Eksploatacija, ispitivanje, primena arhitektonskog kamena - Mirko Maksimović, knjiga je u vrlo dobrom stanju, deo stranica ima fleku pri dnu. Izdanje:Beograd Povez:tvrd Broj strana:352 Težina:1540g OP

Knjiga priča Pregled proizvoda za kontrolu buva Predraga Kočovića dolazi nam nakon duže pauze i prethodnih knjiga, romana Spot (2008) i Žmurke (2005), koje su nam predstavile novog ali temeljnog i zrelog pripovedača, izuzetno senzibilisanog rukopisa. Kao i u pomenutim izdanjima, Kočović je i u ovoj knjizi zadržao disciplinovan jezik i rečenicu, ali s veoma profilisanom gradacijom naracije. Njegov pripovedački postupak je dramaturški znatno drugačije koncipiran i, kao vizuelni umetnik (autor je slikar po obrazovanju), može se primetiti da je otvorio novi koncept kao ciklus ili niz transparentnih vizuelnih planova ukoričenih u pripovedački mozaik. Iako je, uveren sam, posve nebitno i izlišno svrstavati knjige u žanrove, ne mogu da ne primetim da ovu knjigu nije lako klasifikovati. Pored navedenog, razlog tome je i osobenost pripovedačkog umeća i talenata koje poseduje Predrag Kočović. On o stvarnim istorijskim činjenicama i likovima piše s tako zavodljivom lakoćom da vas zaista vuče da čitate, a celokupna naracija je začinjena njegovim šarmantnim opaskama i istančanim smislom za humor. Prepoznaćete mnogo digresija, vezanih za našu noviju istoriju i tradiciju, ali vas te paralele neće opteretiti. Okretaćete stranicu za stranicom prosto zato što kroz činove ili reči svojih junaka pisac iznosi stavove sa kojima ćete se ili u potpunosti identifikovati, ili će vam otvoriti oči. Nešto poput Serđa Leonea; na pitanje zašto integralna verzija Bilo jednom u Americi traje 229 minuta, Leone je odgovorio: „Ja sam u zrelim godinama, da imam šta da gledam”. Tako i Kočović ima knjigu u kojoj će ozbiljan svet i te kako imati šta da vidi rado je čitajući. Jovan Gvero

Rukopis romana nije sačuvan. Prvo, nepotpuno, izdanje pojavilo se u časopisu „Rusija“, broj 4, za 1924. godinu. U celovitom obliku, roman se pojavio prvi put u Parizu, u dve knjige, prva knjiga objavljena je 1927, druga 1929. godine. U autobigrafskom zapisu, koji je sastavio oktobra 1924. godine, Bulgakov kaže: „Godinu dana pisao sam roman Bela garda. Taj roman volim više od svih drugih mojih stvari.“

Rusija postaje poligon mističnog eksperimenta koji dovodi do vaskrsenja mrtvaca i nemilosrdnog rata između mrtvih i živih. Roman Akimudi pokušava da odgovori na pitanje zašto živimo u ovakvom svetu, prikazivanjem žara revolucije, ljubavnog ludila, svireposti, seksa, apsurda i svetosti, suočavanjem junaka knjige i „novog boga“ Akimuda. „Roman Viktora Jerofejeva Akimudi slika budućnost u najgoroj varijanti, u kojoj Rusija nije država, nego mit, a ulogu lidera u tom mitu ima kiborg, koji je istovremeno i pseudobog. Akimudi predstavlja žanrovsko preplitanje fantastičnog romana, biografije, mističkog realizma i, čak, automatskog pisma. Tekst nastoji da bude obezličen obiljem citata iz književnosti. Jerofejev je nezadovoljan klasičnom književnošću s njenim ’mrtvacima’: Tolstojem, Dostojevskim, Gogoljem, ali u njegovom romanu oživljavaju Doktor Živago, Zli dusi. Oživljava i Nabokov, kod koga se ’mržnja prema boljševicima preokrenula u ljubav prema leptirima’. Neka poglavlja Akimuda čak nose nazive Nabokovljevih romana.“ Nedeljnik Ogonjok Viktor Jerofejev je rođen 1947. godine u Moskvi. Kao sin sovjetskog diplomate deo detinjstva proveo je u Parizu. Završio je studije književnosti na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“, a 1979. godine, s grupom pisaca, pokrenuo je književni almanah Metropol u kojem su objavljivani i politički sporni tekstovi zbog kojih je ubrzo izbačen iz Saveza pisaca SSSR. Po njegovoj priči „Život s idiotom“ kompozitor Alfred Šnitke komponovao je operu (1992), a režiser Aleksandar Rogoškin je snimio istoimeni film (1993). Član je ruskog PEN-centra. Dobitnik je nagrade „V. Nabokov” (1992), francuskog Ordena umetnosti i književnosti (2006) i Ordena viteza legije časti (2013). Redovno piše za Njujork Tajms, Buk Rivju, Cajt i Velt, kao kritički intelektualac i jedan od najpoznatijih savremenih ruskih autora. Dela: Anino telo ili Kraj ruske avangarde (1989), Ruska lepotica (1990), Život s idiotom(1991), Strašni sud (1996), Muškarci (1997), Ruski cvetovi zla, priređivač antologije (1997), Pet reka života (1998, Geopoetika, 2003), Enciklopedija ruske duše (1999, Geopoetika, 2001), Bog X. Priče o ljubavi (2001), Dobri Staljin (2004, Geopoetika, 2005), Ruska apokalipsa (2008), Akimudi. Neljudski roman (2012), Telo (2015, Geopoetika, 2016), Ružičasta Mišica (2017, Geopoetika 2018).

