Studija „Sopstvo kao drugi“, sastavljena u osnovi od predavanja koje je znameniti francuski filosof Pol Riker držao od 1986-1988. godine, je dijalektička rasprava (na semantičkom, ontološkom i etičkom planu) sa novovekovnom filosofskom tradicijom.

Ovo je jedan od najpopularnijih univerzitetskih udžbenika logike i metodologije nauke u HH veku, delo iz kojeg su učile generacije studenata osnovnih i postdiplomskih studija u SAD, a kod nas doživljava već peto izdanje. Na pregledan, razumljiv i primerima bogato ilustrovan način čitalac se uvodi u najsloženije probleme tradicionalne i savremene logike i korišćenja naučnih metoda u raznim oblastima naučnog istraživanja. Ovom izdanju je dodata i bibliografija radova na srpskom jeziku iz oblasti koje se obrađuju u knjizi.

Zrela filozofija Berđajeva, duboko prožeta patosom slobode, jasno i oštro formuliše sam problem slobode. Ličnost i delo su ovde u potpunom saglasju. Uvidevši značaj slobode za smisao sveta i čoveka, Berđajev je dosledno razvio brojne teme koje su zaokupljale svetsku filozofiju i teologiju, razume se, pre svega hrišćansku misao. Sa stanovišta svoje filozofije slobode on promišlja teme kao što su duh nasuprot prirodi, simbol i dogma, otkrovenje, vera, zlo, iskupljenje, saznanje i mistika, eshatologija, crkva i njeno mesto u svetu i brojne druge. Svoje promišljanje izložio je na ubedljiv, a nadasve zanimljiv i nadahnut način, što ga je učinilo jednim od najčitanijih ruskih i evropskih filozofa. Za sve koji vole slobodu i razmišljaju o njenoj misteriji i dubini, Berđajev ostaje veliki učitelj. Zato nije preterano nazvati ga apostolom slobode!

Polje savremene filozofije je, u isto vreme, prisno poznato i strano, u njemu prepoznajemo osvojene terene koji, u svetlu nove misli i iskustva, dobijaju savim drugačije oblike i naučne konotacije. Istorija analitičke filozofije, posebno u drugoj polovini dvadesetog veka, kada prestiž nauke dobija na zamahu, obeležena je brzinom i promenljivošću različitih pokreta i škola, koji se iznenada javljaju, cvetaju, gube zamah, postaju istrošeni i konačno iščezavaju. Najočiglendiji primeri kao; idealizam u njegovoj apsolutističkoj ili subjektivističkoj varijanti, zatim; teorija čulnih datosti, logički atomizam, neutralni monizam i logički pozitivizam, kao deo nasledstva i “redukcionizam”, “pragmatizam” i “naturalizam”, kao njihovi živi srodnici, predmet su ove obimne i minuciozne studije. Više od sto godina iskustva analitičke filozofije sažeto je između korica ove knjige, ne samo kao konačna istorijska analiza; pregled radova, dostignuća i teorija savremenih filozofa, veći i kao nadasve zanimljiva studija koja u sebi sažima naučno i filozofsko iskustvo dvadesetog veka.

Na početku XXI veka svet pokazuje mnogobrojne znake poremećenosti. Intelektualnu poremećenost, koju karakteriše razularenost u isticanju identiteta što otežava svaku harmoničnu koegzistenciju i svaku istinsku raspravu. Ekonomsku i finansijsku poremećenost koje odvlače celu planetu u zonu turbulencija sa nepredvidivim posledicama, a koje su i same simptom iskrivljenosti našeg sistema vrednosti. Klimatsku poremećenost, koja proizlazi iz jedne duge prakse neodgovornosti… Je li čovečanstvo možda dostiglo svoj „prag moralne nekompetentnosti“? U ovom iscrpnom eseju, autor nastoji da shvati kako smo došli dovde i ima li povratka. Po njegovom mišljenju, poremećenost sveta ne proizlazi toliko iz nekakvog „rata civilizacija“ koliko iz simultane iscrpljenosti svih naših civilizacija, a naročito dveju kulturnih celina na koje se i sam poziva: Zapada i arapskog sveta. Prvi nije dovoljno veran svojim sopstvenim vrednostima, dok je drugi zapao u istorijski ćorsokak. Zabrinjavajuća dijagnoza koja se ipak završava tračkom nade: buran period u koji ulazimo mogao bi nas dovesti do toga da izgradimo jednu konačno zrelu viziju naših pripadnosti, verovanja, različitosti, i sudbine planete koju delimo.

