MESTO UGRADNJE- PREDNJA OSOVINAUPOTREBLJEN U VOZILIMAFIAT IDEADiesel 1.9 JTD 74 KWFIAT PUNTODiesel 1.9 JTD 74KWLANCIA MUSADiesel 1.9 JTD 74 KW OE 46308045-170983-51813090-46308069PROIZVODJAČ-ZETA-ERRE-ITALYFI653-ZR7095

MESTO UGRADNJE-PREDNJA OSOVINA DESNODIMENZIJE E: 26.00F: 35.00G: 40.00H: 89.00I: 188.00L: 90.00 UPOTREBLJEN U VOZILIMANISSAN QASHQAIDiesel 1.5 dCi od 2008-2010 76 KW NISSAN QASHQAIDiesel 1.5 dCi od 2008-2010 78 KWNISSAN QASHQAIDiesel 1.5 dCi od 2008-2010 81 KW OE 39771JD52B -39100JD52B-39100BB32B-001713580-39771JD52B -39100JD52B -39100BB32B-001713580-ND3235-VKJA8971PROIZVODJAC-ZETA-ERRE-ITALY ZR7211

Jugoslavija 25 para 1978. R154 RRR PROBA

dobro stanje kao na slikama malo je uprasena sa strane nije bas kolekcionarski primerak al retko se i ovakav pronadje velika preporuka ljubiteljima avangardne umetnosti RETKO časopis Rok Beograd 1969 poster u odlicnom stanju ( Vladan Radovanović Poliedar ) mixed media neoavangarda avangarda bit international vujica resin tucic grupa oho franci zagoricnik strip triglav akcija performans hepening manconi ... postmoderna ...

Hibrid Kat.Mandic R119

Jugoslavija 25 para 1978. R151 RRR PROBA

Osobine: -BMR UniBall ramena -Bazno rame proizvodjaca FAD Namena: -Ugradnja na prednju osovinu kod vozila Yugo, Z101, Z128, Poly, Florida, Ritmo -Prosiruje trag tockova 10-40mm kod vozila Yugo, Z101/128, Poly i 0-30mm kod vozila Florida, Ritmo Opis: -Ramena 2kom -Distanceri poluosovine 2kom -Samokocive matice 2kom -Oprugaste podloske 2kom -UniBall M16 2kom -Caure ramena 4kom Prednost: -Kvalitet -Bolji osecaj na volanu -Preciznije upravljanje vozila -Poboljsanje geometrije trapa kod spustenih vozila -Poboljsanje stabilnosti vozila -Kompletno pripremljeno za ugradnju -Podesavanje sirine traga tockova bez potrebe za distancerima Mana: -Potreba za korekcijom nagiba tocka kod veceg sirenja traga tockova -Komplikovana ugradnja -Potrebna reglaza trapa nakon ugradnje Napomena: -UniBall lezajeve podmazivati po potrebi -U slucaju sirenja trapa preko 20mm, koristiti distancere poluosovine

omot ilustrovao Georg Gros Binoza ima ex libris prethodnog vlasnika na prvoj praznoj strani Prijevod s njemačkog Tomislav Prpić. Naslovnica George Grosz. Stanje odlično. Roman suvremene nezaposlenosti. Leonhard Frank, (born Sept. 4, 1882, Würzburg, Ger.—died Aug. 18, 1961, Munich, W.Ger.), German Expressionist novelist and playwright who used sensationalism and a compact and austere prose to dramatize a favourite theme—the destruction of the individual spirit by bourgeois society. After studying painting in Munich in 1904 and working as a commercial artist, Frank turned to literature. In 1914 his open opposition to World War I forced him to flee to Switzerland. The same year he published his first book, Die Räuberbande (1914; The Robber Band). The story of rebellious young boys who seek to create the ideal society but end up as “good citizens,” it embodies the main theme of his writings—the humorous exposure and realistic portrayal of the narrowness of the middle classes. While in Switzerland he also published Die Ursache (1915; The Cause of the Crime), an attack on repressive educational systems, and Der Mensch ist gut (1917; “Man Is Good”), a revolutionary denunciation of war. Frank returned to Germany in 1918. His belief in the necessity of the overthrow of capitalism and the establishment of socialism was expressed in his novel Der Bürger (1924; A Middle-Class Man) and in Das ochsenfurter Männerquartett (1927; The Singers). During the same period he wrote his masterpiece, Karl und Anna (1926; Carl and Anna), a realistic, if sentimental, account of a soldier who seduces his comrade’s wife. In 1933 Frank’s books were banned and burned by the Nazis, and he immigrated again to Switzerland. From there he went to Paris, where in 1940 he was confined in an internment camp. After several escapes and reinternments, he fled to the United States. He returned to Germany in 1950 and two years later published the thinly disguised autobiographical novel Links, wo das Herz ist (1952; Heart on the Left). Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Leonhard Frank Izdavač: Binoza, Zagreb Izdanje: Prvo Godina: 1933 Uvez: Tvrdi + ovitak Format: 13x21 Stranica: 200 ostalo se vidi na slikama knjiga odlicno ocuvana sve cisto avangarda antikvarne knjige omoti knjiga ovitak omotnice avangardni dizajn ekspresionizam nemacki ...

