Koliba sa mackama, 1976, originalni autorski otisak, duboka stampa, 51 x 71 cm, signatura autora dole desno macke, mačke, macori, mačori, macka, mačka, kucica, kućica, kuca, kuća za

EGR, ventil Suzuki, MADE IN JAPAN OEM kataloški brojevi: 18111-69G01-000, 1811169G01000, 18111-69G01, 1811169G01, 18111 69G01 Odgovara za sledeća vozila: Suzuki ESCUDO, Suzuki GRAND VITARA, Suzuki JIMNY, Suzuki KEI/SWIFT, Suzuki LIANA, Suzuki SX4 Ili preciznije : FIAT SEDICI (189_) 1.6 16V 1586 79 107 2006.06 - 2014.10 FIAT SEDICI (189_) 1.6 16V 4x4 1586 88 120 2006.06 - 2014.10 FIAT SEDICI (189_) 1.6 16V 1586 88 120 2006.06 - 2014.10 FIAT SEDICI (189_) 1.6 16V 4x4 1586 79 107 2006.06 - 2014.10 SUZUKI GRAND VITARA II (JT, TE, TD) 1.6 All-wheel drive (JB416) 1586 78 106 2005.04 - 2015.02 SUZUKI GRAND VITARA II (JT, TE, TD) 1.6 All-wheel drive (TA74, JB416) 1586 73 99 2005.09 - 2015.02 SUZUKI GRAND VITARA II (JT, TE, TD) 1.6 (JB416) 1586 78 106 2005.10 - SUZUKI GRAND VITARA II (JT, TE, TD) 2.0 All-wheel drive (TD54, JB420) 1995 103 140 2005.10 - 2015.02 SUZUKI IGNIS I (FH) 1.3 (HV51, HX51, RG413) 1328 61 83 2000.10 - 2003.09 SUZUKI IGNIS I (FH) 1.3 4WD (RG413) 1328 61 83 2000.10 - 2003.09 SUZUKI IGNIS I (FH) 1.5 Sports (RG415) 1490 80 109 2003.12 - 2005.12 SUZUKI IGNIS II (MH) 1.3 (RM413) 1328 69 94 2003.09 - SUZUKI IGNIS II (MH) 1.3 4x4 (RM413) 1328 69 94 2003.09 - SUZUKI IGNIS II (MH) 1.5 (RM415) 1490 73 99 2003.09 - SUZUKI IGNIS II (MH) 1.5 4x4 (RM415) 1490 73 99 2003.09 - SUZUKI JIMNY off-road vehicle closed (SN) 1.3 16V 4WD (SN413) 1298 59 80 1998.09 - SUZUKI JIMNY off-road vehicle closed (SN) 1.3 16V 4WD (SN413) 1328 60 82 2001.02 - SUZUKI JIMNY off-road vehicle closed (SN) 1.3 16V 4x4 (SN413) 1328 63 86 2005.08 - SUZUKI SWIFT III (MZ, EZ) 1.3 4x4 (RS 413) 1328 68 92 2005.02 - SUZUKI SWIFT III (MZ, EZ) 1.3 (RS 413) 1328 68 92 2005.02 - SUZUKI SWIFT III (MZ, EZ) 1.3 4x4 (RS 413) 1328 66 90 2006.01 - SUZUKI SWIFT III (MZ, EZ) 1.5 (RS 415) 1490 75 102 2005.02 - SUZUKI SWIFT III (MZ, EZ) 1.6 (RS 416, RR 416) 1586 92 125 2006.05 - SUZUKI SX4 (EY, GY) 1.5 (RW 415) 1490 73 99 2006.06 - 2010.07 SUZUKI SX4 (EY, GY) 1.6 VVT (RW 416) 1586 79 107 2006.06 - SUZUKI SX4 (EY, GY) 1.6 VVT 4x4 (RW 416) 1586 79 107 2006.06 - SUZUKI SX4 sedan (GY, RW) 1.6 (RW 416) 1586 88 120 2007.10 - SUZUKI SX4 sedan (GY, RW) 1.6 (RW 416) 1586 79 107 2007.10 - SUZUKI SX4 sedan (GY, RW) 1.6 AWD (RW 416) 1586 79 107 2007.10 - 2011.12 SUZUKI WAGON R+ liftback (MM) 1.3 (RB 413) 1328 69 94 2003.09 - SUZUKI WAGON R+ liftback (MM) 1.3 4WD (RB 413) 1328 69 94 2003.09 -