Prvi rečnik filozofije na srpskom jeziku, ima tri dela: rečnik termina, rečnik filozofa i spisak filozofskih dela na našem jeziku. Pored svakog termina naveden je nemački i francuski ekvivalent, kao i njegovo poreklo, reč od koje je izveden i značenj. Rečnik filozofa sadrži najosnovnije podatke o filozofima, nazive njihovih glavnih dela i vrlo kratke karakteristike njihovih filozofskih učenja.

Delo Geometrija čuvenog francuskog filozofa, matematičara i začetnika racionalizma, Renea Dekarta, predstavlja osnovu današnje analitičke geometrije. Uprkos tome što su pojedine ideje iznete u delu bile pod uticajem Dekartovih prethodnika, niko pre njega nije povezao algebru i geometriju. Učinio je to tako što je geometrijske figure predstavio pomoću algebarskih jednačina. Ove inovativne metode omogućile su brže rešavanje problema, od kojih se neki bez odgovarajuće algebre ne bi mogli ni rešiti. Takođe, Dekart je u ovom delu uveo i danas poznate konvencije za obeležavanje konstanti i promenljivih, kao i metod za izolaciju korena, tzv. Dekartovo pravilo znakova. Delo je objavljeno 1637, kao dodatak čuvenoj Raspravi o metodi, u kojoj ukazuje na potrebu da se revidiraju dotadašnje metode i pojmovi na kojima su izgrađene naučne teorije. Pored Geometrije, objavljena su još dva dodatka, Dioptrija (La Dioptrique) i Meteori (Les Meteores). Ovim dodacima Dekart je želeo da na praktičnom primeru pokaže da je njegov metod bolji od tradicionalnog.

Jedinstvena ljubavna priča i popularno filozofsko delo, ukorenjeni u tajnama ljudskog srca i uma Verovatno je istina da mi zaista ne postojimo ukoliko nema nekoga ko vidi naše postojanje, da ne možemo da govorimo kako treba ako nema nekoga ko bi razumeo šta hoćemo da kažemo i da nismo u potpunosti živi ako nismo voljeni. Čovek i žena se upoznaju tokom neobaveznog razgovora na letu od Pariza do Londona, i tako počinje ljubavna priča – od prvog poljupca do prve svađe, od ushićenja do slamanja srca i svega što je između. Sve nijanse jedne veze rasvetljene su s potresnom jasnoćom dok De Boton istražuje emocije koje ljudi često iskuse, ali ih retko kad shvataju. Sa umešnošću pisca i uvidom filozofa, autor nam otkriva tajne ljudskog srca. O ljubavi je kultna knjiga koju bi morao da pročita svako ko se ikada zaljubio. „De Boton je filozofiji vratio njenu najvažniju svrhu: da nam pomogne da živimo svoje živote.“ Independent „O ljubavi je romantični realizam.“ News & Observer „Duhovita, prefinjena knjiga, puna mudrih i prosvetljujućih uvida u večne tajne ljubavi.“ Spectator

