Предње светло - халогени фар Оригинал за Audi A3 8L (3 врата) из 2001 године 1.6 AVU 1 комад Лева страна - L - возач Оригинал HELLA Фар је са електро подешавањем снопа светлости и поседује оригинални електро моторић Продаје се без сијалица и без поклопца за сијалице Стање исправно, естетски доста добро очувано, пожељно је евентуално једно полирање провидне пластике Оба горња носача исправна Каталошки број AUDI: 8L0 941 003 AF - 8L0941003AF Каталошки број HELLA: L1 153 895 а3/8л/ин Audi A3 AA3 BR 2001 2005 AA3 BR 2006 2007 Audi S3 AS3 BR 2001 2004 Audi A3/S3/Sportb/qu. A3 MEX 2001 2003 A3 RA 2001 2003 A3 RDW 2001 2003 A3 ZA 2001 2003 Audi A3 A3BR MEX 2001 2005

Slika bakrorez rađena na bakru ikona Sveti Nikola dimenzija 55x40cm vrlo dobro ocuvana.

31 x 37 cm uramljeno potpisano - necitko na poledjini pise Kostic pas, ker, kuca preporucujem licno preuzimanje

ULTRA RETKO,JEDINSTVENO,NIKADA OBJAVLJENI STIHOVI SLIKARA BOGOJEVIC SLAVOLJUBA SLAVE,PLUS 2 FOTOGRAFIJE IKONA I 2 CRTEZA NE ZNAM DA LI SU NJEGOVI,JEDAN CRTEZ JE NACRTAN NA MENIU JADR0NLINIJE-JUGOSLAVIJA

