O knjizi: Pas koji je pojo sunce ; Istina ima teranje ; Crna kašika ; Ptičje oko na tarabi ; Pre nego što sve počne da se vrti.

Peter Weiss Die Ermittlung Oratorium in 11 Gesängen Peter Veiss Istraga Oratorijum u 11 pevanja Istraga. Oratorijum u 11 pesama[1] je drama dramskog pisca Petera Vajsa iz 1965. godine, koja govori o prvom frankfurtskom suđenju u Aušvicu od 1963. do 1965. koristeći sredstva dokumentarnog pozorišta. Premijerno je prikazan 19. oktobra 1965. kao deo premijere Prstena u petnaest zapadnonemačkih i istočnonemačkih pozorišta i Kraljevske Šekspirove kompanije u Londonu. Sam Vajs je učestvovao u suđenju u Aušvicu kao gledalac i razvio je svoju dramu iz protokola Bernda Naumana. Rad reprodukuje suđenja u Aušvicu vođena političarima i zvaničnicima ovih koncentracionih logora tokom nacističkog režima, kojima je kao svedok prisustvovao Peter Vajs. Godine 1965. premijerno je izveo delo koje će označiti njegov prodor u takozvani teatar-dokument: „Istraga“, definitivan zagovor protiv nacizma. Na osnovu istinitih istorijskih dokumenata, Vajs se savesno dokumentovala tako što je svakodnevno prisustvovala javnim sednicama procesa u Frankfurtu protiv počinilaca zločina nacističkog logora za istrebljenje Aušvic. Dokumentarac ni na koji način ne umanjuje moćnu dramatiku dela. Prvobitni rad, kompletan i bez pauza, trajao bi otprilike osam i po sati. Namera autora u stvaranju drame takve dužine bila je upravo da iznervira javnost. Prema Piteru Vajsu, poenta istrage nije i nije bila u tome da se zabavlja, već da dosađuje ljudima do te mere da mesecima ne žele da se vrate u pozorište, već da se realnost prikaže ovako grubo i grubo. nedidaktički način na koji je publika htela da ode usred predstave. To je tema koja mora da bude neprijatna za čitav ljudski rod. RORORO 1969. odlično očuvana exlibris

Odlično očuvana knjiga… K132

TRILOGIJA O CARSTVU Isak Asimov Str 505 Povez mek Stanje knjige dobro pisano na zadnjoj strani. O knjizi Svemirske struje Zvezde, prah nebeski Kamičak na nebu Polaris

Knjiga je u odličnom stanju, samo što ima potpis i pečat na jednoj strani, kao što se vidi na slici. Seventeen-year-old Iris Hollow has always been strange. Something happened to her and her two older sisters when they were children, something they can’t quite remember but that left each of them with an identical half-moon scar at the base of their throats. Iris has spent most of her teenage years trying to avoid the weirdness that sticks to her like tar. But when her eldest sister, Grey, goes missing under suspicious circumstances, Iris learns just how weird her life can get: horned men start shadowing her, a corpse falls out of her sister’s ceiling, and ugly, impossible memories start to twist their way to the forefront of her mind. As Iris retraces Grey’s last known footsteps and follows the increasingly bizarre trail of breadcrumbs she left behind, it becomes apparent that the only way to save her sister is to decipher the mystery of what happened to them as children. The closer Iris gets to the truth, the closer she comes to understanding that the answer is dark and dangerous – and that Grey has been keeping a terrible secret from her for years.

Šnajder & prijatelji : у потрази за изворимаживотне радости Balkanski književni glasnik, 2017

Skinuto sa Zafira A 2001 god. Ispravno cena po komadu Pre kupovine nas kontaktirajte kako bismo proverili raspoloživost artikla. Pogledajte i ostale moje delove: https://www.kupindo.com/Clan/marinasabo/SpisakPredmeta https://www.kupindo.com/Clan/andrekdenes/SpisakPredmeta

Dodatne informacije Pisac NIL GEJMEN Izdavač LAGUNA – BEOGRAD Izdanje 2024 Povez MEKI Strana 345 Stanje Vrlo Dobro

