Knjiga je odlično očuvana,kao nova. ,,NASTAVAK INTERNACIONALNOG BESTSELERA VREME IZMEĐU ŠTEPOVA ČETIRI ODREDIŠTA. DVE MISIJE. JEDNA ŽENA. Posle završetka Drugog svetskog rata, Sira Kiroga, nakon obavljenih dužnosti saradnice britanske obaveštajne službe, spremna je da se skrasi sa suprugom Markusom, britanskim diplomatom, i da se posveti majčinstvu. Međutim, sudbina ima drugačije planove za nju... Od Jerusalima, preko Londona i Madrida, do Tangera, tokom istorijskih događaja koji će obeležiti jednu eru, Sira je prisiljena da se žestoko bori za bolju budućnost. Suočiće se sa uzbudljivim izazovima, opasnostima i duhovima iz prošlosti, a imaće prilike i da se susretne s Evitom Peron i Barbarom Haton. Sira Bonard, nekada Sira Kiroga i Ariš Agorik, sada s novim identitetom Livija Neš, novinarka Latinoameričkog servisa BBC-ja, kreće u još jednu misiju. Međutim, ona odavno nije naivna mlada krojačica... Sada je snažna i samosvesna žena, koja se ponovo bori da spase živote onih koje voli. Uzbudljivo štivo, u kojem se znalački prepliću istorija i fikcija, roman Sira istovremeno je i povratak nezaboravne junakinje, rastrzane između tajni i izdaje, ideala i laži, ljubavi i hrabrosti.``

Izdavač: Kultura, Beograd Prevod: Borivoje Nedić, Živojin Simić Predgovor: Hugo Klajn Povez: tvrd sa omotom Broj strana: XX + 579 Potpisana, malo selotejpa na omotnici, vrlo dobro očuvana. S A D R Ž A J: Komedije Bernarda Šoa (dr Hugo Klajn) 1. Zanat gospođe Vorn 2. Kandida 3. To se nikad ne zna 4. Đavolov učenik 5. Cezar i Kleopatra 6. Lekar u nedoumici 7. Androkle i lav 8. Pigmalion (K-154)

BREG SVETLOSTI Emilio Salgari Plava ptica dramatična pripovest o čuvenom dijamantu kohinoru / napisao Emilio Salgari ; [preveo Vlastimir C. Petković ; ilustracije Božidar Veselinović ] Prosveta, 1985 , 2. izd. Fizički opis 273 strana: ilustr. ; 20 cm. tvrd povez, Stanje Veoma dobro, kao novo!

