИШЋЕНО и може се рећи, у ОДЛИЧНОМ стању !!! Ово је НЕВЕРОВАТАН и РЕДАК БИБЛИОФИЛСКИ ПРИМЕРАК !!!

Polovna knjiga, odlično očuvana spram godina, pojedini tabaci nisu rasečeni, korice vidljivo pohabane. Izdavač: Državna štamparija Beograd, 1940. god. Broširan povez, 21 cm. 406 strana Knjiga sa posvetom autorke na francuskom jeziku. Kruševac - Iako je njen život obeležio Niš, Beograd, najudaljeniji krajevi sveta, koje nam je približila kroz putopise, sećanje na Jelenu Dimitrijević (1862-1945), uz časne pokušaje nekolicine intelektualaca, najbrižnije se čuvaju u Kruševcu. A istaknuta književnica, putopisac, neobična humanitarka, prvi borac za ženska prava u ranoj srpskoj demokratiji u rodnom gradu provela je svega devet godina. Za Narodnu biblioteku, Jelena je zavičajni pisac. Kako bi spasili originalna izdanja objavljivana od 1901. do 1940. godine, u gradskoj čitaonici su ih digitalizovali u celini. Tako su spasena “ Pisma iz Soluna“ , „ Sedam mora i tri okeana“ , „ Đul Marikina prikažnja“ , „ Pisma iz Indije“ , „ Fam Sultan“ . . . - Znamo da je rođena 27. marta 1862. godine u porodici trgovca Nikole Miljkovića i majke Stamenke, ćerke kneza Milojka iz Aleksinca, ali su svi drugi podaci oskudni - kaže nam Gordana Vlahović. Godine 1872. Jelena prelazi u Aleksinac, kod rođaka Nikole Petrovića, imućnog trgovca. U putopisu „ Sedam mora i tri okeana“ otkriva delić detinjstva provedenog u Kruševcu i Aleksincu, spominjući očevu slavu Svetog Jovana. - Sećam se Rasine, što teče pored Kruševca, gde sam se rodila i provela detinjstvo, i Moravice, pored Aleksinca, u kom sam živela od svoje devete godine - zapisala je Jelena Dimitrijević upoređujući ove rečice sa rekom Jordan. U Kruševcu nema obeležja Jelene Dimitrijević, mada jedna ulica nosi njeno ime. Prekretnica njenog života i stvaralaštva bio je tzv. niški period od čak 17 godina. U grad na Nišavi dolazi 1881. udajom za artiljerijskog potporučnika Jovana Dimitrijevića i tu počinje njeno interesovanje za život bula, a primetne su i feminističke teme. - Novija interesovanja za njen rad i njena dela bude nadu - kaže za „ Novosti“ Milunka Mitić, predsednik ogranka Vukove zadužbine u Nišu, koja od 2009. pokušava da podigne ploču sa likom romansijerke. U Balkanskim ratovima: Jelena Dimitrijević je bila bolničarka u Balkanskim ratovima (1912-1913), najmlađa članica Ženskog društva, dobrotvorka Kola srpskih sestara, prijateljica Feliksa Kanica, poznanica pesnika Rabindranata Tagore, u putopisima zabeležila slike iz Amerike, Azije, Afrike, Evrope. Muž Jovan poginuo je na frontu u Prvom svetskom ratu 1915. godine, pa je veći deo života provela kao udovica. Izvor: Večernje novosti - Beograd

OEM felne za Honda Civic FN2 Type R model. 18 inča, raspon rupa 5x 114.3. Izuzetno ocuvan set (retko se pojavljuju na oglasima a i kada se pojave budu u losem stanju), originalna farba, nisu popravljane i slicno. Jedna felna ima ogrebotinu uz rub u dužini od nekih maks 10tak cm, oznacio sam taj deo zutom bojom na slici. Ozbiljnim kupcima saljem dodatne slike. Iskljucivo licno preuzimanje.

STAZA RJEČITOSTI GOVORI - PISMA - IZREKE ALIJE IBN EBI TALIBA Sabrao: ES-SEJDID EŠ-ŠERIF ER-RADI Izdavač: ISLAMSKA ZAJEDNICA Z A G R E B 1994 Pažnja !!! Posveta STRANKE DEMOKRATSKE AKCIJE, Centrala Sarajevo koja glasi: `U znak susreta između predstavnika Stranke demokratske akcije i grupe intelektualaca i političara iz SRBIJE . S poštovanjem Potpredsjedni stranke P o t p i s + OKRUGLI LJUBIČASTI PEČAT SDA Sarajevo SARAJEVO, 08. 04. 1995. Ko kaže da se nisu sastajali SRBI i MUSLIMANI iz bivše YU !!!!! Ova knjiga pripada ISTORIJI ODNOSA MUSLIMANA i SRBA bivše Jugoslavije! Sa jedne strane BOŠNJAČKI MUSLIMANSKI NACIONALISTI, a sa druge strane SRPSKI INTELEKTUALCI i POLITIČARI ????? Ko bi rek`o da je to MOGUĆE ??????? E k s t r a ********* (Mihajlo Grušić) ............................................................... Likovno oblikovanje DŽEVAD HOZO Prijevod RUSMIR MAHMUT ĆEHAJIĆ MEHMEDALIJA HADŽIĆ ILUSTRACIJE LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 30 x 22 CM 320 STRANICA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI, 1994. GODINA EKSTRA *********