O knjizi: Sokolstvo je počelo u Češkoj, kada je grupa „Mladočeha” osnovala u Pragu „Gimnastičko društvo praško” čiji je idejni tvorac bio dr Miroslav Tirš. Profesor Emanuel Toner je, čitajući srpske narodne junačke pesme u kojima reč „soko” označava sve ono što je junačko, slobodoljubivo, pravdoljubivo i plemenito, došao na ideju da se Društvu da ime „Sokol”. Dve godine kasnije, 1864, na njegov predlog, Društvo je tako i dobilo ime. Osnovni cilj „Sokola” je bio razvijanje snage i morala češkog naroda i podizanje nacionalne svesti koja im je bila potrebna u borbi protiv germanizacije i za nacionalno oslobođenje. Ubrzo se Sokolstvo širi u sve Slovenske zemlje sa ciljem da se oslobodi i ujedini celokupno Slovenstvo i na taj način Sokolstvo dolazi i na prostore gde su živeli Srbi. Sokolstvo se širi među Srbima koji su živeli u Austrougarskoj monarhiji, a u isto vreme razvijalo se i u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Crnoj Gori. Ova knjiga je prvi pokušaj da se na jednom mestu objedini pesničko stvaralaštvo Sokolskih članova na našim prostorima.

O knjizi: Novi slučaj inspektora Salgada. Od autora romana Leto mrtvih igračaka. Noć je uoči praznika Sveta tri kralja 2011. godine. Inspektor Ektor Salgado, opsednut nestankom Rut, svoje bivše žene, ne može da zaspi i puši cigaretu za cigaretom. U sitne sate, još budan, dobija poziv od novog agenta: sekretarica generalnog direktora poznate kozmetičke kuće bacila se pod voz u metrou. Izgleda kao lak slučaj, ali kako dani budu prolazili, Salgado će polako otkrivati da se iza tog tobožnjeg samoubistva skriva složena i opasna mreža laži. Za to vreme, agentkinja Leire Kastro je „zarobljena“ kod kuće – na bolovanju je i mora da miruje zbog opasnosti od prevremenog porođaja do kog je ostalo još mesec i po dana. I ona razmišlja o nikad zatvorenom Rutinom slučaju. Ne može da odoli toj zagonetki i mada u svom stanju ne bi smela da započinje istragu, narav joj je takva da se ne zaustavlja, da ne odustaje, da mora da ruši fasade iza kojih se uvek krije još veće zlo... „Željena protivteža zaslepljujućem belilu ogromnog broja nordijskih kriminalističkih romana.“ -Guardian „Povratak mediteranskog detektivskog romana.“ El Pais „Nova pojava u kriminalističke proze.“ - La Vanguardia

Lepo očuvana. Sifra adp20.5

Duksevi za menjac u 3 kombinacije. Pišite za dodatne slike

O knjizi: U japanskom jeziku slovo Q i broj 9 isto se izgovaraju. Kada se 1Q84 izgovori na japanskom, dobije se 1984, što je direktna aluzija na poznati roman Džordža Orvela koji se više puta i pominje i citira na ovim stranicama.Čitalac zajedno sa glavnim likovima lebdi između 1984. godine i paralelnog vremena u godini 1Q84. Prvi tom ovog kapitalnog romana pokriva period od aprila do juna i kroz poglavlja koja se naizmenično smenjuju pratimo priče dvoje glavnih junaka - Aomame i Tenga. Ona je instruktorka borilačkih veština, član misteriozne organizacije koja sprovodi pravdu ubijajući nasilnike ... Tengo je profesor matematike u pripremnoj školi, tipičan murakamijevski muški lik - pasivan, bez inicijative, talentovan bez ostvarenja, jednostavno on je „deo slagalice koji se nigde ne uklapa".Nerealni elementi, tako prepoznatljivi za Murakamija, ipak ne vode ovaj roman u žanr SF-a. Autor je ovde angažovaniji nego ikad, s namerom da mnoge važne teme modernog sveta dovede u fokus - političke zločine, tumačenje istorije, nasilje, religiozni fanatizam, slobodu, ali i nastanak književnog dela, granicu između laži i istine, realnosti i fikcije... U 1Q84 svet je pun zlostavljanja, napuštanja, nasilja, gotovo svi likovi su otuđeni, usamljeni, izolovani, ostavljeni, nesposobni za istinsko vezivanje, željni ljubavi, a neretki opisi seksa, od mehaničkog do divljeg, tek ponekad imaju blagu naznaku površne emocije.Pišući u trećem licu (za razliku od svih prethodnih romana), pisac nas vešto vodi kroz vrlo kompleksnu strukturu i brojne slojeve, zahvaljujući umeću zavođenja nepoznatim i postepenim otkrivanjem, koje čitaoca mami da ne ispušta ovaj roman.Novi murakamijevski humor, kao i pominjanje najznačajnijih muzičkih, filmskih i književnih imena, unose vedre boje u ovaj naizgled mračan roman.