Met Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja “odozgo”. Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze “odozdo”, za šta Ridli nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. Ridli kaže: “Darvinizam je ‘specijalna teorija evolucije’; postoji još i ‘opšta teorija evolucije’ koja se ne odnosi samo na biologiju. Ona se primenjuje na društvo, novac, tehnologiju, jezik, pravo, kulturu, muziku, nasilje, istoriju, obrazovanje, politiku, Boga, moralnost.” Time potvrđuje da je društvo rezultat čovekovog delovanja, ali nas i oslobađa opsednutosti intencionalnošću, zamisli i planiranjem. Knjiga koja tera na promišljanje – a koja je u isti mah uverljiva i kontroverzna, autoritativna i ambiciozna – menja način na koji mislimo o svetu i kako on funkcioniše. Met Ridli, naučnik, novinar, pisac naučno-popularnih knjiga, bankar i političar, rođen je 1957. godine u Nortamberlendu. Pošto je 1975. diplomirao na Itonu, studirao je zoologiju na Oksfordskom univerzitetu (koledž Magdalen), gde je i doktorirao 1983. godine. Novinarsku karijeru započeo je u magazinu Ekonomist, u kome je 1984. godine angažovan kao urednik za nauku. Tri godine kasnije preselio se u Vašington odakle je bio dopisnik. Za Vol strit Džornal pisao je nedeljnu kolumnu “Duh i materija” (2010–2013) a trenutno u Tajmsu redovno objavljuje kolumnu koja se fokusira na nauku, ekonomiju i životnu sredinu. Osnivač je i rukovodilac Internacionalnog centra za život u Njukaslu i gostujući profesor Laboratorije Kold spring harbor u Njujorku, koja se bavi istraživanjem na području onkologije, neurobiologije, biljne genetike, genomike i bioinformatike. Član je britanskog Kraljevskog književnog društva kao i Akademije medicinskih nauka i inostrani je počasni član Američke akademije nauka i umetnosti. Od 2013, kao vikont Ridli, poslanik je gornjeg doma Britanskog parlamenta, takozvanog Doma lordova. Knjige Meta Ridlija prevedene su na 30 jezika i objavljene u milionima primeraka širom sveta: Agilni gen, “Nature via nurture”: geni, iskustvo i šta nas čini ljudima (1993) nagrada Nacionalne akademije nauka za najbolju knjigu godine; Crvena kraljica: seks i evolucija ljudske prirode (1994); Genom: Autobiografija vrste u 23 poglavlja (1999); Racionalni optimista: O evoluciji prosperiteta (2010), u užem izboru za Nagradu Los Anđeles tajmsa za književnost.

Radoš Ljušić Slađana Bojković Miloje Pršić Božidar Jovović Bograd 2000. 571 str. kao nova nečitana

„Crveno i crno“ jedan je od najvećih romana svetske književnosti. Tananim uobličavanjem karaktera i pronicljivom psihološkom analizom skrivenih pobuda i osećanja koja ih pokreću, Stendal je dao sintetički prikaz društvenih odnosa svog doba. Žilijen Sorel jedan je od najupečatljivijih likova svetske književnosti, i u tom smislu ravan je Odiseju, Hamletu, Don Kihotu.

