Garnitura zaptivača motora, bez dihtunga glave motora - Italijanska Odgovara za : IVECO 175.24 RSU motor 8460.21 9500 cc. 240 HP Cyl. 6 120 mm bore size od 1987 ... 190.24 TRU motor 8460.21 9500 cc. 240 HP Cyl. 6 120 mm bore size od 1987 ... 190.26 TRU motor 8460.21 9500 cc. 240 HP Cyl. 6 120 mm bore size od 1987 ... 190.26 TRU Turbotech motor 8460.41 9500 cc. 300 HP Cyl. 6 120 mm bore size od 1987 ... 190.32 GV-TRU-Turbo Tech motor 8460.41 9500 cc. 300 HP Cyl. 6 120 mm bore size od 1987 ... 220.32 TRU - Turbotech motor 8460.41 9500 cc. 320 HP Cyl. 6 120 mm bore size od 1987 ... 240.26 TRU - Turbo Tech motor 8460.21 9500 cc. 240 HP Cyl. 6 120 mm bore size od 1987 ... 240.26 TRU - Turbo Tech motor 8460.41 9500 cc. 300 HP Cyl. 6 120 mm bore size od 1987 ... 240.32 Turbo Tech motor 8460.41 9500 cc. 320 HP Cyl. 6 120 mm bore size od 1987 ... 260.32 Turbo Tech motor 8460.41 9500 cc. 320 HP Cyl. 6 120 mm bore size od 1987 ... 370 S 24 Turbocity Bus engine 8460.21 9500 cc. 240 HP Cyl. 6 120 mm bore size from 1987 ... 380.29/35 Eurorider Bus engine 8460TCA 9500 cc. 290 HP Cyl. 6 120 mm bore size 380.29/35/HD Euroclass Bus engine 8460.41 9500 cc. 290 HP Cyl. 6 120 mm bore size 480.10/12.21 Turbocity Bus engine 8460.21 9500 cc. 210 HP Cyl. 6 120 mm bore size from 1987 ... 490 Euro Turbocity Bus engine 8460.21 9500 cc. Cyl. 6 120 mm bore size 510.24 Turbocity Bus engine 8460.21 9500 cc. 240 HP Cyl. 6 120 mm bore size from 1987 ... 580.10/12.21 Turbocity Bus engine 8460.21 9500 cc. 210 HP Cyl. 6 120 mm bore size 590 E 22 Euro Bus engine 8460.21 9500 cc. 220 HP Cyl. 6 120 mm bore size

Garnitura zaptivača glave motora, Italijanska Odgovara za : * IVECO 150 NC 17 - 159 NC 17 kamion motor 8360.03 8101 ccm. 159 HP 6 cyl. 115 mm prečnik * OM 150/17 - 159/17 kamion motor 8360.03 od 1977 ....

visina platforme napred 3 cm, pozadi 7 cm

Garnitura dihtunga, Italijanska Bez dihtunga glave motora, Odgovara za IVECO modele : IVECO 180 E 24 Eurotech MOTOR 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, od 1992 ... 190 E 31 Eurotrakker motor 8210.42 V 13798 cc. 310 HP Cyl. 6 137 mm bore size, od 1992 ... 190 E 31 H-Y motor 8210.22 L/K 13798 cc. 310 HP Cyl. 6 137 mm bore size, od 1989 ... 190 E 37 Eurotrakker motor 8210.42 L/K 13798 cc. 370 HP Cyl. 6 137 mm bore size, od 1992 ... 190 E 42 H-W Eurotech/Star/Trakker, motor 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, od 1992 ... 190.36 Turbo Star engine 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1989 ... 240 E 42 P/PS Eurotech-Eurostar, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 240.36 TRU-Turbo Star- Turbo Tech, engine 8210.42 L/K, 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1989 ... 260 E 37 Eurotrakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 370 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 260 E 42 H-W Eurotech/Star/Trakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 260.36 Turbo Star engine 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1988 ... 380 E 31 H-W Eurotrakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 380 E 37 Eurotrakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 370 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 380 E 42 Eurotrakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 400 E 31 H-T Eurotrakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 400 E 37 Eurotrakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 370 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 400 E 42 H-W Eurotech/Star/Trakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 410 E 37 Eurotrakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 370 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 410 E 42 H Eurotrakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 440 E 37 Eurotrakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 370 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 440 E 42 T-TZ Eurotech/Star/Trakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 720 E 31 Eurotrakker, engine 8210.42 V 13798 cc. 310 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 720 E 37 H-T Eurotrakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ... 720 E 42 Eurotrakker, engine 8210.42 L/K 13798 cc. 420 HP Cyl. 6 137 mm bore size, from 1992 ...