Kanjiga je u odličnom stanju, bez oštećenja. Broj strana - 120 Izdavač - Kulturni centar islamske republike Irana. Knjige ne šaljem u inostranstvo. Zbog određenih zabrana, a tiču se slanja knjiga na srpskom jeziku, ne šaljem knjige na teritoriju Kosova i Metohije. Za sva pitanja, tu sam.

O knjizi Pustinjak, bivši lovac i plaćenik, Klajd Bar je čovek s kojim se ne treba šaliti. Šesnaest godina. Toliko je Klajd Bar proveo daleko od gustih šuma, kanjona Kolorada i krševitih vrhova Stenovitih planina, bežeći od utvara iz prošlosti. Prešao je tri kontinenta, bio je usamljeni lovac, plaćenik i na kraju zatočenik, bez krivice lišen slobode. Sada se vratio, ali čim je zakoračio u svoj nekadašnji život, prošlost je došla po njega... Kada u pustinjski sumrak Kolorada dobije poziv od Džen, svoje sestre, koja ga očajnički moli da joj pomogne, Klajd kreće u grozničavu potragu. Prek i ne naročito druželjubiv, usput je navukao na sebe gnev nekih vrlo nezgodnih momaka. Kada je, povrh svega, jednom od njih nehotice preoteo devojku, potpisao je sebi smrtnu presudu bez prava na pomilovanje. Na prilično obeshrabrujuć početak nadovezuje se i neizvesnost: Klajd ne zna ko je oteo Džen, ne zna gde se ona nalazi ni koliko mu je vremena ostalo. Ali zna da ga samo smrt može zaustaviti, jer Klajd ne voli siledžije i kad ga put nanese na nekog od njih, pretvara se u smrtonosno oružje... „Amerika iz romana Čovek koji je dao reč nije se promenila još od vremena O. K. korala, a Klajd Bar je oličenje muškarčine, savremena verzija kauboja sa Divljeg zapada, šerifa i usamljenog jahača iz filmova, kakvima ste se uvek divili.” Nelson de Mil „Čovek koji je dao reč možda je najbolji debitantski triler ove godine, a Klajd Bar je oličenje heroja samotnjaka koji može sam da se izbori protiv zla. Ščepaće vas poput kurjaka, zariće očnjake u vas i neće vas pustiti... Uveren sam da će svi koji pročitaju prvi roman Erika Storija nestrpljivo iščekivati nastavak.” Vilijam Kent Kruger, autor bestselera Njujork tajmsa „U ovom savremenom revolveraškom klasiku svi su loši momci, a Klajd Bar je najgori među njima.” Skot Sigler, autor bestselera Njujork tajmsa „Ovo je roman u kome se, jedna za drugom, nižu akcione scene pucnjave sa mnogo krvi. Čovek koji je dao reč je mesto na kome su se susreli Kventin Tarantino i Divlji Bil Hikok.” Milan Aranđelović, Bookvar magazin

O knjizi: „Prelepo i potresno, veliki doprinos književnosti XXI veka.“ Toni Morison, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Korali je kćer tajanstvenog Profesora Sardija, zlokobnog impresarija Muzeja nesvakidašnjih bića. Svake večeri ona nastupa u velikom akvarijumu kao devojka-sirena, jedna od „živih čudesa“ poput čoveka-vuka i stogodišnje kornjače. Jedne noći Korali nailazi na intrigantnog mladića koji fotografiše drveće na divljim obalama reke Hadson. Edi Koen je ruski imigrant koji se odmetnuo od svog oca i porekla kako bi se posvetio novom čudu tehnologije – fotografiji. Kada Edi fotografiše šokantne i tragične posledice velikog požara koji je zahvatio Njujork, uplešće se u misteriozni nestanak jedne devojke i raspaliti vatru u Koralinom srcu. Njihov susret u gradu laži, žudnje i preobražaja navešće ih na put koji će im otkriti magiju, strah i uzbuđenje ljubavi . Opčinjavajući i uzbudljiv Muzej nesvakidašnjih bića Alis Hofman je priča o naelektrisanoj i strastvenoj ljubavi dvoje potpuno različitih ljudi koji žive u Njujorku tokom turbulentnih prvih decenija dvadesetog veka. „Danas za mnoge romane kažemo da su ’sjajni’, ali ovaj to uistinu jeste: delom ljubavna, delom detektivska, delom istorijska priča, ali sva satkana od lepote.“ Džodi Piko, književnica „Raskošna, živopisna i upečatljiva priča... Jedinstveno čitalačko iskustvo.“ The Seattle Times