Veoma dobro stanje Mek povez 2014. 262 strane

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Euripid (grč. Εὐριπίδης, oko 480—406. god. st. e.) bio je poslednji od tri velika tragička pesnika antičke Grčke, nakon Eshila i Sofokla. Životopis Treći veliki atinski tragički pesnik, Euripid, rodio se oko 480. godine na ostrvu Salamini. Njegov otac Mnesarh bio je imućan i ugledan čovek, te je Euripid dobio dobro obrazovanje. Euripid se mnogo interesovao za učenje sofista, posebno Prodika i Protagore. Osim toga, u njegovim dramama ima jasnih tragova koji podsećaju na pitagorejce, Ksenofana, Heraklita, Empedokla, Epiharma, Diogena iz Apolonije. Poznavao je i orfičare i njihove spise, a bavio se i starijom književnošću (Homer, Solon, Teognid, Eshil, Sofokle, u manjoj meri Hesiod, Arhiloh, Alkej, Pindar, Semonid i Bakhilid). Euripid je imao poveću ličnu biblioteku. On je prihvatio sve napredne misli sofista i prenosio ih u svoje tragedije, šireći tako novu prosvetu; zato je pesnik već u antici dobio naziv ὁ τῆς σκηνῆς φιλόσοφος = pozorišni filozof; Aristotel ga pak naziva najtragičnijim pesnikom (ποιητὴς τραγικώτατος). Kao zastupnik novih naprednih načela i nove prosvete bio je izvrgnut oštrim napadima komediografa (Aristofana i drugih), koji su u svojim delima branili i zastupali stara konzervativna shvatanja. Euripid nije obavljao državne službe, ali se ipak u svojim dramama često osvrće na aktuelna politička zbivanja. Veći deo svog života proveo je pesnik u Atini baveći se književnim radom i družeći se sa savremenim državnicima, pre svega Alkibijadom, te s grčkim pesnicima i filozofima. U dubokoj starosti (408. godine) prihvatio je poziv makedonskog kralja Arhelaja, velikog prijatelja književnosti, te je pošao na njegov dvor u Pelu gde se sastao s tragičkim pesnikom Agatonom, a možda i s Tukididom. Kralju za volju napisao je Euripid tragediju Arhelaj, u kojoj je slavio osnivača makedonske dinastije. Euripid je umro 406. godine u Aretusi kod Amfipolja, gde je i sahranjen. Kaže se da je Sofokle, koji je i sam nešto kasnije umro, u znak žalosti za velikim pesnikom Euripidom doveo svoj hor na pozornicu bez uobičajenih venaca na glavi. Na predlog govornika i državnika Likurga postavljen je kasnije u atinskom pozorištu uz Eshilov i Sofoklov i njegov lik. Euripida opisuju kao ozbiljnog i mrkog čoveka koji je izbegavao društvo i najradije boravio kod kuće u svojoj velikoj biblioteci, gde je mogao nesmetano raditi. Povučenost su pesnikovu tumačili njegovim nesrećnim porodičnim životom: kažu da se pesnik dvaput ženio, ali svaki put nesrećno. Time bi se ujedno mogao objasniti i negativan stav koji pesnik ponekad zauzima u svojim dramama prema ženama. Međutim, i to bi moglo biti samo podmetanje njegovih protivnika, posebno komediografa; čovek koji ume ljude crtati onako kao Euripid svakako je morao ljude oko sebe dobro posmatrati i pažljivo proučavati, a to nije moguće ako se nije i družio s njima. Sačuvane drame Euripid se prvi put pojavio na atinskoj pozornici 455. godine tragedijom Pelijade (Πελιάδες), ali je postigao samo treću nagradu, što je bilo jednako neuspehu. Prvu pobedu stekao je tek 441. godine, a takmičio se sa Sofoklovom Antigonom. Premda je pesnik napisao oko 90 drama, ipak je prvu nagradu osvojio svega pet puta, i to četiri puta za života i jednom posle smrti. Posmrtnu nagradu postigla je tetralogija u kojoj su bile drame Bakhe i Ifigenija u Aulidi, a prikazao ju je pesnikov sin Euripid mlađi. Relativno mali broj postignutih pobeda objašnjava se time što je oštar sukob između Euripidovog naprednog racionalizma i tradicije – koja se morala odraziti u građi drama – stvarao u njegovim delima određen nesklad, unosio neku disharmoniju, što je znatno slabilo utisak na savremenu atinsku pozorišnu publiku. Od 92 drame koje su se pripisivale Euripide rimski filolog Varon za autentične je smatrao njih 65. Neki filolozi smatraju da je u aleksandrijskoj biblioteci bilo 77 Euripidovih drama, među kojima sedam satirskih igara. Prve njegove drame prikazane su na atinskoj pozornici 455. godine st. e., i otada je on bio glavni Sofoklov takmac. Kako je najstarija od sačuvanih drama prikazana 438. godine, to znači da nam je sasvim nepoznato Euripidovo ranije stvaralaštvo. Od Euripidovih drama sačuvano je 18 tragedija i jedna satirska drama, a njihov je redosled, prema hronologiji prikazivanja na sceni, ovakav: Alkestida (438), Medeja (431), Hipolit (428), između 428. i 415. prikazane su: Heraklidi, Mahniti Herakle, Andromaha, Ijon, Hekaba, Pribeglice ili Hiketide, Trojanke (415), Elektra (413), Helena (412), Ifigenija u Tauridi, Feničanke, Orest (408), Ifigenija u Aulidi (406), Bakhe (406), sporna je tragedija Rezos, te napokon satirska drama Kiklop. Prema tome, od sačuvanih drama samo jedna pripada razdoblju pre peloponeskog rata, a sve ostale stvorene su tokom rata....