Lepo očuvana. Sifra adp23.4

SRPSKI BUKVAR ZA SLEPE, sastavio V. Lj. Ramadanović, Štamparija `Ru` u Parizu daruje ovu knjigu srpskim slepim invalidima u znak velike simpatije, osniv. i dir. Mis Geti, Pariz 1919. (1920.?) Originalni meki papirni povez uvezan vrpcom (kanapom), sa prepisano-rekonstruisanom naslovnom stranicom (4. slika). Vrlo dobra očuvanost, bez oštećenja, 24 lista. Primerak sa svim stranicama, bez pečata i napisa/zapisa, osim rukom napisanog `prevoda` na originalnoj naslovnoj stranici. Jezik srpski, ćirilica i Brajeva azbuka. Na prednjoj korici je odštampano: `Kao znak naše simpatije prema srpskim junacima Štamparija `Roue` u Parizu 75, Avenue des Champs-Elysees, 75 Dobrotvornog društva Permanent Blind Relief War Fund New York daruje ovaj ručni SRPSKI BUKVAR ZA SLEPE RATNE INVALIDE, sastavio po Braj sistemu nastavnik V. Lj. Ramadanović, Osn. i dir. Štamparije `Roue` Gospođica Getty, Gospod. Min. Prosv. i Vera od 6 jula 1918 g. pod br. 7236 odobrio, da se Bukvar štampa i upotrebljava za nastavu, Složio: B. Valožić p.-poručn., 1919` NAPOMENA 1: Autor ovog `Bukvara` je Veljko Lj. Ramadanović (1874-1943), srpski specijalni pedagog i socijalni radnik na polju zaštite slepe, gluve, slabomislene, telesno invalidne, vaspitno zapuštene i dece sa govornim manama. Takođe, Ramadanović je prvi preveo tj. prilagodio Brajevu azbuku na srpski jezik. NAPOMENA 2: Bukvar je varijanta ranijeg Ramadanovićevog bukvara za slepu decu `Moje prvo radovanje`, objavljenog na Krfu 1917. godine, a na osnovu `Bukvara za osnovne škole u Kraljevini Srbiji` Steva Čuturila. Za slepe ratnike izdala ga je štamparija `Ru` u Parizu 1919. i moguće i 1920. godine (prvo i drugo izdanje?). NAPOMENA 3: Naslovna strana je dodata na osnovu naslovne stranice napisane Brajevom azbukom na početku `Bukvara`. Ekstremno retko. Pouzdano se zna da, pored ovog, postoje još samo tri sačuvana primerka (jedan u privatnom vlasništvu, dva u dve ustanove u Srbiji), kao i jedan kasniji primerak štampan u Zemunu-Aleksandrovu (izdavača `Nova svetlost` i štamparija `War Blind Relief Fund`) u Narodnoj biblioteci Srbije.

Kategorija: Protestanti i drugi hrišćani katolička religija Tvrdi kožni originalni povez 1184 + 60 + 240 + 108 str. Štampana u Mađarskoj Autor J.Tranevski Religija i duhovnost Original Jezik češki Место издавања Будимпешта 1853. Kolekcionarsko izdanje Trenutno najstariji primerak ( u trenutku postavljanja ) u ponudi prednja korica napukla po vertikali pored hrbata uvez odlično drži listovi blago potamneli ali odličnog kvaliteta i očuvanosti knjiga nema neprijatne mirise, čak štaviše, prelep miris papira izuzetno vredan kolekcionarski i bibliofilski primerak zbog velike vrednosti - preporučujem lično preuzimanje Чувена компилација словачке духовне лирике, коју је први пут 1636. године у Левочи уредио Јиржи Трановски „Траносциус“, моравски евангелистички свештеник, који је био кључан у ширењу лутеранских идеја кроз Словачку, Моравску и Шлеску. Његово најважније и најпознатије дело је Цитхара Санцторум („Лира светаца”), написано на чешком језику, које се појавило 1636. године у Левочи (Лоцсе). Овај последњи том је формирао основу чешке и словачке лутеранске химноде до данашњих дана. Збирка химни Тржановског заједно са Библијом из Кралице (такође на чешком) постали су камен темељац словачке реформације. Category: Protestant and other Christian Tags: catholic, religion Year Printed 1853 Country/Region of Manufacture Hungary Binding Hardcover Region Europe Author JirI Tranevsky Subject Religion & Spirituality Original/Facsimile Original Language Czech Publisher Trattner Place of Publication Budapest Special Attributes Collector`s Edition Famous compilation of Slovak spiritual lyrics, which was edited for the first time in 1636 in Levoca by Jiri Tranovsky “Tranoscius”, a Moravian Evangelic minister, who was instrumental in the spread of the Lutheran ideas through Slovakia, Moravia, and Silesia. His most important and most famous work was Cithara Sanctorum (“Lyre of the Saints”), written in Czech, which appeared in 1636 in Levoča (Lőcse). This latter volume has formed the basis of Czech and Slovak Lutheran hymnody to the present day. Třanovský’s hymnbook together with the Bible of Kralice (also in Czech) became the cornerstones of the Slovak Reformation.

HAMDIJA KREŠEVLJAKOVIĆ IZABRANA DJELA I-IV VESELIN MASLEŠA SARAJEVO 1 9 9 1 KULTURNO NASLJEĐE R e f e r e n c e I. Kapetanije u Bosni i Hercegovini II. Esnafi i obrti u Bosni i Hercegovini III. Gradovi u Bosni i Hercegovini IV. Gradovi kao urbana i privredna područja V. Banje u Bosni i Hercegovini (1462-1916) VI. VoDovodi i gradnje na vodi u starom Sarajevu VII. Hanovi i karavanseraji u Bosni i Hercegovini VIII. Željezni obrt u Varešu do godine 1891 IX. Menafi - sanduci (poljodjelske pripomoćne zaklade) u Bosni i Hercegovini (1866-1878) X. Bitka pod Banja Lukom 4. VIII 1737 XI. Husein - kapetan Gradaščević - Zmaj od Bosne XI. Dževdet-pašina pisma o Bosni iz 1864. godine XII. Sarajevo u doba okupacije Bosne 1878. XIII. Sarajevo za vrijeme Austrougarske okupacije (1878-1918) .................................................... 4 TOMA Slike Ilustracije Registar ličnih imena Registar geografskih pojmova Latinica Tvrde korice Obeleživač stranica Težina oko 4 kg !!! 19OO stranica BESPREKORNO STANJEKNJIGA NEKORIŠĆENO ********* KAPITALNO ******** PONOS SVAKE BIBLIOTEKE ********* KOLEKCIONARSKI, 1991