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić

Povest o čarobnoj palici sa runskim zapisima edicija PLAVA PTICA knjiga odlično očuvana posveta L.GaR.4

odlično očuvane kao nove nezavisna izdanja GAR.3

Ime joj je Dina. U Bibliji, u Knjizi Postanja, samo se pominje u mnogo poznatijim poglavljima o njenom ocu Jakovu i njegovih dvanaest sinova. Ispričan glasom Dine, ovaj roman otkriva tradicije i nemire u životima žena iz prošlosti – svet crvenog šatora. On počinje pričama njenih majki – Lie, Rahile, Zilpe i Bilhe – četiri Jakovljeve žene. One vole Dinu i daruju je veštinama koje će joj pomoći u njenom potonjem životu. Naposletku, kada se bude zaljubila, doći će do tragedije zbog koje će morati da pobegne od porodice. Dinina saga dopire iz jednog izuzetnog perioda rane istorije i vezuje čitaoca nitima neodoljive privlačnosti. Dirljiva priča Crvenog šatora otkriva zaboravljeni svet čudesnih rađanja, robova, zanatlija, kućnih bogova i sestrinskih tajni. Format: 13x20 cm Broj strana: 343 Pismo: Latinica Povez: Tvrd

Beograd 2007. Povez: tvrdi (nalik na kožu + zlatotisak) Format: 16 x 24 cm Strana: 379 Pismo: ćirilica u odličnom stanju Narodne poslovice su nepravedno zapostavljeni deo kulturne baštine Srbije, deo svakodnevnog života srpskog seljaka, edukativni materijal, usmeno predanje koje je ljudima nudilo poželjne modele ponašanja. Ova zbirka je izašla još davne 1925. godine a sada je dobila zasluženo reizdanje. Zbirka je podeljena tematski - ona sadrži razne priče, kletve, zakletve, pitalice, zagonetke, zdravice, a sve se nalaze u nekom odnosu prema poljskim radovima i odnosu prema istim u srpskoj narodnoj mitologiji i predanju...

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 197982. Q

edicija PEGAZ odlično očuvana

READER`S DIGEST AUSWAHLBUCHER John Grisham Die firma Elizabeth Webster Und gäbe es Hoffnung nicht Michael Blake Der mit dem Wolf tanzt КЊИГЕ ИЗБОРА РЕАДЕР`С ДИГЕСТ Џон Гришам Компанија Елизабет Вебстер А да није било наде Мицхаел Блаке Онај, који игра са вуком koa nova SANU.6

Prekrasan roman o dve sestre i o njihovom emocionalnom putovanju kroz ljubav, odanost i veliku tugu. One su Amerikanke kineskog porekla. Iako su sestre, veoma su različite: Miranda, starija, odgovornija, uvek zaštitnički nastrojena, i Lusija, svojeglava, nepredvidiva, osetljiva i toliko impulsivna da svojim postupcima svima oko sebe uvek uzrokuje velike životne promene. Nakon venčanja Lusijino ponašanje počinje da se menja. Ona leti visoko, sve dok se, neizbežno, ne surva na zemlju. Uprkos nastojanju svog supruga da joj pomogne, ona protiv svoje volje biva hospitalizovana. Da bi pomogla sestri, Miranda napušta udoban život u Švajcarskoj, ali njena požrtvovanost neće biti dovoljna ako Lusija sama ne odluči da bude spasena. Vezu između sestara ispunjenu ljubavlju i odanošću ni okean nije mogao da naruši – ali šta je to što je može prekinuti? Sve je ovde divno je potraga mlade žene za ispunjenjem i za životom koji nije sputan bolešću. Nezaboravna, veoma dirljiva priča o tome kako se žrtvujemo za nekog koga istinski volimo i o tome kada briga o nama samima mora da prevlada sve ostalo.