Che Guevara 3D samolepljiva nalepnica

Dužina mantil 97cm

Гумено пластична заштита око контакт браве Оригинал за Volkswagen Golf 4 (typ 1J) хечбек из 2001 године 1.4 16v AXP 1 комад са слике Исправно стање, доста добро очувано, као на сликама Каталошки број: 8D0 905 869 - 8D0905869 На илустрацији приказано под бројем 20 /г4/ру/ Audi A3 AA3 BR 2001 2005 AA3 BR 2006 2007 Audi S3 AS3 BR 2001 2004 Audi A4/Avant A4 CA 1995 1997 A4 CA 1998 1999 A4 CA 1999 2001 A4 MEX 1995 1997 A4 MEX 1998 1999 A4 MEX 1999 2001 A4 RA 1995 1997 A4 RA 1998 1999 A4 RA 1999 2001 A4 RDW 1995 1997 A4 RDW 1998 1999 A4 RDW 1999 2001 A4 USA 1996 1998 A4 USA 1998 1999 A4 USA 1999 2002 A4 ZA 1995 1998 A4 ZA 1998 1999 A4 ZA 1999 2001 Audi A6/Avant A6 CA 1998 2001 A6 CA 2002 2005 A6 MEX 1998 2001 A6 MEX 2002 2005 A6 RA 1998 2001 A6 RA 2002 2005 A6 RDW 1998 2001 A6 RDW 2002 2005 A6 USA 1998 2001 A6 USA 2002 2004 A6 ZA 1998 2001 A6 ZA 2002 2005 Audi A6 allroad qu. A6AR CA 2000 2005 A6AR MEX 2000 2005 A6AR RA 2000 2005 A6AR RDW 2000 2005 A6AR USA 2001 2005 A6AR ZA 2000 2005 Audi A6L A6L CA 2000 2005 Audi A6/Avant qu. A6Q CA 2002 2005 A6Q MEX 1998 2001 A6Q MEX 2002 2005 A6Q RA 1998 2001 A6Q RA 2002 2005 A6Q RDW 1998 2001 A6Q RDW 2002 2005 A6Q USA 1998 2001 A6Q USA 2002 2004 A6Q ZA 1998 2001 A6Q ZA 2002 2005 Audi A8 A8 CA 1994 1999 A8 CA 1999 2003 A8 MEX 1999 2003 A8 RDW 1994 1999 A8 RDW 1999 2003 A8 USA 1997 1999 A8 ZA 1994 1999 A8 ZA 1999 2003 Audi A8/S8 quattro A8Q CA 1994 1999 A8Q CA 1999 2003 A8Q MEX 1994 1999 A8Q MEX 1999 2003 A8Q RA 1994 1999 A8Q RA 1999 2003 A8Q RDW 1994 1999 A8Q RDW 1999 2003 A8Q USA 1997 1999 A8Q USA 2000 2003 A8Q ZA 1994 1999 A8Q ZA 1999 2003 Audi TT/TTS Coupe/Ro. ATT CA 2003 2006 ATT MEX 1999 2002 ATT MEX 2003 2006 ATT RA 1999 2002 ATT RA 2003 2006 ATT RDW 1999 2002 ATT RDW 2003 2006 ATT USA 1999 2002 ATT USA 2003 2006 ATT ZA 1999 2002 ATT ZA 2003 2006 Audi A3/S3/Sportb/qu. A3 MEX 1997 2000 A3 MEX 2001 2003 A3 RA 1997 2000 A3 RA 2001 2003 A3 RDW 1997 2000 A3 RDW 2001 2003 A3 ZA 1997 2000 A3 ZA 2001 2003 Audi A3 A3BR MEX 2001 2005 Audi A4/S4/Avant qu. A4Q MEX 1995 1997 A4Q MEX 1998 1999 A4Q MEX 1999 2001 A4Q RA 1995 1997 A4Q RA 1998 1999 A4Q RA 1999 2001 A4Q RDW 1995 1997 A4Q RDW 1998 1999 A4Q RDW 1999 2001 A4Q USA 1996 1998 A4Q USA 1998 1999 A4Q USA 1999 2002 A4Q ZA 1995 1997 A4Q ZA 1998 1999 A4Q ZA 1999 2001 Audi RS4 Avant qu. RS4 MEX 2000 2002 RS4 RDW 2000 2002 RS4 ZA 2000 2002 Audi RS6 qu. RS6 MEX 2003 2005 RS6 RDW 2003 2005 RS6 USA 2003 