15 x 9,5 x 1 cm drvo (hrastovina iz kolubare), rucni rad naiva, brut art. folk art, primitive & outsider art samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Dragiša Stanisavljević (Jabučje, 1921 – 21. avgust 2012) bio je vajar, klasik naivne umetnosti Srbije. Rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju. Frontalnost i jednostavnost u izrazu, arhaično shvatanje forme, nesvesno su postignuti. Iz crnih, stoletnih debala umetnik oslobađa čistu formu, gladeći je do sjaja. Zaobljava je i ističe njenu organsku bit. Završava ono što je priroda davno započela. Sve je stilizovano gotovo do ogoljene, osnovne praforme, redukovano s izrazitim osećajem za meru, kakav su posedovali samo izvorni umetnici primitivnih kultura. Instiktivno stvaralaštvo ovog umetnika koje traje već više od pet decenija, ukazuje na snagu autentičnosti njegovih originalnih formi, na vezu između praiskonskog i modernog senzibiliteta likovnog izražavanja. Stoletna hrastovina koju vadi iz korita obližnje reke, nosi sama po sebi neki tajanstveni trag na svojoj materiji, vrstu patine. Sa izrazitim osećajem za harmoniju, bez gestova, sa interesovanjem za duhovnu podlogu svojih likova. Dragiša nesvesno shvata ulogu forme u postizanju univerzalnog. Reljefno shvatanje forme sa izraženim vertikalnim komponovanjem pomoćiće umetniku u njegovoj jednostavnosti izraza naročito kada za motiv bira filozofska razmišljanja o odnosima ljudi, njihovim sudbinama, skrivenim osobinama, njihovom grehu ili molitvi. Izlagao je samostalno i grupno počev od 1964. godine, u zemlji i inostranstvu, kao i na gotovo svim međunarodnim izložbama naivne i marginalne umetnosti (svetskim trijenalima u Bratislavi, počev od šezdesetih godina, tematskim izložbama u Martinjiju, Parizu, Pragu, Budimpešti itd.) Za svoje monumentalne skulpture, dobijao je više nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad na 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, 2001. godine u MNMU, Jagodina, Srbija. ------------------------------------- Dragiša Stanisavljević rođen je u selu Jabučju – Srbija 1921. godine, gde je proveo čitav svoj život i umro 2012. u svojoj 91. godini. Potiče iz skromne porodice ali, umetnički veoma obdarene. Za Dragišu i njegovog sina Milana akademik Ivan Tabaković tvrdio je da su: ,,…bili i ostali istinski nukleusi vajarske umetnosti…”. Umetnikova sestra Ranka Dinić sa uspehom piše poeziju, a u svet likovne umetnosti sa žarom i uverenjem Stanisavljevića upustila se i unuka Ivana. Vaspitavan u duhu patrijarhalnih načela, rano je naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik, obrađivao zemlju, a bio je vičan i mnogim zanatima i poslovima. Kuća, ograda, pokućstvo – delo su Dragišinih ruku. Zimske večeri prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta i prodavao ih, kako bi dodatno popravio svoje prihode. Tako se dogodilo da ovi predmeti dođu u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih umetnika. Posetio je Dragišu u Jabučju. Među rezbarenim kutijama, koricama u drškama za noževe, sviralama i štapovima, primetio je i nekoliko zabačenih, prašnjavih figura. Dragiša mu je objasnio da su to nezavršeni radovi, i da slične ,,nezavršene” figure, radi i njegov sin Milan. Upravo ti, ,,nezavršeni” sumarno obrađeni kipovi imali su snagu neposrednosti i prizvuke originalnosti koje je profesor naslućivao i priželjkivao. Uticaj stručnjaka na pojedine naivne umetnike bio je od velikog značaj u formiranju njihove umetničke ličnosti. Ali treba imati u vidu da su, pri tom, uvek bili presudni talenat i lična predispozicija autora. Uz potsticaj i podršku Ivana Tabakovića, Dragiša i Milan izlagali su zajedno već 1964. godine u Beogradskom grafičkom kolektivu. Ako posmatramo skulpturu “Troglavog” 1962. možda je predstava tri objedinjene figure u čvrsti stub, začetak nove legende o umetničkoj porodici sa dubokim korenjem i dugačkim trajanjem, čiji je začetnik Dragiša Stanisavljević, produžava je i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja unuka Ivana. ------------------------------------------------ Trpe Nikolovski o Dragiši Dragiša Stanisavljević vajar – naivac iz Jabučja godinama dokazuje da je kultura kad se lepota udruži sa istinom. Da vas upoznam sa pokojnim ocem..! Glosa: „Moj sin Milan, kad dovede prijatelje u našu kuću, koja je godinama već muzej naive, oronuo i dotrajao doduše, jer niko sem nas dvojice o njemu ne brine, pokazujući im skulpturu „Pokojnik”, a ja se odnegde pojavim na vratima, ima običaj da kaže: „E, sad, kad ste videli drvenog Dragišu, da vas upoznam i sa