BRONZANA BISTA LENJINA. VISINA BISTE. 28,5 cm. TEZINA BISTE. 2498 gr. JOS LEPSA UZIVO.

Originalni bioskopski (filmski) plakat : DRŽ`TE LOPOVA / TO CATCH A THIEF Drž`te lopova je američki triler iz 1955. reditelja Alfreda Hitchcocka. Temelji se na istoimenom romanu Davida F. Dodgea, a po žanru je mešavina trilera i ljubavnog filma. Naslovni protagonist, čiji lik tumači Cary Grant, je bivši vrhunski provalnik koji postane glavni osumnjičenik za seriju provala čija su meta domovi otmenog društva na jugu Francuske. Radnja prikazuje kako tamo odlazi kako bi pokušao pronaći pravog krivca, te kako upoznaje kćer američke bogatašice (koju glumi Grace Kelly), koju počne privlačiti upravo zbog svoje uzbudljive kriminalne prošlosti. Drž`te lopova je predstavljao prvi Hitchcockov film snimljen novom i modernom widescreen tehnikom VistaVision, pri čemu su korištene autentične lokacije u Francuskoj. Prilikom snimanja se Grace Kelly upoznala sa svojim budućim suprugom, monegaškim princom Rainierom III. Iako je postigao relativno dobar komercijalni uspjeh, a sam Cary Grant kasnije tvrdio da mu je Kelly bila najbolja partnerica u glumačkoj karijeri, često se navodi kao jedno od slabijih ostvarenja Hitchcockove filmografije. Kao razlog za to se obično ističe mnogo vedriji ton nego u mnogo mračnijim `hitchcockovskim` trilerima. Režija: Alfred Hitchcock Producent: Alfred Hitchcock Scenarist: John Michael Hayes Glavne uloge: Cary Grant, Grace Kelly, Jessie Royce Landis, John Williams, Charles Vanel, Brigitte Auber Kao na fotografijama. Pogledajte fotografije u visokoj rezoluciji za detalje. Standardne dimenzije (oko 68 x 49 cm)

Predivan potpuno NOV, Balenciaga mantil. Dobila sam na poklon iz Italije. Na zalost bas mi je veliki. Skup ali savrsen deo garderobe. Sirok model,od 42 pa nadalje Obzirom da je placen 450 evra, Ako nije original onda je neshvatljivo kako je identican originalu. To mislim jer sam na sajtu gledala cene, ali kupljen je kao original Fantastican materijal, pada predivno, ima sakrivenu kapuljacu, sa strane sliceve koji se zakopcavaju, ma savrsen

Telefonski imenik Beograd 1943 mek povez 671 strana 21 cm u solidnom stanju

Milovan Vidaković - LJUBEZNA SCENA U VESELOM DVORU IVE ZAGORICE I-II Romantično sočinene (Beograd, 1864, tvrd povez, 210 [214] str.) Obe sveske su zajedno koričene. Na knjizi su primetni tragovi vremena i korišćenja: oštećen povez na zadnjoj korici; smeđe mrlje od starosti na pojedinim listovima; nedostaju stranice 211-214.

metal / mermer (bronza ili mesing) 20 x 14 x 10 cm postolje je verovatno naknadno napravljeno samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad fudbal , sport crvena zvezda partizan