2004 Audi A2 A2 RDW 2000 2005 Seat Leon/Leon 4 LE E 2000 2001 LE E 2002 2006 Seat Toledo TO E 1999 2001 TO E 2002 2004 Skoda Fabia FAB CZ 2000 2004 FAB CZ 2005 2008 FAB SVW 2000 2004 FAB SVW 2005 2008 Skoda Octavia OCT CZ 1997 2000 OCT CZ 2001 2011 OCT SVW 1997 2000 OCT SVW 2001 2011 Skoda Superb SUP CZ 2002 2008 SUP SVW 2002 2008 Volkswagen Bora BO BR 2001 2002 BO BR 2003 2005 BO BR 2005 2007 BO BR 2008 2011 BO CN 2001 2006 BO CN 2007 2008 BO CN 2008 2016 BO RA 1999 2001 BO RA 2002 2005 BO RA 2005 2007 BO RA 2008 2015 BO RDW 1999 2001 BO RDW 2002 2002 BO RDW 2003 2005 Volkswagen Golf GOLF BR 2000 2001 GOLF BR 2002 2002 GOLF BR 2003 2007 GOLF BR 2008 2014 GOLF MEX 2003 2004 GOLF RDW 1998 2001 GOLF RDW 2002 2002 GOLF RDW 2003 2006 Volkswagen New Beetle NBE BR 2000 2005 NBE BR 2006 2010 Volkswagen Passat/Variant PA BR 1998 2000 PA BR 2001 2002 PA BR 2003 2005 PA MEX 1997 2000 PA MEX 2001 2002 PA MEX 2003 2005 PA RA 1997 2000 PA RA 2001 2002 PA RA 2003 2005 PA RDW 1997 2000 PA RDW 2000 2000 PA RDW 2001 2002 PA RDW 2003 2005 PA SVW 2000 2009 PA SVW 2006 2012 PA USA 1998 2001 PA USA 2000 2001 PA USA 2001 2002 PA USA 2003 2005 PA ZA 2001 2002 PA ZA 2003 2005 Volkswagen Golf GO CN 2004 2009 GO USA 2004 2004 GO ZA 1998 2001 GO ZA 2002 2002 GO ZA 2003 2006 Volkswagen Beetle BE MEX 1998 2001 BE MEX 2002 2005 BE MEX 2006 2010 BE RA 1998 2001 BE RA 2002 2005 BE RA 2006 2010 BE RDW 1999 2001 BE RDW 2002 2005 BE RDW 2006 2010 BE USA 1998 2001 BE USA 2002 2005 BE USA 2006 2010 BE ZA 2003 2005 BE ZA 2006 2010 Volkswagen Beetle Cabrio BEC MEX 2003 2005 BEC MEX 2006 2010 BEC RA 2003 2005 BEC RA 2006 2010 BEC RDW 2003 2005 BEC RDW 2006 2010 BEC USA 2003 2005 BEC USA 2006 2010 BEC ZA 2003 2005 BEC ZA 2006 2010 Volkswagen Clasico/Jetta CL MEX 1999 2001 CL MEX 2002 2005 CL MEX 2005 2007 CL MEX 2008 2015 Volkswagen Golf GOBR MEX 2000 2001 GOBR MEX 2002 2002 GOBR MEX 2003 2007 Volkswagen Golf GOG MEX 1999 2001 GOG USA 1999 2001 Volkswagen Jetta Variant JEV MEX 2001 2001 JEV MEX 2002 2002 JEV MEX 2003 2005 JEV USA 2001 2001 JEV USA 2002 2002 JEV USA 2003 2006 Volkswagen Golf GOB RA 2000 2001 GOB RA 2002 2002 GOB RA 2003 2007 GOB RA 2008 2014 GOB USA 2000 2001 GOB USA 2002 2002 GOB USA 2003 2007 GOB USA 2008 2010 Volkswagen Golf GOD RA 1998 2001 Volkswagen Passat syncro PASY RDW 1997 1999 PASY USA 1999 1999 Volkswagen Jetta JEM USA 1999 2001 JEM USA 2002 2005 JEM USA 2007 2007 JEM USA 2008 2009 Volkswagen Jetta JE ZA 1999 2001 JE ZA 2002 2002 JE ZA 2003 2006

