Skinuti sa motora, korišteni 500 km, BOSCH made in Germany. Cena je za 4 komada. Može slanje kurirskom službom.

KNJIGE 3, 4, 5 SU POTPUNO NOVE KNJIGA 2 - kao da je pokisla pa su sad strane malo izvitoperene -ocena 3 KNJIGA 1 - vrlo dobro ocuvana POGLEDAJTE SLIKE, PITAJTE. PRODAJA SAMO KAO KOMPLET

PREDNJI AMORTIZERI U ISPRAVNOM STANJU SKINUTI SA PEZO 306 98 GODISTE 1400 KUBIKA BENZINCA...

Staklo gepek vrata za Opel Astru G hedzbek

Poluosovine za kadeta suzu ispravne idu obe.

Slavomir Nastasijevic komplet od 6 knjiga, izdavac Narodna knjiga 1984, u odlicnom stanju. 1) Ustanak u Zeti 310 str 2) Stefan Dušan 548 str 3) Vitezi kneza Lazara 482 str 4) Despot Stefan 347 str 5) Teško pobeđenima I 317 str 6) Teško pobeđenima II 317 str

VILJUSKA PREDNJA LEVA SA SILEN BLOKOM I KUGLOM.ODGOVARA ZA VOZILA MARKE FIAT GRANDE PUNTO 2005--- FIAT FIORINO O1.2001--- FIAT LINEA 2006--- FIAT PUNTO EVO 2008--- FIAT PUNTO 2012--- FIAT QUBO 2008--- CITROEN NEMO 2009--- ALFA ROMEO MITO 2008-2018 OE.BR 51783057

VILJUSKA PREDNJA LEVA BEZ KUGLE, ODGOVARA ZA VOZILA FIAT CROMA 1985-1996 1,6;2,0;1,9TD;2,5D;2,5TD LANCIA THEMA 1984-1994 ALPHA ROMEO 164 1987-1998 2,0;2,0TD OE.BR 82406867--60512452

BULLSON vodonepropusni muski kombinezon velicina M Probano , samo u radnji nije noseno van bukvalno kao novo Bele fluorescentne trake

Vrlo kvalitetan, dugački (ispod kolena) crni ženski kaput od mohera (najkvalitetnija vuna) u izuzetnom stanju. Jedinstven, šiven po narudžbini. Veličina 38-40.

VEŠTICE NA PUTU AUTOR : TERI PRAČET IZDAVAČ: LAGUNA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 2001. MEKE PLASTIFICIRANE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 307 STR. STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA 2.10.S

Lezajevi za radilicu Z650 0,50 (druga specijala). Proizvođač Daido Kotor

ruski motor za camac ima varnicu .okrece se dva cilindra ....vidi slike

SET ZUPCASTOG KAISA ZA VOZILA FIAT DUCATO 1994-2005 2,8TDI FIAT DUCATO 2002--- 2,8JTD;2,8TD IVECO DAILY II 1997-2009 29L11V;35S11V;35C11V;50C11V OPEL MOVANO 1998----. 2,8DTI RENAULT MASTER 1998---2,8DTI OE.BR45018707-7701471714

Pretvarač je u dobro stanju.

ODLICNI ZADNJI AMORTIZERI SKINUTI SA FORDA MONDEA 98 GODISTE KARAVANA...