Lepo očuvano Kao na slikama Extra retko u ponudi 1891. Аутор - особа Matavulj, Simo, 1852-1908 Наслов Са Јадрана / приче Сима Матавуља Врста грађе кратка проза Језик српски Година 1891 Издавање и производња Београд : Љ. Јоксимовић, 1891 (Београд : Парна штампарија радикалне странке) Физички опис 228 стр. ; 18 cm Садржај Краљица Сликареве успомене Ђуро Кокот Све је у крви ... Simo Matavulj (Šibenik, 12. septembar 1852 — Beograd, 20. februar 1908) bio je srpski pisac iz Dalmacije i prvi predsednik Udruženja književnika Srbije.[1] Matavulj pripada epohi realizma a njegova najpoznatija dela su roman Bakonja fra Brne i pripovetka Pilipenda. Simo Matavulj Simo Matavulj.jpg Datum rođenja 12. septembar 1852. Mesto rođenja Šibenik, Austrijsko carstvo Datum smrti 20. februar 1908. (55 god.) Mesto smrti Beograd, Kraljevina Srbija Najvažnija dela Romani: Bakonja fra Brne (1892), Uskok (1893); Zbirke pripovedaka: Sa jadrana(1891), Primorska obličja(1893), S mora i planine(1901), Nemirne duše(1908), Iz primorskog života(1890), Iz Crne Gore i Primorja(1880,1889); Od pojedinačnih pripovedaka izdvajaju se: Povareta, Pilipenda, Pošljednji vitezovi i Oškotac i Bila, Sveta osveta, Novo oružje; Biografija Uredi Simo Matavulj je rođen u Šibeniku 12. septembra (31. avgusta po julijanskom kalendaru) 1852. godine. Bio je jedan od petoro dece šibenskog trgovca Stevana Matavulja i Simeune Matavulj (rođene Triva).[2] U Šibeniku je završio osnovnu školu na italijanskom i srpskom jeziku, kao i nižu gimnaziju. Zatim odlazi u manastir Krupu kod svoga strica, igumana Serafima, ali, izgubivši volju za manastirskim životom, odlazi u zadarsku učiteljsku školu, koju završava 1871. godine.[3] Do prelaza u Crnu Goru, 1881., on je učitelj u raznim dalmatinskim selima i nastavnik Srpske pomorske zakladne škole u Srbini kod Herceg Novog. U Crnoj Gori je bio nastavnik gimnazije, nadzornik škola, urednik službenih novina i nastavnik kneževe dece. Putovao je u Milano i Pariz kao vođa jedne grupe crnogorskih mladića koji su odlazili na školovanje. Tom prilikom je u Parizu ostao nekoliko meseci. U Srbiju prelazi 1887. godine (najpre u Zaječar, a potom u Beograd), gde radi kao nastavnik gimnazije i činovnik presbiroa. U Crnu Goru odlazi još jedanput da bi bio učitelj kneževima Danilu i Mirku, ali se ubrzo vraća u Srbiju. Bio je oženjen Milicom nastavnicom beogradske Više ženske škole. Supruga je umrla marta 1893. godine, u prvoj godini njihovog, kako se govorilo `srećnog braka`.[4] Umro je neutešni Simo u Beogradu 20. februara (8. februara po julijanskom kalendaru) 1908. godine. Bio je redovni član Srpske kraljevske akademije od 30. januara 1904. Književni rad Uredi Matavulj se u književnosti prvi put javlja na Cetinju u službenim crnogorskim novinama sa jednom istorijskom pričom, koju je napisao povodom veridbe kneza Petra Karađorđevića sa kneginjom Zorkom, a na podsticaj i prema kazivanju samoga kneza Nikole. Zatim je prešao na originalno stvaranje i do smrti radio vrlo živo na pripoveci i romanu. Napisao je oko sedamdeset pripovedaka i novela, mahom objavljenih u zasebnim zbirkama, kao: „Iz Crne Gore i Primorja“, „Iz primorskog života“, „Iz beogradskog života“, „Iz raznijeh krajeva“, „S mora i s planine“, „Sa Jadrana“, „Primorska obličja“, „Beogradske priče“, „Život i nemirne duše“, pored još nekoliko pripovedaka objavljenih u posebnim izdanjima. Napisao je i dva romana: „Uskok“ i „Bakonja fra Brne“. Pored toga, Matavulj je ostavio i nekoliko svezaka putopisa, uspomena i književnih članaka razne sadržine („Boka i Bokelji“, „Deset godina u Mavritaniji“ itd.). Najznačajnije mu je delo iz te oblasti „Bilješke jednog pisca“, vrsta autobiografije, pisana živim, plastičnim stilom i pronicljivim posmatračkim darom. Matavulj je još napisao i dve drame: „3avjet“ i „Na slavi“, — prva sa predmetom iz dubrovačkog, a druga iz beogradskog života. On je i prevodio sa stranih jezika, najviše sa francuskog: „Na vodi“ od Mopasana, „San“ od Zole, „Pučanin kao vlastelin“ i „Mizantrop“ od Molijera, „Zimske priče“ od Vogiea. Po prirodi trezven i oprezan duh, Matavulj je počeo da piše tek u zrelijim godinama. On je postupno ali energično izgrađivao svoj talenat, trudeći se da nedostatke svoga uskog školovanja nadoknadi ličnim usavršavanjem. On čita ne samo francuske i italijanske književnike već i naučnike i mislioce. Pored