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu.Ima podvučenih delova običnom olovkom(ne mnogo). ,,Esejistička knjiga koja se smatra najboljim delom koje čitaocu sa Zapada predočava istočnjački način razmišljanja. Kroz istoriju čaja i čajnu ceremoniju autor nam približava kulturu, umetnost i filosofiju Dalekog istoka.``

Homda Accord 05., čep za gorivo. Benzin. IK - 3103 - K46

Istorijski razvoj poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja Znacajni datumi Beograd kroz vekove Istorija Pošte Idanje Pošte 2005g./352 strane Mek povez,dosta istorijskih podataka,starih fotografija. Knjiga odlicno ocuvana. vr278

Renault 9 ili 11, kvaka, ručka, brava za spoljašnje otvaranje vrata. Prednja desna. IK - 3114 - K20-5 IK - 1804- K68-21

Renault 9 ili 11, deo za brava. IK - 3115 - K20-5

Mazda 6 poklopac rezervoara. Teget. 3K - 0656 - 1S-KWM4-1

Renault, lot tipli, tipla, za tapacir vrata. IK - 3142 - K73-1-1

Renault 7700813586, Clio 1, brava zadnja desna , unutrašnja ručka za otvaranje vrata, kvaka. IK - 3039 - K73-1

Renault 7700813586, Clio 1, brava zadnja desna , unutrašnja ručka za otvaranje vrata, kvaka. IK - 3139 - K73-1

Renault Laguna 2, prskalica za vetrobran pranje stakla, plus cevčice i spojnice. IK - 3169 - K73

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1935(?), А5 ФОРМАТ, 150 СТРАНА, МЕКИ ПОВЕЗ. Дубинском анализом комплетних европских односа, који су били сазрели за разрешење једино путем рата, аутор нас уводи у предворје пакла који се сасвим сигурно очекивао, а повод за рат, могао је бити и пре 1914 а и после, тако да гледајући сарајевски атентат из тог угла он свакако није могао бити једини и прави узрок светског или Великог рата, већ сама криза постојећих расподела, што националних, то још више економских...

Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!

Војвода Вук, болно ожалошћен ранијим губитцима на Кајмакчалану и Сивој Стени, . . мора поново да гледа смрт СВОЈИХ људи, КОЈИ су га годинама свесрдно помагали у тешкој МИСИЈИ. То је и за њега већ много. Он не жели . . да надживи СВОЈУ команду која се сваким даном све више смањује. Са презривим осмехом на, леденом лицу, он посматра напад Бугара на његов први батаљон. Повијају се танки редови четника, који се с муком одржавају против бројно јачег непријатеља. Око два часа по подне, једна Вукова чета попушта. Вук, праћен остатком најбољих јунака из одреда, напушта своје дотадашње место и кроз кишу врелог челика одлази тој чети, ставља јој се на чело и води је на јуриш. Подилазећи под саме стене на којима су начичкани Бугари, бива рањен парчетом бомбе у десну руку. Муњевитом брзином он пребацује пушку из десне у леву руку и креће даље ... Ово су речи Илије Бирчанина о саборцу и ЛЕГЕНДАРНОМ ЧЕТНИЧКОМ ВОЈВОДИ, ВОЈВОДИ ВУКУ, НАЈИЗАБРАНИЈЕМ ОД ИЗАБРАНИХ! Како је бити под командом Војводе Вука видимо на примеру Станислава Кракова, који је као седамнаестогодишњак искалио свој челични патриотизам управо код њега (види слику бр 2). Што би Сима Лукин Лазић рекао: `Јер народи бивају велики само по великим људима својим. А не умијемо ли ми цијенити заслуге заслужних људи својих, на истину, онда И НЕ ЗАСЛУЖУЈЕМО ДА ИХ ИМАМО!` А ВОЈИН ПОПОВИЋ, ВОЈВОДА ВУК, БИО ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈИЗАБРАНИЈИХ МЕЂУ ИЗАБРАНИМА!

