IVANA BAŠIČEVIĆ ANTIĆ TRIJUMF REČI U VIZUELNOJ UMETNOSTI DVADESETOG VEKA DIMITRIJE BAŠIČEVIĆ MANGELOS I MARSEL BRODARS Izdavač: ORION ART BEOGRAD 2018 Edicija PH - Preko hunanistike a) БАШИЧЕВИЋ, ДИМИТРИЈЕ (1921-1987) б) БРОДАРС, МАРСЕЛ (1924-1976) ц) УМЕТНОСТ - 2О ВЕК ............................................................. R e f e r e n c e 1. UMETNIČKO DELO U 20. VEKU 2. NOVE FORME UMETNIČKOG DELA 3. UMETNIČKI POKRETI U 20. VEKU I PROMENA PRIRODE UMETNIČKOG OBJEKTA 4. SLIKA I TEKST 5. NASLEĐE FENOMENA WORD-IMAGE U UMETNOSTI DRUGE POLOVINE 20. VEKA 6. STUDIJA SLUČAJA: DIMITRIJE BAŠIČEVIĆ MANGELOS 7. STUDIJS SLUČAJA: MARSEL BRODARS 8. KOMPARATIVNA ANALIZA DVA UMETNIČKA OPUSA: BRODARS-MANGELOS 9. ZAKLJUČAK ........................................................ TIRAŽ /S A M O/ 300 !!!!!!!! ILUSTRACIJE U BOJI BROŠ LATINICA 24 CM 341 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT R e t k o !!!!!!!!!!! Ekstra !!!!!!!!!!!!!!

Originalna stop svetla za Jaguar s type. Idu u kompletu sa nosacima sijalica.Desno svetlo je bez ostecenja, levo ima malo ostecenje koje se vidi na slikama