Mihajlo S. Petrov Apstraktna grafika 17,2 x 10,8 cm signirana

Mihajlo S. Petrov Apstraktna grafika 10/50 14,5 x 11,5 cm signirana

UT675A je najnoviji model koji za testiranje 12V akumulatora kao što su: Startni, Duboko Ciklični, VRLA, AGM, GEL od 30Ah do 250Ah. Prost za upotrebu, za test potrebno je prikačiti UT675A na akumulator potom da odaberete odgovarajuće parametre akumulatora u opcijama i odaberete željeni test i ubrzo dobijate rezultate koje možete da odštampate na ugrađenom termalnom štampaču ili deteljano analizirate na računaru putem PC konekcije. Karakteristike: Brend: UNI-T Model: UT675A 12V test akumulatora: 7~16V DC 12V/24V cranking system test: 7~30V DC 12V/24V charging system test: 7~30V DC Podržani kapacitet: od 30Ah do 250Ah Rasponi merenja: CCA: 40~2000; BCI: 40~2000; CA: 40~2000; MCA: 40~2000; JIS: 26A17~245H52; DIN: 40~1400; IEC: 40~1400; EN: 40~2000; SAE: 40~2000; AH: 3~250AH Zaštita od prenapona i obrnutog polariteta Obaveštenje o lošem kontaktu Indikacija kapaciteta i unutrašnjeg otpora Napajanje direktno sa akumulatora Termalni štampač USB PC konekcija LCD ekran: 128x64 crno beli Dimenzije: 95x47x183mm Težina: 413g Garancija: 12 meseci Info: Svet Baterija Webshop, servis i veleprodaja baterija i punjača Reparacija baterija na alatima i električnim uređajima.

Ulje na platnu Dimenzije 95x70cm Tačnu godinu ne znam. Očuvana, bez oštećenja! Treba je samo uramiti. Najbolje da se ne šalje, da se dođe lično i pogleda!

Karakteristike:

Drvena pedalina, spremna za koriscenje. Nema ostecenja. Vrseno je podsivanje iste, farbanje. Uz pedalinu idu gratis kolica na kojima stoji. Pedalina se nalazi u Bezdanu (opstina Sombor)

ULTRA RETKO,DIMENZIJE 59 CM X 43 CM,12 REPRODUKCIJA,SVAKA JE POTPISANA,TIRAZ 250,STAMPANO 1969 GODINE

Ulje na platnu Dimenzije 95x95cm Tačnu godinu ne znam. Očuvana, bez oštećenja! Treba je samo uramiti. Najbolje da se ne šalje, da se dođe lično i pogleda!

Umetnička Slika - Portret Naziv: Kralj ALeksandar I Karađorđević Tehnika: Ulje na platnu (platno na blind ramu) Dimenzija: 40x30cm Godina izrade: 2022 Sertifikat-Potvrda autora o autentičnosti

Pre kupovine posaljite poruku ovde da proverim stanje stakala.

Akvarel, 1980 50 x 70 cm Petar Mojak 1933. - 2011. , član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine od 1963. godine i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Nosilac je velikog broja priznanja. Izlagao je na preko sto likovnih izložbi, a samostalno i kolektivno više od 400 puta. Likovno je priredio više edicija izdanja i knjiga.

NOVO !!! Autor : S. Veličković; ZAVODNICA, uramljena 93/73 cm Prelepa, rad akademskog slikara Snežana Velićković. Član ULUS-a i ULUPUDUS- a. ,, DEVOJKA (slikaano mob. tel. dovoljne rezolucije), u prostoru mnogo ljepša ! Ulje na platnu, sa punim nanosom boja, prelijepa, zategnuto na blin ramu, potpisana od autora, DIM 60X80CM.Uramljena dim 93X73 cm i kao takva se prodaje ! -Troškove slanja snosi kupac. -Ne šaljem vam teritorije Srbije.