Zaptivaci motora, Italijanski Odgovaraju za FIAT 643 N-N1-T-T1-RP od 1963 ... Motor 220

– Proizvođač: Le Babe | Zemlja porekla: Italija | Uvoznik: Lady Di d.o.o. | Materijal spolje: Koža | Materijal unutra: Koža | Đon: Koža | Obuća za suvo vreme

Слободан Јовановић: ДРЖАВА I-II (Из Сабраних дела, књиге XIII и XIV) Издавач: ГЕЦА КОН, Београд, 1936.год. Тврди повез, 446+536 страна, ћирилица књига прва: ПОЈАМ ДРЖАВЕ / ДРЖАВНЕ ФУНКЦИЈЕ књига друга: ДРЖАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА / ПОРАТНА ДРЖАВА РЕЂЕ У ПОНУДИ Слободан Јовановић Слободан Јовановић (Нови Сад, Аустроугарска, 21. новембар/3. децембар 1869 — Лондон, Уједињено Краљевство, 12. децембар 1958) био је српски правник, историчар, књижевник и политичар, потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије (27. март 1941 — 11. јануар 1942), председник Министарског савета Краљевине Југославије (11. јануар 1942 — 26. јун 1943) у Лондону, професор Београдског универзитета (1897—1940), председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор јавног права и декан Правног факултета у Београду. Током оба балканска рата 1912. и 1913. године био је шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске. У ратном пресбироу је радио и од почетка Првог светског рата до 1917. када му је додељен рад у Министарству иностраних дела. Експерт на Конференцији мира у Паризу 1919, теоретичар који је између 1932. и 1936. објавио сабрана дела у седамнаест томова, председник Српског културног клуба (1937—1941). После Другог светског рата, Јовановићеве књиге нису штампане у Југославији до 1990. године. Преминуо је у Лондону, у деведесетој години, као апатрид. Јовановић је званично рехабилитован 2007. године. Биографија Рођен је 3. децембра 1869. у Новом Саду, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене, становали су у кући у Милетићевој улици број 3. Од средине 1872. његова породица живи у Београду. 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања. Године 1886. завршио је Прву мушку гимназију у Београду. После боравка у Минхену (1886/87.) и Цириху од 1. априла 1890. студирао је права у Женеви, Швајцарска, као државни стипендиста Краљевине Србије. Потом је студије наставио 1891. године на Слободној школи политичких наука у Паризу. Наредне године, 1892., враћа се у Србију где добија прву државну службу, у суду, а потом у Министарству иностраних дела у Београду. Слободан Јовановић је 1893. упућен за аташеа у српско посланство у Цариграду, Османско царство, где остаје до 1894. На овом положају радио је на побољшању положаја Срба у Турској. У МИП-у је у Просветном одељењу које се бавило српском пропагандом (школским и црквеним питањима) у Македонији. Слободан Јовановић објављује 1895. године студију „О друштвеном уговору“, критику Русоове теорије друштвеног уговора. Налази се у групи окупљеној око 1894. конзервативног (у смислу Дизраелијевог конзервативног парламентаризма) листа „Ред“, која је наредне године (1895) наставила да сарађује у „Српском прегледу“ Љубомира Недића, професора филозофије на Великој школи. Објављује своје радове у бројним часописима, укључујући и 1896. у мостарску „Зору“. Године 1897. је изабран за ванредног професора на Правном факултету Велике школе у Београду. Исте године објављује своје приступно предавање „О суверености“. Године 1899. објављује дело под називом „О дводомном систему“ у којем се залаже за дводомни систем као неодвојиви део парламентарног система присутан у свим земљама у којима је уведен парламентаризам осим у појединим земљама Латинске Америке и Балкана. У овом делу као главни пример узима Енглеску, државу у којој је настао савремен парламентаризам. Исте године објављује расправу „Јован Хаџић, српски законописац“ у издању Матице српске. Професор Године 1900. на Правном факултету је изабран за редовног професора. Слободан Јовановић био је наставник Правног факултета у Београду пуне 43 године, све до свога пензионисања 1940. године. Професор Јовановић је био један од оснивача „Српског књижевног гласника“ 1901. године. У овом књижевном часопису налазио се у уређивачком одбору и важио је за једног од најредовнијих сарадника. Слободан наредни истраживачки рад објављује 1902. под називом „Енглески парламентаризам“. Професор Јовановић је 4. фебруара 1905. године изабран за дописног члана Српске краљевске академије. Године 1908. је изабран за редовног члана Српске краљевске академије. Професор Јовановић је објавио велику синтетичку студију под називом „Наше уставно питање у XIX веку“ 1905. године, а потом је други пут штампао 1908. и трећи 1932. Године 