Mek povez, ima posvetu, 5-, retko Sloboda Beograd 1988 Besplatna dostava se vrši putem Pošte i to kao CC paket (dostava na kućnu adresu). Ukoliko želite neki drugi skuplji način dostave razlika u ceni se doplaćuje.

Kao nova. Sifra adp2.2

vidi slike Sidni Seldon knjige Ako docekam sutra 1 Ako docekam sutra 1 Ogoljeno lice Gospodar igre 1 Gospodar igre 2

Izdavač: Paideia Žanr: Drama, Nagrađene knjige str258 tvrd povez 2019 sl.glasnik Olga Tokarčuk je dvostruka dobitnica nagrade „Nike“, najvećeg priznanje koje se dodeljuje poljskim piscima: 2008. za roman Beguni i 2015. za svoje monumentalno delo Knjige Jakovljeve. Dobitnica je i međunarodnih priznanja, kao što su nemačka „Brückpreis“, slovenačka „Vilenica“, švedska „Kulturhuset Stadsteatern“. Vrhunac njene književne karijere predstavljaju dva priznanja: britanska nagrada „Man Booker“ 2018. za roman Beguni, i Nobelova nagrada za 2018. (koja joj se uručuje naknadno 2019, iz razloga vanknjiževne prirode). Roman Beguni predstavlja književnu monografiju pojave dinamičnosti, pokreta, putničkog nemira. Svet savremenih Beguna svet je permanentnih putnika koji imaju svoje proizvode, putničku kozmetiku, sopstveni jezik: prost, funkcionalizovani engleski, pa i svoju, putničku psihologiju. Isprekidan i ustreptali savremeni svet reanimirao je u čoveku atavistički, nomadski poriv koji se utažuje u putovanjima – kretanje, premeštanje, otkrivanje novih prostora omogućavaju svojevrsno zavirivanje pod postavu sveta, odškrinuti rub zastora nepoznatog i neizrecivog. l5

Roman prepun emotivne snage i istorijskog naboja koji stoji rame uz rame sa Hoseinijevim Lovcem na zmajeve. Kada Orhanovog divnog i ekscentričnog dedu Kemala – čoveka koji je izgradio pravu dinastiju na tkanju ćilima – budu pronašli mrtvog, potopljenog u kaci s bojom, Orhan će naslediti taj decenijama razvijan posao. No Kemalov testament donosi više pitanja nego odgovora. Porodično imanje je zaveštano nepoznatoj osobi udaljenoj hiljadama kilometara, vremešnoj ženi koja živi u jermenskom domu za stare u Los Anđelesu. Njeno postojanje i tajnovitost njene prošlosti samo će produbiti misteriju i pitanje zbog čega je Orhanov deda svoj dom u Turskoj ostavio nepoznatoj ženi, a ne sinu ili unuku. Imajući u rukama samo prastari Kemalov skicenblok, rešen da ispravi nepravdu, Orhan odlazi u Los Anđeles. Tamo neće samo razotkriti priču koju osamdesetsedmogodišnja Seda pomno čuva, već će shvatiti da Sedina prošlost preti da rasturi njegovu budućnost. U svom izuzetnom romanu Alin Ohanesjan je stvorila dva izuzetno upečatljiva lika – mladića neupućenog u prošlost svoje porodice i svoje zemlje, i starice koju progoni danak istorije otet od njenog života. Krećući se kroz vreme, od poslednjih godina Otomanskog carstva pa sve do kraja dvadesetog veka, Orhanovo nasleđe tka pripovest o strasnoj ljubavi, neizrecivim strahotama, neverovatnoj istrajnosti i skrivanim pričama koje naraštajima mogu progoniti jednu porodicu. „Potresna priča o nezamislivoj žrtvi. Knjiga koja zaranja u najmračnije uglove ljudske istorije i izranja s tananom slutnjom nade.“ Kirkus Reviews „Već nakon prve upečatljive slike, Orhanovo nasleđe će vam se zavući pod kožu i ostaviti na srcu neizbrisiv žig. Koliko smo srećni kao čitaoci što smo nasledili sjajno delo Alin Ohanesjan!“ Gejl Brendajs, književnica Format: 13x20 cm Broj strana: 312 Pismo: Latinica Povez: Mek