60x50cm

Grafika iz 1944.godine Umetnik i slikar BOŽIDAR Jakac. Iz ciklusa partizani, partizanski likovi 1944.godine, pogreb komandanta. Neuramljena. Kolekcionarski primerak, potpisana

Zastava 1300 Ratkapne Garnitura Prva serija Tristać

Zupcanik glavne osovine donji, original SUZUKI GENUINE PARTS OEM kataloški brojevi: 24210-67J00-000, 2421067J00000, 24210-67J00, 2421067J00, 24210 67J00 Suzuki, Odgovara za : Suzuki GRAND VITARA Šasije : JB416X JB419WD JB419XD JB420W JB424W JB424X JB632W

Предње светло - халогени фар Оригинал за Audi A3 8L (3 врата) из 2001 године 1.6 AVU 1 комад Лева страна - L - возач Оригинал HELLA Фар је са електро подешавањем снопа светлости и поседује оригинални електро моторић Продаје се без сијалица и без поклопца за сијалице Стање исправно, естетски доста добро очувано, пожељно је евентуално једно полирање провидне пластике Оба горња носача исправна Каталошки број AUDI: 8L0 941 003 AF - 8L0941003AF Каталошки број HELLA: L1 153 895 а3/8л/ин Audi A3 AA3 BR 2001 2005 AA3 BR 2006 2007 Audi S3 AS3 BR 2001 2004 Audi A3/S3/Sportb/qu. A3 MEX 2001 2003 A3 RA 2001 2003 A3 RDW 2001 2003 A3 ZA 2001 2003 Audi A3 A3BR MEX 2001 2005

Životin Nikolić naivno slikarstvo Dimenzije 24x32x1 cm Slika je nategnuta na blind ramu koji je sam umetnik pravio, sto je karakteristicno za platna Životina Nikolića pa dimenzije nisu bas ujednacena. Moze se primetiti da su i delovi platna zalepljeni prilikom natezanja i prepariranja platna za sam ram. Slika se prodaje bez dekorativnog rama i nisam u mogucnosti da ramim sliku. Na slici je predstavljena zena koja prede vunu i macka koja joj prede na ramenu. Poznato delo Zivotina Nikolica, tema koje je verovatno predstavljano vise puta na njegovim slikama. Platno i ram na nalicju slike su pozuteli.

90x40cm

Relikvija sa predstavom Sv Vasilija RRR Posrebreno, za tamjan. Rucno gravirano, cizelirano, 18. vek. dimenzije- 6 x 5,5 x 1,3cm

31 x 37 cm uramljeno potpisano - necitko na poledjini pise Kostic pas, ker, kuca preporucujem licno preuzimanje

Ušće, Beograd, Jugoslavija, oko 1965, fotografija Ive Eterovića, uramljeno, 70x70 cm.