njenim autorom, mojim pokojnim ocem!” Piše Trpe Nikolovski Krevet je Dragiša napravio od tesanih dasaka hrastovine i ukrasio reljefnim predstavama Bogorodice sa Hristom, Arhanđela Mihajla, cara Lazara i carice Milice. Pored kreveta nalazi se masivni kovčeg sa ležećom figurom pokojnika sa šajkačom na glavi, šiljkanima na nogama, brič pantalonama, išaranim čarapama, vezenim jelekom, do grla zakopčanoj košulji, i rukama stisnutim uz telo. Sa strane kovčega izrezbarena je pogrebna povorka, utučenih ljudi, biće valjda, komšija i prijatelja. Više je nego očigledno da drveni „Pokojnik” ovde preuzima ulogu dvojnika samog umetnika. Zauzima Dragišino mesto na kovčegu sve dok on ne završi započete poslove u ovom životu. Izvajao ga je posle jedne preležane bolesti, da po narodnom običaju iznenadi smrt i preuzme zlo. – Kad dođe vreme, kad ja rešim – šali se, smejući se punim srcem Dragiša – ima da legnem na onaj krevet, pored ovog mog ispisnika, pa ujutro, ko se od nas dvojice probudi, taj će i da navabi živinu. A dotle, samo ću ovako da ga pokazujem ljudima. – Znate kako ga je radio, kako mu je uzimao meru – šali se sin Milan koji nas je krivudavim stazama i bogazama pored tamnavskih ugljenokopa, uz Kolubaru i dovezao do očevine u Jabučju, koju bi, kako reče, jer je zabita, dolazeći iz Beograda, teško mogli da nađemo . – Legao je na jednu dasku i rekao unuci da mu kredom povuće po dasci, baš tamo gde mu se završavaju šiljkani i šajkača, i obavezno ocrta i popola, gde je bio zategao pojas od pantalona. To su mu bile mere za skulpturu. Nije hteo da omane ni u milimetar, da ne napravi nekog drugog, nego sebe. – Bilo mi od tada nekoliko puta loše – nastavlja priču Dragiša – al’ zahvaljujući ovom mom dvojniku, dubleru, ja svanjivam svako jutro i idem za živinom, a ko zna da li bi tako bilo da se ovaj ovde nije opružio. No, ne uzima ni njega, biće da mu još nismo po volji, evo ga, leži, vidite ga… – smeje se šeretski naš domaćin. U sobi između kovčega i kreveta nalaze se skulpture „Molitva” i „Krilati anđeo”. Zidove sobe krase reljefni prikazi „Tajne večere”, „Skidanja s krsta” i mnoštvo ikona. Iz ove sobe proisteklo je Dragišino poimanje sveta i umetnosti sve što umetnik opaža i spoznaje u mirnom seoskom okruženju zelenih proplanaka oko Kolubare, ali i crnih ogromnih rupčaga tamnavskih ugljenokopa koji se neumitno približavaju prvim okućnicama rodnog mu Jabučja. – Ko smrt čeka – zagonetno će Dragiša – taj će otkriti sve što mu je na srcu. Ali, što više i što dublje saznaješ svoj život, tim manje veruješ da se on može uništi smrću. Za Dragišu je sve tema, pogotovo što je rano naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik i ratar, a bio je, i dandanji je, vičan i mnogim zanatima. Kuća, ograda, pokućstvo, sve je to delo Dragišinih ruku. Još kao dete, zimske večeri, prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta, poneke ih prodajući na beogradskim pijacama. I sve tako do 1964.godine, kada su njegove rukotvorine nekako došle u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih slikara. Uz podsticaj, podršku i na nagovor profesora, Dragiša i sin mu Milan, izlagali su zajedno sa njim svoje rezbarije u drvetu. Bilo je to pre tačno četrdeset godina u Beogradskom grafičkom kolektivu, a novinari nisu mogli čudom da se načude; profesor Tabaković izlaže zajedno sa dva vajara – naivca. Saživljenost sa prirodom i ljudima ogleda se i u izboru materijala u kome on i sin danas rade. Kao što je njegov pogled okrenut ka veri i mitu, tako je odabrao i drvo koje i samo ima svoju istoriju i legendu: crna hrastovinu koju vade iz tresetišta pored Kolubare. Prastara je, otporna i jaka, toliko čvrsta, da ponekad i tri testere „štilovke” odu na remont dok se skulptura napravi. – Vreme, voda i zemlja tvorili su njenu građu baš kao i ljude koje od nje vajam i režem – kaže Dragiša, milujući jedno od tri stabla visoka nekih tri do pet metara, širine oko dva metara, izvađenih sa tamnavskih kopova. – U oba slučaja reč je o životu, stradanju i ponovnom rađanju – nastavlja Dragiša. – Kao što selišće na stablu menja, tako prolazi i ljudski rod. Odlaze jedni, dolaze drugi ljudi, al’ za njima, treba nešto lepo da ostane. Ja se trudim, i uspevam. Moj Milan me je nadmašio u svemu, on me je i naučio nekim savršenstvima u skulpturi, pa na onu njegovu pošalicu da ljude upoznaje s pokojnim ocem ja uzvraćam; e, tako ti je kod nas Stanisavljevića, „od sina je ostanulo ocu”. Milan je vrhunski suklptor. Na meni prihvatljiv način prenosio mi je savete učenog profesora Ivana Tabakovića, preuzevši na sebe