Iz recenzije: „Neki od nečuvenih činova američke politike opisanih u ovoj knjizi, posebno oni iz novijeg doba, poznati su široj svetskoj javnosti, ali o mnogima se gotovo ništa ne zna. Ganzer ne samo da svojim analizama sklapa nedvosmislen istorijski mozaik sa jasno prepoznatljivim obrascima već može potkrepiti i svaku svoju izjavu. Na taj način čitaocu se predstavlja više nego uznemirujuća slika o konstituisanju politički odgovornih krugova u SAD, zemlji koja se odavno od demokratije pretvorila u oligarhiju u kojoj superbogati određuju politiku širom sveta.“ Der Freitag

Iz recenzije: ’’U romanu srećemo dve sestre koje iz Štutgarta putuju kroz današnju Bugarsku nakon što su prenele posmrtne ostatke oca iz Štutgarta u rodnu zemlju. Jedna od sestara je naratorka, dok njihov vozač po imenu Rumen Apostolov igra ulogu nekog vrste moderatora razgovora. Sestre se prepuštaju Apostolovu da ih pored vožnje upoznaje i sa predelima kroz koje prolaze. Slika Bugarske koju nam daje naratorka nije bez predrasuda. Čini se da iza stavova postoji negativna preslika. Roman Apostolov je kitnjast monolog o ocu koji je izvršio samoubistvo. Priča nije pravolinijska porodična priča, nego mešavina potrage za ocem, sociološki road movie i istorijski esej. U centru priče su dobro proverene istorijske i porodične činjenice, ali su pretkane podrugljivim, ciničnim razmišljanjem i govorom koji karakteriše estetika mržnje. Određena doza besa je takođe prisutna u romanu, a tirade mržnje podsećaju na ton kojim je pisao Tomas Bernhard. Sestre su imale manje od petnaest godina kada im se otac, uspešan ginekolog, obesio u porodične kuće. Porodica se nije zapitala ni onda a ni u kasnijem zašto je došlo do te tragedije. Praznina koju je ta prerana smrt stvorila u porodici, oseća se svo vreme putovanja kroz Bugarsku. Naratorka polazi na put u želji da sazna zašto se njen otac ubio, ali se na putu ispostavlja da ona o ocu gotovo ništa ne zna, štaviše ne zna mnogo ni o braku svojih roditelja. Iako pokušava, nije u stanju da sagleda realno kako su njeni roditelji živeli i u kakvim su odnosima bili.’’

Ova knjiga najviše govori o Miroslavu Čitakoviću, šampionu Jugoslavije u rvanju i učesniku Olimpijskih igara kod koga su trenirali budući svetski šampioni.

Zbirka priča.

Zbirka meditativne proze.

Reč izdavača: ’’Krug se zatvorio. Devet priča iz zaostavštine Đorđa Lebovića, koje se prvi put objavljuju, kao da zamenjuju nikad nenapisana dva završna poglavlja njegovog romana Semper idem. Jezik logoraša i autentičan opis logorske golgote u ovim pričama uvek su uzdignuti na nivo humora, naizgled nesvojstvenog predvorju smrti i pozornici zločina. Likovi se po pravilu oslovljavaju nadimcima, dijalozi nose radnju, ali i taj dramaturški naboj začinjen je često crnohumornom šalom: „U logoru, u nedostatku hleba, humor je bio jedina moguća opcija da se zavara glad i da se preživi.“ Ipak, iako „ljudi ne vole kad neko priča o patnji koja je njih mimoišla“, pisac je opisima umiranja, razbacanih leševa, logoraša pretvorenih u žive kosture usled gladi, žeđi, bolesti, mraza i iscrpljenosti, na dramatičan i potresan način odao poštu svojim umrlim sapatnicima, često prerano sazrelim vršnjacima iz dečjih baraka, prenoseći njihove reči i snove o slobodi, jer ih nada u izbavljenje do poslednjeg časa nije napuštala. U dodatku „Iz piščeve beležnice“ Lebović u nizu kratkih fragmenata secira lik i delo Hitlera i pojavu nacizma, njegove metode, ideologiju, propagandu i istorijske reperkusije, pa i balkanski prostor bremenit nacionalizmom i mržnjom. Kao i svojim proslavljenim romanom Semper idem, dramama Nebeski odred, Haleluja, Traganje po pepelu, Viktorija i drugim, ovom svojom zbirkom autentičnih i uznemirujućih logorskih priča Lebović je, kao niko pre ni posle njega u savremenoj srpskoj književnosti, ostavio neizbrisivo umetničko svedočanstvo o krvavom nasleđu XX veka, neumorno opominjući svoje čitaoce na različite pojavne oblike i večno vraćanje zla.’’