Jako lepo ocuvane Nolit Beograd Izdanja iz 30-ih. Pavle Bihali (Zemun, 8. 8. 1889 – Beograd, 17. 7. 1941) je bio jugoslavenski književnik, izdavač i prevodilac jevrejskog porekla, osnivač izdavačke kuće Nolit. Član Komunističke partije Jugoslavije od njenih početaka. Streljan od nacista u okupiranom Beogradu 17. 7. 1941. godine. Biografija Uredi Pavle Bihali je rođen 8. 8. 1889 godine u Zemunu. Bio je jevrejskog podrijetla.[1] U svojim ranim dvadesetim godinama već je preuzeo očev privatni posao vezan za uređenje enterijera i moleraj. Iako se time bavio predano i širio je posao, Pavle se potajno zanimao za umetnost, naročito književnost i slikarstvo. Iz toga je proizašao 1928 godine časopis `Nova Literatura`, koji je bio pravo osveženje za siromašan kulturni život Beograda ali i regiona. Posle časopisa koji je gradio zajedno sa svojim bratom Otom, Pavle je osnovao danas već uveliko poznatu izdavačku kuću `Nolit`, te postigao veliki uspeh. Ne samo da je bio glavni i odgovorni urednik, već i grafički dizajner, prevodilac, pisac mnogobrojnih eseja i stvaralac legendarnih intervjua. Bio je član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) od 1920 godine.[1] Mladi tog vremena bili su fascinirani magazinima, knjigama, slikama i reportažama koje je Pavle donosio iz Evrope, a uz saradnju mnogih prijatelja iz sveta umetnosti. Ipak, to je sa sobom nosilo i breme vremena i netrpeljivost tadašnje vlasti Kraljevine Jugoslavije koja nimalo nije bila naklonjena literalnim delima zapadnog sveta, a naročito Nemačke-Austrije. Uz uticaj koji je imao na zapadu Pavle je napravio čvrsta prijateljstva i poslove sa nekim od najpoznatijih svetskih imena kao što su: Jack London, Pablo Picasso, Albert Einstein, Bertolt Brecht, Gustav Krklec, Teodor Drajzer, Maksim Gorki, Egon Ervin Kiš, Erich Maria Remarque i mnogim drugima. Iako je bio jevrejsko-mađarskog porekla, Pavle je oženio rođenu Bečlijku i katolkinju Mariju Fingstl sa kojom je 1938 godine dobio sina Ivana, koji je kršten pravoslavnoj crkvi. Posle okupacije Karljevine Jugoslavije i početka progona jevreja, 1941 godine, sklonio se u Gornji Milanovac. Kao poznatog kulturnog radnika, ali i levičara i antifašistu, Gestapo ga je uhapsio 17. 5. 1941 godine i odveo u Beograd. Streljan je 17. 7. 1941. godine u Beogradu.[1][2] Aleksej Maksimovič Peškov (rus. Алексей Максимович Пешков; Nižnji Novgorod, 28. mart 1868 — Moskva, 18. jun 1936), poznatiji kao Maksim Gorki (rus. Максим Горький), bio je ruski pisac, osnivač književnog metoda socijalističkog realizma i politički aktivista. Rođen je u Nižnjem Novgorodu a umro je u Moskvi. Od 1906. do 1913. i od 1921. do 1929. je živeo u inostranstvu; nakon povratka u Sovjetski Savez, prihvatio je kulturnu politiku toga vremena, mada mu nije bilo dozvoljeno da napušta zemlju. Maksim Gorki Maxim Gorky LOC Restored edit1.jpg Slika Maksima Gorkog 1906. Datum rođenja 28. mart 1868. Mesto rođenja Nižnji Novgorod, Ruska Imperija Datum smrti 18. jun 1936. (68 god.) Mesto smrti Moskva, Ruska SFSR, Sovjetski Savez Period Socijalistički realizam Potpis Maxim Gorky, 1905.jpg Misao Maksima Gorkog, grafit u ulici u Beogradu, nazvanoj po njegovom imenu U 19. godini pokušao je samoubistvo. Agitovao je protiv carizma, tražio društvo revolucionara narodnjaka i branio interese siromašnih. Godine 1905. piše proglase protiv vojske, policije, cara i biva zatvoren, a oslobođen je na protest intlektualaca mnogih zemalja, uključujući i Radoja Domanovića[1]. Godine 1906. ilegalno napušta zemlju i ostaje u emigraciji do 1913, gdje se bori za obustavljanje svake pomoći carskoj Rusiji. U svojim prvim pripovetkama opisuje egzistenciju ljudi sa dna društvene lestvice. U nizu članaka prikazuje svoje neprijateljstvo prema fašizmu i malograđanskoj sebičnosti. Smisao umetnosti tražio je u istini, stvaralačkom radu i afirmaciji čovečnih odnosa među ljudima. Novele i pripovetke Uredi „Makar Čudra“ - 1892 „Dve skitnice“ - 1894 „Starica Izergilj“, „Čelkaš“ - 1895 „Konovalov“ - 1897 „Malva“ - 1897 „Prolećni zvuci“ - 1901 „Po Rusiji“ - 1912-1916 „Život u plavom“ - 1925 „Priča o junaku“ - 1925 Lirske pesme u prozi Uredi „Pesma o sokolu“ - 1899 „Vesnik Bure“ - 1901 Romani Uredi „Foma Gordejev“ - 1888 „Troje“ - 1900 „Mati“ - 1907 „Ispovest“ - 1908 „Gradić Okurov“ - 1909 „Život Matveja Kožemjakina“ - 1910 „Život Artamonovih“ - 1925 „Život Klima Samgina“ 1926-1936 Drame Uredi „Malograđani“, „Na dnu“ - 1902 „Letnjikovac“ - 1904 „Deca sunca“ - 1905 „Neprijatelji“ - 1906 „Vasa Železnova“ - 1910-1936 „Jegor Buličov“ - 1936 Uspomene Uredi Detinjstvo - 1913-1914 „Među ljudima“ - 1916 „Moji univerziteti“ - 1923 „Beleške iz mog dnevnika“ - 1923-1924 Avangarda avantgarde dizajn omota umetnicki omotaci za knjige predratna fotografija montaza nolit nadrealizam

NINE WEST-potpuno nove baletanke od antilopske prirodne kože. Đon je od veštačkog materijala. Nove potpuno , original kutija i pakovanje. Oznaka broja nanjima 9M-40/26 Šaljem još slika ! PITAJTE

Štamparija Ivana Vodicke, Zadar, 1891. Tvrd povez, 272 strane. Korice kao na slici (naknadno koričenje), požutela, pečati i potpis bivšeg vlasnika, sem toga je lepo očuvana. Hrvatski književnik i arheolog (Zadar, 13. I. 1862 – Zadar, 5. XII. 1932). Pisao je pjesme u romantičarskom duhu (Pjesme, 1891; Morske elegije, 1892; Otrov, 1895), pripovijetke, memoarsku prozu (Dubrovačke slike i prilike, 1941) te sastavio nekoliko opernih libreta.