1907. издао је књигу „Уставно право“, коју ће поново штампати 1924. Године 1908. објавио је студију под називом „Утемељење грађанског законодавства и уставности у Србији“, које ће касније проширити и објавити 1931., и 1932. године. Професор Јовановић објављивањем књиге 1912. године „Уставобранитељи и њихова влада“ започиње рад на великом пројекту писањем „Историје Србије 1838—1903“ које ће трајати пуне две деценије и представљаће средишње место у свеукупном његовом делу. Шеф Пресбироа при Врховној команди Током Првог и Другог балканског рата Слободан је био шеф Пресбироа при Врховној команди[тражи се извор] Српске војске. После победе Српске војске у Кумановској бици прелази са Пресбироом и Врховном командом у Скопље, где борави неколико месеци. После Другог балканског рата, 1913. године изабран је за ректора Београдског универзитета. Међутим, 1914. године избија Први светски рат а Слободан је поново упућен на службу у Пресбиро при Врховној команди Српске војске. У јесен 1915. аустроугарске и немачке оружане снаге предузеле су велику офанзиву на Србију, истовремено и бугарске снаге прекидају саобраћајну комуникацију долином Јужне Мораве и Вардара. Српска војска са избеглим народом налазила се у безизлазној ситуацији на Косову и Метохији. Тада Врховна команда одлучује да се крене у повлачење преко Албаније и Црне Горе на јадранску обалу у сусрет савезничким снагама. После албанске голготе професор Јовановић се нашао на острву Крф, где су биле смештене српска војска, избеглице, народна скупштина, влада и друге установе. Професор Јовановић је поред обавеза у Пресбироу налазио времена и за књижевни рад, који му је представљао духовни мир у времену тешком по српски народ. На Крфу је 1917. написао биографске огледе о Стојану Новаковићу и Љубомиру Недићу. После Првог светског рата професор Јовановић се налазио међу правним експертима при југословенској делегацији на мировној конференцији у Паризу 1919. године. Међуратни период Слободан Јовановић заједно с Богданом Поповићем обнавља излажење „Српског књижевног гласника“. Професор Јовановић је 1920. године издао чувену књигу „Вођи Француске револуције“, састављену од портрета Мирабоа, Димурјеа, Дантона и Робеспјера. Други пут је ова књига штампана у оквиру Јовановићевих Сабраних дела 1932. код издавача Геце Кона. У оквиру рада о националном праву и историји професор Јовановић 1923. штампа другу књигу под називом „Друга влада Милоша и Михаила Обреновића. Такође, 1926. је објавио књигу „Влада Милана Обреновића (I-II)“ коју је доштампао 1927. А 1929. године издаје књигу под називом „Влада Александра Обреновића“ (I-II). Професор Јовановић је 1927. године изабран за дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу. Између 1928. и 1930. године налазио се на месту председника Српске краљевске академије. Издавање Сабраних дела професора Јовановића је почело код Геце Кона 1932. године. Професор Јовановић је објавио књигу 1934. под називом „О држави“, коју чине теоријске формулације састављене од елемената, функција и установа савремене људске заједнице. Ову књигу је проширио студијом „Поратна држава“ 1936, којом обрађује Италију, Енглеску, Француску, Русију и Немачку и у њој типолошки класификује однос између правне државе и државе фашизма и комунизма, односно настанак нових држава маса као новог облика тоталитаризма. Слободан Јовановић је био оснивач и први председник Српског културног клуба у периоду од 1937. до 1941. Слободан је 1938. године објавио монографију „О Гледстону“, вођи енглеских либерала у парламенту и на челу британске владе; пратећи његово политичко ангажовање, професор Јовановић је у ствари пратио пут реформисања Британске империје. У броју од 4. децембра 1939. „Политика“ је преко читаве стране 9. и два ступца стране 10. објавила пет чланака посвећених Слободану Јовановићу под заједничким насловом „Седамдесет година живота г. Слободана Јовановића“. Године 1939. објавио је велико дело „Примери из политичке социологије“ - Енглеска, Француска, Немачка 1815 — 1914. Исте године објавио је студију „О америчком федерализму“. Јула 1940. Слободан одлази у пензију са места редовног професора, одликован је Орденом Југословенске круне првог реда. Јовановић је био противник споразума Цветковић-Мачек, којим је образована Бановина Хрватска. Залагао се за федерацију са јаком централном влашћу у виду југословенског парламента, бираног општим правом гласа, који би се бринуо за заједничке послове. Други светски рат После војног пуча 27. марта 1941. године прихватио је дужност потпредседника владе у пучистичкој влади генерала Душана