gh2 10 dinara 1988. R210 Mesing SND aukcija 9 (2007) RRR

Munchen 1941. Колекционарски примерак из личне библиотеке

Second by Thomas Babington Macaulay 1-5 pet knjiga 1849 london izdanje volume I - V istorija engleske prelep povez odlično očuvane

mary elizabeth christie izdanje 1895 i 1896 london izabrana dela mnogih autora njihove biografije prelep povez i oprema oko 2500str stotine autora istorija engleske književnosti ,,,, očuvano, kao nove

Др. Алекса Ивић : ИСТОРИЈА СРБА У ВОЈВОДИНИ од најстаријих времена до оснивања Потиско-Поморишке границе (1703) Издавач : МАТИЦА СРПСКА , Нови Сад, 1929.год. 540 страна. Луксузни повез је рађен у књиговезници господина Паштрмца, у Београду. Изузетна прилика.

ODBLESCI U VODI velimir zivojinovic MASSUKA bgd,1928. tvrd povez. str 104, dim. 20 x 13,5 tiraz 100 knjiga. ovo je primerak broj 92. potpis autora Велимир Живојиновић Масука, Рођен је 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани. Годину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу. Био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу. Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха`, а новембра 1919. са песником Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао`. У часопису „Мисао` објављивао је позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика. Умро је у Београду 24. августа 1974. године.

Na prodaju motocikl Jawa RS 90 ccm - VETERAN,1971. GODISTE, Motocikl stoji svo vreme u garazi, najstartniji serijski 2T motocikl u klasi, ekonomican i udoban, 9,5 ks/6500 o/min.5-stepeni menjac, magnetno paljenje(bez akumulatora), velicine tomosa apn 4/6, sitan kvar, ukupno ulaganje oko 30000 din.(sa prenosom, popravkom i registracijom). Ja sam Vlasnik 1/1. Prenos obavezan i na teret Kupca. Zapoceta restauracija, pa je motocikl rasklopljen u delove. Zbog nedostatka vremena, ista sporo napreduje. Na slikama 2 i 3 u oglasu mozete videti kako izgledaju tockovi, cije je sredjivanje pri kraju. Od delova nedostaje: - (zadnji deo zadnjeg krila (kupljeno u medjuvremenu)) - (pak - treger - kupljeno u medjuvremenu), - stop svetlo od jawe, (imam, ali nije original od ovog modela) , - cep rezervoara nije original, - sajle. Ostalo je sve na broju. Delovi se nalaze u nekoliko kutija, zbog toga nisam slikao sve. Poseduje urednu dokumentaciju (tojest `papire`, kako to neki zovu), moze se registrovati (nakon sklapanja/popravke/prenosa). Preuzimanja iskljucivo licno kod mene. Svi troskovi na Vas teret (prevoz (kombi, kamionet i sl.), utovar...)

Spomenici probna nulta specimen serija. Veoma retko u ponudi !