ulogu čuvara mojih, kako jednom neko napisa, u crnoj kolubarskoj hrastovini neiskvareno oblikovanih osećanja. Dragišu produžava i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja i unuka Ivana, koja nosi ime pokojnog profesora Ivana Tabakovića. A da sudbinski božji prst bude čudovišniji, rođena je istog dana kada je velikan srpske umetnosti preminuo. ANTRFILE: Divili se Evropljani, al’ i Amerikanci Dragišine skulpture nalaze se voljom ljudi kojima su se dopale, u kolekcijama bogatih na svih pet kontinenata. Dve godine, njegove skulpture, zajedno sa radovima slikara i naivaca iz Jugoslavije, obišle su čitavu Ameriku od Vašingtona do Tenseija. Ljudi su kupovali, divili se i uživali. – Ja se ne mučim dok radim. Ne tražim i ne izmišljam rešenja, koj’ će mi… Kad ne znam ‘de je čovek popola, šta mu je nagore, a šta nadole, ja legnem na deblo, unuka mi kredom il’ noktom, zabeleži kraj glave, stopala, i tu gde mi je kaiš na pantalonama, da imam celu figuru, i eto ti čoveka. Koja, druga mera, mi treba. Nikoja. Tako rezbareći izradio sam sve svece i vladare srpskog roda i poroda, od slavske mi ikone Svetog Đorđija, do Lazareve subote, gde je sedam likova na ikoni, sa crnim gavranom zloslutnikom nad glavom. I sve je to ovde, u ovoj mojoj kući, koja bi da je volje i para valjevskih i drugih vlasti, mogla i muzej da bude, da ljudi dolaze, gledaju i uživaju. ANTRFILE: Da spustim skulpturu, tu na Terazije – Imam jedan san – kaže Dragiša – Da me neko odvede kod gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović da mogu da joj pokažem skice za skulpturu koju sam namenio Beogradu. Da onda tu skulpturu uradim, za to još imam snage, i da bude jedno pet metara visoka i dva široka, od crne kolubarske hrastovine, koja je na dnu reke u mulju ležala neki kažu 10.000 a neki i 100.000 godina. Da onda ovde u selo dođe helikopter, da vežu lancima to moje delo i da ga spuste na Terazije, gde bi posle vekovima podsećalo na Dragišu Stanisavljevića iz Jabučja. Jeste, to sanjam. I da znate, srećan je onaj ko ima snove koji ga uspavljuju. Naspavao se toliko da mu se više i ne mili živeti, nego radostnik samo sanja… ----------------------------------------------------- He was born in Jabučje near Valjevo in 1921. He began doing sculpture in 1958. The life in the country under patriarchal principles, with century-old forests of his homeland and the impulse for modelling were basic motivational preferences of Dragiša Stanisavljević. Frontal aspect, simplicity of expression and archaic approach to form are unconsciously achieved. The artist liberated the form, polished it to brightness, made it round and emphasised its organic essence, thus completing what the nature had begun. Everything was stylised nearly to the bare, basic primordial form, and reduced with the pronounced sense for measure, which was known only to authentic artists of primitive cultures. More than five-decade-long instinctive and creative work of this artist pointed to the force of his authentic and original forms and the connection between primordial and modern sensibility of artistic expression. Age-old oak trunks which he tooled from the bed of the Kolubara River had a secret trace in its very substance, a kind of patina. With a pronounced sense of harmony, without gestures, expressive movements, but with interest in the spiritual background of his figures, Dragiša Stanisavljević understood the role of a form with the sensibility of a contemporary artist. Relief-like concept of form with pronounced vertical composition helped the artist with the simplicity of expression, especially when the selected motif was philosophical contemplation on human relationships, destinies, hidden characteristics, sins or prayers. He received many awards and recognitions for his monumental sculptures, among which the Award for Entire Artistic Work at the Tenth Biennial of Naïve and Marginal Art in Jagodina, 2001 was the most significant. He is a world classic. References: Oto Bihalji-Merin, Snovi i traume u drvetu, Beograd,1962 M. Bošković; M.Maširević, Samouki likovni umetnici u Srbiji, Torino,1977 Oto Bihalji-Merin; Nebojša Bato Tomašević, Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd, 1984 N. Krstić, Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003 N. Krstić, Naivna i marginalna umetnost Srbije, MNMU, Jagodina, 2007 Lj. Kojić, Dragutin Aleksić, monografija, MNMU, Jagodina, 2007 N. Krstić, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević,katalog, Pariz, 2012. N. Krstić, Outsiders, katalog, MNMU, Jagodina, 2013.