15 x 9,5 x 1 cm drvo (hrastovina iz kolubare), rucni rad naiva, brut art. folk art, primitive & outsider art samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Dragiša Stanisavljević (Jabučje, 1921 – 21. avgust 2012) bio je vajar, klasik naivne umetnosti Srbije. Rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju. Frontalnost i jednostavnost u izrazu, arhaično shvatanje forme, nesvesno su postignuti. Iz crnih, stoletnih debala umetnik oslobađa čistu formu, gladeći je do sjaja. Zaobljava je i ističe njenu organsku bit. Završava ono što je priroda davno započela. Sve je stilizovano gotovo do ogoljene, osnovne praforme, redukovano s izrazitim osećajem za meru, kakav su posedovali samo izvorni umetnici primitivnih kultura. Instiktivno stvaralaštvo ovog umetnika koje traje već više od pet decenija, ukazuje na snagu autentičnosti njegovih originalnih formi, na vezu između praiskonskog i modernog senzibiliteta likovnog izražavanja. Stoletna hrastovina koju vadi iz korita obližnje reke, nosi sama po sebi neki tajanstveni trag na svojoj materiji, vrstu patine. Sa izrazitim osećajem za harmoniju, bez gestova, sa interesovanjem za duhovnu podlogu svojih likova. Dragiša nesvesno shvata ulogu forme u postizanju univerzalnog. Reljefno shvatanje forme sa izraženim vertikalnim komponovanjem pomoćiće umetniku u njegovoj jednostavnosti izraza naročito kada za motiv bira filozofska razmišljanja o odnosima ljudi, njihovim sudbinama, skrivenim osobinama, njihovom grehu ili molitvi. Izlagao je samostalno i grupno počev od 1964. godine, u zemlji i inostranstvu, kao i na gotovo svim međunarodnim izložbama naivne i marginalne umetnosti (svetskim trijenalima u Bratislavi, počev od šezdesetih godina, tematskim izložbama u Martinjiju, Parizu, Pragu, Budimpešti itd.) Za svoje monumentalne skulpture, dobijao je više nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad na 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, 2001. godine u MNMU, Jagodina, Srbija. ------------------------------------- Dragiša Stanisavljević rođen je u selu Jabučju – Srbija 1921. godine, gde je proveo čitav svoj život i umro 2012. u svojoj 91. godini. Potiče iz skromne porodice ali, umetnički veoma obdarene. Za Dragišu i njegovog sina Milana akademik Ivan Tabaković tvrdio je da su: ,,…bili i ostali istinski nukleusi vajarske umetnosti…”. Umetnikova sestra Ranka Dinić sa uspehom piše poeziju, a u svet likovne umetnosti sa žarom i uverenjem Stanisavljevića upustila se i unuka Ivana. Vaspitavan u duhu patrijarhalnih načela, rano je naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik, obrađivao zemlju, a bio je vičan i mnogim zanatima i poslovima. Kuća, ograda, pokućstvo – delo su Dragišinih ruku. Zimske večeri prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta i prodavao ih, kako bi dodatno popravio svoje prihode. Tako se dogodilo da ovi predmeti dođu u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih umetnika. Posetio je Dragišu u Jabučju. Među rezbarenim kutijama, koricama u drškama za noževe, sviralama i štapovima, primetio je i nekoliko zabačenih, prašnjavih figura. Dragiša mu je objasnio da su to nezavršeni radovi, i da slične ,,nezavršene” figure, radi i njegov sin Milan. Upravo ti, ,,nezavršeni” sumarno obrađeni kipovi imali su snagu neposrednosti i prizvuke originalnosti koje je profesor naslućivao i priželjkivao. Uticaj stručnjaka na pojedine naivne umetnike bio je od velikog značaj u formiranju njihove umetničke ličnosti. Ali treba imati u vidu da su, pri tom, uvek bili presudni talenat i lična predispozicija autora. Uz potsticaj i podršku Ivana Tabakovića, Dragiša i Milan izlagali su zajedno već 1964. godine u Beogradskom grafičkom kolektivu. Ako posmatramo skulpturu “Troglavog” 1962. možda je predstava tri objedinjene figure u čvrsti stub, začetak nove legende o umetničkoj porodici sa dubokim korenjem i dugačkim trajanjem, čiji je začetnik Dragiša Stanisavljević, produžava je i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja unuka Ivana. ------------------------------------------------ Trpe Nikolovski o Dragiši Dragiša Stanisavljević vajar – naivac iz Jabučja godinama dokazuje da je kultura kad se lepota udruži sa istinom. Da vas upoznam sa pokojnim ocem..! Glosa: „Moj sin Milan, kad dovede prijatelje u našu kuću, koja je godinama već muzej naive, oronuo i dotrajao doduše, jer niko sem nas dvojice o njemu ne brine, pokazujući im skulpturu „Pokojnik”, a ja se odnegde pojavim na vratima, ima običaj da kaže: „E, sad, kad ste videli drvenog Dragišu, da vas upoznam i sa