MISAL PO ZAKONU RIMSKOGA DVORA 1483 LIBER Z a g r e b 1 9 7 1 `LIBER CROATICUS` Ova je knjiga SPOMENIK drevnom staroSlovenskom jeziku i glagoljskom pismu PRETISAK je izRađen u /2 0 5 0/ nuMerisanih priMeraka, uVezanih u PERGAMENT !!! BROJ OVOG PRIMERKA je .....1 6 7 1......... MISAL je naj/Važnija bogo/Službena knjiga za/Padne Crkve, jer su u njoj sintetizovani vekovi sa svojim kulturnim dometima, potrebama i običajima. MISAL PO ZAKONU RIMSKOGA DVORA 1483, /p r v a/ je hrvatska /i n k u n a b u l a/ koja se iz/Daje re/Printom. Misal je naj/Starija hrvatska knjiga, prva štampana knjiga u Južnih Slovena. Obu/Hvata 219 listova kvart formata, štampano dvoStupačno s 36 redaka, lepim slovima uglate glagoljice. Štampan je dvo/Bojan, crveno-crni. /L e p o t o m/ slova nije ga nadMašila ni jedna druga glagoljska štampa, sve do 19. veka. ....................................................... S a d r ž a j 1. Sadržaj Misala (priredio Josip Tandarić) 2. Napomene uz transLiterciju odaBranih tekstova Misala (Edo .. Hercigonja) 3. Odabrane perikope Evanđelja iz Prvotiska (Edo Hercigonja) 4. Prva hrvatska tiskana knjiga (Mladen Bošnjak) 5. Sadržaj i kulturnoPovijesna komponenta tekstova Misala (Marija .. Pantelić) 6. Grafički znakovi našeg PrvoTiska (Josip Tandarić) 7. O mjestu tiskanja ovog Misala (Zvonimir Kulundžić) 8. Otvorena pitanja oko naStanka Misala iz 1483. (Anica Nazor) 9. PoGovor uredništva 10. Bibliografija 11. PretPlatnici ove knjige Pretplatnika 6 7 3 po imenu i prezimenu Pretplatnik broj 1 - Njegova svetost papa Pavao VI Pretplatnik broj 18 - BiblioTeka apostolica Vaticana - Vaticano Pretplatnik broj 263 - Univerzitetska biblioteka `Svetozar Marković`, Beograd Pretplatnik broj 490 - Ante Rukavina, Gospić i t d... i t d... do broja 673 - POSEBAN PAPIR: Papirnica Vevče. - PERGAMENT za korice: `Kokra` Zagreb, - Advokatski pečati (2) - Obeleživač stranica - Šiven povez - 426 str + DODATAK XCIX str ................................................ Z a bibliofile, kolekcionare, javne i privatne biblioteke, domoljube ili patriote i ostale zainteresovane ili zainteresirane... božjom proMisli od BeoGrada do ZaGreba, Njujorka, Moskve, Tokija i dalje! U ovom slučaju: cena je samo /r e f e r e n c a/ sama knjiga je /e s e n c i j a!/ Vrednost OVE knjige kontrira vrednosti novca! Vrednost bilo KOM novcu /p a d a!/ svakim danom! Vrednost OVE knjige /r a s t e!/ svakim danom! Zašto? Zato ŠTO svetski upravljači iz senke /š t a m p a j u/ novac kao papir, (primer EU koja je naštampala milijarde evra, kao i SAD, koja je naštampala milijarde dolara!) što koriste novac/valuTu kao razorno sredstvo i batinu za rušenje država, vlada, nacionalnih ekonomija, za vladanje svetom, za uterivanje svojih interesnih ideologija, za pokazivanje MOĆI !... Na valutnim IGRAMA gube se i dobijaju milijarde dolara u sekundi - DIGITALNO DOBA !!! OVA knjiga je jedinstvena u odšampanom broju jedinica (2050) u OVOM izdanju i to je TO !!! IMATE ILI NEMATE !!! (Mihajlo Grušić) .................................................................. NEKORIŠĆENO EKSTRA *******

Forschungsreisen reifen in central und nord afien von falkenhorst 1891. union emin palcha gouverneur von batt el eltiwa 1890. union durdjdie wuften und steppen des dunklen weltteils 1890. union luftfahrten falkenhorst istorija letenja balonom staatenzerstorer und staatengrunder falkenhorst 1891g union nordpol fahrten falkenhorst 1891. in meerestiefen falkenhosrst 1891. putopisi devetnesti XIX vek odlično očuvane svaka knjiga oko 190str grafičke ilustracije putopis južan amerika severni pol afrika orijent ..... na nemačkom jeziku

00000241 !!!!! Stanje kao na slikama. Kraljevina Crna Gora, Montenegro.

36592) FLORA OKOLINE NIŠA napisao Dr. Sava Petrović , Kraljevsko-srpska državna štamparija Beograd 1882 , Flora agri Nyssani , dr Sava Petrović je uz Josifa Pančića, jedan od najvećih srpskih botaničara. Dr Sava Petrović je krajem sedamdesetih godina 19. veka intenzivnim istraživanjem utvrdio da na području između Južne Morave i Stare planine postoji oko 1.700 biljaka i da je to područje po raznolikošću flore najbogatije na Balkanu. On je istovremeno pedantno uređivao i herbarijum biljaka sakupljenih na ovom području, a neke su u međuvremenu umirale i nestale. Dr Sava Petrović bio je sanitetski pukovnik, jedno vreme glavni vojni lekar Srbije, pa i dvorski i lični lekar kneza Milana Obrenovića. I dok je knez često boravio u Nišu, kao drugoj prestonici Srbije, Petrović je obilazio okolinu i strpljivo stvarao kapitalno botaničko delo. Veoma retko antikvarno izdanje pionira srpske biologije i botanije. Tvrd povez, format 15,5 x 22 cm , ćirilica, pečitirana na više mesta, na naslovnoj strani pečatni ex libris, knjiga je dopunjavana isečcima iz neke druge knjige ili časopisa sa istom tematikom , na pojedinim stranama ima zapisivanja na marginama , tako da predstavlja nastavak istraživanja dr Dave Petrovića, XXXII + 950 strana

Albrecht Durer izuzetan srebrnjak RRR

Izuzetno vredna nemačka kovanica od 5 maraka u srebru RRR

Dimitrije J. Stojanović, Alkohol i omladina, govor sa roditeljskog sastanka namenjen roditeljima i omladini, Beograd, 1908. Originalni meki papirni povez, odlična očuvanost, kao nova, praktično nekorišćena. Jezik srpski, ćirilica. Izdavač: Izdanje Osnovne škole Obrenovačke, knjiga br. II. Štampa: Nova štamparija „Davidović“ Napomena: Ovo, prvo izdanje knjige, ne postoji ni u Narodnoj biblioteci Srbije ni u bilo kojoj drugoj biblioteci u zemlji, sudeći po COBISS-u.