Симовића. Избеглиштво је почело у Јерусалиму, а настављено у Лондону (од јула 1941). До Симовићеве смене дошло је почетком јануара 1942. када су сви министри Симовићеве владе у Лондону предали су колективну оставку, изјављујући да генерал Симовић није способан за руковођење. Након тога је краљ Петар II је именовао Јовановића за председника владе. Јовановић је преузео дужност 11. јануара 1942. Иако је по својој интелигенцији и образовању био водећи члан емиграције, Јовановић није имао никаквог искуства у практичној политици, а с обзиром на своју старост није се очекивало да од прилагоди своје ставове новим околностима или да постане енергичан вођа. Српски политичари у емиграцији признавали су Слободана Јовановића за неоспоран ауторитет., али није био дорастао великим политичким искушењима. Седиште Југословенске владе у Лондону налазило се у великој згради на Најтсбриџу, где је био смештен кабинет Слободана Јовановића. У Јовановићевој влади су биле приступљене све политичке странке које су биле и у Симовићевој влади. Међутим, Јовановићева влада је увела две новине у односу на Симовићеву владу. Прво је било именовање четничког вође Драгољуба Михаиловића за министра војске, ваздухопловства и морнарице. До краја Јовановићевог боравка на месту председника избегличке владе Михаиловић ће бити прво унапређен у дивизијског, па у армијског генерала и начелника Врховне команде. Именовање за министра и унапређивања су требало да ојачају Михаиловићеву позицију у Југославији и убрза савезничку помоћ. Друга новина је било образовање Војног кабинета председника владе на чије чело је постављен мајор Живан Кнежевић. Мајор Кнежевић и његов рођени брат министар двора Радоје Кнежевић, иначе Михаиловићеве присталице и вође Лиге мајора, су чинили сиву еминенцију која је стајала иза Јовановића. Браћа Кнежевићи, су такође имали јак утицај на краља Петра, поставили су свог брата Николу за шефа владиног Одсека за шифрирање и тако имали увид над порукама које су одлазиле и долазиле у владу и користили су Јовановићеву несклоност да се меша у спорове министара своје владе. Нова влада је за министра војске уместо генерала Богољуба Илића именовала генерала Драгољуба Михаиловића, који је водио ројалистички покрет у Југославији, да би се избегла мешање војске у рад владе и да се истовремено искористи Михаиловићев углед при изношењу захтева Савезницима. После Каирске афере и Симовићеве смене, владе Слободана Јовановића заправо су преко браће Радоја и Живана Кнежевића биле у служби генерала Драгољуба Михаиловића. Именовање је требало да ојача Михаиловићеву позицију у Југославији и убрза савезничку помоћ. Избегличка влада је подржала Михаиловићев суштински пасиван став, пошто је радије желео да сачека слабљења окупатора пре вођења активног отпора, делом да би се избегле одмазде над цивилним становништвом. Међутим, ово је повећавало ризик да покрет отпора окупљен око комуниста преузме од Михаиловића вођство у покрету отпора против сила Осовине. Британци су о Михаиловићу ширили пропаганду као великом вођи, иако је ситуација у Југославији потпуно другачија од писања британске штампе; када је именован за министра Михаиловић није имао војску под својом директном командом након гушења устанка у Србији од стране Немаца у јесењој офанзиви. Михаиловић је већ тада ступио у контакте са квислиншким и немачким властима и део своје војске утопио у квислиншку Српску државну стражу. Са друге стране, Јовановић и његови министри нису успели да убеде Савезнике да својим ограниченим средствима пруже значајну материјалну помоћ Михаиловићу. Од 26. јуна до 10. августа 1943. налазио се на дужности потпредседника владе у кабинету Милоша Трифуновића. Када је краљ Петар II под притиском британског премијера Винстона Черчила донео одлуку да смени председника владе Божидара Пурића и да на његово место доведе Ивана Шубашића, професор Јовановић се супротставио овој одлуци. Нови председник владе Иван Шубашић је убрзо склопио споразум с Титом током лета 1944. После Другог светског рата, Слободан Јовановић остао је да живи у Лондону. У Лондону је становао од 1945. до 1958. недалеко од Кенсингтона Гарденса у ондашњем скромном и малом хотелу Тјудор Корт (Tudor Court Hotel, 48 — 52 Crowell Road, London SW7). Године 1946. на процесу генералу Драгољубу Михаиловићу и групи од 23 лица у Београду Слободан Јовановић је осуђен од стране Војног већа „на казну лишења слободе с принудним радом у трајању од двадесет година, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од десет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства“. На основу ове пресуде у