Odlično očuvano za ovaj tip knjige Kao na slikama Ljub. Ivanović Izdavač : Državna štamparija Beograd Godina : 1928. Povez : mek Predgovor Bogdan Popović Ljubomir Ljuba Ivanović (Beograd, 12. mart 1882 – Beograd, 22. novembar 1945) Kao prvi srpski slikar koji je zapostavio, a zatim i potpuno napustio, rad bojom i sav se predao crtanju olovkom i rezanju crnobelih gravira, Ljubomir Ivanović je rodonačelnik savremene škole srpskog umetničkog crteža i moderne grafike. Zahvaljujući njemu, crtež u srpskoj umetnosti razvio se od pomoćne discipline u samostalnu. Umetničko školovanje je započeo tokom poslednje godine rada Kutlikove škole (1899), da bi nastavio kod Riste i Bete Vukanović, kao i u Minhenu (1905/09). Veoma rano, 1903. godine, objavljuje crteže u Novoj Iskri i Politici. Po povratku u Beograd dobija mesto nastavnika „večernjeg akta i crtanja glave” u Umetničko-zanatskoj školi, a od osnivanja Akademije likovnih umetnosti (1939) nastavlja pedagoški rad kao redovni profesor na Odseku grafike. Njegov opus započinje uljanim slikama, danas, nažalost, retkim jer je većina propala u Prvom svetskom ratu. U početku uporedo radi ulja i crteže, rado slika ljudsku figuru, naročito u enterijeru, što je kasnije skoro potpuno zanemario u korist crtanja predela i tvorevina ljudskih ruku: ruševina starih zdanja, trošnih kuća s doksatima, usamljenih vodenica, palata nekadašnjih patricija. „Uljane slike radio je s grafičkim osećanjem, a u izvođenju crteža bio je privučen slikarskim asocijacijama”, primetio je Veljko Petrović. Visoka vrednost i virtuoznost njegovog stvaralaštva zbog izuzetne individualnosti ne pripada nijednom određenom stilu, mada je najbliže tradicijama impresionizma, za koji ga vezuju treperava igra senki na krošnjama i lišću drveća i prolazna raspoloženja u retkim figuralnim kompozicijama s temama iz svakodnevnog života. Za njega je to bio put da grafitom ostvari slikarske vrednosti i da skalom belih i crnih tonova dočara utisak polihromije. Svoje crteže jugoslovenskih predela, južne Srbije i Šumadije, Pariza, izlagao je na mnogim izložbama, a u periodu između dva svetska rata objavljeni su u nekoliko tematskih mapa. ЈУЖНА СРБИЈА цртежи Љубомира Ивановића Државна штампарија Краљевине Срба , Хрвата и Словенаца , Београд , 1928. 4 листа са предговором и садржајем 40 репродукција црно белих Меке корице Димензије књиге 24 x 34,5 cm Istorija srpskog slikarstva Srpski slikari crtež prve polovine 20. xx veka Antikvarne knjige stara retka srpska knjiga

Mihailo Petrović `Elementi matematičke fenomenologije` mek povez 774 strane Srpska kraljevska akademija, 1911.

KOMPLET DIZNI SA NOSACEM U ISPRAVNOM STANJU SKINUTE SA PEZO 306 98 GODISTE 1400 KUBIKA BENZINCA...

VITEZI SLOBODE - Milan Šantić Izdavač: SEDMA SILA Beograd Povez: tvrd Broj strana: 607 Pismo: ćirilica Stanje: dobro ( ima ukupno 5 mapa)

KLIPOVI SA HILZNAMA I KARIKAMA U KOMPLETU SKINUTO SA STRANCA U ODLICNOM STANJU SVE MOTOR BIO BAS DOBAR SKINUTO SA CITROEN SAKSO 98 GODISTE 1100 KUBIKA BENZINAC 98 GODISTE...

Sastav: Spoljašnost: Prirodna koža Unutrašnjost: Prirodna koža/Tekstil Đon: EVA (penasta supstanca koja daje mekoću) Opis: Ženske kožne čizme u crnoj boji, dužine iznad kolena sa pertlama i kaišem Noa Noir je brend sa snažnim fokusom na vizuelnoj estetici, vanvremenskom stilu i tihom samopouzdanju. Nenametljivo ali sigurno odaje prefinjen ukus, prepoznatljiv pečat i dobar kvalitet.

Sastav: Spoljašnost: Prirodna koža Unutrašnjost: Prirodna koža/Tekstil Opis: Kožne ženske ravne čizme u kamel boji na pertlanje sa bočnim kaiševima Noa Noir je brend sa snažnim fokusom na vizuelnoj estetici, vanvremenskom stilu i tihom samopouzdanju. Nenametljivo ali sigurno odaje prefinjen ukus, prepoznatljiv pečat i dobar kvalitet.