Nauka o računovodstvu, Svetozar J.Major-Marković, 1897/1898 Sa posvetom Autora Izdavač: Državna štamparija Kraljevine Srbije, Beograd 1897, 1898; tvrd povez, divot izd., strana XV+359 +XX+251, tabelarni prikazi, 23cm, stanje:vrlo dobro.

Izuzetno retka prilika, verovatno i unikatne brošure... Za ljubitelje i kolekcionare militarije... Časopis Srpske vojske u velikom prvom svetskom ratu u Bizerti ( Tunis ). Iz starih riznica Nedeljni dodatak lista Napred. -Ratno izdanje Srpske vojske na prostoru severne Afrike. -Prva izdanja i poslednja 1917.god. -Štamparija i knjižara Sen-Pola / Bizerta - Tunis 1917 -7 brošure / sveske. -Sveska br. 1, 2, 3, 5, 6, 7 i 8. Sveska 1 Bizerta, nedelja 21. maja 1917.god. 16 strana, Sveska 2 Bizerta, nedelja 28. maja 1917.god. 32 strana, Sveska 3 Bizerta, nedelja 4. juna 1917.god. 48 strana, Sveska 5 Bizerta, nedelja 18. juna 1917.god. 80 strana, Sveska 6 Bizerta, nedelja 25. juna 1917.god. 96 strana, Sveska 7 Bizerta, nedelja 2. jula 1917.god. 112 strana i Sveska 8 Bizerta, nedelja 9. jula 1917.god. 128 strana. Format 20 X 14 cm. Meki povez. Stanja kao na slikama. Sa vidljivim znacima zuba vremena i korišćenja. Generalno dobro očuvani za časopise te godište. Sve izvorno. Ništa ne fali i ništa nije lepljeno. Neke stranice su odvojile od rikne. Možda treba intervencije knjigovesca. Iz starih riznica` - nedeljni dodatak lista `Napred`. Nedeljni dodatak lista Napred - časopis Iz starih riznica pamti se prvenstveno po tome što su se Srpski vojnici sasvim neočekivano našli i osnovali koloniju vojničkog karaktera i sa intenzivnim kulturnim životom na prostoru severne Afrike ( Tunis ) i da srpska književnost i kultura ostave trag i uspomena na tom prostoru. Nedeljni dodatak - časopis Iz starih riznica, namenjen srpskim vojnicima u severnoj Africi, kao zdravu lektiru iz naše stare usmene i pismene književnosti. Iz starih riznica počinje da se štampa od 21.maja, 1917.godine u Bizerti - Tunis . Urednik časopisa je profesor Veselin Čajkanović. Detalnije o tome može pročitati na link-tag: iz starih riznica nedeljni dodatak lista Napred Pogledajte fotografije i pitajte me pre kupovine ukoliko imate bilo kakvih pitanja. Moje ostale oglase možete pogledati preko sledećeg linka: http://www.kupindo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta https://www.limundo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta Pročitajte još i odeljak *uslovi prodaje* imate mnoge pogodnosti.

ЛАЖНИ ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ историческо збитије осамнаестога света ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 1 9 О 2 КЊИГА 65 Предговор ЈАША Н. ПРОДАНОВИЋ ............................................................. Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Ћирилица Тврде корице 2 1 2 страница Обзиром на `старост`` (115 година!), књига је у одличном стању! Рекло би се да није коришћена ************* KOLEKCIONARSKI PRIMERAK, 1902.

SLOVENSKI ORNAMENT 1 i 2 - Jože Karlovšek Izdavač: ZALOŽBA KLEINMAYER I BAMBERG Ljubljana Godina izdanja: 1935. Povez: tvrd Stanje: vrlo dobro