velikog književnog obrazovanja, kojim je nadmašio sve ranije pripovedače, on stiče i široko poznavanje istorije i filozofije. Ukoliko se više širio vidik njegova saznanja i njegovo životno iskustvo, utoliko je puštao maha svome talentu. U svoje vreme, Matavulj je bio jedan od najobrazovanijih i „najevropskijih“ srpskih pisaca. Do Matavulja, naši pisci se razvijaju poglavito pod uticajem ruske, nemačke i mađarske književnosti; od njega počinje i sasvim prevlađuje romanski uticaj, naročito francuski. Matavulj je najviše čitao i prevodio francuske realiste i naturaliste; na njihovim delima je razvio ukus i učio veštinu pisanja. Naročito je voleo i čitao Zolu i Gija de Mopasana, i po njihovim uzorima počeo i sam pisati. On je od francuskih naturalista naučio da oštro, objektivno i savesno posmatra život i potom unosi u delo, U svojim „Bilješkama“ on to izrično veli i objašnjava kako on shvata francuski književni realizam, koji se ne sastoji u grubom kopiranju života, već je piscu dozvoljeno da preinači detalje i skladno poveže prema višem umetničkom cilju u granicama stvarnosti. Do njega, naši se pisci nikada nisu sasvim otrgli od romantičarskih sklonosti; tek je Matavulj potpun i čist realista. On je u pripoveci dosledno sproveo ideje evropskog književnog realizma, trudeći se da hladno i objektivno opisuje život, bez uzbuđenja i tendencija, uvek na osnovi obrazaca iz stvarnog života. Tako je Matavulj stvorio najbogatiju i najraznovrsniju galeriju nacionalnih tipova, oštro i tačno izvajanih prema životu. Dok su ostali srpski pripovedači prikazivali život samo u uskom vidiku svoga kraja, Matavulj opisuje razne srpske krajeve i ljude iz raznih društvenih slojeva. On opisuje Dalmaciju kao i Crnu Goru i Beograd, seljake i mornare kao i građane i intelektualce. Najbolja su mu dela „Uskok“ i „Bakonja fra Brne“. U prvom slika patrijarhalni moral i viteštvo gorštaka iz crnogorskog krša, a u drugom primorske seljake i franjevce jednog katoličkog manastira iz Primorja, na osnovi ličnih utisaka i uspomena iz svoga đakovanja u manastiru. „Bakonja fra Brne“ je pisan vedrim i dobrodušnim humorom, sa diskretnom podrugljivošću prema svetim ljudima, no bez sarkazma i tendencija, slično postupku Anatola Fransa, čija je dela cenio i koga je i lično poznavao. To je njegovo najbolje delo, prepuno humora, živopisnosti i pronicljive psihologije. To je, ujedno, i jedan od najboljih romana srpske književnosti. Najpoznatija njegova pripovetka je „Pilipenda“, koja opisuje unijaćenje Srba iz Petrovog polja u Dalmaciji. Matavulj se odlikuje oštrim i trezvenim posmatranjem života, sposobnošću da zapazi i odabere karakteristike lica i situacija, da to kaže zanimljivo, neusiljeno i jednostavno. On ne izmišlja ni fabulu ni epizode, niti ih razvija prema sopstvenim afektima i raspoloženjima. Lica i događaje traži u životu, upravo u spoljnom životu, u onome što je dostupno čulnim opažanjima, i događaje razvija u granicama životnih mogućnosti. On je od francuskih naturalista primio ono što se moglo tehnički savladati i primiti razumom, ali kod njega nema ni Zoline tragike ni Mopasanova artizma. Zbog toga u njegovim novelama nema poezije i dubljeg i složenijeg unutrašnjeg života, nema pravog umetničkog sklada u celinama. Njegovim delima oskudeva mašta i lirizam. Te svoje nedostatke, koji su mu smetali da postane pisac šire publike, nadoknadio je svojim velikim književnim obrazovanjem, koje ga je učinilo popularnim kod književno obrazovane publike. Djela Uredi Noć uoči Ivanje, Zadar, 1873. Naši prosjaci, Zadar, 1881. Iz Crne Gore i Primorja I, Novi Sad, 1888. Iz Crne Gore i Primorja II, Cetinje, 1889. Novo oružje, Beograd, 1890. Iz primorskog života, Zagreb, 1890. Sa Jadrana, Beograd, 1891. Iz beogradskog života, Beograd, 1891. Bakonja fra-Brne, Beograd, 1892. Uskok, Beograd, 1893. Iz raznijeh krajeva, Mostar, 1893. Boka i Bokelji, Novi Sad, 1893. Primorska obličja, Novi Sad, 1899. Deset godina u Mavritaniji, Beograd, 1899. Tri pripovetke, Mostar, 1899. Na pragu drugog života, Sremski Karlovci, 1899. S mora i planine, Novi Sad, 1901. Beogradske priče, Beograde, 1902. Pošljednji vitezovi i Svrzimantija, Mostar, 1903. Život, Beograd 1904. Na slavi, Beograd, 1904. Zavjet / Zavet Beograd, 1904. Car Duklijan, Mostar, 1906. Nemirne duše, Beograd, 1908. Bilješke jednoga pisca, Beograd, 1923. Golub Dobrašinović