DOBITNIK BUKEROVE NAGRADE! DANAS VEĆ KLASIK, OSTACI DANA SU PREDIVNA I DIRLJIVA PODSEĆANJA NA DANE PRE VELIKOG RATA O IZGUBLJENIM ŽELJAMA I IZGUBLJENOJ LJUBAVI... Kazuo Išiguro vrhunskim književnim umećem oslikava jedan svet u nestajanju, kroz sudbinu čoveka koji u postacima dana na jedn setno melanholičan način govori o tragici života, neostvarenoj ljubavi dužnosti, dostojanstvu i odanosti. S finom ironijom i bez trunke sarkazma, Išiguro majstorski uspeva da dočara specifičnost engleskog humora, prezir prema američkim novotarijama ili razmišljanja o odanosti i vernosti. Zahvaljujući japanskom poreklu Išiguro je sa jasnije distance mogao da vidi i prepozna ono je najkarakterističnije i najprepoznatljivije u njegovoj novoj domovini. Film Ostaci dana sa Emom Tompson i Entoni Hopkimsom bio je nominavan za osam Oskara. I to je jedan od retkih filmova koji je uspeo savršeno da dočara magiju pisane reči. br. str.: 257 povez: tvrd Format: 21 cm Pismo: latinica

Kada nešto jako želite, morate imati savršen plan da to i ostvarite. Ali, u životu se ponekad stvari ne odvijaju baš onako kako smo ih zamislili... Dok sa radošću iščekuje rođenje deteta, Ana planira da otvori restoran i da se sa porodicom preseli na jug Francuske. Međutim, stvari se u trenu menjaju, i ono što je do juče izgledalo kao sasvim izvesna budućnost pretvara se u nedostižne snove. Suočeni sa teškoćama kakve nisu ni slutili, Ana i Tobajas moraće zajedničkim snagama da se potrude da održe porodicu na okupu. Neverovatno iskustvo sa kojim se suočavaju preispitaće granice njihove izdržljivosti i primorati ih na krajnju iskrenost prema sebi i drugima. Ipak, na kraju dana, postoji li išta vrednije takve borbe od porodice? Ova dirljiva porodična saga, puna nežnosti, stvarnih životnih uspona i padova i iskrenih emocija, podseća nas da sreća zavisi isključivo od nas samih. „Priča uz koju ćete se smejati, uz koju ćete zaplakati, i uz koju ćete zaista poverovati u snagu ljubavi! – Publishers Weekly Format : 145x205 br. str. : 303 povez : broš Pismo : latinica

„Šarmantno, zabavno i nadasve romantično! Savršena knjiga za poslepodnevni odmor.“ Closer Kejti Ford, neprikosnovena kraljica ljubavnih romana, ovim romanom nudi pravi recept za sladokusce koji uživaju u romantičnim pričama koliko i u kremastoj toploj čokoladi ‒ najboljem društvu za čitanje. Zoi je zaljubljenica u kuvanje i stoga se prijavljuje za novo kulinarsko takmičenje koje će se emitovati na nacionalnoj televiziji. Ona i ostali takmičari smešteni su u jednoj živopisnoj engleskoj varoši. Međutim, idilu kvari njena cimerka, koja želi da pobedi po svaku cenu i ne preza ni od čega kako bi ostvarila svoj cilj. Kao da joj takmičenje i cimerka ne zadaju dovoljno muka, neodoljivo je privlači Gideon, koga bi trebalo da obilazi u širokom luku zato što je sudija. Međutim, sudbina će se postarati da se njihovi putevi ukrštaju mnogo češće nego što bi trebalo. Zoi je rastrzana jer veza sa sudijom podrazumeva diskvalifikaciju. Pored toga, njena ambiciozna cimerka budno motri na svaki njen korak i neprestano joj otežava život. Zoi će morati da bira između ljubavi i karijere dok bude pravila egzotične poslastice. A postavlja se i pitanje da li je Gideon vredan takve propuštene prilike. Kejti Ford majstorski opisuje rađanje letnje ljubavi, isprva lepršave i slatke poput puslica, potom uzavrele poput flambiranih palačinki, a konačno uzdrhtale poput želea. Spremila je čitaocima pravu poslasticu u svakom smislu! „Prava poslastica!“ Star Magazine Format: 13x20 cm Broj strana: 334 Pismo: Latinica Povez: Mek