Vodena pumpa, Italijanska Kataloski brojevi : 330106 - 7784987 Odgovara za sledeca vozila : Fiat TEMPRA (159_) 1.6 (159.AD) 1581 cm3 63 KW 86 KS 1990.03 - 1994.04 Fiat TEMPRA (159_) 1.6 (159AS, 159AT) 1581 cm3 51 KW 69 KS 1990.04 - 1996.07 Fiat TEMPRA (159_) 1.6 I.A. (159.AE) 1581 cm3 57 KW 78 KS 1990.06 - 1992.07 Fiat TEMPRA (159_) 1.6 I.A. (159.AS, 159.AT) 1581 cm3 55 KW 75 KS 1992.06 - 1996.08 Fiat TEMPRA (159_) 1.6 I.A. (159.AJ) 1581 cm3 63 KW 87 KS 1994.06 - 1996.08 Fiat TEMPRA (159_) 1.6 I.A. (159.AJ) 1581 66 90 1994.06 - 1996.08 Fiat TEMPRA S.W. (159_) 1.6 I.A. (159.AE) 1581 57 78 1990.10 - 1996.08 Fiat TEMPRA S.W. (159_) 1.6 1581 63 86 1990.12 - 1993.04 Fiat TEMPRA S.W. (159_) 1.6 I.A. (159.AS, 159.AT) 1581 55 75 1992.10 - 1996.08 Fiat TEMPRA S.W. (159_) 1.6 I.A. (159.AJ) 1581 66 90 1994.06 - 1996.08 Fiat TIPO (160_) 1.4 (160.AC) 1372 52 71 1987.07 - 1989.12 Fiat TIPO (160_) 1.4 I.E. 1372 57 78 1989.05 - 1995.04 Fiat TIPO (160_) 1.4 I.E. (160.AP, 160.AD, 160.EA) 1372 51 70 1989.05 - 1995.04 Fiat TIPO (160_) 1.6 (160.AE) 1581 61 83 1988.01 - 1991.10 Fiat TIPO (160_) 1.6 I.E. (160.AF) 1581 57 78 1990.07 - 1993.01 Fiat TIPO (160_) 1.6 I.E. (160.A1, 160.EC, 160.EB) 1581 55 75 1992.10 - 1995.04

HAUBA U BELOJ BOJI FINO OCUVANA MOZDA IMA NEKO SITNO OSTECENCE OGREBOTINICU STANJE JE JASNO VIDLJIVO NA SLIKAMA SKINUTA SA GOLFA 2 89 GODISTE...

Multimedija za automobil HONDA civic. Ispravna u potpunosti, zamenjena za verziju sa navigacijom.

Zglob homokinetički ( do točka ) GKN - LOBRO 302016 NEMAČKI Kataloški brojevi : 39100 71J10 - 39101 70J10 - 39211 71J26 DO TOCKA ZA VOZILA SA ABS PRSTENOM ! Broj spoljnih zuba na strani točka : 27 Broj unutrašnjih zuba do točka: 32 Broj zuba, ABS prsten : 42 ABS prsten O [mm]: 65.98 Prečnik zaptivnog prstena [mm]: 56 Prečnik 1 [mm]: 24.80 Prečnik zgloba [mm]: 92 Dužina [mm]: 169 Navoj: M24x1.5 Odgovara za sledeća vozila : NISSAN BLUEBIRD (T72, 712) 1.8 i 16V ( 95 kW ) MOTOR CA18D UK Version ( 1989/02 - 1990/12 ) NISSAN BLUEBIRD (T72, 712) 2.0 D ( 49 kW ) MOTOR LD20 UK Version ( 1986/03 - 1990/12 ) NISSAN BLUEBIRD (T72, 712) 2.0 i ( 85 kW ) MOTOR CA20E UK Version ( 1988/09 - 1990/09 ) NISSAN BLUEBIRD (T72, 712) 2.0 i ( 77 kW ) MOTOR CA20E Kat. UK Version ( 1985/12 - 1990/12 ) NISSAN PRIMERA 2.0 16V (85kW) AUTOMATIC MOTOR SR20DI (SPI) ( 1990/06 - 1996/01 ) NISSAN PRIMERA 2.0 16V 4x4 (85kW) AUTOMATIC MOTOR SR20DI (SPI) ( 1991/04 - 1996/06 ) NISSAN PRIMERA 2.0 D (55kW) AUTOMATIC MOTOR CD20 ( 1990/07 - 1996/01 ) NISSAN PRIMERA 2.0 GT (110 kW) MOTOR SR20DE EGI Kat., ( 1990/06 - 1996/01 ) NISSAN PRIMERA 2.0 i (85kW) AUTOMATIC MOTOR SR20DI (SPI) ( 1990/07 - 1995/12 ) Ili još preciznije : NISSAN BLUEBIRD 2.0 i (HLT72, T12) 1974 cc 77 kw 4 Cyl. Saloon 1985-1990 NISSAN BLUEBIRD 1.8 i 16V (RLT72) 1809 cc 95 kw 4 Saloon 1989-1990 NISSAN BLUEBIRD 2.0 D (SLT72, T12) 1952 cc 49 kw 4 Saloon 1986-1990 NISSAN BLUEBIRD 1.8 i 16V (FRLT72) 1809 cc 95 kw 4 Hatchback 1989-1990 NISSAN BLUEBIRD 2.0 i (FHLT72, T12) 1974 cc 77 kw 4 Hatchback 1985-1990 NISSAN BLUEBIRD 2.0 D (FSLT72, T12) 1952 cc 49 kw 4 Hatchback 1986-1990 NISSAN PRIMERA 2.0 16V 1998 cc 85 kw 4 Saloon 1990-1996 NISSAN PRIMERA 2.0 GT 1998 cc 110 kw 4 Saloon 1990-1996 NISSAN PRIMERA 2.0 D 1974 cc 55 kw 4 Saloon 1991-1996 NISSAN PRIMERA 2.0 16V 1998 cc 85 kw 4 Hatchback 1990-1996 NISSAN BLUEBIRD 2.0 i 1974 cc 85 kw 4 Saloon 1988-1990 NISSAN BLUEBIRD 2.0 i 1974 cc 85 kw 4 Hatchback 1988-1990 NISSAN PRIMERA 2.0 D 1974 cc 55 kw 4 Hatchback 1991-1996 NISSAN PRIMERA 2.0 16V 4x4 1998 cc 85 kw 4 Saloon 1991-1996 NISSAN PRIMERA 2.0 16V 4x4 1998 cc 85 kw 4 Hatchback 1991-1996 NISSAN PRIMERA 2.0 1998 cc 110 kw 4 Hatchback 1990-1996 NISSAN PRIMERA 2.0 4x4 1998 cc 110 kw 4 Saloon 1991-1993