„Lektira koja obogaćuje!“ wissen.de Mnoga klasična filozofska dela, na primer Kantova Kritika čistog uma ili Ničeova knjiga Tako je govorio Zaratustra, spadaju u opšteljudsku kulturnu baštinu i ispunjavaju police biblioteka širom sveta, a ipak ih mnogi nikada nisu pročitali. Filozof Robert Cimer prihvatio se nimalo lakog zadatka da nam ta dela „protumači“ kako bi svima pružio priliku da ih razumeju. On kratkim prikazima šesnaest ključnih dela istorije filozofije, počev od Platonove Države pa do Teorije pravednosti Džona Rolsa, pomaže čitaocu da zakorači u te misaone tvorevine. Cimer nam objašnjava suštinske ideje izložene u svakom od tih dela, opisuje kako su nastala, kao i njihovo mesto i ulogu u okviru filozofske tradicije, i sve to povezuje sa životom i mišljenjem samog pisca. Zahvaljujući tome, ovo je obrazovno i spoznajno, ali i zabavno filozofsko putovanje! Teške knjige u lakom pakovanju. Kratak pregled šesnaest ključnih dela istorije filozofije: Platon: Država | Avgustin: Ispovesti | Makjaveli: Vladalac | Montenj: Eseji | Dekart: Rasprava o metodi | Paskal: Misli | Lok: Dve rasprave o vladi | Kant: Kritika čistog uma | Šopenhauer: Svet kao volja i predstava | Kjerkegor: Ili–ili | Marks: Kapital | Niče: Tako je govorio Zaratustra | Vitgenštajn: Tractatus logico-philosophicus | Hajdeger: Bitak i vreme | Poper: Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji | Rols: Teorija pravednosti. „S punim pravom se može reći da je Kapija filozofa Roberta Cimera uvod u istoriju filozofije koji se može meriti sa legendarnim delom Vilhelma Vajšedela Filozofska prečica…“ Berliner Zeitung

Najznačajnije i najcelovitije delo jednog od najvećih mislilaca 20.veka u tri toma. Hamvaš nam na izuzetno jednostavan način rasvetljava najveća znanja, istine, ali i posrnuća čovečanstva, upoznajući nas i podsećajući na svetove Zaratustre, Lao Cea, upanišada, drevnih knjiga istoka i zapada i još mnogo toga, sve do vremena hriščanstva u svim njegovim fazama.

Jolande Jakobi je učenik Karla Gustava Junga i jedan od njegovih najbližih saradnika. Ona najvernije prikazuje ličnost i delo velikog psihijatra i psihologa.

Knjiga Predraga Čičovačkog posvećena je obeležavanju dvestago- dišnjice Kantove smrti. Eseji koje pisac prezentuje u ovom zborniku rezultat su njegovog dugogodišnjeg bavljenja filosofijom od kojih je dobar deo bio posvećen studijama i promišljanju Kantove filosofije.

Centralna pitanja ove knjige su: Šta je istina? Zašto mi istinu tako visoko cenimo? Mi im ne pristupamo kao izolovanim pitanjima već kao tesno povezanim s onim što Kant smatra da je krajnji filozofski zadatak, to jest, šta znači biti ljudsko biće. Kantov vlastiti doprinos ovoj raspravi pažljivo smo analizirali i ocenili kao kontroverzan. Kant je bio duboko uključen u sistematski razvoj moderne antropocentrične orijentacije usmerene ka oslobađanju i dominaciji subjekta, ali se visoki ideal moderne o opštem naučnom i modernom progresu pokazao kao iluzoran i rđavo koncipiran.

Posle trinaest godina objavljeno je novo izdanje kultne knjige pesnika, romanopisca i esejiste Radomira Konstantinovića, "Filozofija palanke", koja se čita pod obavezno. Ova knjiga prvi put je izašla 1969. godine i otada je nezaobilazna literatura za razumevanje ovdašnjih "ljudi i običaja". Delovi ove knjige često su citirani (ipak, ne i dovoljno), ali najviše, čini se, misao kojom knjiga počinje: "Iskustvo nam je palanačko". Konstatinović minuciozno analizira provincijsku (palanačku) svest i oblike njenog ispoljavanja i za ovu njegovu knjigu kažu da je bez nje nemoguće do kraja razumeti srpsku istoriju 19. i 20. veka. "Palanka nije u svetu, ona je u duhu, svud moguća..." Na nizu primera pokazujući kako nam je gotovo sve palanačko, Konstantinović analizira stil kao najviše načelo palanke, ideal čistog siromaštva, sentimentalizam i sarkazam, ateizam, trajni infantilizam, realizam, banalnost, nihilizam tamnog vilajeta, egzistenciju kao besmislen rad, lenjost kao rad zatvorenog sveta palanke, politički vašar, ideal organske kulture, srpski nacizam, itd.