Dobitnik Nobelove nagrade Dve sveske Saramagovih Beležnica , zapravo skupljenih blogova iz 2008. i 2009. godine, najbolje ilustruju šta nam poručuje portugalski nobelovac kada ne piše u alegorijama i parabolama nego kad promišlja izazove savremenog sveta mimo svojih proslavljenih romana. Kako to da Adam nikada nije ni kročio u raj, da li su engleski parlamentarci osiromašili, zašto je Berluskoni „spodoba koja opasno podseća na ljudsko biće“, treba li i zašto izmisliti novog boga, da li je ljude lakše mobilisati za rat ili za mir, šta Bog misli o Rimokatoličkoj crkvi, hoće li nestati poreski rajevi i šifrovani računi, zašto Mediteran vrvi od davljenika, kakve su nam pouke ostavili Kafka, Darvin, Borhes, Almodovar, Amado, Pesoa, Markes, Čaplin, a šta da mislimo o Klintonu, Netanijahuu, Sarkoziju, Bušu…? Duhovito, mudro, beskompromisno, Saramago u poslednjoj godini svog života, kao u kakvoj književnoj oporuci, uvek stajući na stranu zlostavljanih i obespravljenih, sabira svoje opomene svetu koji nas okružuje i koji nas zatrpava apsurdima a daruje retkim radostima. „U ovim kratkim zapisima Saramago nastavlja da proživljava i tumači svet onako naopak kakav jeste, da bi ga posle toga ponovo sagledao s mirnijeg rastojanja, s moralnog i poetskog stanovišta (a ponekad da ga predstavi još gorim nego što jeste – iako deluje da je to nemoguće).“ – Umberto Eko „Saramago je najdarovitiji pisac našega vremena.“ – Harold Blum „Provokativnim i jednostavnim stilom Saramago secira mrežu ’organizovanih laži’ koje se nadvijaju nad čovečanstvom i nastoji da otrezni čitaoce iznoseći svoja shvatanja u ovom nizu neukrašenih, razornih proznih udaraca. Formiran u godinama pod Salazarovim fašističkim režimom, moglo bi se reći da je Saramago prošao savršenu obuku za prepoznavanje i ocenu političkog obmanjivanja.“ – The Independent