Izrada drvenih maketa, istorijskog oružja i filmskih rekvizita, kompletno opremanje Escape Room-ova Rekviziti za snimanje filmova, serija, spotova, pravljenje Youtube snimaka, dekoraciju lokala, restorana, hotela, za pozorišta, škole glume, karnevale, maskenbale, viteške i druge festivale, animatore, scenografije i kostimiranja, škole i instruktore borilačkih veština, kao ukras, ili igračke Rekviziti se prave ručno, po izgledu, obliku i veličini pravih, od više vrsta drveta, sa odgovarajućim dodacima, bez oštrih delova Može se poručiti i bilo koji drugi rekvizit po meri i želji Komoda/ Sklopljena od jakih, obrađenih dasaka drveta lipe, spajanih jakim šrafovima. Dve drvene fioke sa klizačima, aluminijumske ručice. Praktična za postavljanje magnetnih brava, bravica, reza, ili profila za katanac. Obojena emajlom ili sadolinom po izboru Cena komode bez bravica: 18.000din Karakteristike: Širina komode: 50cm Dubina komode: 50cm Visina komode: 100cm

Antik Art Deco Tango vaza. Perfektno stanje, visina vaze 20 cm, prečnik otvora 6,5 cm.

260x140x140mm

Meblo Guzzini podna lampa u ispravnom stanju. Dobro očuvana sa tragovima korišćenja. Visina 155 cm.

Originalni bioskopski (filmski) plakat : KAD BUDEM MRTAV I BEO Vrlo retka varijanta plakata iz prve sezone prikazivanja filma 1968 Originalni distributer filma bila je Vesna Film iz Ljubljane, a kasnija prikazivanja bila su u distriuciji Morava, odnosno Centar Filma. Sadrzaj: Priča o mladom sezonskom radniku labilnih moralnih kvaliteta, koji, ostavši bez posla, posle dugog lutanja i mnogih pokušaja da nađe svoje mesto u društvu i životu, bez utočišta i podrške, tragično završava život. reditelj: Živojin Pavlović scenario: Gordan Mihić snimatelj: Milorad Jakšić-Fanđo uloge: Dragan Nikolić (Džimi Barka) Ružica Nikolić Neda Spasojević Severin Bjelić Dara Calenić Nikola Todev Očuvanost kao na fotografiji. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Zidni sat sa početka XX veka. Odlično stanje, servisiran u našoj časovničarskoj radnji. Tačno radi, lepo izbija u svakih pola sata i u celom satu. Kućište nije oštećeno. Dimenzije sata: 66cm x 27cm x 12cm. Lično preuzimanje. Za dodatne informacije obratite mi se u porukama ili pozivom, ponedeljak - petak 8h - 10h.

ULTRA ULTRA RETKO,7 ULAZNICA OD BROJA JEDAN DO BROJA 8,BEZ BROJA 7,PO MECEVIMA I DANIMA,NEKORISCENE,DIMENZIJA 15.5 X 9.5 CM.XX EVROPSKO PRVENSTVO U AMATERSKOM BOKSU,BEOGRAD-1973