Sastav: Spoljašnost: Prirodna koža Unutrašnjost: Tekstil Đon: Poliuretan Opis: Kožne poluduboke ženske čizme u krem beloj boji sa bočnim zipom i neobično stilizovanom platformom

Sastav: Spoljašnost: Prirodna koža Unutrašnjost: Prirodna koža/Tekstil Đon: EVA (penasta supstanca koja daje mekoću) Opis: Duge kožne ženske čizme u crnoj boji sa modernim i mekanim đonom Noa Noir je brend sa snažnim fokusom na vizuelnoj estetici, vanvremenskom stilu i tihom samopouzdanju. Nenametljivo ali sigurno odaje prefinjen ukus, prepoznatljiv pečat i dobar kvalitet.

Sastav: Spoljašnost: Prirodna koža Unutrašnjost: Tekstil Đon: Poliuretan Opis: Kožne duboke ženske čizme u crnoj boji sa neobičnim đonom

JOVAN DUČIĆ SABRANA DELA I-V Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca -knjuga prva: pesme sunca -knjuga druga:pesme ljubavi i smrti -knjuga treća i ćetvrta:carski soneti plave legende -knjiga peta: Gradovi i himere Izdavač: Narodna Prosveta Beograd između 2 rata (1929-1930) strana: 199+103+83+241 tvrdgog originalnog poveza, dimenzija: 19 cm na predlistu ispisan potpis i godina na nekim stranama tekst je podvlačen običnom i olovkom u boji neke strane su lepljene selotejpom stanje vrlo dobro.

ESTETIKA FOTOGRAFIJE GUBITAK I OSTATAK FRANSOA SULAŽ KULTURNI CENTAR BEOGRADA BEOGRAD 2OO8 FOTO ARTGET T E O R I A а) FOTOGRAFIJA - ESTETIKA ........................................................ R e f e r e n c e I. OD STVARNOSTI DO FOTOGRAFIČNOSTI II. FOTOGRAFSKO DELO III. FOTOGRAFSKA UMETNOST Ilustracije Broš Latinica Tiraž /s a m o/ 5OO 3 5 O stranica Pažnja !!! NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KONDICIJA: 1O Ekstra !!!

mitropolita bosansko hercegovački zbornik izd 1901 g 277str

politične borbe od 1861 do 1883 godine izdanje 1883g, 568str tvrd povez odlično očuvana

Sastav: Spoljašnost: Sintetika Unutrašnjost: Prirodna koža/Tekstil/Sintetika Đon:TRP (omogućava hod bez klizanja i dobru termičku izolaciju) Opis: Ženske duboke lakovane cipele u bordo boji na pertlanje Obuća je jedan od najvažnijih detalja koji upotpunjuje garderobu i pravim izborom modela i boje možete da skrenetu svu pažnju na sebe. Lumberjack, brend koji traje još od 1979. godine, biće vaš prvi izbor ukoliko želite visoko kvalitetan model italijanskog dizajna po prihvatljivoj ceni. U svom asortimanu nudi stilizovanu obuću za žene i izdržljivu i udobnu obuću za muškarce koji veruju svom stilu.

Sastav: Gornjište: 60% Poliuretan + 40% Najlon Unutrašnjost: 100% Polyester Đon: 100% Guma Opis: Muške patike u teget boji sa "tone on tone" brendingom sa strane.

Kozne Gant cipele, par puta nosene. bez ostecenja, bez ogrebotina. puna cena im je bila 19 000. broj 37. za ostale informacije pitajte.

Potpuno nove nenošene Legero čizme br.36. Obuća je vrhunska, za suvo i vlažno vreme sa Gore-Tex Membranom od prirodne kože sa uloškom. Đonovi su od termo plastične gume, fleksibilni i lagani za hodanje. Udobne, kvalitetne i tople čizme. U radnji je njihova cena 18900 din.