Preuzimanje isključivo u Srbiji! Najbolje je da bude lično preuzimanje. Wilhelm Victor Krausz DIE TÜRKEI IM WELTKRIEG Bildnisse und Skizzen TURSKA U SVETSKOM RATU (portreti i skice) DEM K.U.K. KRIEGSFÜRSORGEAMT DES K.U.K. KRIEGSMINISTERIUMS IN WIEN GEWIDMET, 1916. Format 40 x 50 cm, 47 slika na 34 table (spisak prikazan na jednoj od slika) + 5 strana teksta (na nemačkom jeziku), u kartonskoj fascikli. Zaštitna fascikla u stanju kao na slikama (zaprljana i sa ponekom flekom), same table su vremenom požutele, poneka malo više u donjem delu, a same slike su odlično očuvane. Generalno očuvano (zumirajte i pogledajte sve fotografije). Austro-Hungarian artist Wilhelm Victor Krausz (1878–1959). Krausz was active in Turkey, an ally of Austria-Hungary and Germany, during the war, and is known for his portraits of Turkish officers and Turkish scenes, including his portrait of Colonel Mustafa Kemal Bey, the future President Kemal Atatürk . 47 zumeist farb. Abb in Vierfarbenätzungen auf 34 Taf. mont. - Krausz (1878- 1959), verbrachte die Kriegsjahre von 1915 bis 1917 als Kriegsmaler auf dem Balkan. Aus einer Rezension des Jahres 1917: "Eine prächtige, umfangreiche Mappe mit einer langen Reihe feiner Porträts, flotter Skizzen und ungemeine stimmungsreiche Impressionen. Der geschätzte Wiener Maler Wilhelm Viktor Krausz hat sie auf seiner Kreuzfahrt durch die Türkei geschaffen". Der Verkaufsertrag wurde zu gleichen Teilen dem Kriegsfürsorgeamt und dem Roten Halbmond in Konstantinopel zugeführt. Batý anlayýþýna dönük resim geleneðinin bizde yaygýnlaþmasýndan sonra zaman zaman Avrupa’dan ressamlar ve heykeltýraþlar Osmanlý yönetimice davet edilmiþtir. Prvi svetski rat, Konstantinopolj, Kemal Ataturk, Enver Paša, Talat Bej, Halil Bej, Džemal Paša, Esad Paša, Ismail Haki Paša, Mustafa Kemal Bej, turski vojnici, Galipolje, Turska, Aja Sofija...