Engleska Španjolkinja novela M. Servantesa Savadere Narodna biblioteka braće Jovanovića Pančevo 1885. U pitanju je prvi prevod nekog Servantesovog romana na jezike juznoslovenskih naroda. Gotovo je nemoguće pronaći sličan primerak ove knjige. Prevod : Djordje Popović Daničar `Prva prevedena novela kod nas je La española inglesa, prevod je uradio Đorđe Popović, naslov na srpskom je Engleska Španjolkinja, objavljen je u Pančevu 1885. godine kod braće Jovanović, veoma skromno, ali je ovo prvi prevod u jugoslovenskom okruženju, kod Hrvata je prvi prevod objavljen tek 1949, a kod Bugara 1976. godine - 1938.`

Izrada drvenih maketa, istorijskog oružja i filmskih rekvizita, kompletno opremanje Escape Room-ova Rekviziti za snimanje filmova, serija, spotova, pravljenje Youtube snimaka, dekoraciju lokala, restorana, hotela, za pozorišta, škole glume, karnevale, maskenbale, viteške i druge festivale, animatore, scenografije i kostimiranja, škole i instruktore borilačkih veština, kao ukras, ili igračke Rekviziti se prave ručno, po izgledu, obliku i veličini pravih, od više vrsta drveta, sa odgovarajućim dodacima, bez oštrih delova Može se poručiti i bilo koji drugi rekvizit po meri i želji Horor stolica/ Pravljena od drveta lipe, obojena sadolinom, sa dodatim kožnim kaiševima Cena stolice bez kaiševa: 16.000din Karakteristike: Visina stolice: cm Širina stolice: cm Dubina stolice: cm

stari kvalitetan bros sa zelenim kamenom cini mi se na poledjini imanekakav zig li ne razabiram oko 4,2cm x 3,5cm ispao jedan bisercic

55759) Sabrana Dela Rable ilustracije Dore francuski jezik 1928 god beleške i pojmovnik [od Luja Molanda]. Ilustracije: Gustav Dore. Izdavač : Libraire Garnier Freres Mesto i godina izdanja : Pariz ,1928 Originalni naslov : Oeuvres de Rabelais. Texte collationné sur les éditions originales avec une vie de l`auteur,: des notes et un glossaire [par Louis Moland]. Illustrations de Gustave Doré. Odlično očuvano, tvrd povez iz epohe, format 18,5 x 27 cm , 2 toma , XLVII +584 + 632 strane, francuski jezik , bogato ilustrovano 60 velikih ilustracija gravura + brojne vinjete i crteži u tekstu ,ukupno preko 200 ilustracija tom 1: Život Rablea, Garganuta, Pantagruel , tom 2: ostali sitniji spisi Rablea ;

Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme Svetskog Rata 1914-1918.,izdanje I.Đ.Đurđevića,Beograd-Sarajevo 1920 god.,tvrd povez,237 str.,sa slikama na početku vešanih i streljanih.Bleda fleka vidljiva u ćošku prednje korice,ista takva veća u donjem ćošku zadnje korice,unutrašnjost knjige odlična,bez mane. žan3 359g

55457) Franc Jozef I i njegovo vreme 1 -3 komplet 1870 god. Originalni naslov : Franz Josef I und seine Zeit , Autor : Theodor Schiff , Izdavač : Verlag von Sigmund Bensinger ; Prag und Wien 1870 3 knjige , tvrd povez, korice imaju manja oštećenja i okrznuća, format 16 x 22,5 cm , , ilustrovano ,504 + 504 + 512 strana , treći tom govori o aneksiji Bosne i Hercegovine i donosi dosta ilustracija i gravura iz tog perioda ,