Polovna očuvana suvozačeva vrata siva Z 157 za Opel Astru H hečbek sa 5.vrata. Prodaju se klot bez stakla,podizača,retrovizora i tapacira. Okrugli dzek izmedju vrata.

Polovna očuvana vrata zadnja desna siva Z 157 skinuta sa Opel Zafire A 2003 god. Ne šaljem kurirskom službom samo lično preuzimanje.

Polovna očuvana vozaceva vrata siva Z 157 skinuta sa Opel Zafire A 2003 god. Ne šaljem kurirskom službom samo lično preuzimanje.

Skinuta sa modela 2002 godište u ispravnom stanju, nije trošila ulje, nema lufta. Može slanje kurirskom službom.

Odlično stanje Bogato ilustrovano Балет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи током ренесансе (1300—1600). Балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одређен, иако донекле променљив, систем назван академски балет (франц. danse d’école). Сама реч балет означава и музичко дело у којем се користи играчка техника као главни начин изражавања радње. Оваква дела су често, али не и увек, праћена сценографијом и костимима. Сцена из балета „Дон Кихот” Балерине на слици Едгара Дега Балет Иако се сматра да је балет музичко-сценско дело које се користи само покретом, све чешће је да се уз оркестарску музику користи и солистичко или хорско певање (нпр. балет Грк Зорба познатог грчког композитора Микиса Теодоракиса). Врсте и форме балета Уреди Као и остали плесови, балет може бити групни наступ или соло извођење.[1] Постоје балети с радњом или без ње, те и музика програмска или апсолутна. Играчи каткад тумаче и апсолутну музику програмски. Садржај једног балета (нпр. Петрушка Стравинског) се може упоредити са опером. Радња се најрадије одвија тако да долази до смењивања солистичких партија, дуета (француски pas de deux) и групних наступа. Као епизода, балет се јавља и у опери, било без икакве везе с радњом (као у Травијати Ђузепеа Вердија) било да је уткан у збивање (на пример Баханал у Вагнеровом Танхојзеру). Балет као темељни плесни покрет Уреди Балет је једна од најстаријих плесних техника која је темељ свим осталим плесним стиловима. Балет карактеришу строге форме тела и отворени положај стопала, што значи да је цела нога заротирана из кука према споља за 90 ступњева. Балетна техника не познаје употребу силе и наглих покрета. Сви покрети морају бити контролисани и не смeју се изводити са згрченим мишићима, већ истегнутим у даљину. Елементи који се увежбавају су велики и мали чучњеви, истезање и дизање ногу, рад стопала, различити нагиби и ротације тела, различите врсте окрета (пируете) и скокова који се могу изводити из великога или малог чучња, с обе или једне ноге и сл. Балет није само за професионалце, већ је и изврсна активност за рекреативце. Разлика између рекреативног и професионалног бављења плесом је само у томе што рекреативци изводе мање компликоване елементе. Рекреативци такође не морају да имају степен отворености до пуних 90 степени, већ онолико колико то допуштају индивидуалне природне предиспозиције тела. Развој балета Уреди Балетне ципеле En pointe. Први почеци савременог балета јављаљу се у Италији у 15. веку одакле средином 16. века прелазе у Француску. Балет се усавршио у Француској, одакле се проширио и у друге земље. У почетку развоја, плесне сцене изводили су маскирани играчи, а касније се развио дворски балет као јединство игре, вокалне и инструменталне музике и говорног текста. Оснивањем балетских школа, од 1661. године почиње историја класичног професионалног балета у коме се инсистира на чистоти покрета и виртуозитету, изражајности, пантомими и лирској осећајности. То је заменило дотадашње строго конвенционалне геометријске покрете и немотивисан ток играчке радње. Романтични балет, инспирисан бајкама и легендама, интерпретиран је класичном балетском техником у коју све више улазе елементи темпераментних народних игара. До 1720-их година балет је почео да се приказује у операма широм Европе. Женски костими су постали лакши од тешких дворских костима, и ципеле са високим потпетицама су замењене нежним ципелицама које су дозвољавале слободније покрете. Подсукња, претеча хеланки, је постала саставни део костима како су сукње постајале све краће да би се показале ноге. У току времена сукње су се подизале колико су могле, да би на крају кулминирале у облику пачке. Увођење шпиц-патика у балет, које су давале потпору ногама и стопалима, дозволило је балеринама да се подигну на врхове прстију, што је помогло да се створи илузија одупирања гравитацији. Свако време ствара своју уметност. Тако се у наше доба уз класичан балет, који се и даље негује, развио модеран балет. Он тражи слободније и богатије покрете тела, који могу изразити мноштво мисли, осећања и тежњи данашњег човека и његовог живота. Почетком 20. века Сергеј Дјагиљев окупља младе кореографе и музичаре стварајући модеран балет који тежи јединству покрета и музике. Користећи естетске компоненте класичне балетске технике, древних и модерних народних и друштвених игара, савремени балетски израз има широк одјек: од играчког егзибиционизма преко усавршвања класичног академизма до револуционарних балета са идеолошком садржином. Звања балетских уметника Уреди Примабалерина асолута - највише звање за интерпретаторку класичног балета, додељено неколико пута у историји балетске уметности Бојана Жегарац и Константин Костјуков Примабалерина (жене) / првак балета (мушкарци) - најквалитетнији солисти трупе, који играју улоге првог фаха Солиста - балетски уметник (уметница) који изводи прве и друге улоге у представама или солистичке деонице (нумере) Ансамбл (мушки и женски) - балетски играчи који играју заједничке сцене, без појединачних деоница Термини у балету Уреди Кореографија - играчка уметност у целини коју изводи играч (балерина/балетан) или формација - група плесача. Дивертисман - концертни програм састављен од игара различитих по жанру и карактеру. Најпознатији и најизвођенији класични балети Уреди Сцена из балета „Лабудово језеро” „Лабудово језеро”, „Успавана лепотица”, „Ромео и Јулија”, „Дон Кихот”, „Пепељуга”, „Петрушка”, „Охридска легенда” и многи други. Балетски композитори Петар Иљич Чајковски Лабудово језеро Крцко Орашчић Успавана лепотица Адолф Адам Жизела Чезаре Пуњи Есмералда Лудвиг Минкус Дон Кихот Бајадера Лео Делиб Копелија Силвија Микис Теодоракис Грк Зорба Балет у Србији Стеван Христић Охридска легенда Зоран Мулић Вечити младожења Избирачица Референце Литература Balet Ples Igra Istorija teorija Knjige knjiga o baletu plesu igrama