njenim autorom, mojim pokojnim ocem!” Piše Trpe Nikolovski Krevet je Dragiša napravio od tesanih dasaka hrastovine i ukrasio reljefnim predstavama Bogorodice sa Hristom, Arhanđela Mihajla, cara Lazara i carice Milice. Pored kreveta nalazi se masivni kovčeg sa ležećom figurom pokojnika sa šajkačom na glavi, šiljkanima na nogama, brič pantalonama, išaranim čarapama, vezenim jelekom, do grla zakopčanoj košulji, i rukama stisnutim uz telo. Sa strane kovčega izrezbarena je pogrebna povorka, utučenih ljudi, biće valjda, komšija i prijatelja. Više je nego očigledno da drveni „Pokojnik” ovde preuzima ulogu dvojnika samog umetnika. Zauzima Dragišino mesto na kovčegu sve dok on ne završi započete poslove u ovom životu. Izvajao ga je posle jedne preležane bolesti, da po narodnom običaju iznenadi smrt i preuzme zlo. – Kad dođe vreme, kad ja rešim – šali se, smejući se punim srcem Dragiša – ima da legnem na onaj krevet, pored ovog mog ispisnika, pa ujutro, ko se od nas dvojice probudi, taj će i da navabi živinu. A dotle, samo ću ovako da ga pokazujem ljudima. – Znate kako ga je radio, kako mu je uzimao meru – šali se sin Milan koji nas je krivudavim stazama i bogazama pored tamnavskih ugljenokopa, uz Kolubaru i dovezao do očevine u Jabučju, koju bi, kako reče, jer je zabita, dolazeći iz Beograda, teško mogli da nađemo . – Legao je na jednu dasku i rekao unuci da mu kredom povuće po dasci, baš tamo gde mu se završavaju šiljkani i šajkača, i obavezno ocrta i popola, gde je bio zategao pojas od pantalona. To su mu bile mere za skulpturu. Nije hteo da omane ni u milimetar, da ne napravi nekog drugog, nego sebe. – Bilo mi od tada nekoliko puta loše – nastavlja priču Dragiša – al’ zahvaljujući ovom mom dvojniku, dubleru, ja svanjivam svako jutro i idem za živinom, a ko zna da li bi tako bilo da se ovaj ovde nije opružio. No, ne uzima ni njega, biće da mu još nismo po volji, evo ga, leži, vidite ga… – smeje se šeretski naš domaćin. U sobi između kovčega i kreveta nalaze se skulpture „Molitva” i „Krilati anđeo”. Zidove sobe krase reljefni prikazi „Tajne večere”, „Skidanja s krsta” i mnoštvo ikona. Iz ove sobe proisteklo je Dragišino poimanje sveta i umetnosti sve što umetnik opaža i spoznaje u mirnom seoskom okruženju zelenih proplanaka oko Kolubare, ali i crnih ogromnih rupčaga tamnavskih ugljenokopa koji se neumitno približavaju prvim okućnicama rodnog mu Jabučja. – Ko smrt čeka – zagonetno će Dragiša – taj će otkriti sve što mu je na srcu. Ali, što više i što dublje saznaješ svoj život, tim manje veruješ da se on može uništi smrću. Za Dragišu je sve tema, pogotovo što je rano naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik i ratar, a bio je, i dandanji je, vičan i mnogim zanatima. Kuća, ograda, pokućstvo, sve je to delo Dragišinih ruku. Još kao dete, zimske večeri, prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta, poneke ih prodajući na beogradskim pijacama. I sve tako do 1964.godine, kada su njegove rukotvorine nekako došle u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih slikara. Uz podsticaj, podršku i na nagovor profesora, Dragiša i sin mu Milan, izlagali su zajedno sa njim svoje rezbarije u drvetu. Bilo je to pre tačno četrdeset godina u Beogradskom grafičkom kolektivu, a novinari nisu mogli čudom da se načude; profesor Tabaković izlaže zajedno sa dva vajara – naivca. Saživljenost sa prirodom i ljudima ogleda se i u izboru materijala u kome on i sin danas rade. Kao što je njegov pogled okrenut ka veri i mitu, tako je odabrao i drvo koje i samo ima svoju istoriju i legendu: crna hrastovinu koju vade iz tresetišta pored Kolubare. Prastara je, otporna i jaka, toliko čvrsta, da ponekad i tri testere „štilovke” odu na remont dok se skulptura napravi. – Vreme, voda i zemlja tvorili su njenu građu baš kao i ljude koje od nje vajam i režem – kaže Dragiša, milujući jedno od tri stabla visoka nekih tri do pet metara, širine oko dva metara, izvađenih sa tamnavskih kopova. – U oba slučaja reč je o životu, stradanju i ponovnom rađanju – nastavlja Dragiša. – Kao što selišće na stablu menja, tako prolazi i ljudski rod. Odlaze jedni, dolaze drugi ljudi, al’ za njima, treba nešto lepo da ostane. Ja se trudim, i uspevam. Moj Milan me je nadmašio u svemu, on me je i naučio nekim savršenstvima u skulpturi, pa na onu njegovu pošalicu da ljude upoznaje s pokojnim ocem ja uzvraćam; e, tako ti je kod nas Stanisavljevića, „od sina je ostanulo ocu”. Milan je vrhunski suklptor. Na meni prihvatljiv način prenosio mi je savete učenog profesora Ivana Tabakovića, preuzevši na sebe