Odlično očuvano za ovaj tip knjige Kao na slikama Ljub. Ivanović Izdavač : Državna štamparija Beograd Godina : 1928. Povez : mek Predgovor Bogdan Popović Ljubomir Ljuba Ivanović (Beograd, 12. mart 1882 – Beograd, 22. novembar 1945) Kao prvi srpski slikar koji je zapostavio, a zatim i potpuno napustio, rad bojom i sav se predao crtanju olovkom i rezanju crnobelih gravira, Ljubomir Ivanović je rodonačelnik savremene škole srpskog umetničkog crteža i moderne grafike. Zahvaljujući njemu, crtež u srpskoj umetnosti razvio se od pomoćne discipline u samostalnu. Umetničko školovanje je započeo tokom poslednje godine rada Kutlikove škole (1899), da bi nastavio kod Riste i Bete Vukanović, kao i u Minhenu (1905/09). Veoma rano, 1903. godine, objavljuje crteže u Novoj Iskri i Politici. Po povratku u Beograd dobija mesto nastavnika „večernjeg akta i crtanja glave” u Umetničko-zanatskoj školi, a od osnivanja Akademije likovnih umetnosti (1939) nastavlja pedagoški rad kao redovni profesor na Odseku grafike. Njegov opus započinje uljanim slikama, danas, nažalost, retkim jer je većina propala u Prvom svetskom ratu. U početku uporedo radi ulja i crteže, rado slika ljudsku figuru, naročito u enterijeru, što je kasnije skoro potpuno zanemario u korist crtanja predela i tvorevina ljudskih ruku: ruševina starih zdanja, trošnih kuća s doksatima, usamljenih vodenica, palata nekadašnjih patricija. „Uljane slike radio je s grafičkim osećanjem, a u izvođenju crteža bio je privučen slikarskim asocijacijama”, primetio je Veljko Petrović. Visoka vrednost i virtuoznost njegovog stvaralaštva zbog izuzetne individualnosti ne pripada nijednom određenom stilu, mada je najbliže tradicijama impresionizma, za koji ga vezuju treperava igra senki na krošnjama i lišću drveća i prolazna raspoloženja u retkim figuralnim kompozicijama s temama iz svakodnevnog života. Za njega je to bio put da grafitom ostvari slikarske vrednosti i da skalom belih i crnih tonova dočara utisak polihromije. Svoje crteže jugoslovenskih predela, južne Srbije i Šumadije, Pariza, izlagao je na mnogim izložbama, a u periodu između dva svetska rata objavljeni su u nekoliko tematskih mapa. ЈУЖНА СРБИЈА цртежи Љубомира Ивановића Државна штампарија Краљевине Срба , Хрвата и Словенаца , Београд , 1928. 4 листа са предговором и садржајем 40 репродукција црно белих Меке корице Димензије књиге 24 x 34,5 cm Istorija srpskog slikarstva Srpski slikari crtež prve polovine 20. xx veka Antikvarne knjige stara retka srpska knjiga

Bunda od prabog krzna, astragan u kombinaciji sa nercom. Pravo krzno. Odlican model za hladno vreme. Velicina okvirno 40, svakako pogledajte mere. Mere ( spoljasnje): ramena 45-46cm, rukav 53-54cm, grudi 57-58cm, duzina 75-76cm. Ukoliko ste ljubitelj dizajnerske, atraktivne, perfektne, kvalitetne, ne uniformisane obuce, odece, aksesoara sa identitetom i stilom kod mene ćete pronaći puno takvih komada za sve prilike. Na mom profilu imate puno izvrsnog aksesoara, zgodnih za poklon sebi ili drugom ukljucujuci: nove esarpe, dizajnerski ogroman sal od najfinijeg kasmira i slicno. Mozete pogledati. Takođe imate dosta aksesoara, torbi/ obuce/ nakita razlicitih, savrsenih, uglavnom italijanskih brendova ukljucujuci i high-end brendove poput raznih sa mog profila. Na profilu je aktuelno veliko snizenje zbog preseljenja. Ukoliko imate neki omiljen predmet kod mene, a nije snizen, pisite ( mozda se dogovorimo).