TOMAS MAN KOMPLET KNJIGA 1-18 SABRANA DELA ZA KOLEKCIONARE I LJUBITELJE RETKIH IZDANJA Tomas Man (1875 — 1955), nemački književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. godine. Pisanjem je počeo da se bavi još u gimnaziji, po ugledu na svog starijeg brata, Hajriha, takođe poznatog nemačkog pisca. U ranom detinjstvu živeo u dobrostojećoj porodici, ali se to menja posle očeve smrti, kada se porodica seli iz Libeka u Minhen. U Minhenu objavljuje i svoju prvu novelu koja je bila veoma zapažena i već tada se moglo videti da se radi o izvanrednom književnom talentu koji je u kasnijim godinama, sa sazrevanjem sve više dolazio do izražaja. Tokom Prvog svetskog rata, Tomas Man se zbog političkih stavova sukobio sa bratom Hajnrihom, braneći tadašnju nemačku politiku, kojoj se njegov brat Hajrih oštro suprotstavljao, a neposredan povod bilo je objavljivanje Tomasovog teksta FRIDRIH I VELIKA KOALICIJA (Friedrisch und die grosse Koalition). Međutim, dve decenije kasnije, u vreme uspona Hitlera, Tomas Man uviđa opasnost od nacizma i drži 1929. godine govor koji je 1930. godine objavljen pod nazivom APEL RAZUMU (Ein Appell an die Vernunft). Kada je tokom 1933. godine, zajedno sa suprugom putovao po Evropi i držao predavanja, sin Klaus i kćerka Erika mu šalju upozorenje da se više ne vraća u Nemačku, je je kuća Manovih konfiskovana, a tada je i doneta odluka o deportaciji Manovih u logor Dahau. Manovi se u tom periodu zadržavaju u Švajcarskoj, s tim što Tomas Man putuje u više navrata u Ameriku, gde drži predavanja, da bi konačno postao profesor na Prinstonu 1938. godine. Kako je već u ranoj mladosti započeo je rad na prvom obimnijem delu koje je u početku trebalo da bude novela - BUDENBROKOVI, delo je preraslo u veliki porodični roman autobiografskog karaktera, koji kroz nekoliko generacija prati sudbinu jedne libečke građanske porodice. Nobelova nagrada koju je Tomas Man dobio 1929. godine, kako je navedeno na povelji, dodeljena mu je upravo za ovaj roman. U godinama koje su usledile, nižu se novele, romani, pripovetke. Tema TRISTANA je, recimo, antagonizam između umetnosti i života, a ista problematika će činiti osnov novele TONIO KREGER. Manov rani stvaralački period, obeležen pre svega novelističkim radom, završava se delom SMRT U VENECIJI. Zrelim periodom Manovog stvaralaštva dominira veliki roman ČAROBNI BREG, a za koji je neposrednu inspiraciju doživeo kada je 1912. godine posetio svoju suprugu Katju koja se lečila u sanatrijumu u Davosu. Lično i intenzivno iskustvo boravka u izolovanom lečilištvu Man je inkorporao u svog junaka Hansa Kastorpa, tako gradeći složenu celinu u kojoj Breg postaje simbol celokupne sudbine čoveka: `Čarobni breg predstavlja veliku kompoziciju ljudskih odnosa i ideja epohe, vaspitni roman vremena.` Ovaj izvanredni komplet dela Tomasa Mana sadrži sledeće naslove: 01. DOKTOR FAUSTUS I 02. DOKTOR FAUSTUS II 03. ČAROBNI BREG I 04. ČAROBNI BREG II 05. ESEJI I 06. ESEJI II 07. PRIPOVETKE I 08. PRIPOVETKE II 09. BUDENBROKOVI I 10. BUDENBROKOVI II 11. LOTA U VAJMARU 12. KRALJEVSKO VISOČANSTVO 13. VARALICA FELIKS KRUL 14. IZABRANIK 15. JOSIF I NJEGOVA BRAĆA I - KOŽNI POVEZ 16. JOSIF I NJEGOVA BRAĆA II - KOŽNI POVEZ 17. JOSIF I NJEGOVA BRAĆA III 18. JOSIF I NJEGOVA BRAĆA IV Fantastično izdanje Matice srpske Novi Sad, 1980. godine, tvrd platneni povez, zlatotisak, nekorišćeno, izvanredno opremljeno izdanje i sadržajno i u estetskom smislu. # 89

L. V. SUDLAND JUŽNO-SLAVENSKO PITANJE PRIKAZ CELOKUPNOG PITANJA IZDANJE MATICE HRVATSKE USTAŠKA NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA ZAGREB 1 9 4 3 PROSVJETNO-POLITIČKA KNJIŽNICA + 3 KARTE R e f e r e n c e I. POSTANAK BALKANSKIH SLAVENA II. HRVATI I STVARANJE HRVATSKE DRŽAVE III. SRBI I STVARANJE SRBSKE DRŽAVE IV. BOSNA I STVARANJE BOSANSKE DRŽAVE V. KATOLICIZAM I PRAVOSLAVLJE VI. U ČEMU JE SRŽ JUŽNOSLAVENSKOG PITANJA VII. MONARHIJA I JUŽNI SLAVENI VIII. HRVATSKO-SRBSKO NASTOJANJE OKO JEDINSTVA IX. RJEŠENJE JUŽNOSLAVENSKOG PITANJA .......................................................... BILJEŠKE P a ž nj a !!! ... Izuzetno RETKA i KONTROVERZNA knjiga (PRVO IZDANJE), L. V. SUDLAND, o srpsko-hrvatskim odnosima dok su Srbi i Hrvati bili u zajedničkoj državi, objavljena 1943. ratne godine, u marionetskoj hrvatskoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj !!! ... Treba čitati knjige neprijatelja, one će Vam mnogo reći šta o vama misli druga strana i šta vam loše smera, čitati knjige istomišljenika je zaludan posao, jer su mnoge deo horsko pevanja, a često i poltronski pisane !!! ... Knjigu Sudlanda Srbi su morali davno pažljivo da iščitaju, mnoge stvari bile bi im jasne i ne bi im se dogodili strahotni događaji sa strašnim posledicama koje srpski nacion i danas, posle 85 godina oseća i trpi ******* (Mihajlo Grušić) ŠTAMPANA U ZAGREBU 1943. U USTAŠKOJ HRVATSKOJ NDH ********** PRVO IZDANJE ********* KOLEKCIONARSKI PRIMERAK, 1943. ........................................................... Na predlistu potpis vlasnika knjige: Simo Tomović, nastavnik, 5.V.1955 Kazalo imena Latinica Tvrde korice 518 stranica E k s t r a !!!!!!!!!!