Ontološka i etička diferencija i pitanje ljudske zajednice Knjiga se bavi ispitivanjem ontološke i etičke diferencije po niti vodilji pitanja o mogućnosti konstituisanja ljudske zajednice. Glavni akteri rasprave su Hajdeger i Levinas.

Čovek zna i svestan je da zna. Ljudsko razumevanje se istorijski razvija na dva komplementarna načina: ono raste i istovremeno se produbljuje, postaje obimnije i refleksivnije. Prvim načinom gledamo ”izvan sebe”, a drugim ”unutar sebe”. Prvim načinom ovladavamo problemima što nam ih svet u kojem živimo postavlja, a drugim razmatramo kako tim problemima ovladavamo. Autor se u ovoj knjizi, prije svega, bavi drugim načinom razvoja ljudskog razuma i znanja, odnosno, problemu ljudskog razumevanja prilazi sa stanovišta epistemologije, gnoseologije i metodologije.

Gde je rođena Afrodita, grčka boginja lepote i ljubavi? Stari Grci i moderni naučnici bili su ubeđeni da je rođena u Grčkoj, u Egejskom moru, ali autor dokazuje da je ona doseljenik iz Lebanona i Sirije. Miroslav Marković, profesor klasičnih nauka, predavao na mnogim svetskim univerzitetima (od Beograda preko Indije, Venecuele, Nemačke, Irske do Amerike i Kanade) rasvetljava mnoge nedoumice i tajne, poput ovog o rođenju Afordite, skrivene u klasičnim tekstovima.

Od Knjige o filozofu koja predstavlja tematski obrađen skup Ničeovih zapisa iz zaostavštine, koja pleni svojom sistematičnošću i egzaktnošću, preko Ničeovog obračuna sa zapadnim hrišćanstvom (Antihrist) sve do spisa koje je, pre sloma, poslednji predat u štampu (Dionisovi ditirambi) i koji sobom nosi jedinstvenu simbiozu, blisku antičkim uzorima - pesnika i filozofa. Uopšte uzevši ova trilogija Ničeovih spisa se, originalnošću i neposrednošću, najviše približava istinskoj ličnosti velikog filozofa.

Tako sam jednom, kada mi je to trebalo, izmislio i "slobodne duhove", kojima je posvećena ova setno-smela knjiga s naslovom Ljudsko, suviše ljudsko: takvih „slo­bodnih duhova" nema, i nije ih bilo - ali, kao Što sam re­kao, oni su mi tada bili potrebni da bih ostao raspoložen usred svih nevolja (bolesti, usamljenosti, tuđine, acedije, nerada): bili su mi potrebni kao hrabri drugovi i dobri po­znanici s kojima pričaš i smeješ se kada ti je do priče i sme­ha, i koje šalješ do đavola kada su dosadni - bili su mi po­trebni kao zamena za prijatelje koje nisam imao. Da bi ta­kvi slobodni duhovi mogli jednoga dana postojan, da će naša Evropa među svojim sutrašnjim i prekosutrašnjim si­novima imati takve bodre i smele momke, fizički prisutne i opipljive, a ne, kao u mom slučaju, samo fantomi i pu-stinjačka fantasmagorija: ja bih voleo da najmanje sum­njam u to. Već vidim kako oni dolaze, polako, polako; i možda ću ubrzati njihov dolazak ako unapred opišem u čemu vidim uslove i puteve njihovog dolaska? ( Fridrih Niče)