Beogradski prijatelji profesora filmske umetnosti na privremenom radu u jednom od emirata zamišljaju da je njegov život kao sa razglednice. On predaje na elitnom koledžu, ispija skupa pića po damping cenama u raskošnim enterijerima, kampuje pod zvezdama u pustinji, ide na zabave sa grupom prijatelja koji su se svi rodili u istoj zemlji, Jugoslaviji, a ni porodica mu ne nedostaje jer su supruga i sin sa njim. Kako takav život može bilo šta da uzdrma? Međutim, kulturni obrasci i arogantnost stranog sveta dovešće u pitanje njegovu karijeru. Elegantni prozaista i pažljivi posmatrač složene stvarnosti, Miomir Petrović preneo je u ovom romanu atmosferu lične i globalne pustinje 21. veka. *** „Nasukan u toj oskudnoj luci gde je tišina skrivena iza stotinu sinkopa, gde se abrazivni i svileni dodiri peska stapaju sa bušnim somotom galaksija , pisac je bezdomnik i brodolomnik, podvižnik i tragalac, pripovedač i junak nemoguće misije u zagrljaju sveprisutne smrti, progonjen susretima sa sopstvom, koje je, čini se, jedino moguće doživeti dobrovoljnim progonom u središnji huk sopstvene unutarnje pustinje.“ – Blažo Popović, novinar „Miomir Petrović nas vozi kroz emiratsku priču uz raznolike junake, koji su sa ovih prostora, uz njega, poslom došli u taj deo zapadnog istoka. Fantastično opisan jedan malo poznati svet, život, običaji.“ – Goran Stojičić, književnik „Determinisanu vetrovima, Središnju pustinju podižu neimari sabrani iz svih delova sveta, s krhkim znanjem i matičnim jezicima, ali i ohološću i idolatrijom, neimari koji pod prinudom diktiranog tempa stvarnosti rastaču čovečanstvo da bi unutarnjom tišinom pobunjenom protiv despotizma i tiranije sagradili fatamorganu.“ – Laura Barna, književnica

Ovakvu Biljanu Willimon možete samo poželeti! Duhovitu, ironičnu, zabavnu, nežnu... Satkanu od ljubavi prema jednom čoveku, a opet razuzdanu od života. Kao Fransoaz Sagan u Srbiji, danas. Radmila Stanković, novinarka NIN-a Ova knjiga je najfiniji proizvod duha Biljane Willimon. Istog onog koji zrači i sa njenih slika, naročito onda kad odluči da bude duhovita. Retka vrlina vrlo inteligentnih ljudi. Ivana Hadži Popović, književnica Autofikcijska knjiga Biljane Willimon romantični je ljubavni roman. To je dnevnik pisan u doba korone, nostalgična ispovest multimedijalne umetnice, svrstane među srpske „ikone stila“. Duhovit pogled na godine koje su nam pojeli skakavci, intrigantna priča o intimnim doživljajima jednog autentičnog ženskog dendija. Prof. dr Neda Todorović Roman Biljane Willimon, sa zadovoljstvom će se čitati i kad korona prođe. U njenoj ljubavnoj priči, uz ostale, uživaće i vlasnica knjižare u Berlinu, vajarka iz Valensije, kućevlasnica na Menhetnu, sestra milosnica iz Dubrovnika, rimska novinarka, galeristkinja iz Pariza... Pod uslovom da su večno zaljubljene, ili zaljubljene u Večnog. Strasno, duhovito, (samo)ironično. Bravo! Duško Bogdanović, novinar

Niko nikada u srpskoj književnosti nije pisao tako strastveno i zavodljivo o Banatu, i Vojvodini uopšte, kao što je to činio Miloš Crnjanski. Veliki pisac sledi i osvaja događaje u sebi i u prostoru, ali doživljaj iz događaja poklanja čitaocu. Uzvisiti se i odužiti životnom, neizbežno stvarnom i onome što je snoliko, biti i sam i porodičan i narodan i Sveti, od svih tih bezgraničnih slagalica useva, bitaka, dolazaka i odlazaka, njiva, kuhinja, zgrada, kasarni, hramova, do svetova u sebi samom... Učiniti opisano trajno vidljivim i čujnim, učinjeno i izrečeno protkanim svim između zemlje i neba, Boga i Paora, disanjem i pisanjem raširiti kožnu nošnju, a likovima podariti sjaj čitalačkog otkrića... Upravo to je veliki pisac pretvorio u priču, dijalog, šapat, san i seme za pamćenje. U ovim storijama i proznim celinama, naravno, nema podele na muško i žensko, ni među ljudima, ni među pticama, ni sred vike, ni sred tajca, ni među olujama, ni među suzama... Muškost je ovde posvećena i svetli u senci, strasti i žrtvovanju, ali i u dnevnim ikonama i oblacima od kojih nastaju vekovni svevremeni šapati...