Југославији је практично уведена забрана на његова дела. Емиграција После рата, некадашњи чланови југословенске владе у Лондону нису били квалификовани за британску државну социјалну помоћ. Већина значајних југословенских односно српских емиграната нашла се на рубу егзистенцијалног опстанка. Међутим, српски бродовласник Ване Ивановић основао је „Добротворно удружење слободних грађана Југославије“, чијим је донацијама спасао беде велики број угледних интелектуалаца емиграната. Слободан Јовановић је био иницијатор оснивања 1951. године Удружења српских писаца у изгнанству и на оснивачкој скупштини изабран је за почасног председника, Милош Црњански за председника, Миодраг Стајић за потпредседника, за секретара др Миодраг Пурковић и за члана Управе Коста Павловић. У том Удружењу, које је приређивало месечна предавања, Јовановић је говорио из области српске историје и књижевности. Рехабилитација Преминуо је у петак 12. децембра 1958. у 6.30 ч. изјутра, у својој деведесетој години, у Лондону. Опело над земним остацима Слободана Јовановића извршено је 20. децембра 1958. пре подне, у српској православној цркви Св. Сава у Лондону. Опелу је присуствовала краљица Марија Карађорђевић. Као изасланик краља Петра II био је Богољуб Јевтић. Као изасланик краљевића Томислава и принцезе Маргарите био је мајор Ђорђе Димитријевић. Од породице опелу су присуствовали Коста Ст. Павловић са супругом и сином. Опелу су присуствовали сви чланови Југословенског народног одбора, коме је Јовановић био оснивач и председник од његовог оснивања, представници Удружења српских писаца у изгнанству, коме је Јовановић био почасни председник, представници ветерана ЈВУО из Организације српских четника и Организације српских четника Равна Гора. Ковчег је био прекривен заставом Краљевине Југославије. Слободан Јовановић је после опела сахрањен на гробљу Кенсал грин, у северозападном делу Лондона. Сахрањен је у православном делу гробља, на коме се углавном налазе гробови Срба који су у емиграцију отишли 1945. Године 1965. је Удружење српских писаца у изгнанству подигло спомен-плочу Слободану Јовановићу у хотелу Корт у Лондону, где је живео од 1945. па све до своје смрти 1958. Његови посмртни остаци су 1. децембра 2011. године ексхумирани, и пренети у храм Светог Саве у Лондону, где је 5. децембра одржан парастос. Дана 8. децембра су пренети у Србију, где су 10. децембра сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Уређивачки одбор библиотеке „Српска књижевност у сто књига“ уврстио је његову књигу „Портрети из историје и књижевности“ као 60. у комплету. Но, само у првом издању, штампаном у малом броју примерака. У другом издању ова књига, састављена од есеја Слободана Јовановића, није била ни штампана, због интервенције Савеза комуниста Југославије. Године 2007. Слободан Јовановић је рехабилитован одлуком Окружног суда у Београду, а пресуда којом је осуђен на робију и губитак части је проглашена ништавном. Српска академија наука и уметности је у новембру 2019. поводом 150 година од рођења Слободана Јовановића организовала изложбу и научни скуп. Дела После дугогодишњих покушаја да се штампају његова сабрана дела, због неповољног мишљења власти, тек 1990. године у заједничком подухвату три издавача (БИГЗ, Југославија Публик, Српска књижевна задруга) штампано је 12 томова сабраних дела академика Слободана Јовановића. Међу значајнија његова дела спадају: О суверености, Основи правне теорије о држави, Српско-бугарски рат (1901), Енглески парламентаризам (1902), Светозар Марковић (1903), Макијавели, Вођи француске револуције, Политичке и правне расправе, Уставно право Краљевине Србије, Уставобранитељи. Уставно право Краљевине СХС, Јовановић, Слободан (1933). Уставобранитељи и њихова влада (1838—1858) (3. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1933). Друга влада Милоша и Михаила (2. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 1 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 2 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 3 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Александра Обреновића. Књ. 1 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1935). Влада Александра Обреновића. Књ. 2 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1936). Влада Александра Обреновића. Књ. 3 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Занимљивости Владимир Јовановић (1833—1922), апостол либерализма, боравећи у Новом Саду као политички изгнаник из Србије, дао је име свом сину првенцу Слободан, а ћерки Правда. По многима је Слободан Јовановић први међу Србима носио ово име.