Zglob homokineticki, GKN - LOBRO ( NEMACKI ), Kataloški brojevi : 301987 ( 39100 72J20 - 39100 73J00 - 39101 73J00 - 39211 73J26 - 39211-73J25 - 3921173J00 ) Opis artikla : DO TOČKA, Broj zuba do tocka : 27 Broj unutrasnjih zuba do tocka : 22 Precnik prstena [mm]: 56 Precnik zgloba [mm]: 81.2 Duzina [mm]: 166 Navoj : M24x1.5 Odgovara za vozila : NISSAN PRIMERA 1.6 ( 66 kW ) , motor GA16DS, GA16DE ( 1990/06 - 1996/01 ) NISSAN PRIMERA 1.6 ( 71/75 kW ) ( 1990/06 - 1996/01 ) NISSAN PRIMERA 1.6 i ( 66 kW ) , motor GA16DE ( 1993/05 - 1998/03 ) NISSAN PRIMERA 1.6 i ( 75 kW ) , motor GA16DE ( 1994/03 - 1998/03 ) NISSAN PRIMERA 2.0 16V ( 85 kW ) , motor SR20DI (SPI) ( 1990/06 - 1996/01 ) NISSAN PRIMERA 2.0 16V 4x4 ( 85 kW ) , motor SR20DI (SPI) ( 1991/04 - 1996/06 ) NISSAN PRIMERA 2.0 D ( 55 kW ) , motor CD20 ( 1990/07 - 1996/01 ) NISSAN PRIMERA 2.0 i ( 85 kW ) , motor SR20DI (SPI) ( 1990/07 - 1995/12 ) Ili jos preciznije : NISSAN PRIMERA (P10) 1.6 1597 ccm 71 KW 97 HP 1990.06 - 1996.01 NISSAN PRIMERA (P10) 1.6 1597 ccm 66 KW 90 HP 1990.06 - 1996.01 NISSAN PRIMERA (P10) 2.0 D 1974 ccm 55 KW 75 HP 1991.01 - 1996.01 NISSAN PRIMERA (P10) 2.0 16V 1998 ccm 85 KW 116 HP 1990.06 - 1996.01 NISSAN PRIMERA (P10) 2.0 16V 4x4 1998 ccm 85 KW 116 HP 1991.04 - 1996.06 NISSAN PRIMERA Hatchback (P10) 1.6 1597 ccm 71 KW 97 HP 1990.06 - 1993.06 NISSAN PRIMERA Hatchback (P10) 1.6 1597 ccm 66 KW 90 HP 1990.06 - 1996.01 NISSAN PRIMERA Hatchback (P10) 1.6 1597 ccm 75 KW 102 HP 1993.06 - 1996.01 NISSAN PRIMERA Hatchback (P10) 2.0 D 1974 ccm 55 KW 75 HP 1991.01 - 1996.01 NISSAN PRIMERA Hatchback (P10) 2.0 16V 1998 ccm 85 KW 116 HP 1990.06 - 1996.01 NISSAN PRIMERA Hatchback (P10) 2.0 16V 4x4 1998 ccm 85 KW 116 HP 1991.04 - 1996.06