ZAKONOPRAVILO ili NOMOKANON SVETOGA SAVE ILOVIČKI PREPIS 1262. godinе DEČJE NOVINE Gornji Milanovac ISTORIJSKI INSTITUT SANU Beograd NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE Beograd 1991. FOTOTIPSKO IZDANJE SRPSKA RUKOPISNA KNJIGA ZAKONOPRAVILO KRMČIJA ILI NOMOKANON NOMOS - NA GRČKOM GRAĐANSKI ZAKON KANON - CRKVENO PRAVILO ZBORNIK GRAĐANSKIH I CRKVENIH PROPISA VIZANTIJSKE DRŽAVE KOJE JE ODABRAO I PREVEO SVETI SAVA POČETKOM 13 VEKA PRVI JE SRPSKI PRAVNI AKT I PISAN JE NA RAZUMLJIVOM NARODNOM JEZIKU

Prodavac je: Fizičko lice Domaće tablice - vodi se na prodavca Tek registrovan, 2000-to godiste Mehanicki i limariski potpuno ispravan. Signalizacija sva kompletno radi. Gume dobre MS(sve cetiri iste). Prevod obavezan ODMAH

PRE PORUČIVANJA KONTAKTIRAJTE ME RADI PROVERE TRENUTNE CENE KADA ĆE TE DOBITI i POPUST!! Originalni porfesionalni dijagnostički uredjaj Launch EASYdiag, komplet sa LENOVO tabletom, uređaj za automobile i laka dostavna vozila i motocikle. Dijagnostika dolazi sa potpuno novim tabletom i sa mocnim DIAGZONE programom sa azuriranjem po zelji na 12 ili 24 meseca! ! ! Nakon isteka perioda azuriranja uredjaj zadrzava sve funcije i brendove automobila i radice popuno normlano sa svim funkcijama koje ste imali do tada! ! ! ! Ukoliko želite, po isteku besplatnog azuriranja može se platiti nastavak nadogradnje na sledeće jednu ili dve godine! ! ! Cena kompleta 12 meseci azuriranja 450e. Cena kompleta 24 meseca azuriranja 500e. Uređaj podržava sva Europska, Azijska i USA vozile. Osim funkcija servisa, čitanje i brisanje grešaka, kodiranja, čitanje podataka u stvarnom vremenu, aktiviranje komponenata, uređaj ima i specijalne funkcije, a neke od njih su: -TPMS -EPB -BMS -DPF REG. -IMMO KEYS -LANGUAGE CHANGE -ODOMETER -ONLINE KODIRANJA -BAT. RESET -INJECTOR -NOX SENSOR RESET -STOP/START RESET -TRANSPORT MODE. . . Napomena: ne radi se o uređaju uz koji se dobija besplatni program za samo jednu marku vozila kao što se inače prodaju. Ovo je profesionalna verzija sa plaćenim svim brendovima za sve automobile, takođe postoji opcija nadogradnje programa na električna vozila i teretni program (cene na upit).

002 - Blago u Srebrnom jezeru I (Karl Maj) 003 - Blago u Srebrnom jezeru II (Karl Maj) 004 - Breg svetlosti (Emilio Salgari) 005 - Vatra (Roni Stariji) 006 - Lovci vukova (Dzejms Kervud) 007 - Baskervilski pas (Artur Konan Dojl) 008 - Knjiga o dzungli I (Radjard Kipling) 009 - Knjiga o dzungli II (Radjard Kipling) 010 - Džeri Ostrvljanin (Dž. London) 011 - Kroz pustinju i prasumu 1 (Henrik Sjenkevic) 012 - Kroz pustinju i prasumu 2 (Henrik Sjenkevic) 013 - Lovci zlata (Dzejms Oliver Kervud) 014 - Veliki Van (Nikolaj Bajkov) 015 - Osvetnik Prasume (Zeji Grej) 016 - Vij, kralj duhova (Nikolaj Gogolj) 017 - Iscezli svet (Artur Konan Dojl) 018 - Majkl, brat Dzerijev (Dzek London) 021 - Sin lovca na medvede (Karl Maj) 022 - Duh Ljana Estakada (Karl Maj) 023 - Karik i Valja (Jan Lari) 024 - Dzinovski lav (Zozef-Anri Roni Stariji) 025 - Robin Hud 1 (Henri Gilbert) 026 - Robin Hud 2 (Henri Gilbert) 027 - Pcelica Maja (Valdemar Bonzels) 028 - Rolf i Kvonab (Ernest Tompson-Siton) 029 - Amfibija (Aleksandar Beljajev) 030 - Karkadzu (Roderford Montgomeri) 031 - Crni Gusar (Emilio Salgari) 032 - Rudnici cara Solomona (Radjer Hagard) 033 - Beli ocnjak (Dzek London) 034 - Gaucov sin (Franc Treler) 035 - Crna strela (Robert Luis Stivenson) 036 - Tamo daleko, preko reke (Jurij Korinjec) 037 - Elrik od Melnibonea (Majkl Murkok) 038 - Faraon 1 (Boleslav Prus) 039 - Faraon 2 (Boleslav Prus) 040 - Faraon 3 (Boleslav Prus) 041 - Zvezdani ratovi (Dzordz Lukas) 042 - Zbogom mojih petnaest godina (K. Kampanj) 043 - Frankenstajn (Meri Seli) 044 - Kralj Artur 1 (Dzon Stajnbek) 045 - Kralj Artur 2 (Dzon Stajnbek) 046 - Ridji lisac (Carls Roberts) 047 - Mac od Sanare 1 (Teri Bruks) 048 - Mac od Sanare 2 (Teri Bruks) 049 - Mac od Sanare 3 (Teri Bruks) 050 - Tata dugonja (Dzin Vebster) 051 - Kapije vremena (Madlen Langl) 052 - Hadzi Murat (Lav Tolstoj) 054 - Mornar na moru sudbine (M. Murkok) 055 - Karavan za Oregon (An Ruthers van der Luf) 056 - Ajvanho 1 (Volter Skot) 057 - Ajvanho 2 (Volter Skot) 058 - Kraljica Kariba (Emilio Salgari) 059 - Uhoda (Dzejms Fenimor Kuper) 060 - Ostrvo plavih delfina (Skot o`Del) 061 - Svemirski brod Galaktika (Glen Larson i Robert Terston) 062 - Marijana moje mladosti - (Mendelson) 063 - Rob Huna (Geza Gardonji) 064 - Vihor pred vratima (Madlen Langl) 065 - Senka Sumnje (Vadim Frolov) 066 - U davno doba (Volter Vandzerini) 067 - Tajna napuštenog vrta (Bernet) 068 - Crvenko (Dzim Kjelgard) 069 - Zla kob belog vuka (M. Murkok) 071 - Novi doživljaji Toma Sojera (Mark Tven) 072 - Leon i Leonina 1 (F. A. Suli) 073 - Leon i Leonina 2 (F. A. Suli) 074 - Juzna zvezda (Zil Vern) 075 - Drakula 1 (B. Stoker) 076 - Drakula 2 (B. Stoker) 077 - U dolini smrti (Karl Maj) 078 - Dva kapetana 1 (Veniamin Kaverin) 079 - Dva kapetana 2 (Veniamin Kaverin) 080 - Tihana iz Erga (Predrag Urosevic) 081 - Srce (Edmondo de Amičis) 082 - Sibirski lovac (Karl Maj) 083 - Morski Djavo (Veniamin Vahman) 084 - Mala Vju (Anri Troaja) 085 - Bez porodice 1 (Hektor Malo) 086 - Bez porodice 2 (Hektor Malo) 087 - Kula koja iscezava (Majkl Murkok) 088 - Vidra Tarka (Henri Viliamson) 089 - Brodolom Pacifika 1 (Merijet) 090 - Brodolom Pacifika 2 (Merijet) 098 - Svedske sibice (Robert Sabatje) 099 - Batu-kan (Vasilij Jan) 101 - Vitez sudbine 2 (Majkl Murkok) skoro sve knjige su odlično očuvane, manji broj vrlo dobro neke knjige su dodate naknadno pa se ne vide na slici