Poznato delo Dragana Malesevica Tapija Ana Bać serigrafija. Uramljena sa staklom, dimenzije 70x40, sirina rama 3 cm. Bez oštećenja, godina 1994.

Ulje na lesonitu. Dimenzije sa ramom 53x46cm. Lesonit ispupčen.

Obe slike su nečitko potpisane. Dimenzija 31x23cm sa ramom.

Ulje na platnu. Dimenzije sa ramom 63x53cm. Ram malo oštećen.

Zglob homokinetički , Nemački GKN 301970 Odgovara za sledeća vozila : SUZUKI VITARA (ET, TA) 1.6 (SE 416) 1589 ccm 60 kw 82 hp 1988.07 - 1991.12 SUZUKI VITARA (ET, TA) 1.6 (TA, TA01, SE416) 1590 ccm 59 kw 80 hp 1988.07 - 1998.03 SUZUKI VITARA Cabrio (ET, TA) 1.6 (TA01, SE416) 1589 ccm 59 kw 80 hp 1988.07 - 1995.01 SUZUKI VITARA Cabrio (ET, TA) 1.6 i 16V (TA02, SE416) 1590 ccm 71 kw 97 hp 1990.07 - 1999.03 Broj spoljnih zuba do točka: 26 Broj unutrašnjih zuba, do točka: 22 Prčnik zaptivnog prstena [mm]: 48 Prečnik zgloba [mm]: 76 Dužina [mm]: 181 Navoj : M8x1.5 SUZUKI VITARA ( ET, TA ) VITARA 1.6 (ET) 60 kW manuel transmission motor G16A ( 1988/07 - 1991/12 ) VITARA 1.6 (TA) 59 kW manuel transmission motor G16A ( 1988/07 - 1995/01)

Na prodaju Auto Hi Fi renomiranog proizvodjaca Blaupunkt Germany (Berlin) (Bosh groupe) Komplet se sastoji od: - Pojacalo sa 7 pojasnim ekvilajzerom Blaupunkt Equalizer Amplifier BEA 80 - 7 klizaca, - digitalni vumetar, - balans levih i desnih zvucnika, - balans prednjih i zadnjih, - power taster, - led indikator taster (ukljucivanje/iskljucivanje led osvetnjenja na klizacima i vumetru), - 4 izlaza od po 20 W sinusa za svaki izlaz (kanal) - nosac - fioka u kojo je namontirano pojacalo sa ekvilajzerom. Preporučujem lično plaćanje i preuzimanje kod mene. Po želji, može i slanje o Vasem trošku Post-express Kurirom, lepo i sigurno zapakovano, iskljucivo i jedino nakon prethodne uplate prodajne sume post-net-om / ili na t.r. i provere iste! Pouzecem ne saljem. Rok za ostvarivanje kontakta i realizaciju kupoprodaje - po pravilima Kupinda. U suprotnom - pokrećem ponovnu aukciju uz negativno ocenjivanje takve saradnje. Ne šaljem u inostranstvo! Pogledajte i ostale moje oglase! Ukoliko Vas jos nešto interesuje u vezi ovog oglasa, pitajte pre isteka oglasa. Srećno!