Јован Дучић: ЛИРИКА прво издање Издање аутора, Питсбург, 1943.год. Меки повез, 55 страна, ћирилица. Очувано као на фотографијама. примедба аутора: ОВА КЊИГА ЈЕ ШТАМПАНА У ОГРАНИЧЕНОМ БРОЈУ ПРИМЕРАКА ДА СЕ РУКОПИС НЕ БИ ЗАТУРИО ПРИЛИКОМ ДАНАШЊЕГ РАТА. ОВЕ ДОСАД НЕШТАМПАНЕ ПЕСМЕ СПАДАЈУ У ЦИКЛУС `ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ` У I. КЊИЗИ `САБРАНИХ ДЕЛА`. РЕЂЕ У ПОНУДИ `Јован Дучић (Требиње, 15. фебруар 1874 — Гери, Индијана, САД, 7. април 1943) био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. У дипломатији је успешно службовао преко три деценије у неколико градова. Он је први југословенски дипломата са титулом амбасадора. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар. Био је и један од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији. Прву збирку песама Дучић је објавио у Мостару 1901. године у издању мостарске „Зоре”, затим другу у Београду 1908. године у издању Српске књижевне задруге. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке и Шпаније. О години рођења постоје спорови и нејасноће. Перо Слијепчевић наводи да је Дучић рођен, највероватније, 1872. године у Требињу. Већи број истраживача тврди да је рођен 1874. Светозар Ћоровић у својим сећањима наводи (према М. Милошевићу, Рани Дучић) да је Дучићева година рођења 1872. године. Датум рођења би могао да буде 15. јун или 15. јул. САНУ као датум рођења наводи 5/17. фебруар 1871. Према скорије пронађеним документима сматра се да је рођен 15. фебруара 1874. Дучићев отац Андрија био је трговац. Погинуо је у Херцеговачком устанку 1875. године, а сахрањен у Дубровнику. Мајка Јованка је умрла 1900. године. Поред Јована и Милене имала је двоје деце из првог брака са Шћепаном Глоговцем (Ристу и Соку). Основну школу учио је у месту рођења. Када се породица преселила у Мостар, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву 1890—1891. године и Сомбору где матурира 1893. Учитељевао је кратко време по разним местима, између осталог у Бијељини, одакле су га аустроугарске власти протерале због патриотских песама „Отаџбина“ („Не трза те ужас б’једе, нит’ те трза ужас рана/Мирно спаваш, мила мајко, тешким санком успавана“) и „Ој Босно“. Због њих Дучић бива стављен под истрагу, а затим, у мају 1894. године, власти га протерују из града. Одмах након прогонства, Дучић је имао проблема да оствари нову учитељску службу, па се запошљава у манастирској школи у Житомислићу. Као учитељ ради у Мостару од 1895. до 1899. Члан је друштва Гусле. У друштву са Шантићем створио је књижевни круг и покренуо часопис Зора. Последње године боравка у Мостару, заједно са пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем, ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године одлази на студије у Женеву, на Филозофско-социолошки факултет. Провео је скоро десет година на страни, највише у Женеви и Паризу. За то време одржава везе са пријатељима писцима из Мостара, упознаје Скерлића у Паризу, сарађује са многим листовима и часописима (Летопис, Зора, Српски књижевни гласник). На женевском универзитету је свршио права и потом се вратио у Србију. Године 1907. у Министарству иностраних дела Србије добија службу писара. Од 1910. је у дипломатској служби. Те године постављен је за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софији. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду и Каиру (1926—1927), као и делегат у Женеви у Друштву народа. Потом је привремено пензионисан. Две године касније враћен је на место отправника послова посланства у Каиру. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. Следеће године постављен је за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, где је 1939. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора, а до распада Југославије посланик је у Мадриду. У доба инвазије и касније окупације Југославије 1941. године Јован Дучић је био опуномоћени посланик краљевине Југославије у Мадриду. Пошто је Шпанија признала НДХ, тиме прекинувши дипломатске односе с Југославијом, у јуну 1941. Дучић се повукао у неутралну Португалију, у Лисабон одакле је, у августу исте године отишао у САД у град Гери, Индијана, где је живео његов рођак Михајло. Од тада до своје смрти две године касније, водио је организацију у Илиноис , која je представљала српску дијаспору у Америци. За то време писао је песме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у Југославији и страдањем српског народа, осуђивао је геноцид над Србима који је вршила хрватска усташка влада. Свечано амбасадорско одело Јована Дучића, Музеј Херцеговине у Требињу Умро је 7. априла 1943. у Герију. Његови посмртни остаци пренесени су исте године у порту српског православног манастира Светог Саве у Либертивилу, САД. Његова жеља је била да га сахране у његовом родном Требињу. Ова последња жеља Јована Дучића испуњена је 22. октобра 2000 када је поново сахрањен у Херцеговачкој Грачаници. Прву збирку песама објавио је у Мостару 1901. у издању мостарске Зоре, затим другу у Београду 1908. у издању Српске књижевне задруге, као и две књиге у сопственом издању, стихови и песме у прози – Плаве легенде и Песме. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке, Шпаније итд. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. године.

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Jerusalimski krst ručne izrade od 925 srebra sa aplikacijom u sredini od 14k zlata. Krst i lanac su nošeni ali lepo očuvani. dužina lanca je 62,5 cm debljina 1,8mm dimenzije krsta bez alke 3,1 x 3,5cm Težina krst 5,60 gr lanac 8,10gr Trenutno stanje vidite na slikama.

stara kutija mislim da je predratna solidno očuvana nije pokidana