VILJUSKA PREDNJA DESNA BEZ KUGLE, ODGOVARA ZA VOZILA FIAT CROMA 1985-1996 1,6;2,0;1,9TD;2,5D;2,5TD LANCIJA THEMA 1984-1994 ALPHA ROMEO 164 1987-1998 2,0;2,0TD OE.BR 82406868--60512153

ALNASER U ISPRAVNOM STANJU SKINUT SA FIAT MAREA 2001 GODISTE 2000 KUBIKA BENZINSKI PETAK MOTOR...

Garnitura dihtunga, Italijanska Odgovara za sledeća vozila : * FIAT TIPO 1.6 i.e. cat. 2 ACT motor M614AA.16.000 1580 cm3 90 KS 84 mm prečnik od 1989... * LANCIA DEDRA 1.8 i.e. do broja motora 1031872 motor 835.A2.000 1756 cm3 109 KS 84 mm precnik ( 1989-1990 ) * LANCIA DEDRA 2.0 i.e. do broja motora 1032240 motor 835.A5.000 ccm. 1995 120 KS 84 mm prečnik ( 1989-1990 )

Knjiga nje nova. ,,Možemo li mi, takvi kakvi smo, zamisliti i razumeti POSTOJANJE i njegovu SVRSISHODNOST? I možemo i ne možemo! I eto krenusmo od paradoksa....(podsetimo se, postoje prostori gde ovo da se i može i nemože i nije neki paradoks...) Pitanje Geneze Svemira je asimptota celokupne filozofije Prirode, težnja sveobuhvatne ljudske misli o postojanju, tu se slivaju hiljadugodišnje tekovine našeg saznanja. To je pitanje o Prirodi Kosmosa, o trajanju kao takvom, o Početku, o smislu prostor-vremena, o biti materije, o stvaranju i Stvoritelju. Naš čin saznanja je tren u kosmičkim vrtlozima...Priroda nam je tako dala puno...Reći ćemo `Priroda` da bi izbegli preranu analizu ko nam je to dao... Dala nam je, dakle, čak i logiku da spoznamo, kao finim izbrušenim dijamantskim alatom, tu njenu logiku! Hoće da nam pomogne u potrazi za odgovorima na ovo Pitanje o nama samima...Ali gle paradoksa, harmonija njena, rekli bi mi kao namera možda, nije nam olako dala moć da dopremo do najtananijih konačnih dubina, do Smisla Svega... Nije nam omogućila sklop elektrona takav da, u hemijskim vezama u mozgu, zadržimo misao o suštini postojanja dovoljno dugo da bi i tu tražili odgovore... Nametnula nam je samo retki blesak misli o traganju za smislom našeg kratkog postojanja, podesila je da misao o tome prohuji kao tren kroz našu svest i omogućila nam brzo nesvesno bežanje od moguće besmislenosti u realan svakodnevni život... Evo i kada pročitate ove redove, možda se više nikada nećete vratiti da potražite odgovore na ova pitanja....Moćna Evolucija nas je spasila od traganja za smislom, naredila nam je bezrezervno zadovoljenje osnovnih nagona za očuvanjem i produženjem vrste, a rešenje Svrsishodnosti Postojanja daće nam neko drugi nekom drugom prilikom...ili nikad. Da bismo razumeli Vaseljenu i Postojanje na najdubljem nivou, moramo znati ne samo kako se ona ponaša, već i zašto? Zašto postoji nešto umesto ničega? Zašto mi postojimo? Zašto postoje ovi zakoni, a ne neki drugi? Da bi razmeli Svrsishodnost, moramo dati odgovore na temeljna pitanja koje postavljamo sebi samima evo 3000 godina. Zašto je nešto tako kako jeste? Po čemu nešto jest to što jest? Šta je bitak? Jel bitak jedan? U čemu je sreća? u približavanju Bogu? U spoznaji istine? U uživanju ili u smernom životu bez mnogo potreba, u prihvatanju reda sveta ili u borbi za promenama? U sreći pokoljenja? Šta je smisao čovekovog delanja? Ugodan život ili slava, čast. moć, bogatstvo, ljubav, moralna vrednost? Šta je dobro? Šta su temeljne vrline? Umerenost, hrabrost, mudrost, prosvećenost, prijateljstvo, nada, vera, sloboda? Šta je