Objavljen 1924. godine, Vrtlog se smatra Riverinim remek-delom i klasikom kolumbijske i latinoameričke književnosti. Roman govori o nasilju i eksploatisanju svih etničkih grupa i rasa oba pola (Indijanaca, žena, crnaca, belaca, dece, mestika, mulata) po amazonskoj prašumi usled kaučuk-groznice krajem 19. i početkom 20. veka. Glavni junak i pripovedač je Arturo Kova, siromašni pesnik i ženskaroš, koji beži iz rodnog mesta sa svojom ljubavnicom Alisijom, odbeglom nesuđenom nevestom bogatog matorog zemljoposednika. Piščev stil otkriva uticaj i romantizma i modernizma, a struktura romana je mozaična i prepliću se epizode sa živopisnim likovima, prikazi prirode kolumbijsko-venecuelanskih ljanosa (savane visoke trave) i amazonske džungle, njihov uticaj na narav ljudi, težak život radnika u šumama kaučuka i neuspele romanse. U romanu se prepliću fikcija i stvarnost, hronika, novinarstvo i književnost. Kao u Don Kihotu (navodno zasnovanom na rukopisu Sida Hameta Benengelija), kao osnova za Vrtlog poslužio je rukopis Artura Kove. Ličnost A. Kove postoji u istorijskim spisima, i on je opisan kao čovek koji se bavio eksploatacijom kaučuka. U prvim izdanjima romana čak se pojavljuju fotografije A. Kove i Klementea Silve. Mnogi likovi su zasnovani na stvarnim ličnostima. Roman sadrži i umetke o istorijskim dešavanjima poput masakra u San Fernandu del Atabapu pod zapovednikom Funesom, o čemu jedan od likova detaljno pripoveda.

Geografske širine čežnje prate naizgled nepovezive junake koji imaju samo jednu zajedničku stvar: svi su u potrazi za istinskom, dubokom bliskošću. Roman nas vodi širom cele Indije, od dolina do ostrva, od gradova do snežnih pustolina, razvijajući toplu lirsku priču epskih dimenzija. Upoznajemo se sa vidovnjakinjom koja razgovara sa drvećem i naučnikom koji ga proučava; geologom koji pokušava da okonča besmislene ratove oko glečera; ljubavnim parom koji je zašao u osmu deceniju života; majkom koja pokušava da oslobodi svog sina revolucionara; jetija koji žudi za ljudskim društvom; kornjačom koja se isprva pretvara u brod, a potom u ženu; duhom iščezlog okeana. I svi oni će biti deo jedinstvene vizije života, beskrajne poput univerzuma. Šubangi Svarup je ovim romanom osvojila ne samo najprestižnije indijske književne nagrade već je postigla i zavidni međunarodni uspeh, jer je do sada preveden na više od dvadeset jezika. Geografskim širinama čežnje autorka je uspela da stvori jedinstvenu viziju čovečanstva u kojoj ima i lepog i ružnog, i ljubavi i zla, ali i misterija i tajni koje stalno otkrivamo u intenzivnom i smislenom odnosu sa prirodom. „Podsetnik da je zemlja živa, i da smo čak i u svojoj izolaciji delovi sveta koji se menja. . . U vremenskom okviru ovog romana, stene se pomeraju, svetionici dižu sidra, i tlo se trese.“—Guernica „Lirski, originalno i srceparajuće.“ — Žiri JCB-ove nagrade za književnost „Svarup debituje inventivnim romanom pričama koje imaju višegeneracijsku ulogu u potrazi za ljubavlju i ovozemaljskom svrhom. . . . Integrišući magične elemente - pojavljuju se lednici koji govore i jeti - Svarup izbegava konvencionalne ljubavne priče i umesto toga se, krivudajući kroz vreme i prostor, fokusira na mnoge oblike želje. Rezultat toga su lepi prikazi čovečanstva kroz uspešno eksperimentanje formom.“ — Publishers Weekly „Obećavajući debitantski roman obuhvata niz priča koje spajaju ljudske živote sa prirodom. . . . Sačinjen od četiri povezane novele. Njihovi naslovi - Ostrva, Krater, Dolina i Snežna pustinja- sugerišu naglasak knjige na to kako se ljudi povezuju (ili ne) sa svojom planetom. . . . Knjiga slikovito pripoveda o ovom često šaljivom, ponekad nadrealnom i, naposletku, dirljivom odnosu.”—Kirkus Reviews