Skinuto sa modela 2003 godište u ispravnom stanju, motor lepo palio, radio. Cena je za komplet, može slanje kurirskom službom.

Sportski volan Rallyman precnik 330 mm, debljina 29mm legura aluminijuma oblozena tvrdom gumom masa volana 850 grama masa prirubnice 440 grama precnik srednjeg otvora 65 mm hub (prirubnica , glava ) : visina 81mm precnik donji, prema osovini volana 70mm precnik konusa dole 22mm gore 19 mmm sitno nazubljen hub (prirubnica ) gornji precnik 90 mm prirubnica pricvrcsena srafovima: 6 srafova 6mm imbus 4mm razmak izmedju rupa 37mm , popreko 73 mm

Kupljene u Nemačkoj (Boots by boots). Nošene 2 puta. Izuzetno ocuvane. Duzina gazista 24,5cm. Cena u prodavnici 300e.

OEN 2004-Q3 — CITROË N OEN 2004-Q5 — CITROË N OEN 2050-49 — CITROË N OEN 2050-50 — CITROË N OEN 2050-E1 — CITROË N OEN 2050-Z4 — CITROË N OEN 9464866180 — FIAT OEN 9567207287 — FIAT OEN 9567207487 — FIAT OEN 2004-Q2 — PEUGEOT OEN 2004-Q4 — PEUGEOT OEN 2050-50 — PEUGEOT OEN 2050-E6 — PEUGEOT OEN 2050-Z3 — PEUGEOT OEN 2051-70 — PEUGEOT OEN 2051-V6 — PEUGEOT FIAT Ducato II Van (230L) (Year of Construction 03.1994 - 04.2002, 109 PS, Petrol) FIAT Ducato II Minibus (230) (Year of Construction 03.1994 - 04.2002, 109 PS, Petrol) FIAT Ducato II Platform/Chassis (230) (Year of Construction 03.1994 - 04.2002, 109 PS, Petrol) EUGEOT Boxer Van (230) (Year of Construction 06.1994 - 04.2002, 109 PS, Petrol) PEUGEOT Boxer Platform / Chassis (230) (Year of Construction 06.1994 - 04.2002, 109 PS, Petrol) CITROË N Relay I Minibus (230) (Year of Construction 02.1994 - 04.2002, 109 PS, Petrol) CITROË N Relay I Van (230) (Year of Construction 03.1994 - 04.2002, 109 PS, Petrol) CITROË N Relay I Platform / Chassis (230) (Year of Construction 03.1994 - 04.2002, 109 PS, Petrol) 2.0, Year of Construction 03.1994 - 04.2002, 1998 ccm, 109 PS