unutra odlicno ocuvano, kao da nije ni otvarana u prethodnih 100 godina. Korice se vide na slici. ima potpis prethodnog vlasnika na praznoj stranici, ne mogu da procenim cije je ime. edicija: Savremeni hrvatski pisci!!! 1918. Zagreb Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) je bio srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature 20. veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom. Ubrajan je i među 100 najznamenitijih Srba. Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. godine u Čongradu,[1] u Austrougarskoj (danas Mađarskoj), u osiromašenoj građanskoj porodici. Otac Toma bio je niži činovnik (opštinski beležnik) koji je zbog svog temperamentnog zastupanja srpske manjinske politike „prognan“ iz Banata, iz Ilandže (koju je Crnjanski nazivao Ilančom, po njenom starom nazivu) u Čongrad, koji je po Crnjanskom bio neka vrsta `tadašnjeg činovničkog Sibira`.[2] Majka mu se zvala Marina Vujić i bila je rodom iz Pančeva.[3] Crnjanski su stara sveštenička porodica u Ilandži, čije se parohovanje završava sa pop Jovanom, sinom pop Dimitrija.[4][5] Mali Miloš kršten je u pravoslavnoj crkvi Sv. Nikole u Sentešu, u `srcu Mađarske`,[6] a kum je bio Rumun, Lerinc Pinće.[7] Detinjstvo i školovanje Miloš Crnjanski je od 1896. godine odrastao u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu relikviju. Najdublje i najtrajnije senzacije svojih dečjih i dečačkih godina doživljavao je u tipično srpskim nacionalnim i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona Svetoga Save, tamjan, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom sahrane i zadušnica, večernje priče i pesme o Srbiji, hajdučiji i nabijanju na kolac — sve se to u dečakovim emocijama pretvaralo u trajan nemir i nepresušan izvor nada, radosti, sumnji, razočaranja i podizanja. Miloš Crnjanski je osnovnu školu završio u srpskoj veroispovednoj školi kod učitelja Dušana Berića u Temišvaru. Maturirao je u temišvarskoj gimnaziji kod katoličkih fratara pijarista. Po vlastitim rečima, bio je osrednji đak do očeve smrti, odnosno do petog razreda gimnazije, a tada se rešio `da ubuduće bude među prvima`, što je i ostvario. U leto 1912. odlazi u Opatiju, a potom se upisuje u riječku eksportnu akademiju. Igrao je fudbal u klubu `Viktorija` na Sušaku (istočni deo Rijeke).[2] Godine 1913. upisao je studije medicine u Beču koje nikada nije završio. Prvu pesmu „Sudba“ Crnjanski je objavio u somborskom dečjem listu „Golub“ 1908. godine. A 1912. u sarajevskoj „Bosanskoj vili“ štampana je njegova pesma „U početku beše sjaj“, poslata iz Bečkereka.[8] Prvi svetski rat Vest o ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda zatekla ga je u Beču. Na samom početku Prvog svetskog rata Crnjanski je doživeo odmazdu austrijskih vlasti zbog Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu, ali umesto tamničkog odela obukli su mu uniformu austrougarskog vojnika i poslali ga na galicijski front da juriša na Ruse, gde je uskoro ranjen. Bio je inače vojnik redov austrougarske carske i kraljevske 29. regimente, sa sedištem u Velikom Bečkereku. Veći deo vremena od 1915. iz tih tragičnih ratnih dana Crnjanski provodi u samoći ratne bolnice u Beču, više uz miris jodoforma nego baruta, da bi se tek pred sam kraj rata obreo i na italijanskom frontu. U njegove uspomene neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne pustoši. „... Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja” — to su bila viđenja života u kojima je sazrevao mladi Crnjanski. Godine 1916, radi u Direkciji državnih železnica u Segedinu. Sledeće godine je vraćen u vojsku i prekomandovan u Komoran i Ostrogon. U Beču 1918. upisuje Eksportnu akademiju, što je bila davnašnja želja njegovog ujaka, koji umire `malo pre toga`.[2] Trideset miliona nedužnih mrtvih ljudi našlo je mesta u antiratnim stihovima ovog nesrećnog mladog ratnika koje je on iz rata doneo u svojoj vojničkoj torbi, prvo u Zagreb, a zatim u Beograd, gde se najduže zadržao. Period između dva svetska rata Godine 1919. u Beogradu se upisuje na Univerzitet gde studira književnost i uređuje list „Dan“. Poštanska marka s likom Miloša Crnjanskog, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine Crnjanski od tada živi kao povratnik koji se, kao nesrećni Homerov junak, posle duge odiseje vraća na svoju Itaku. Međutim, dok je Odisej znao da sačuva bodrost duha i životnu čvrstinu, Crnjanski se, sa čitavom svojom generacijom, vratio u razorenu domovinu sa umorom i rezignacijom. „U velikom haosu rata — govorio je mladi pesnik — bio sam nepokolebljiv u svojim