Renault šraf za vrata, Clio 1. 3K - 0671 - 1S-KWM4-1

Nissan Sunny, 93. godište, sat plus poklopac osigurača. IK - 3160 - K73-2

Renault znak GTD. IK - 3170 - K73-2

ODLIČNA YUGO

Renault, lot tipli, tipla, za spoljašnju lajsnu za vrata. IK - 3141 - K73-1-1

Renault 7700803879 D, Clio 1, pepeljara za zadnja desna vrata. IK - 3146 - K73-1

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ: ПОСТАНАК ИЛИРСКЕ ХЕРАЛДИКЕ И ПОРОДИЦА ОХМУЋЕВИЋ, 48 СТРАНА, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ! Оно што је неспорно, а проилжзилази и з радова Соловјева и других аутора јесу три маркантне чињенице: 1. Грбовници који су настали и воде се као `илирски` грбовници јесу чин величања Династије Немањића и властеле која је настала у то време у српским земљама; 2. умешаност породице Охмућевић у њихову израду или потоње прекрајање и 3. Огромна улога Мавра О(С)рбинија у плимском таласу слављења владара из Династије Немањића, као других српских владара и великаша. Можда је чак мање битно да ли старије кокошка или јаје - односно да ли је О(С)рбинијев рад утицао на творце грбовника или твроци грбовника на О(С)рбинија, тек ту нам је њихов рад као заокружено, заслужено и заветовано државотворство свеукупног Српства!