Radnja romana " Crni album " se događa u Londonu 1989. godine, u vreme pada Berlinskog zida i u godini fatve. To je triler u kojem ima pobune, ekstaze, religioznog zanosa i ljubavne strasti. Tu se međusobno nadmeću argumenti i opsrevacije. "Komičan i bogohulan portret umetnika kao mladog bundžije, smeštenog u vrevu i besparicu pseudo-progresivne ulične kulture uzavrelog Londona...zabavno, svirepo i pitko." - New Statesman and Society "Jedan od najvećih talenata u poslednjih 25 godina." - Colin MacCabe

To je trebalo da bude savršen godišnji odmor - nekoliko porodica koje uživaju u sedmici na suncu. Četiri žene koje su bile najbolje prijateljice oztkako znaju za sebe,borave u jednoj luksuznoj vili na jugu Francuske.

„Želite li da napišete zanimljivu knjigu?Pišite o Bogu.. Zapitajte se o Njegovom postojanju,Njegovoj dobroti,i pre svega o Njegovoj zlobi. Želite li da napišite bestseler? Dodajte tome teološke dileme i fascinantne matematičke misterije,a ne zaboravite ni verodostojne istorijske činjenice. Kao šlag na tortu,dodajte aktuelne svetske probleme,kao što je islamski fundamentalizam,i naravno,ljubav s velikim Lj,onu nemoguću. Upravo to je Žoze Rodriges dos Santos savršeno izveo u romanu Božja formula.“

U pretposlednjem delu serijala "Kosingas", pratimo pustolovine Marka Kraljevića nakon njegovog rastanka sa Gavrilom. Hromi Daba, iako potučen, ne odustaje od svojih planova. Pronalazi utočište kod boga Velesa, gospodara Podzemnog sveta, koji stoji iza cele zavere. Njegov cilj je da vrati divove, prve bogove, kako bi vladali ljudskim rodom. Iako se suočava sa glavnim preprekama u liku Peruna, Svetovida, Mokoš i drugih bogova, Buđenje Svarogovo, kao deo proročanstva Vatre, najavljuje buđenje praoca Svaroga i uništenje svih bogova. U ovoj epskoj avanturi, Marko Kraljević se bori protiv zla koje preti svetu, suočavajući se sa moćnim protivnicima i odlučujući o sudbini čovečanstva. Ova knjiga predstavlja uzbudljiv nastavak serijala koji otkriva duboke tajne i misterije drevnih bogova i proročanstava.

„Promena je neizbežna, draga vrano. Moramo da se prilagodimo. Ne možeš zaustaviti plimu. Moraš biti više nalik deblu koje pluta po njenoj površini. Jer sve je plima. Sve dolazi i odlazi, dolazi i odlazi.“ Ser je pripitomljena vrana, jedna srećna ptica koja uživa u sitnim zadovoljstvima: voli da se druži sa svojim vlasnikom Velikim Džimom i da razmenjuje uvrede sa divljim vranama koje lete nebom Sijetla. Ali kada se Veliki Džim razboli, Ser je prinuđen da napusti svoj stari život i izađe u divlji i nepoznati novi svet, i to samo u društvu vernog i prilično blentavog psa njegovog gospodara, Denisa. Sačekaće ga zastrašujuće otkriće: Sijetl je u ruševinama, komšiluk se međusobno poubijao i pretvara se u jeziva nemrtva čudovišta, a čak je i TV program nestao! Ser kreće u odiseju kroz uništeni grad, rešen da sazna šta se dešava i da spase čovečanstvo. Jer šta bi još moglo da pođe po zlu?