sloboda? Mogućnost izbora, spoznaja nužnosti? Ima li sobode bez odgovornosti? Da li je religiozan čovek slobodan čovek? Šta možemo znati? Koje je poreklo naše spoznaje? Razum, iskustvo ili drugi izvor? Da li je naša spoznaja objektivna? Postoje li stepeni spoznaje? Postoje li granice spoznaje? Šta je u stvari Istina, šta je kriterijum istine? Jel istina u umu ili u stvarima ili u podudaranju pojma i pojave? Kakav je odnos opšteg i pojedinačnog? Postoji li univerzalni zakon? Ima li slučajnosti ili sudbina predodređuje sve? Zar za ovo poslednje pitanje, Hajzembergov princip nije dovoljan odgovor? Potičemo li svi iz Singularnosti i beskonačne zakrivljenosti, gde svi zakoni nauke otkazuju...Zvuči surovo, ali treba samo biti miran... Odgovore će nam isprovocirati divljenje i sumnja...Centralna učenja naše civilizacije pokušavaju da nam pruže odgovore...svako na svoj način...Pitanja Postojanja i Svrsishodnosti se prožimaju kroz čitavu istoriju... 1. Aksiomatske Istine 1.1. Materijalna istina Ideja o aksiomatizaciji istine nije nova i rezultati donekle postoje, mada formalnu teoriju na ovom polju nećemo, čini se, imati nikada. Ipak, pokušaji da polazne osnove budu jasne kreću od predpostavke da materijalna istinitost zavisi da li se prost logički sud odnosi na realne ili imaginarne objekte. Prihvatamo li da je izrečeni prost sud istinit ako postoji slaganje veza između pojmova i stvarnih objekata? Ili ako u afirmativnom sudu subjekat totalno ili parcijalno je identičan predikatu, odnosno u negacijskom sudu ako je subjekat totalno neidentičan predikatu? (pod uslovom da zamišljeni objekat mora biti fiksiran svojom definicijom). Ako da, ili makar ako se u trenucima nekih nedoumica setimo ove, jedne od definicija istinitosti suda, onda pokušajmo da razmišljamo dalje o našem Postojanju i Svrsishodnosti svega... 1.2. Mislimo li dobro? Možemo li saznanjem do trijumfa ljudske rase? Mislim da je to jedini put... A ≡ A Zakon Identiteta A ≠ NeA Zakon Protivrečnosti. Važi za stvari koje se menjaju u vremenu. Ne može u ISTO Vreme. A = Ne(NeA) Na pravilno postavljeno pitanje može se odgovoriti DA ili NE Drugi i treći zajedno kažu da od dva kontradiktorna suda, jedan mora biti lažan, a drugi tačan. Sve što se zamišlja i sve što postoji MORA IMATI dovoljnog razloga zašto se tako zamišlja i zašto tako postoji. Ali eto nama fundamentalne teškoće na startu: Svaki prost sud A mora se obrazložiti drugim prostim sudom - razlog mu je sud B, njemu je razlog sud C i tako red razloga je beskonačan! Ali još gore: Ako važi da je sud A dovoljno obrazložen samo ako je sud B dovoljno obrazložen, .. i tako u nedogled, onda NIJEDAN nije dovoljno obrazložen! Ako predpostavimo da red razloga nije beskonačan, onda postoji sud Z koji je konačan i obrazlaže ostale sudove! Aristotel: Poslednje nepromenjive činjenice postoje bez razloga ako su u domenu MATEMATIKE, dakle postoje poslednji stavovi koji razlog imaju u SEBI SAMOME! Još jednom, Priroda pokazuje svoju ekonomičnost, to je tačno, ali regresijom unazad svesti sve na JEDNO...? 