Stanje: nedostaje rikna, tragovi starosti Dimenzije: 17 x 25 cm Izdavač: Per il Pezzana, Venetia Godina: 1677. Pismo: latinica Povez: meki Broj strana: 728

KNJIGA iz 1946. godine - celokupno izdanje na 554 strane - СУЂЕЊЕ ДРАГОЉУБУ - ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ blago ostecenje stranica od 527. do 534. je naznaceno na slikama crnom strelicom - PRODAJE SE U STANJU KAO NA SLIKAMA Драгољуб Михаиловић (Ивањица, 14/27. април 1893 — Београд, 17. јул 1946), познат и под надимком Чича Дража, био је српски и југословенски официр, армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у Другом светском рату... четници и партизани - Predsednik Tito i Komunistička Partija FNR Jugoslavije

59456) Novi Zavet prevod Atanasije Stojković Izdavač: Tipografija Karla Tauhnica Lajpcig 1830 godina. tvrd originalni povez iz epohe , na unurašnjoj strani naslovne korice nalepnica : Bound by Burn & Sons 17 Kirby St(reet) , Tomas Brn ( Thomas Burn ) i njegov sin Džejms Frederik Brn ( James Frederick Burn ) su više od 40 godina, sve do 1842 godine koričili knjige za Britansko Biblijsko društvo. Prvo Lajpciško izdanje iz 1830 godine, štampano u 5000 primeraka. tvrd kožni povez, format 12 x 19 cm , 628 strana, na naslovnoj strani i na više mesta u knjizi pečat Ilija Pavlov, crkveni pojac Varna ( Bugarska ) , stranice čiste bez pisanja, nanaslovnoj strani potpis sveštenik Kas?arov , očuvan primerak , RETKOST ! Novi Zavet u prevodu Atanasija Stojkovića Rusko biblijsko društvo je, pošto je odbacilo prvi Vukov prevod iz 1820. godine, naručilo prevod Novoga zaveta kod Atanasija Stojkovića. On je od Ruskog biblijskog društva dobio zadatak da proveri Vukov rukopis u skladu sa tadašnjim važećim srpskim pravopisom. Kako je primedaba bilo u skoro svakoj rečenici (a uradio je redakciju svih evanđelja i Dela apostolskih) Stojković umesto da `ispravi i preradi` Vukov prevod iz 1820. godine, o njemu se vrlo nepovoljno izražava i Društvu predlaže da uradi novi, svoj prevod, što i čini. U ovome su ga podržali neki predstavnici pravoslavne crkve (mitropolit Leontije i arhimandrit Filipović), a preporučio ga je i ruski ministar prosvete knez Galicin. Društvu je rukopis predao 1823. godine. Pojedini (naročito stariji) autori smatrali su da je Stojkovićev prevod plagijat Vukovog rada, međutim, sve je više onih koji veruju da je Stojković zaista uradio autorski prevod, jer na to ukazuju brojne intervencije, kao i to da se nije povodio za Vukom. Osim toga, Vukov rukopis je morao da vrati Biblijskom društvu, tako da ga nije imao kod sebe u trenutku rada na svom prevodu. On je Novi zavet preveo na slavjano-serbski jezik (koji inspektor Mirijevski naziva građanskim jezikom), . Stojković je svoj prevod radio sa grčkog i crkveno-slovenskog, zadržavajući neke crkveno-slovenske reči, i on predstavlja jedini prevod biblijskog teksta na slavjano-serbski jezik. `Stojkovićev je jezik više crkveno-slovenski i može služiti kao obrazac onog pravca protiv koga je Vuk ratovao. Prvo izdanje je štampano 1824. godine u Petrogradu, u dve hiljade primeraka, ali zbog prećutne zabrane srpskih crkvenih vlasti nikada nije rasparčano, jedva je nekoliko primeraka rastureno . Nekoliko godina kasnije uništen je ceo tiraž. Prema podacima koje je u svojoj knjizi objavio dr Peter Kuzmič, izgleda da je srpska crkva odustala od podrške ovom prevodu jer je rađen na građanskom jeziku, umesto na crkvenom. Kako je bilo planirano da ovaj prevod koriste samo sveštenici, a s obzirom da su oni imali najveću primedbu, srpski mitropolit Stratimirović nije dao svoj blagoslov. Posle prestanka rada Ruskoga biblijskoga društva, Britansko i inostrano biblijsko društvo je objavilo ponovno izdanje 1830. godine u Lajpcigu u pet hiljada primeraka, a kada je tiraž rasprodat, i drugo izdanje 1834. godine, u dve hiljade primeraka. Predstavnik Biblijskog društva u Beogradu, Benyamin Barker, je 1832. godine pokušavao da dobije pismeno odobrenje od kneza Miloša da se ovaj `slaveno-rosijski i slaveno-srbski-rosijski` prevod može rasparčavati po njegovoj kneževini, nudeći `bogatima veću cenu, a siromasima manju, a veoma siromasima bezplatno`. Miloš, međutim, to nije odobrio. Zanimljivo je da Britansko društvo nije tražilo ničije odobrenje za štampanje, već je samo tražilo dozvolu za rasparčavanje, očigledno računajući da će, zbog nestašice Novih zaveta, svaki primerak biti prodat - što se pokazalo tačnim. Godine 1840. načinjen je pokušaj štampanja još jednog izdanja, ali neuspešno. `Društvo je to izdanje planiralo tiskati u Ugarskoj kod Reichardta, ali ga je u tome omela cenzura. Srpski je mitropolit prijevod dao na ocjenu arhimandritu Mutibariću. Njegova je ocjena bila tako negativna da mitropolit i nadležne vlasti nisu dopustile tisak.