Informacije o Proizvodu Grad: Prijepolje Materijali: prirodna koza Tagovi: prirodna koza Stanje predmeta: dobro Boja: crna Crne štikle, svetlucave. Broj 39. Nošene na maturi.

Stanje: Novo Bоја: Crna Dostava: Plaćena dostava Pokupiti na licu mesta

Figurica iz serije 2010 godina. Izuzetno retka figura vuka.

Tacna za serviranje od porcelana Thomas Germany je prečnika 30,8cm.

Porcelanski tanjir u reljefnom metalnom ramu. Ručno oslikana scena Zime. Sneško Belić, grudvanje, sankanje... Prečnik 23 cm. Made in Germany iz 1960ih.

Nekorišćeno. Mattel iz 2007.

Kao na slikama

Informacije o Proizvodu Veličina: 39 Brend: ne znam Grad: Loznica Materijali: ne znam Tagovi: #cizme #platforma Stanje predmeta: odlično Boja: crna Čizme u odličnom stanju, kupljene pre 2 godine kao modni dodatak mom tadašnjem stilu oblačenja i nošene svega par puta Broj 39 (gazište25.5 cm) Visina stikle/potpetice sa unutrašnje strane: 4cm Visina štikle/potpetice sa spoljne strane: 6cm Plaćene 4500 din Znak zmije na đonovima koji ostavlja otisak za sobom (npr u snegu), moja predpostavka je da su bile namenjene da imitiraju gucci zbog čega sam ih najviše i kupila Razlog prodaje: vec odavno ih ne nosim jer mi se stil oblačenja dosta promenio i samo mi bezveze skupljaju prašinu *Unutrašnjost leve čizme ipod pete je malo izlizana* *takođe biće stavljene nove pertle pošto su ove promenile boju od stajanja i ostale obuće naslonjene na njih*

Informacije o Proizvodu Veličina: 41 Brend: / Grad: Leskovac Materijali: platno Tagovi: mokasine srebrne Stanje predmeta: dobro Boja: srebrna Mokasine u jako dobrom stanju. Nošene su, ali nemaju oštećenja Pozvati na broj 0631846066

Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]

Kajmanska Ostrva

Udobne i lagane otvorene sandale, pogodne za stopala sa žuljevima ili čukljevima. Cela sandala (i gazište) su od kože. Oba kaišića se podešavaju pomoću čičak trake. Vrlo malo korišćene, u odličnom stanju.

Kompletan set slicica Squarepants Bob (Svojevremeno su se prodavali u marketima Roda i Ideja). Ocuvanost slicica je razlicita,miks odlicnih i vrlo dobrih (uglavnom vrlo dobro). Godina je stavljena okvirno (ne znam je). Moze zamena za drugo.

Lepa, stara drvena kutija od cigara, Havana, Kuba...21x12cm...

Dečije baletanke sa malom potpeticom (da princeze budu još lepše) Veličina 31,gaziste 20,5 cm Boja je roza ,nemaju oštećenje

Originalni jugoslovenski filmski plakat (69 x 48 cm) za film Jadnici 2. deo (1958). Stanje kao na fotografijama. Les Misérables Victor Hugo Jean Gabin Bernard Blier Danièle Delorme Jugoslavija Ex Yu

Originalni jugoslovenski filmski plakat (69 x 48 cm) za film Jastreb Iz Kastilje (1967). Odlicno ocuvan! The Hawk of Castile El halcón de Castilla Mari Luz Real Germán Cobos Nuria Torray Jugoslavija Ex Yu

Originalni jugoslovenski filmski plakat (69 x 48 cm) za film Jedini Muskarac Na Svetu (1974). Odlicno ocuvan! Percy`s Progress It`s Not the Size That Counts Vincent Price Leigh Lawson Elke Sommer Judy Geeson Denholm Elliott Adrienne Posta Julie Ege Jugoslavija Ex Yu