1.3. Kako odlučujemo da li je nešto istina? Svako saznanje zavisi od izvora i stanovišta. Kako odlučujemo da li je nešto istina? Vodimo li računa o tome na kom smo stanovištu, ateističkom, teističkom, deističkom ili smo skeptici? Logika čitavog naučnog rasuđivanja i uopšte smisao nauke je otkriti `istinu`. Imamo dva alata na raspolaganju. Iimamo čula, kroz koja doživljavamo svet i imamo mogućnost da činimo opservacije i donosimo logičke zaključke. Postoje dve vrste odnosa između naučnog uma i sveta, dve vrste logike smo nametnuli - deduktivna i induktivna. U deduktivnom načinu zaključivanja, već imamo teoriju, na osnovu koje možemo predvideti posledice. Dakle zaključujemo od opšteg ka pojedinačnom, iz opšte teorije prelazimo na konkretna opažanja. To je poznato kao hipotetičko-deduktivna metoda. U induktivnom načinu zaključivanja, zaključujemo od pojedinačnog ka opštem - uradimo mnoge opservacije u razlučitim uzorcima, zatim napravimo generalizaciju, pa zaključimo objašnjenje. Sposobnost za ovakve kreativne skokove daje nam naučni način razmišljanja. Ako projektujemo predhodna razmatranja na Astronomiju, na primer, onda bi to izgledalo ovako: Opservacije dovode do teorije, ta teorija predviđa nove opsevacije, koje mogu, dok su testirane matematičkim alatima ili stalnim opažanjima i analizama, potvrditi ili srušiti tu teriju i dovesti do nove teorije, koja zatim mora dodatno biti testirana, kako bi videli je li ta nova teorija bolje predviđa nove opservacije. Tako postoji stalna međuigra između induktivnog načina zaključivanja (na temelju promatranja) i deduktivnog načina zaključivanja (na temelju teorije), dok tako (asimptotski) nismo sve bliži i bliži `istini`. Teorije, dakle, možemo koristiti za predviđanje opažanja, ali ona neće uvijek biti tačna onako kako smo ih predvideli, zbog greške ili zbog varijabilnosti inherentne prirodnim fenomenima. Ako se opservacije puno razlikuju od naših predviđanja, napuštamo ili menjamo teoriju. Kako testirati razmere nesklada našeg predviđanja? Test je statistički ili probabilistički, to je test nulte hipoteze,koji je kamen temeljac statističkog zaključivanja. Za razliku od determinističkog modela prirodnih fenomena, probabilistički modeli (različita stanja jedne pojave javljaju se uz određenu verovatnoću) su potvrđeni na subatomskom nivou i tu su potrebne statističke tehnike za povećanje naučne spoznaje. Prisutnost varijabiliteta zahteva korištenje statističke analize. Kad je mala varijacija s obzirom na pojavu, mnogo više težine daje mala količina dokaza, nego kada postoji mnogo varijacija.Na primer, znamo da je rak gušterače danas uvek smrtonosna bolest. Dakle, ako smo pronašli lek koji nesumnjivo leči nekoliko pacijenata raka gušterače, mi ćemo dati puno težine dokazu da je to lek.. Za razliku od toga, ako smo pokušali utvrditi da li verovanje u Boga pomaže u životu, mi moramo to pokazati na veoma velikom broju ljudi i za to koristiti statističke metode, budući da ljudska bića su vrlo varijabilna u odnosu na svoje mentalne doskočice. U stvari, u većini bioloških i još više u društvenim i psihološkim pojavama, velika je varijabilnost. Najveći deo statistike uključuje zaključivanje iz uzoraka populacije u odnosu na neko interesno obeležje. Pouzdanost takvih zaključaka može se oceniti u smislu verovatnosti izvještaja, a mi smo na taj načn ustvari induktivno zaključili iz pojedinačnog (uzorak) ka opštem (populacija). Dakle, ako trendove grupe apstrahujemo na osnovu posmatranja individua, (dok