Да ли је Милојевић пророк? Не! Он је `само` национални геније јер је видео многе историјске процесе у зачетку. Један од тих процеса који је Милојевић тада прецизно дијагностификовао а сада се тај процес разбуктао, распламсао и распламсава се управо пред нашим очима је разбаштињење Српске православне цркве. Чупање корена цркви српској од стране непријатеља српског народа занеме, зачуди и прокле и проклеће све оне који су умешани у ту чисто ђавољу работу, јер, корен цркве није у цркви него дубоко у срцу српског народа! Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ, А5 ФОРМАТ, 68 СТРАНА! Павле Соларић је једна од најобразованијих и најумнијих српских глава почетком деветнаестог века. У овој књизи - речнику Соларић, врсни лингвиста, потеже тезу да многе ЛАТИНСКЕ (И ИТАЛИЈАНСКЕ) речи потичу из старосрпског језика. `Још’ у дјетству сан је био да ме Тријест мами, Пред очима живи образ, ко град стајо сами; У послетку све је нешто тајно ми шаптало Да је небо на том мјесту мени жребиј дало` Ово су стихови Павла Соларића, којима он наслућује своју животну мисију: проучити латински језик и наћи једну моћну мисао. Та моћна мисао за коју треба (као што су рекли француски професори госпођи Огли Луковић‐Пјановић на Сорбони приликом одбране докторске дисертације): много воље, истрајности, па и храбрости, јесте да многе речи латинскога језика потичу и имају корен у српском језику, те да порекло многих речи не само латинског него и других старих језика које налазимо у српском језику има за производ то да је српски народ у давнини био веома распрострањен, односно да је малтене насељавао цео свет и да су сви стари и изумрли, као и садашњи, живући језици настали од њега ‐ српског језика. Дакле, много пре Милоша С. Милојевића, Павле Соларић долази до једне моћне мисли закључивањем и бивањем / живљењем у италијанским градовима почетком деветнаестог века. За Соларића је одлазак у далеку прошлост значио повратак јединству Словена, кад су говорили једним језиком, словенским – кога он често изједначава са илирским и обратно – кога опет изједначава са српским и обратно, и кад су писали словенским писмима (глагољицом и ћирилицом). Одлука словенских народа да пишу латиницом за Соларића је значила удаљавање од словенске и протословенске заједнице, кад су по његовом мишљењу Словени били настањени широм планете. Распадање најјаче и највеће родне и језичке заједнице на свету условило је стога, по његовом мишљењу, метаморфозу појединих групација и дистанцирање од заједничког корена. Никола Андрић истиче: `У Славенству наиме у то доба није било човјека, који би се научном критиком самосвијесно надвио над тежину и смионост Соларићева етимологизирања` (1902 године). Јер, како су за Соларића сви у почетку били Словени, то су се и Латини и Римљани удаљили од свог словенског корена (!), но свеједно по његовом мишљењу није било могуће избрисати словенско порекло латинског језика, па стога ни италијанског, што му је омогућило да врши разна упоређења са латинским и италијанским језиком и да изводи, што дедукцијом, што индукцијом, одважне закључке о даљем и ближем пореклу и вези српског (и/или илирског) и латинског, те стога италијанског језика. `Илирским или како је он оправдано сматрао српским наречјем (који је укључивао и штокавски и чакавски дијалекат) говорили су Далматинци, Херцеговци, Босанци, Славонци и Срби, док је само кајкавце држао Хрватима par excellance` пише Андрић 1902 године. `У употребљавању хрватскога имена за називање једино кајкавског дијалекта провинције Хрватске држао се је Соларић обичаја већине наших писаца XVIII. вијека`, додаје, такође, Андрић. Радом и живљењем у Венецији почетком деветнаестог века, месту где су се многе културе и многе нове и значајне идеје сударале и пресецале, Соларић је добио прилику да своје евидентне таленте претвори у дело и почиње да се бави филолошким студијама, филозофским списима (преводећи их на славеносрпски језик) и поезијом. `Језик којим је говорио и писао Соларић може се најтачније назвати `мешавином`, како тврди Павле Ивић (1971 године), `рускословенских, српских и руских елемената.` Ако бих себи дао слободу да преведем ово тврђење такве научне величине каква је свакако поштовани господин Ивић на језик данашњих чињеница онда језик Павла Соларића не би био никаква мешавина већ српски језик са својим изворним елементима (`рускословенски наноси`), српским и такође српским (`руским`) елементима. Називати промашајем његову жељу да појмове, предмете и идеје који су тада настајали или се стварала потреба да их пренесемо као већ постојеће у српски језик употребљавајући домаће. српске речи и изразе, а не усвајајући стране ‐ нпр. земљеописаније а не географија, било би сулудо. Можемо само констатовати са жаљењем да је код нас победила она струја која се борила за увођење туђица по сваку цену у наш језик. То је, заправо, цена `микофоа`, те хроничне и вечите болештине малог и ситног духа. Павле Соларић и величина његовог коперниканског обрта може се управо наслутити из те синтагме `мали и ситни дух`! Јер тај и такав дух који је почињао да овладава (а данас, у трећој деценији двадесетпрвог века можемо да констатујемо да завршава са овладавањем) малим народом који је тек излазио из вишевековног османског ропства, којег су по осећајима и сазнању многих умних људи тек чекали јачи и љући ‐ геноцидни ‐ непријатељи, је изнедрио Соларића, као своју закониту супротност. Јер, знајте: тамо где сви сагињу главу Србин ће је подићи! Могао бих да почнем ову реченицу са тим да је немогуће замислити са којим подцењивањима и ниподаштавањима је Соларић био свакодневно затечен у Венецији изјашњавајући се као Србин и борећи се за заузимање правог места свог, Српског народа у друштву културних народа, да и ти, читаоче, и ја нисмо `прогутали` океан блаћења, ниподаштавања, простачког изругивања над несрећом српског народа и да то и даље не гледамо: КАКО `КУЛТУРНИ` НАРОДИ БЛАТЕ И РАСТУРАЈУ СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО, ДА НЕ ОСТАНЕ КАМЕН НА КАМЕНУ! Зато нам идеја Соларићева долази као поновно рађање фениска, јер је он у том `малом и јадном` народу, народу који је, с друге стране, живео својим природним животом ‐ где се знало шта значи слобода, јунаштво, човечство и образ, видео народ који је био родоначелник протословенског стабла, и не само њега већ и комплетног човечанства. Значај и величина Соларићевог сазнања може се увидети тек онда када имамо на уму догађаје и злочине који следе `вуковским` реформама (не улазећи ко стоји иза њих ‐ а ко би уопште могао то да буде, ха), јер смо онда дошли до потпуног самоуништења: више нисмо могли да разумемо сами себе и свој језик (сва језичка, књижевна и духовна достигнућа одједном су нам постала недоступна ‐ поништена ‐ непостојећа) који су сви други покрали и сачували! А, заправо, Вук је трајно изместио време и место злочина па ми мислимо да је у горњем пасусу речено све - не! само је речен тај жељени површински нанос. Циљ је не повезати сопствени је- зик, српски језик, са свим језицима света и њиховим правим извориштем. Одаћу вам једну тајну: нико неће од странаца више да се бави српским језиком у виду `хуманитарне помоћи` (како професор Божидар Митровић оправдано назива допринос Јернеја Копитара раду Вука Караџића), већ ће се ти исти странци бавити прављењем нових језика од српског језика...