` Za ovo, četvrto, izdanje planiran je tiraž od dve i po hiljade primeraka, zbog povećanog interesovanja. Međutim, pojavljivanje Vukovog prevoda, 1847. godine, i njegovih kasnijih desetak izdanja za sledećih četrdeset godina, prosto su pregazili Stojkovićev rad. Vukova jezička reforma ubrzo se ustalila, i slavjano-serbski (građanski) je pao u zaborav. Atanasije Stojković (1773–1832; sam Atanasije se potpisivao kao Stojkovič), prosvetitelj, književnik i utemeljivač prirodnih nauka, najuticajniji intelektualac među Srbima krajem XVIII i početkom XIX veka. Rođen 1773. u Rumi, bio je sin nepismene seljanke, pohađao je „gramatikalne latinske“ škole, potom nalik na uzora koga je posle jednog susreta našao u prosvetitelju Dositeju Obradoviću, svoje obrazovanje sticao je putujući Evropom – u Požunu, Segedinu, Šopronju i Pešti, a potom se, zahvaljujući stipendiji od 300 forinti srpskog arhimandrita Startimirovića, upisao na Univerzitet u Getingenu. Tu je studirao fiziku i matematiku, stekavši doktorat iz filozofije. Veruje se da je, boraveći u Getingenu, Stojković slušao i teologiju. Znao je mnoge strane jezike: grčki, latinski, nemački, francuski, engleski, ruski, pomalo češki i poljski. Stojković je napisao prvi originalni roman na srpskom jeziku, sentimentalno delo iz 1801. godine „Aristid i Natalija“. Napisan na slavenosrbskom jeziku, roman je stekao ogromnu popularnost u građanskim slojevima. “Aristid i Natalija je čisto beletrističko delo, prvi originalni roman u srpskoj književnosti”, napisao je Jovan Deretić u Istoriji srpske književnosti . “To je izdanak sentimentalnog romana, u kojem pored ljubavne istorije imamo i druge krakteristične teme književnosti osećanja: veličanje prirode, poljskog rada i jednostavnog života na selu, kontrast selo grad, veličanje prijateljstva, porodice i braka, moralne pouke i rasuždenija”, piše Deretić. Autor je prvu srpsku enciklopediju prirode koja je, osim priče o flogistonu, dala pregled svih tadašnjih znanja o prirodnim pojavama. Bio je prvi pravi naučnik među Srbima, čija je naučna i profesorska karijera daleko dosegla. Međutim, danas ni u najvećim srpskim gradovima, kao što su Novi Sad i Beograd, ne postoji ulica sa imenom Atanasija Stojkovića. Nigde nema njegovog spomenika, nema nacionalnih društava i nagrada koje nose njegovo ime, savremena kritička izdanja njegovih dela gotovo se ne objavljuju, a sasvim je nezamislivo da neki mladi pisac kaže kako piše pod Stojkovićevim uticajem ili da je neki naučnik inspirisan njime. Ovo nije još jedna tužna priča o tome kako neke nacije zaboravljaju svoje duhovne utemeljivače. Slučaj Atanasija Stojkovića, prvog srpskog fizičara i romanopisca, bitno je komplikovaniji. Zapravo, Stojković je vrlo prisutan u narodnom i umetničkom sećanju, ali kao negativna epizoda iz brojnih filmova, drama i knjiga o ovoj epohi. Uvek prikazan kao džangrizavi filozof sa perikom i pomodnim frakom, sentimentalni rusofil lakom na hranu i piće, Stojković se javlja kao prevrtljiv i zlonameran kritičar progresivnih ideja i, pre svega, reforme srpskog jezika i kulture koju je sproveo jedan drugi velikan tog doba, Vuk Karadžić, književnik čije slike danas vise u svakoj učionici, u svim zemljama u kojima žive Srbi. Njegovo životno delo je Fisika koja je izdata u Budimu u tri toma – 1801, 1802. i 1803. godine , kao originalni i sistematični pregled nauke odakle su se obrazovale prve generacije srpskih naučnika. Stojkovićeva „Fisika“ je na neki način za srpsku kulturu imala podjednako pionirski i temeljan značaj kao Njutnova „Philosophiae Naturalis Principia Mathematica“ za svetsku nauku, pa je čudno da je spontano potisnuta. Osim osnovnih fizičkih razmatranja, Stojković je u ovo delo uneo razmatranja iz geografije, mineralogije, zoologije i botanike. Kao obiman pregled tadašnjeg znanja iz prirodnih nauka, knjiga je imala ogroman broj pretplatnika među Srbima u tadašnjoj Ugarskoj, a kasnije tokom XIX veka služila je kao nezaobilazan udžbenik za izučavanje prirode. Bio je profesor na Univerzitetu u Harkovu u Rusiji, u koju trajno odlazi 1804. godine. Živi u Harkovu, Kišnjevu i Petrogradu, a zbog naučnih dostignuća osvaja raznovrsne privilegije, dva puta biva biran za rektora univerziteta, stiče čin državnog savetnika, postaje član ogromnog broja naučnih društava. Brisanju zaostavštine Atanasija Stojkovića iz srpske kolektivne svesti nisu doprineli njegov karakter i neprijatne afere, koliko sukob sa Vukom Karadžićem oko uvođenja narodnog jezika u književnost. Sam Stojković je pisao slavenoserbskim jezikom, pa je posle rata oko prevoda „Novog zaveta“ iskoristio sve svoje uticaje da diskredituje Vukovu reformu. Potonji potpuni poraz slavenoserbskog jezika gurnuo je u senku slavu „Fisike“, kao i sve ostale Stojkovićeve doprinose. „Teško svjakomu onomu koji rod svoj prosvjećivati počne, teško njemu od sujevernih, nerazumnih i zlobnih nekih svojega roda ljudi“, pisao je svojevremeno sam Stojković, nesvestan da zapravo govori o Vuku, kao svom poslednjem, nemoćnom neprijatelju, koga je tokom života samo prividno porazio. Rascep između Vuka Karadžića i Stojkovića nastao je oko Vukovog prevoda „Novog zaveta“ na narodni jezik. Kako kaže Vladimir Mošin u tekstu „O Vukovom prevodu Novog zaveta“, Biblijsko društvo iz Beča poslalo je prevod na recenziju doktoru Stojkoviću u Rusiju, a on ga je sasvim iskasapio uz komentar da je „prevod toliko slab da ga on ispraviti ne može“. Potom je sam preveo Novi zavet na slavenoserbski jezik ,a kojim je Stojković pisao svoja književna i naučna dela. Slavenoserbskim je pisao dobar deo elite tog doba – pre svega tadašnji „bestseler“ autor sentimentalnih romana Milovan Vidaković (1780–1841), takođe Vukov protivnik, koji je iščezao iz istorije.