ulogu čuvara mojih, kako jednom neko napisa, u crnoj kolubarskoj hrastovini neiskvareno oblikovanih osećanja. Dragišu produžava i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja i unuka Ivana, koja nosi ime pokojnog profesora Ivana Tabakovića. A da sudbinski božji prst bude čudovišniji, rođena je istog dana kada je velikan srpske umetnosti preminuo. ANTRFILE: Divili se Evropljani, al’ i Amerikanci Dragišine skulpture nalaze se voljom ljudi kojima su se dopale, u kolekcijama bogatih na svih pet kontinenata. Dve godine, njegove skulpture, zajedno sa radovima slikara i naivaca iz Jugoslavije, obišle su čitavu Ameriku od Vašingtona do Tenseija. Ljudi su kupovali, divili se i uživali. – Ja se ne mučim dok radim. Ne tražim i ne izmišljam rešenja, koj’ će mi… Kad ne znam ‘de je čovek popola, šta mu je nagore, a šta nadole, ja legnem na deblo, unuka mi kredom il’ noktom, zabeleži kraj glave, stopala, i tu gde mi je kaiš na pantalonama, da imam celu figuru, i eto ti čoveka. Koja, druga mera, mi treba. Nikoja. Tako rezbareći izradio sam sve svece i vladare srpskog roda i poroda, od slavske mi ikone Svetog Đorđija, do Lazareve subote, gde je sedam likova na ikoni, sa crnim gavranom zloslutnikom nad glavom. I sve je to ovde, u ovoj mojoj kući, koja bi da je volje i para valjevskih i drugih vlasti, mogla i muzej da bude, da ljudi dolaze, gledaju i uživaju. ANTRFILE: Da spustim skulpturu, tu na Terazije – Imam jedan san – kaže Dragiša – Da me neko odvede kod gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović da mogu da joj pokažem skice za skulpturu koju sam namenio Beogradu. Da onda tu skulpturu uradim, za to još imam snage, i da bude jedno pet metara visoka i dva široka, od crne kolubarske hrastovine, koja je na dnu reke u mulju ležala neki kažu 10.000 a neki i 100.000 godina. Da onda ovde u selo dođe helikopter, da vežu lancima to moje delo i da ga spuste na Terazije, gde bi posle vekovima podsećalo na Dragišu Stanisavljevića iz Jabučja. Jeste, to sanjam. I da znate, srećan je onaj ko ima snove koji ga uspavljuju. Naspavao se toliko da mu se više i ne mili živeti, nego radostnik samo sanja… ----------------------------------------------------- He was born in Jabučje near Valjevo in 1921. He began doing sculpture in 1958. The life in the country under patriarchal principles, with century-old forests of his homeland and the impulse for modelling were basic motivational preferences of Dragiša Stanisavljević. Frontal aspect, simplicity of expression and archaic approach to form are unconsciously achieved. The artist liberated the form, polished it to brightness, made it round and emphasised its organic essence, thus completing what the nature had begun. Everything was stylised nearly to the bare, basic primordial form, and reduced with the pronounced sense for measure, which was known only to authentic artists of primitive cultures. More than five-decade-long instinctive and creative work of this artist pointed to the force of his authentic and original forms and the connection between primordial and modern sensibility of artistic expression. Age-old oak trunks which he tooled from the bed of the Kolubara River had a secret trace in its very substance, a kind of patina. With a pronounced sense of harmony, without gestures, expressive movements, but with interest in the spiritual background of his figures, Dragiša Stanisavljević understood the role of a form with the sensibility of a contemporary artist. Relief-like concept of form with pronounced vertical composition helped the artist with the simplicity of expression, especially when the selected motif was philosophical contemplation on human relationships, destinies, hidden characteristics, sins or prayers. He received many awards and recognitions for his monumental sculptures, among which the Award for Entire Artistic Work at the Tenth Biennial of Naïve and Marginal Art in Jagodina, 2001 was the most significant. He is a world classic. References: Oto Bihalji-Merin, Snovi i traume u drvetu, Beograd,1962 M. Bošković; M.Maširević, Samouki likovni umetnici u Srbiji, Torino,1977 Oto Bihalji-Merin; Nebojša Bato Tomašević, Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd, 1984 N. Krstić, Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003 N. Krstić, Naivna i marginalna umetnost Srbije, MNMU, Jagodina, 2007 Lj. Kojić, Dragutin Aleksić, monografija, MNMU, Jagodina, 2007 N. Krstić, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević,katalog, Pariz, 2012. N. Krstić, Outsiders, katalog, MNMU, Jagodina, 2013.