tugama, zamišljenosti i mutnom osećanju samoće”. I u svojim ratnim i poratnim stihovima, ovaj umorni povratnik iskreno je pevao o svojoj rezignaciji i izgubljenim iluzijama. Iz tog potucanja po krvavim svetskim ratištima Crnjanski se vraća mislima o nužnosti rušenja lažnog mita o „večitim“ vrednostima građanske etike. I u poeziji i u životu on živi kao sentimentalni anarhist i umoran defetist koji sa tugom posmatra relikvije svoje mladosti, sada poprskane krvlju i poljuvane u blatu. Osećao se tada pripadnikom naprednih društvenih snaga i glasno se izjašnjavao za socijalizam, ali njegovo buntovništvo iz tih godina bila je samo „krvava eksplozija“ nekog nejasnog društvenog taloga donesenog iz rata. Književno stvaranje Miloša Crnjanskog u tom periodu bilo je krupan doprinos naporu njegove generacije da se nađe nov jezik i izraz za nove teme i sadržaje. Govoreći o literarnom programu svoje pesničke generacije, on je pisao: „Kao neka sekta, posle tolikog vremena, dok je umetnost zančila razbibrigu, donosimo nemir i prevrat, u reči, u osećaju, mišljenju. Ako ga još nismo izrazili, imamo ga neosporno o sebi. Iz masa, iz zemlje, iz vremena prešao je na nas. I ne dà se ugušiti… Prekinuli smo sa tradicijom, jer se bacamo strmoglavo u budućnost… lirika postaje strasna ispovest nove vere.” Potpuno novim stihom i sa puno emocijalne gorčine on je tada kazivao svoj bunt, opevao besmislenost rata, jetko negirao vidovdanske mitove i sarkastično ismevao zabludu o „zlatnom veku“ koji je obećavan čovečanstvu. Snagom svoje sugestivne pesničke reči on je mnoge vrednosti građanske ideologije pretvarao u ruševine, ali na tim ruševinama nije mogao niti umeo da vidi i započne novo. Crnjanski je i u stihu i u prozi tih poratnih godina bio snažan sve dok je u njemu živeo revolt na rat. Godine 1920, upoznaje se sa Vidom Ružić sa kojom će se 1921. i venčati. Ona je bila ćerka nekadašnjeg ministra prosvete Dobrosava Ružića.[9] Iste godine Crnjanski sa Vidom odlazi u Pariz i Bretanju, a u povratku putuje po Italiji. Godine 1922. je bio nastavnik u pančevačkoj gimnaziji, iste godine je stekao diplomu na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svedočanstvo iz septembra 1927. sa potpisom Miloša Crnjanskog i razglednica iz Dubrovnika sa potpisom Miloša Crnjanskog Od 1923. do 1931. godine[10] profesor je IV beogradske gimnazije. Saradnik uglednog lista „Politika“. Istovremeno, izdaje „Antologiju kineske lirike“ i novinar je ulistu „Vreme“. 1927. u „Srpskom književnom glasniku“ izlaze prvi nastavci njegovog romana „Seobe“. U septembru 1926. kao urednik časopisa „Naša krila“ izazvao je na dvoboj Tadiju Sondermajera.[11][12] Godine 1928,1929. je ataše za štampu pri Ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Na njegov poziv nemačku prestonicu posećuje njegov prijatelj književnik Veljko Petrović. Godine 1930, za roman „Seobe“ dobija nagradu Srpske akademije nauka. Sledećih godina putuje brodom po Sredozemnom moru i izveštava iz Španije. Godine 1934. pokrenuo je list „Ideje“ u kome je između ostalog pisao o Svetom Savi.[13] List je sledeće godine prestao da izlazi. Diplomatska služba, emigracija Crnjnaski i članovi jugoslovenske ambasade u Italiji, Rim, 1939 U periodu između 1935. i 1941. radi u diplomatskoj službi u Berlinu i Rimu. Po izbijanju Španskog građanskog rata, Crnjanski je kao dopisnik lista Vreme izveštavao iz Frankovog štaba. Kao osoba koja nije imala lepo mišljenje o komunizmu i staljinizmu pokazivao je više simpatija prema trupama generala Franka, ali je u svojim tekstovima bio i te kako kritičan i prema toj zaraćenoj strani.[14] Posle Španije, kao dopisnik iz Rima, iskazivao je simpatije za neke aspekte Musolinijeve politike i ukazivao na dvoličnost nekih zapadnih zemalja koje su iako i same kolonijalne sile zamerale Italiji njen imperijalizam.[15] Po izbijanju Drugog svetskog rata evakuisan je iz Rima i preko Madrida i Lisabona avgusta 1941. odlazi u London. Drugi svetski rat i dugi niz poratnih godina Crnjanski je proveo u emigraciji u Londonu, gde 1951. uzima britansko državljanstvo.[16] Kao protivnik Tita i komunističke ideologije ostaje u Londonu i živi u emigraciji. Ovde radi razne poslove. Knjigovođa je obućarske radnje Helstern na Bond stritu i raznosi knjige firme Hačards na londonskom Pikadiliju, dok njegova supruga šije lutke i haljine za robnu kuću Herods. Crnjanski usput stiče diplomu Londonskog univerziteta i diplomu za hotelijerstvo i menadžerstvo. Miloš Crnjanski je u Londonu bio član međunarodnog PEN-kluba koji mu obezbeđuje da se na mašini otkucaju njegovi romani. Odmah po okončanju Drugog svetskog rata bio je skrajnut (zajedno sa još nekim istaknutim srpskim piscima poput Dučića i Vinavera) iz sistema obrazovanja od strane komunističke vlasti, da bi tek 80-ih bilo predloženo vraćanje njegovih dela u jezgro nastavnog plana i programa.