Knjige su veoma dobro očuvana.Ima podvučenih delova(ne mnogo) običnom olovkom i usputnih komentara običnom olovkom. SKZ,1997 Knjiga I: IX-XIII vek,226 strana,19cm Knjiga II:XIV-XVI vek,257 strana,19cm

PRODAJEM JE ZBOG TOGA STO SE MOJA ZENA PLASI KOLIKO JE REALISTICNA,DRVO,RUCNI RAD,DUZINA 72 CM,IMA VRLO TANAK PROREZ,KAO NA SLICI,NISTA STRASNO,LEPO OCUVANA

Alufelne fabričke Opelove 5X110 15-ke.Skinute sa Opel Zafire A očuvane nisu varene ni farbane.

tempera na kartonu 30x43cm, 2000.

Marko Čelebonović katalog 1966

PEUGEOT - OE-4161-97 PEUGEOT 505 Saloon (Year of Construction 08.1979 - 12.1993, 69 - 116 hp, Diesel, Petrol)1.8, Year of Construction 06.1981 - 10.1985, 1796 , 75 hp 1.8, Year of Construction 01.1982 - 10.1985, 1796 , 82 hp 2.0, Year of Construction 09.1983 - 09.1985, 1971 , 94 hp 2.0, Year of Construction 11.1980 - 12.1985, 1971 , 97 hp 2.0, Year of Construction 09.1980 - 11.1982, 1971 , 107 hp 2.0 TI, STI, Year of Construction 08.1979 - 10.1986, 1995 , 110 hp 2.2, Year of Construction 05.1981 - 10.1984, 2165 , 116 hp 2.3 Turbo diesel, Year of Construction 09.1980 - 06.1986, 2304 , 80 hp 2.5 Diesel, Year of Construction 10.1981 - 11.1990, 2498 , 69 hp 2.5 Diesel, Year of Construction 06.1981 - 12.1993, 2498 , 75 hp 2.5 Turbo diesel, Year of Construction 10.1983 - 12.1993, 2498 , 90 hp 2.5 Turbo diesel, Year of Construction 10.1983 - 12.1990, 2498 , 95 hp PEUGEOT 505 Estate (Year of Construction 04.1982 - 12.1993, 70 - 94 hp, Diesel, Petrol)Valeo france.

Радите скулптуру у дрвету. Потребан Вам је орах због своје специфичности у боји и структури. Ево јединствене прилике. Орах 30+ година стар, здрав, без чворова, исечен до трупца, а који је остао са следећим димензијама: - висина 230 цм - пречник 55 цм Организација сечења и изношења је у Вашем домену, а након плаћања оглашене цене у целости. Ту су и грађ. колица, ако могу бити од користи приликом транспорта. Цена није фиксна.

Suzuki Genuine Part, ležaj zadnjeg diferencijala OEM kataloški broj : 27490-71C00 Odgovara za sledeće modele : Suzuki Aerio : MOTORI - RA21S, RA41S, RA61S, RA62S, RB21S, RB41S, RB61S, RB62S, RC41H, RC51S, RC61H, RC61S, RC62H, RD41H, RD51S, RD61H, RD61S, RD62H Suzuki Cultus: MOTORI - AA34S, AB34S, AF34S, AH14S, AH64S, AJ14S, AJ64S, AK34S, GA11S, GA21S, GB21S, GB31S, GC21S, GC21W, GC41W, GD21S, GD31S, GD31W Suzuki Cultus Crescent: MOTORI - AA34S, AB34S, AF34S, AH14S, AH64S, AJ14S, AJ64S, AK34S, GA11S, GA21S, GB21S, GB31S, GC21S, GC21W, GC41W, GD21S, GD31S, GD31W Suzuki Esteem: MOTORI - AA34S, AB34S, AF34S, AH14S, AH64S, AJ14S, AJ64S, AK34S, GA11S, GA21S, GB21S, GB31S, GC21S, GC21W, GC41W, GD21S, GD31S, GD31W Suzuki Liana: MOTORI - RA11S, RA31S, RA51S, RA71S, RB31S, RC11S, RC31H, RC31S, RC51S, RD31S Suzuki Swift : MOTORI - AA34S , AB34S

Ulje na platnu. Stanje prikazano na slikama,potpisana. Dimenzije 55x40 cm.