Јован Дучић: ЛИРИКА прво издање Издање аутора, Питсбург, 1943.год. Меки повез, 55 страна, ћирилица. Очувано као на фотографијама. примедба аутора: ОВА КЊИГА ЈЕ ШТАМПАНА У ОГРАНИЧЕНОМ БРОЈУ ПРИМЕРАКА ДА СЕ РУКОПИС НЕ БИ ЗАТУРИО ПРИЛИКОМ ДАНАШЊЕГ РАТА. ОВЕ ДОСАД НЕШТАМПАНЕ ПЕСМЕ СПАДАЈУ У ЦИКЛУС `ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ` У I. КЊИЗИ `САБРАНИХ ДЕЛА`. РЕЂЕ У ПОНУДИ `Јован Дучић (Требиње, 15. фебруар 1874 — Гери, Индијана, САД, 7. април 1943) био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. У дипломатији је успешно службовао преко три деценије у неколико градова. Он је први југословенски дипломата са титулом амбасадора. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар. Био је и један од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији. Прву збирку песама Дучић је објавио у Мостару 1901. године у издању мостарске „Зоре”, затим другу у Београду 1908. године у издању Српске књижевне задруге. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке и Шпаније. О години рођења постоје спорови и нејасноће. Перо Слијепчевић наводи да је Дучић рођен, највероватније, 1872. године у Требињу. Већи број истраживача тврди да је рођен 1874. Светозар Ћоровић у својим сећањима наводи (према М. Милошевићу, Рани Дучић) да је Дучићева година рођења 1872. године. Датум рођења би могао да буде 15. јун или 15. јул. САНУ као датум рођења наводи 5/17. фебруар 1871. Према скорије пронађеним документима сматра се да је рођен 15. фебруара 1874. Дучићев отац Андрија био је трговац. Погинуо је у Херцеговачком устанку 1875. године, а сахрањен у Дубровнику. Мајка Јованка је умрла 1900. године. Поред Јована и Милене имала је двоје деце из првог брака са Шћепаном Глоговцем (Ристу и Соку). Основну школу учио је у месту рођења. Када се породица преселила у Мостар, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву 1890—1891. године и Сомбору где матурира 1893. Учитељевао је кратко време по разним местима, између осталог у Бијељини, одакле су га аустроугарске власти протерале због патриотских песама „Отаџбина“ („Не трза те ужас б’једе, нит’ те трза ужас рана/Мирно спаваш, мила мајко, тешким санком успавана“) и „Ој Босно“. Због њих Дучић бива стављен под истрагу, а затим, у мају 1894. године, власти га протерују из града. Одмах након прогонства, Дучић је имао проблема да оствари нову учитељску службу, па се запошљава у манастирској школи у Житомислићу. Као учитељ ради у Мостару од 1895. до 1899. Члан је друштва Гусле. У друштву са Шантићем створио је књижевни круг и покренуо часопис Зора. Последње године боравка у Мостару, заједно са пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем, ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године одлази на студије у Женеву, на Филозофско-социолошки факултет. Провео је скоро десет година на страни, највише у Женеви и Паризу. За то време одржава везе са пријатељима писцима из Мостара, упознаје Скерлића у Паризу, сарађује са многим листовима и часописима (Летопис, Зора, Српски књижевни гласник). На женевском универзитету је свршио права и потом се вратио у Србију. Године 1907. у Министарству иностраних дела Србије добија службу писара. Од 1910. је у дипломатској служби. Те године постављен је за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софији. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду и Каиру (1926—1927), као и делегат у Женеви у Друштву народа. Потом је привремено пензионисан. Две године касније враћен је на место отправника послова посланства у Каиру. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. Следеће године постављен је за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, где је 1939. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора, а до распада Југославије посланик је у Мадриду. У доба инвазије и касније окупације Југославије 1941. године Јован Дучић је био опуномоћени посланик краљевине Југославије у Мадриду. Пошто је Шпанија признала НДХ, тиме прекинувши дипломатске односе с Југославијом, у јуну 1941. Дучић се повукао у неутралну Португалију, у Лисабон одакле је, у августу исте године отишао у САД у град Гери, Индијана, где је живео његов рођак Михајло. Од тада до своје смрти две године касније, водио је организацију у Илиноис , која je представљала српску дијаспору у Америци. За то време писао је песме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у Југославији и страдањем српског народа, осуђивао је геноцид над Србима који је вршила хрватска усташка влада. Свечано амбасадорско одело Јована Дучића, Музеј Херцеговине у Требињу Умро је 7. априла 1943. у Герију. Његови посмртни остаци пренесени су исте године у порту српског православног манастира Светог Саве у Либертивилу, САД. Његова жеља је била да га сахране у његовом родном Требињу. Ова последња жеља Јована Дучића испуњена је 22. октобра 2000 када је поново сахрањен у Херцеговачкој Грачаници. Прву збирку песама објавио је у Мостару 1901. у издању мостарске Зоре, затим другу у Београду 1908. у издању Српске књижевне задруге, као и две књиге у сопственом издању, стихови и песме у прози – Плаве легенде и Песме. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке, Шпаније итд. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. године.