Uzbudljiva, detaljna rasprava o tome kako duhovni i naučni pristup shvatanju stvarnosti često dolaze u konflikt. Dva uspešna pisca, od kojih je jedan rečiti zagovornik duhovnosti, a drugi uvaženi naučnik, prvi put su se sreli za vreme televizijske debate o „budućnosti Boga“ održanoj na Kalifornijskom tehnološkom institutu. Ova izvanredna knjiga je posledica tog slučajnog susreta, kao i žustrog, ali i dostojanstvenog sukoba pogleda na svet koji je usledio dok se, s druge strane, istovremeno razvijalo njihovo prijateljstvo. U Sukobu pogleda na svet Čopra i Mlodinov raspravljaju o svemiru, evoluciji i životu, ljudskom mozgu te Bogu, a dotiču se i ključnih pitanja koja određuju ljudsko iskustvo. Kako je nastao svemir? Kakva je priroda vremena? Šta je život? Da li je Darvin pogrešio? Šta nas čini ljudima? Kakva je veza između uma i mozga? Da li je Bog iluzija? Ova neobična knjiga će jednako oduševiti čitaoce orijentisane prema nauci, one koje interesuje duhovnost, kao i svakoga ko se ikad zapitao: „Šta znači to što sam živ?“ „Mi fizičari se bavimo zapažanjima o fizičkom univerzumu i matematičkim teorijama koje ga objašnjavaju. Ostali traže prosvećenje tako što se usredsređuju na subjektivno iskustvo. Ta dva pristupa se susreću u ovoj knjizi – među njima često sevaju varnice, povremeno dele isto mišljenje a pritom su uvek zabavni i donose prosvetljenje.“ Džej Marks, izvršni direktor Laboratorije LIGO, Kalifornijski tehnički institut

Knjiga Filozofija medija 2: ontologija, estetika, kritika dr Divne Vuksanović predstavlja nastavak promišljanja filozofskih problema, apliciranih na sferu medija i tzv. "medijske kulture". Elaborirajući aktuelne teme vezane za masovne, proširene, nove medije, kao i domenu multimedije, odnosno tumačeći ih u filozofijskom ključu, što predstavlja novum za teorijske prilike ovog podneblja, ovom serijom najnovijih ogleda, autorica nas upućuje na problemski odnos, tj. kritičko razmatranje pitanja koja se tiču suvremene estetičke, etičke, političke, ontološke i ideološke strane medijskog posredovanja. Interdisciplinarni spektar rješenja osnovnih metodskih i refleksivnih problema vezanih za preširoko područje djelovanja medija danas ovdje je prikazan, a potom i otvoreno doveden u pitanje sa stanovišta klasičnih vrijednosti društvenih znanosti (filozofija, sociologija, psihologija, studije kulture...) Značaj ove knjige sastoji se, pre svega, u tome što ona predstavlja pionirski pokušaj, kako u nas, tako i u svetu, filozofske problematizacije gotovo svih teorijski relevantnih tema iz oblasti medija (i njima odgovarajuće kulture), dotičući se, pri tom, i domena preispitivanja same ontologije medija, te njihove aktuelne estetske, etičke, političke, ideološke i interaktivne prakse.