Čejmbers je jedan od pionira u građenju neomitologija u književnosti strave; što će reći, on se nije, poput svojih prethodnika, oslanjao na postojeće mitove, legende i folklor, nego je, po uzoru na njih, uključujući tu i izvesne književne pretke, kreirao, ili bolje reći skicirao sopstvenu mitologiju. Skicirao ju je iz delića, fragmenata, kao svojevrsnu slagalicu strave – ali mudro pazeći da čitaocima pruži samo nekoliko delića slike, nikako sve, pa ni većinu potrebnih za potpunu sliku. Pružio je dovoljno za mistifikaciju, ali nedovoljno za mistiku, a kamoli mitologiju u punom smislu reči. Znao je da će učinak uvek biti veći ako se ostavi dovoljno praznog prostora između tih delića, da na njega projektuju sopstvenu maštu, sopstvene strahove. Priče koje smo, u ovom izboru, pridružili Žutom znaku, ne pripadaju „mitosu“ o Kralju u žutom, i znatno ređe se preštampavaju i ističu, iako se u njima takođe ogledaju isti oni kvaliteti koji su večitom učinili zbirku Kralj u žutom.

Danas vam donosim deo same srži svoje poezije, hladnoće i vatre koje su me pratile na mom putu, često predupređujući moje korake, upijajući sve na šta bi usput naišle, razbijajući zatvorene matrice sveta u svoj njegovoj veličini. Poznate su mi mnoge zamerke i diskusije koje oko mojih reči svakoga dana plamte i gasnu: ništa od svega toga nećemo uključiti u ovo putovanje. U ovim trenucima želim samo da vam budem dobar prijatelj i saputnik koji će vas pratiti u oblastima često i samom meni nepoznatim. Šta je moja poezija? Ne znam. Mnogo je lakše pitati moju poeziju ko sam ja. Ona me je vodila u tamnoj noći duše, ona me je oslobađala i okivala, ona me je vodila kroz samoću, kroz ljubav, kroz ljude. Osećam se strašno što sam ja tema svog današnjeg glasa. Primite me među vas kao još jednog čoveka, kao jednog običnog čoveka, ponekad utučenog a ponekad veselog, čoveka koji j s vama pohodi šume i biblioteke, narodna okupljanja i skrivena mesta u srcu. Na jugu moje poezije nalazi se samoća, a na severu narod. Samoća je majka mojih prvih pesama. U njene zalive i njene lavirinte bacam mreže mladog i usamljenog ribolovca, čoveka koji želi da razreši noćnu tajnovitost. U toj kosmičkoj, strastvenoj i zvezdanoj epohi mog života, pitanja uzleću velikim gorkim letom, u neodlučnost svitanja, u samotnost sveta... A potom, poput požara u dnu šume, pojavljuje se svetlost ljubavi, haotičan plamen prve nežnosti, otkrivanje užitka i slasti. Kroz pukotine zadovoljstva i dalje se čuje mračni vetar samoće, a zov ljubavi u svojoj osnovi sadrži sažetak beznadežnog iskustva. Čovek izgubljen u kovitlacu praporekla hvata se za trnje ljubavi sa strepnjom majušnog bića koje se utapa u vodi duboke noći. Pablo Neruda „Putovanje predelima moje poezije“

Autor romana Lavr, Avijatičar, Solovjov i Larionov, Brizbejn i Opravdanje Ostrva, koji su osvojili čitalačku publiku širom sveta, u novoj knjizi Idi neustrašivo izbija u prvi plan. Mali lični Raj detinjstva, porodična priča, rodni Kijev, dragi Peterburg i Puškinov dom, bavljenje naukom, prelaz od filologa-medievaliste do pisca, prvo kazivanje detalja o stvaranju Lavra, Avijatičara, Brizbejna… U otvorenom i poverljivom razgovoru s čitaocem pleni neizostavna autorska magija teksta: u red sa Arsenijem – Lavrom, avijatičarom Platonovom i virtuozom Glebom sada staje sam Vodolazkin.

Едиција „Мали истраживачи“ намењена је радозналим малишанима предшколског и млађег школског узраста. Књиге из овог серијала нуде различите занимљиве чињенице о појединим темама, које су представљене разумљивим текстом и привлачним илустрацијама. Деци су посебно интересантне због тога што садрже прозорчиће који се отварају, а иза којих се крије још података. Ово је књига о чудесном подводном свету. Отвaрањем прозорчића читаоци ће сазнати нешто више о животињама које живе у океану и око њега, у овој занимљивој књизи која их упознаје са живим светом у мору.