[17] Tada je Branko Ćopić izjavio da samo najbolji pisci treba da sačinjavaju jezgro, za razliku od kriterijuma posleratne vlasti kada su pisci bili preporučivani po nacionalnosti i `koji su bili poznati kao pisci samo njihovim porodicama`.[18] Bista Miloša Crnjanskog na Kalemegdanu Na poštanskoj markici Srbije iz 2018 Povratak u Beograd Mogućnost povratka u republiku Jugoslaviju nagovestio mu je tokom jednog susreta u Londonu, poznanik iz mladosti, slikar - komunistički funkcioner Moša Pijade.[19] U Jugoslaviju se vratio 1965. godine u društvu sa jugoslovenskim ambasadorom u Londonu, Srđom Pricom.[20] Po dolasku odrekao se britanskog državljanstva, koje je dobio nakon diplomiranja na londonskom Univerzitetu. Isprva je stanovao u beogradskom hotelu „Ekscelzior“ u blizini Skupštine. U traganju za obalama svoga života, on je s radošću ugledao Beograd koji je u njegovoj nostalgiji blistao „kao kroz suze ljudski smeh”. U stihovima posvećenim Beogradu on je potresno i nadahnuto izrazio svoja osećanja povratnika sa duge životne odiseje: U tebi nema besmisla i smrti ... Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge. ... A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša, tvoj će bagrem pasti na me kao kiša. (Lament nad Beogradom) U Beogradu je preminuo 30. novembra 1977. godine i sahranjen `dostojanstveno ali ne i pompezno` u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Prema želji iz testamenta Narodna biblioteka Srbije je 1979. godine primila zaostavštinu Miloša Crnjanskog.[21] O njemu je Danilo Bećković napravio dokumentarni film „Crnjanski...“.[22] Dela Miloš Crnjanski na slici Petra Omčikusa Crnjanski je objavio veliki broj dela sa raznim temama i sadržajima: Poezija Lirika Itake (1919) Odabrani stihovi (1954) Lament nad Beogradom (1962) Pripovetke, eseji i putopisna proza Priče o muškom (1920) Pisma iz Pariza (1921) Naše plaže na Jadranu (1927) Boka Kotorska (1927) Tajna Albrehta Direra (1928) Iris Berlina (1929) Ljubav u Toskani (1930) Knjiga o Nemačkoj (1931) Romani Dnevnik o Čarnojeviću (1921) Seobe (1929) Druga knjiga Seoba (1962) Roman o Londonu (1971) Manje su poznata dva predratna romana Miloša Crnjanskog (preštampavana i posle rata) — Kap španske krvi i Suzni krokodil (nedovršen).[23] Njegovo učešće u stvaranju i objavljivanju kontroverznog romana „Podzemni klub“ (1921) je sporno, kao autor je potpisan Harald Johanson i postoje mišljenja da je u pitanju prevod ili pseudonim.[24] U poslednje vreme su sve vidljivija nastojanja da se dvotomno delo Crnjanskog Kod Hiperborejaca (1966), žanrovski teško odredivo, stavi u ravnopravan položaj sa ostalim njegovim velikim romanima. Sâm Crnjanski je za to delo rekao da je `i roman, i putopis, i memoari, i poezija, i pamflet`.[25] Rukopis prvog romana Miloša Crnjanskog — „Sin Don Kihotov“ — nažalost je izgubljen. (Pisac ga je bio poslao časopisu „Brankovo kolo“.) Po „Romanu o Londonu“ snimljena je 1988. istoimena mini serija. Memoari Embahade (1983) Embahade obuhvataju vreme od 1928. do 1945. godine, kada je pisac bio u poslanstvu u Berlinu, Rimu i Londonu. U prologu Crnjanski je naveo da su to njegove `beleške o nesreći našeg naroda, a nisu ni dnevnik, ni istorijat, ni studija, ni pamflet`, već da su to uspomene pisca - očevica `o dobu koje je bilo puno nesreća, žalosti, strahota`. Drame Maska (1918) Konak (1958) Nikola Tesla (1967) Pored toga, objavio je nekoliko knjiga reportaža i dve antologije lirike istočnih naroda. Firma Catena Mundi je izdala knjigu novinski članaka - Politički članci 1919-1939. „Roman o Londonu” prevden je na više jezika među kojima su: francuski COBISS.SR 45830407, rumunski COBISS.SR 187531783, poljski COBISS.SR 112573196, mađarski COBISS.SR 72968967, češki COBISS.SR 15790604, ruski COBISS.SR 3545862, slovenački, makedonski, a prevod na engleski jezik je u pripremi za 2020. godinu.[26] Glavna obeležja literarnog stvaralaštva Pronicljivo uočivši privid apsolutne prozirnosti u proznim i poetskim ostvarenjima Miloša Crnjanskog, i utkanost jednog drugog, skrivenog značenja u tim delima, Nikola Milošević je razvio čitavu studiju posvećenu piščevom stvaralaštvu.