Iz Sadržaja: Nadežda Petrović IZLOŽBA UMETNIČKOG DRUŠTVA „LADA“ Bogdan Popović IZLOŽBA SRPSKE „LADE“ Milan Predić DRUGA IZLOŽBA DRUŠTVA „LADE“ Branko Popović IZLOŽBA SRPSKE „LADE“ Bogdan Popović KARIKATURE NA IV IZLOŽBI „LADE“ Rastko Petrović SEDAMNAESTAIZLOŽBA ""LADE"" Momčilo Nastasijević IZLOŽBA LADE Rastko Petrović TRIDESET GODINA „LADE“

Novela

Kao dete, Nacuki se ne uklapa – ne zato što ne želi, već zato što ne može. Ona privlači gnev samim svojim postojanjem. Roditelji je kinje ili ignorišu, sestra je ljubomorna na nju, a nastavnik je seksualno zlostavlja. Da bi se nosila s užasima svakodnevice, Nacuki beži u izmaštan svet gde joj je plišana igračka koja govori najbolji prijatelj, a ona i njen rođak Ju su vanzemaljci. Dvadeset tri godine kasnije, Nacuki je prisiljena da se uklopi u društvo koje smatra fabrikom za proizvodnju beba. Udata je, svi se pitaju zašto još nije trudna, a mračne senke iz detinjstva je progone. Teskoban roman o neuklopljenosti i traumama, koji preispituje najukorenjenije društvene norme i mogućnost slobode i sreće u rigidnom svetu. Sajaka Murata se u Zemljanima potvrdila kao hroničarka intenzivne nelagode koju neprilagođeni osećaju kada pokušaju da se uklope. Sajaka Murata (1979) jedna je od najcenjenijih spisateljica nove generacije u Japanu. Napisala je jedanaest romana i za svoje knjige je u Japanu ovenčana svim najznačajnijim nagradama. Murata u svojim delima istražuje različite posledice neuklopljenosti muškaraca i žena u društvo, posebno u pogledu rodnih uloga, roditeljstva i seksualnosti. Dok nije postigla uspeh kao književnica, radila je u mini-marketu, što ju je inspirisalo da napiše Prodavačicu (2016). Taj briljantan roman o neuklopljenosti i nerazumevanju, prikazan kroz psihu nezaboravne naslovne junakinje, preveden je na više od trideset jezika i doneo joj je svetsku slavu. Svojim narednim romanom Zemljani (2018) Sajaka Murata se ustoličila kao snažan i upečatljiv glas svih neprilagođenih.

Reč autora: ’’Pisac najbolje zna kakve posledice može očekivati od svoje subverzivne delatnosti. Društvo kao organizovana celina mrzi istinu, sami ljudi, pojedinci odlažu istinu do Sudnjeg dana, čini im se da je tako lakše živeti. Satiričar, pak, traži umetnička sredstva kako bi načinio sliku svog vremena transparentnom i moja satira je goli realizam, ja sam realista.’’ Predrag Čudić

Nakon što je spasla Moskvu od požara koji je sama izazvala oslobodivši Žar-pticu, Vasja beži od razularene rulje koja želi da je spali i napušta ledom okovanu kneževu prestonicu tražeći utočište u čudnovatoj zemlji Ponoći, u kojoj se godišnja doba smenjuju u tren oka, a volšebne opasnosti vrebaju sa svih strana: zli blatnici, pečurke koje govore, prepredeni bagjanici i krvoločni vodenjaci… Tražeći odmor i predah, Vasja će tamo pronaći ne samo neočekivane saveznike već i novu moć i snagu. A snaga će joj biti potrebna jer će srednjovekovnoj Rusiji u sukobu sa krvoločnim Tatarima biti neophodna i pomoć nevidljivih sila koje jedino Vasja može da pomiri s narodom koji ih je zaboravio i oterao odjecima crkvenih zvona. Mešajući stvarne junake iz ruske istorije sa maštovitim likovima iz sveta čarolija i čini, Ketrin Arden završava priču čuvenom bitkom na Kulikovom polju, na kojem su udružene ruske snage slavno porazile tatarsku Zlatnu hordu iznedrivši legendu o Dimitriju Donskom i njegovim hrabrim ratnicima, koji su odvažno ustali u odbranu zemlje protiv trostruko brojnijeg neprijatelja. DOK SE BOŽANSTVA NOVA I BOŽANSTVA STARA BORE ZA DUŠU SREDNJOVEKOVNE RUSIJE, SUDBINA SVIH NJIH LEŽI NA NEJAKIM PLEĆIMA DEVOJKE KOJA SE USUDILA DA POVERUJE U ČAROLIJE!

Iz recenzije: ’’Roman koji zaista pogađa pravo u metu i ostavlja dubok utisak dugo nakon čitanja. Jer šta ako rodite sina koji u početku deluje potpuno normalno – čak neobično bistro – ali čiji razvoj prestaje od treće godine nadalje? To se desilo autorki Ulaug Nilsen, koja koristi svoje iskustvo i piše izuzetno snažnu i dirljivu ljubavnu priču o svom autističnom sinu, a ujedno i njemu posvećenu. U njoj se bavi sumnjom i tugom i iscrpljujućom borbom protiv sistema koji bi trebalo da im pruži podršku, ali takođe govori i o ljubavi, bljeskovima sreće i golemom borbenom duhu. Ovogodišnji dobitnik nagrade Brage u kategoriji fikcije pristupačan je i lak za čitanje, no ipak izuzetnog književnog – i ljudskog – kvaliteta. Dagavisen, 1. decembar, 2017.’’

Proza

Zbirka poezije.

Zbirka priča.

Roman

Zbirka poezije.

Roman

Roman

Roman

Mozaički multiart roman u 42 scene

Roman

Zbirka priča.

Zbirka pesama i priča.