Priključenija Telemaka, sina Uliseva (Odisejeva), Stefan Živković ----------------------------------------------------------------------------------------------- Knjiga je vrlo dobro očuvana. Neke strane imaju manje tragove požutelosti od vremena, uglavnom uz rubove stranica. Povez i rikna u odličnom stanju. Sve ostalo ok. Vrlo dobro očuvano. Sve strane na broju. Nema nikakvog podvlačenja. Izdanje Štamparija Nikole Stefanovića Beograd 1868. Tvrdi povez,format 22 cm,402 strane,ćirilica. Celokupno delo u 24 knjige. Sve u ovoj jednoj knjizi. ----------------------------------------------------------------------------------------------- Jasno se opredeljujući za srpski književni jezik na narodnoj osnovi, Živković je u velikoj meri tim jezikom i preveo čuveno delo francuskog pisca Fenelona,čime je doprineo srbizaciji slavenosrpskog tipa književnog jezika. Sasvim je izvesno i da je Živkovićev prevod doprineo i afirmaciji nekih francuskih pozajmljenica u srpskom jeziku,u čemu je nesumnjiv značaj romana Priključenija Telemaka. Proces posrbljavanja slavenosrpskog tipa književnog jezika tokom druge polovine XVIII, a naročito tokom prve polovine XIX veka odigrao je osnovnu ulogu u formiranju današnjeg srpskog književnog jezika ekavskog izgovora. U tom smislu naročit značaj imaju pisci koji su se jasno izjašnjavali za srpski karakter književnog jezika, a takav je bio i Stefan Živković. On je za vreme Prvog srpskog ustanka, boraveći po ruskim logorima oko Negotina i na dunavskoj obali, preveo roman Les Aventures de Thelemaque,fils d`Ulysse (Avanture Telemaka, Odisejevog sina) čuvenog francuskog pisca Fenelona na ondašnji srpski jezik. Ovaj svoj prevod Živković je objavio u Beču 1814. gde je došao zajedno sa Vukom Karadžićem krajem oktobra 1813. Uz književne ocene Živkovićevog prevoda, neretko su išle i ocene njegovog jezika. Tako Ristić ističe da je jezik Telemaka blizak narodnom, dok Georgijević ističe da je Živković u prevod uneo govor svoga kraja potpuno svesno i programski. Prema Živkoviću, književni jezik treba da bude blizak srpskom razgovornom jeziku, i razumljiv široj čitalačkoj publici. A što nema srpski narodni jezik u sebi, to treba uzeti iz Slavjanskoga i posrbiti. Može se reći da je ovo delo - Priključenije Telemakovo, koje je Živković preveo, korak u tom pravcu.