RAZGOVORI SA SIORANOM SU UZBUDLJIVO PUTOVANJE KROZ ISTORIJU, FILOZOFIJU, METAFIZIKU, ALI MOŽDA PRE SVEGA OBRAČUN SA SAMIM SOBOM I SVETOM KOJI GA OKRUŽUJE... Sve za­vi­si od du­bi­ne na­ših ube­đe­nja, ako je sprem­no da se pri­hva­ti sve što vas sna­đe, po­ni­že­nje, ne­do­sta­tak nov­ca u ime pi­sa­nja, da pi­sa­nje sta­vi­te iz­nad sve­ga osta­lo­ga, da pri­hva­ti­te sve even­tu­al­ne ne­u­spe­he i uvek da na­te­ra­te se­be da bu­de­te svoj go­spo­dar. Tre­ba se slo­ži­ti sa sa­mim so­bom i ne za­vi­si­ti od dru­gih; vi ste svoj go­spo­dar, to je va­ša bit­ka. Dru­gi to ne zna­ju, ali će sa­zna­ti kroz va­še knji­ge. Za­što se jed­na knji­ga ob­ja­vi? Da se ob­ja­vi pri­ča o toj bor­bi!!! U Li­ba­nu, za vre­me gra­đan­skog ra­ta, jed­na že­na je pre­ži­ve­la za­hva­lju­ju­ći nje­go­vim knji­ga­ma, a Ja­pan­ka je od­u­sta­la od sa­mo­u­bi­stva i po­sta­la po­zna­ti pi­sac. Si­o­ran je mi­sli­lac ko­ji mo­že dvo­stru­ko da de­lu­je, za­vi­sno od pri­ro­de ono­ga ko­ji ga či­ta. Sla­be obes­hra­bru­je, ali ja­ke na­go­ni da pri­hva­te naj­ve­će ži­vot­ne pro­ble­me. Nje­go­va fi­lo­zo­fi­ja od­ba­cu­je sve mo­gu­će ilu­zi­je, de­lu­je oslo­ba­đa­ju­će na lju­de sklo­ne da ži­ve u ilu­zi­ja­ma, ali ne i na one ko­ji su sla­bi i sklo­ni ne­ak­tiv­no­sti: njih mo­že od­ve­sti u pro­past. Dok ga či­ta­mo, či­ni nam se da za­jed­no s njim uče­stvu­je­mo u uz­bu­dlji­voj avan­tu­ri ot­kri­va­nja če­sto skri­ve­nih ne­prav­di isto­ri­je i ne­spo­sob­no­sti čo­ve­ka da ra­di­kal­no iz­me­ni svoj po­lo­žaj. Le­po­tom sli­ka, fi­no­ćom za­pa­ža­nja i to­pli­nom is­ka­za, Si­o­ran ipak po­ku­ša­va da na se­bi svoj­stven na­čin vra­ti ve­ru u ljud­sku vr­stu. Si­o­ra­no­vi raz­go­vo­ri su nje­go­vo pr­vo kom­plet­no i auto­bi­o­graf­sko pred­sta­vlja­nje na srp­skom je­zi­ku, po­ku­šaj sa­mo­posmat­ra­nja, ob­ja­šnja­va­nja stra­ha, lju­ba­vi i ži­vo­ta.

Osim što nas temeljno upoznaje sa pojavom utopije u istoriji, autor izlaže njen hronološki razvoj od vremena Atine do današnjih dana i obrazlaže istorijski kontekst nastanka svake pojedine utopije. Provokativni pristup fenomenu utopije omogućava praćenje razvoja ove pojave kao književnog žanra, filozofske kategorije, revolucionarnog i religijskog pokreta, kao i susrete sa Aristofanom, Platonom, svetim Avgustinom, Tomasom Morom, Fransisom Bejkonom, Marksom, Žilom Vernom, Orvelom... U pitanju je pregledan, jednostavan, zanimljiv i pouzdan priručnik koji osvetljava kosmopolitski duh utopije, budući da san o preporodu predstavlja našu najjaču vezu sa svetom. U trenutku kada je čitavom planetom zagospodario strah umesto nade, ova studija nas uvodi u inspirativan, paralelni svet utopije koja dokazuje vazdašnju ljudsku želju da stvara harmoniju nasuprot večito haotičnom i disharmoničnom svetu.

U ovoj knjizi autor prvenstveno ima za cilj da, kako studentima tako i nastavnicima, pruži primenljivo znanje o iskaznom i predikatskom računu, koji predstavljaju osnovu moderne simboličke logike. U tom kontekstu razmatraju se konzistentnost i potpunost oba računa, konjunktivna i disjunktivna normalna forma, kao i elementarna teorija klasa. Posebna vrednost ove knjige su enciklopedijski dodaci posvećeni modalnoj, polivalentnoj i deontičkoj logici i logičkim paradoksima, kao i glosar logičkih termina i bibliografija radova iz matematičke logike na srpskom jeziku.

Knjiga je svojevrstan izbor iz dela Dimitrija Najdanovića, eminentnog srpskog filosofa i bogoslova. Pored doktorske disertacije „Filosofija istorije Imanuela Hermana Fihtea“, objavljene 1940. u Berlinu, u knjizi se nalaze mnogobrojni autorovi tekstovi razvrstani u pet tematskih celina: Filosofski spisi, Bogoslovski spisi, Svetosavlje, U senci vladike Nikolaja i Književne marginalije.