– Proizvođač: Luca Grossi | Zemlja porekla: Italija | Uvoznik: Lady Di d.o.o. | Materijal spolje: Koža | Materijal unutra: Koža | Đon: Koža | Obuća za suvo vreme

BALKANSKI RAT 1912. Od broja 5 do broja 39 Od strane 65 do strane 622 (nedostaje nešto poslednjih listova - mislim dva ). A4 format. Požutela. Povez popustio pa ima pokušaja ojačavanja. Ima zacepljenih listova kao i listova sa rupicama i nešto malo podvlačenja. Mislim da je ovo prvo izdanje.

Novo******* Novo******Novo******Novo***** Muske patike RIEKER ,antistres program obuce. VEOMA UDOBNA OBUCA !!!!!! Pogledajte i moje ostale oglase !!!!!! OBAVEZNO PRE KUPOVINE PROVERITI STANJE BROJEVA

Zadnji trap za reno 4 sa ekscentrima sa kojima okretanjem srafa stelujete visinu zadnjeg trapa koji je neunistiv i koji je izradjen od kvalitetnog materjala odgovara za reno tl i gtl

Retko! Rikna otpala ali je sacuvana tako da je moze knjigovezac vratiti Unutra lepo očuvano kao na slikama Prelepe ilustracije Industrijski dizajn Published (city): Hamburg - Berlin Published (year): 1941 Format: 17,5×24,5 Binding: tvrdi Number of pages: 735 Industrija Trgovina Kraljevina Jugoslavija Ekonomija kraljevine Jugoslavije Jugoslovensko-nemački trgovinski promet Industrial design 30s yugoslavia deutsch germany serbia

AHMED FERID BISTRO MORE POBOŽNOSTI I SUPTILNOSTI Izdavač: EL-KELIMEH NOVI PAZAR 2011 a) ISLAMSKA ETIKA ................................................................. TIRAŽ / S A M O / 3OO LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 32O STRANA NEKORIŠĆENO NEOTVORENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra ********

UGOVOR O PRIJATELJSKOM SPORAZUMEVANJU IZMEĐU KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA I FRANCUSKE, I POTPISAN U PARIZU 11. NOVEMBRA 1927. GODINE KONVENCIJA O ARBITRAŽI IZMEĐU KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA I FRANCUSKE, POTPISANA U PARIZU 11. NOVEMBRA 1927. GODINE Izdavač: DRŽAVNA ŠTAMPARIJA KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA Beograd Godina izdanja: 1927. Povez: broš Broj strana: 19 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Žensko Patike 35, 35.5, 36, 37, 37.5, 38, 38.5, 39, 40, 40.5, 41

Muško Patike 40, 40.5, 41, 42, 42.5, 43, 44, 44.5, 45, 46, 46.5, 47, 48.5

Muško Patike 40, 40.5, 41, 42, 42.5, 43, 44, 44.5, 45, 45.5, 46, 47, 47.5, 48

Žensko Patike 35.5, 36, 36.5, 37.5, 38, 38.5, 39, 40, 40.5, 41

Muško Patike 40, 40.5, 41, 42, 42.5, 43, 44, 44.5, 45, 45.5, 46, 47, 47.5, 48

Muško Patike 40, 40.5, 41, 42, 42.5, 43, 44, 44.5, 45, 45.5, 46, 47, 47.5, 48

Žensko Patike 35.5, 36, 36.5, 37.5, 38, 38.5, 39, 40, 40.5, 41