Roman koji je učvrstio reputaciju Jusija Adlera Olsena kao vrhunskog pisca trilera. Lov je počeo... Godine 1987, u vikendici na severu Danske, surovo su ubijeni brat i sestra. Policija sumnja da je ubica pripadnik elitne družine iz privatne gimnazije, koju pohađaju deca najbogatijih porodica u zemlji. Dvadeset godina kasnije, taj slučaj pojavio se na stolu policijskog inspektora Karla Merka, briljantnog detektiva koji vodi Odeljenje Q – odeljenje za nerešene slučajeve. Kada Merk ponovo otvori slučaj, postaje jasno da nije sve onako kako na prvi pogled izgleda. Istraga će ga odvesti do Kimi, žene koja živi na ulici i krade da bi preživela, i koja je majstorski uvežbala skrivanje od policije. Međutim, nisu policajci sada jedini koji su joj za petama, jer ona čuva tajne zbog kojih bi neki moćnici ubili da ih sačuvaju... kao i tajnu zbog koje će se sve promeniti. k29+

Izdavac matica Hrvatska 1907 tvrdog poveza na 252 str odlicno ocuvana ZIMA.19/1

odlično očuvana kao nova SK.2

Zbirka priča.

Trideset godina od premijernog emitovanja istoimene serije na RTS-u, urednica serije Snežana Nikolajević priredija je ovu dvojezičnu knjigu (na srpskom i engleskom), čiji je sastavni deo kompakt disk na kome se nalazi svih osam emisija iz Programskog arhiva RTS.

Opis proizvoda

Opis proizvoda

Opis proizvoda

Medijske industrije predstavljaju pojavu koja se dugo rađala i razvijala i dosegla takve razmere da je postala jedan od najvažnijih faktora savremenog društva, koji utiče na skoro sva društvena kretanja. Njihov se uticaj očituje kako na kulturnom, tako i na informacionom, ali i na ekonomskom polju. Možemo slobodno reći da se medijske industrije nalaze danas u središtu kulturnih, društvenih i ekonomskih kretanja. One ne samo da prenose već i aktivno učestvuju u stvaranju nove slike sveta i novih bogatstava, one govore o našim životima ali ih istovremeno iz temelja menjaju, da bi, možda, uskoro upravljali njima.

Sofija Kovač je dektivka kojoj je očajno potreban muškarac u životu. Kada ode u centar Republike Raguse na Kongres o saobraćaju, njena želja za muškarcem postaje očigledna - tu upoznaje Deana Barlovića i on postaje njena najvažnija stvar. Dean Barlović je mladi inspektor dubrovačke policije i pokušava da se bori protiv ljubavi. Međutim, sve se menja kada upozna Sofiju. Iako je posle preljube prestao da veruje ženama, Dean ipak rizikuje. Strastvena veza postaje opasna u trenutku kada se dese dva ubistva. Sofija i Dean shvataju da se nešto neobično dešava i da svako ubistvo ima svoju pozadinu obeleženu dijamantima i jednim antikvitetom. Sofija kreće u potragu, uprkos svim opomenama. U Deanu se budu poriv da je zaštiti kada shvati da je detektivkin život u opasnosti. Može li ovaj par da izađe iz emotivnog vrtloga sa kojim se i sam naslađivao? Može li šarmantni inspektor da pokaže Sofiji koliko mu je potrebna? Mogu li rešiti ubistva?

Kada su ljudski ostaci pronađeni u stomaku mrtve vučice u zabačenom gradu Haparanda na severu Švedske, policajka Hana zna da ovo leto neće biti kao ostala. Telo žrtve povezano je sa krvavim poslom s drogom s druge strane granice u Finskoj. Ali kako je žrtva završila u šumi nadomak Haparande? I gde su droga i novac nestali? Hana i njene kolege istražuju sve mogućnosti. Međutim, vremena je malo, a oni nisu jedini koji tragaju. Kada se u gradu pojavi zagonetna i opasna Katja, neočekivani i brutalni događaji počinju da se gomilaju. Za samo nekoliko dana, miran život u Haparandi preokrenuo se naglavačke. Ponajviše za Hanu, koja je konačno primorana da se suoči sa svojom prošlošću.

Roman leksikon u sto hiljada reči koji govori o Hazarima, starom plemenu čije poreklo nikada nije utvrđeno. Njegova priča ispričana je iz tri ugla: hrišćanskog, muslimanskog i jevrejskog...