generalizacija hipoteza može doći iz elementarnih zapažanja), testiranje hipoteza mora biti učinjeno uz kontrolisana merenja, bez sistemske pristrasnosti. Statističke tehnike, da bi bile valjane, moraju se primeniti na podacima čija kolekcija mora biti precizno kontolisana, uz korišćenje savremenih informatičkih alata. U jednom naučno istraživačkom procesu, a na osnovu cilja i metode istraživanja, informatičkim i statističkim alatima se analiziraju i interpretiraju prikupljeni podaci koji su podložni slučajnom variranju i daljom evaluacijom inferencijalnim statističkim metodama dolazimo do zaključaka. Sa tim u vezi, na današnjem nivou naših pouzdanih saznanja, u celokupnom Svemiru, na ovaj ili onaj način, važe najopštiji fundamentalni zakoni o održanju koji kažu da postoje fizičke veličine (impuls, energija...) za sistem kao celinu koje se ne menjaju, ako su ispunjeni određeni preduslovi - a to je izolovanost sistema. Dok svi drugi zakoni opisuju zavisnost promena fizičkih veličina, ovi opisuju Postojanje istih fizičkih veličina. Ovi zakovi su rezultat uopštavanja celokupnog civilizacijskog naučno tehničkog iskustva, stalno potvrđivani od procvata nauke do danas. Ako bi se otkrio i JEDAN izuzetak, izgubili bi OPŠTOST i koristimo ih zato kao kriterijume prihvatljivosti istinitosti nekog fizičkog tvrđenja. Dakle, postoji koncenzus `vere` u ovaj zakon! Kako ta `vera` izgleda na primeru: Pri preciznom proučavanju energije beta čestice (elektrona koji se emituje pri radioaktivnom raspadu), jednostavno je nedostajala energija da bi se matematički izjednačile leva i desna strana jednačine. `Vera` u ovaj zakon da se energija mora naći, da postoje druge čestice, objašnjenje je stiglo pronalaskom čudesne čestice Neutrino, o njoj ćemo kasnije). Samo 4 (četiri) sile vladaju Svemirom i pronalazak neke nove značio bi promenu kompletne paradigme ljudskog saznanja. Čak i tako, naučnim metodama približili bi se istini još više, ali zašto je onda potrebno bilo kakvo pojednostavljenje i jednostavno vera bez objašnjenja? Zar je toliko lakše živeti u neznanju? 2. Religija 2.1. Treba li nam tumačenje poretka stvari i smisla kad imamo jednostavno objašnjenje? I neko vrlo promućuran se odavno setio i omogućio nam je jednostavnost - religijsko pojednostavljenje prihvatljivo svima! Bez obzira ko koliko puta gleda u Zvezde, ushićenima ili umornima, onima koji se bave Matematikom ili onima koji taj alat nisu pribavili, učenima ili siromašnima, baš svima! Poručio nam je kroz Njegovu Knjigu Istine, ako želimo da ostanemo nekažnjeni (???), da nam se Postojanje produži na drugom svetu, Gore Negde, kako kaže on, na Nebu (neznajući o njemu baš mnogo, ali nema veze), onda verujmo u Njega, Tvorca Svega, i ništa ne pitajmo, utonimo i sakrijmo se oko tradicije, Njegovog morala i dogmi koje nam je On propisao i eto, biće nam lakše...Uostalom naređuje i da moramo, jer ako se drznemo da razmišljamo o Njegovom znanju o Svrsishodnosti ili ako nedaj bože, sumnjamo u Njegovo moralno učenje.... O kakvo opterećenje ka nama od velikog Tvorca Svemira, kakva sujeta! Dodatno našem neznanju još i prepliće moralne stavove sa Poretkom, pa nam i još i preti... Pa dobro, pokušajmo da razumemo...i Sokrat bi rekao da nema ozbiljnog promišljanja bez razmišljanja o moralu...``