[27] Milošević je na primerima poznatih stihova i delova iz proznih ostvarenja pokazao povezanost melodijske, emotivne i filozofske komponente, pri čemu filozofska dimenzija stihova prevazilazi odgovarajuće prozne odnosno govorne iskaze. No, emotivna boja, melodioznost i filozofsko značenje stihova Crnjanskog „nisu poređani jedno kraj drugog kao slojevi zemljišta“, već između njih postoji duboka organska povezanost i prožimanje, dok filozofska dimenzija igra ulogu „organizatora pesničke strukture“, imajući za posledicu usporeni i slobodni ritam poetskog kazivanja kao adekvatan za pesnikovu filozofsku i emotivnu poruku. U većini dela Miloša Crnjanskog, pesničkim i proznim, isprepletani su tragično osećanje besmisla i uzaludnosti sa utešnom mišlju o kosmičkoj povezanosti stvari. U Seobama se uočava piščeva ideja o univerzalnoj uzaludnosti, iako skrivena iza specifičnog nacionalnog i istorijskog obeležja. Dva osnovna toka koja mogu da se prate u Seobama jesu istorijski i psihološki (jedan tok) , i meditativni i vrednosni (drugi tok). Različite likove i karaktere ujedinjuje isti filozofski rezultat koji ishodi i okončava u metafizičkom osećanju praznine, uzaludnosti čovekovog života i neizbežnosti smrti. Postoji veliki misaoni kontinuitet u literarnom stvaralaštvu Miloša Crnjanskog, pri čemu se iza istorijskog, psihološkog i kompozicionog toka književne strukture razvija i produbljuje istovetna metafizička vizija čoveka i sveta. Nagrada Miloš Crnjanski Glavni članak: Nagrada Miloš Crnjanski Nagrada se po zaveštanju osnivača Zadužbine Miloša Crnjanskog, Vidosave Crnjanski, dodeljuje dvogodišnje od 1981. Zadužbina Miloš Crnjanski je dobila svoje prostorije 2013. godine.[28] Nagrada se dodeljuje na dan pesnikovog rođenja 26. oktobra. Izdanja sabranih i izabranih dela Sabrana dela, knjige I-II, Narodna prosveta, Beograd (1930) Sabrana dela, knjige I-X, Prosveta, Beograd (1966): Seobe I-III, Poezija (Lirika Itake i komentari, Antologija kineske lirike, Pesme starog Japana, Lament nad Beogradom), Proza, Putopisi, Kod Hiperborejaca I-II, Drame (Maska, Konak, Tesla) i Eseji Izabrana dela, knjige I-IV, Svjetlost/Naprijed/Prosveta, Beograd (1967):Pesme-Putopisi-Eseji, Dnevnik o Čarnojeviću i druge proze, Seobe I-II Izabrana dela, knjige I-II, Matica srpska/Srpska književna zadruga, Beograd (1972): Lirika-Proza-Eseji, Serbia-Seobe-Lament nad Beogradom Izabrana dela, jedan tom, Parnas Book, Valjevo (2007): Seobe-Roman o Londonu-Dnevnik o Čarnojeviću-Kod Hiperborejaca-Sveti Sava-Poezija-Crnjanski o nacionalsocijalizmu-Ideje Miloša Crnjanskog-Život i dela Miloša Crnjanskog Sabrana dela, knjige I-XVI, Štampar Makarije, Beograd (2008): Roman o Londonu I-II, Seobe, Druga knjiga Seoba I-II, Lirika Itake i komentari, Knjiga o Mikelanđelu, Kod Hiperborejaca I-II, Drame, Eseji, Embahade 1-3, Embahade 4, Sveti Sava-Dnevnik o Čarnojeviću-Pripovedna proza, Politički spisi, Putopisi Izabrana dela, jedan tom, Leo Commerce, Beograd (2011): Seobe-Roman o Londonu-Dnevnik o Čarnojeviću-Kod Hiperborejaca-Sveti Sava-Poezija-Crnjanski o nacionalsocijalizmu-Ideje Miloša Crnjanskog-Život i dela Miloša Crnjanskog Crnjanski u sportu Intenzivno se bavio sportom: igrao je fudbal, veslao, jedrio, vežbao, mačevao, skijao, trenirao boks. Sa floretom u ruci, govorio je njegov učitelj mačevanja, imao je „brzinu ludaka“. Milorad Gaković Siki je pričao da je u svojoj školi boksa mnogo očekivao od Koče Popovića, ali „najtalentovaniji, za boksera, borca-takmičara ipak je bio Miloš Crnjanski“. [29] Malo je poznato da je Crnjanski izdejstvovao dozvolu da sa Viktorija kamenolom na Kantridi pretvori u fudbalsko igralište, kasnije čuveni stadion FK `Rijeke`. Svedočanstvo Petra Joksimovića sa potpisom Crnjanskog Taj zadatak mu je poverila uprava kluba jer je direktor mađarskog preduzeća kome je kamenolom bio izdat u najam za potrebe izgradnje riječke luke, bio rođak. Na otvaranju je gostovao zagrebački NK Građanski. U intervjuu za „Sportistu“ 1930. godine kaže da bi više voleo da zaigra za Jugoslaviju, no da dobije nagradu Akademije. Iz tadašnjeg perioda po magiji igre izdvaja fudbalere „SK Jugoslavije“: Stevana Luburića, Dragana Jovanovića Ženu. U Četvrtoj beogradskoj gimnaziji njegovi učenici, a fudbaleri beogradske „Jugoslavije“ bili su i Milutin Ivković (Milutinac), Momčilo Đokić (Moša), Branislav Hrnjiček (Hrnja) – reprezentativci, Petar Joksimović. [30] [29] Crnjanski je igrao aktivno fudbal za SK `Pobedu` iz Pančeva. (U prilogu je objavljena službena verifikacija fudbalske registracije za FK Banat između ostalih i MILOŠA CRNjANSKOG - `Politika` 22. decembra 1922. g.)[31] prvo izdanje prva izdanja avangarda ekspresionizam 1. izdanje izdanja antikvarne knjige dela miloša crnjanskog