Lunov magnus strip 72 Morski konjic - teks

Lunov Magnus strip 76 - Napušteni rudnik - kit lms

Lunov Magnus strip 74 - Jezik Čirokija - kit teler

Io. Gottl. Heineccii, IC. ...qva vtrivsqve origo et vsvs in Germania ex ipsis fontibvs ostenditvr, commoda avditoribvs methodo adornata Hardcover – January 1, 1740 Tvrdi povez, kompletna ali (logično, s obzirom na godine - 282) slabije očuvana.

Stanje kao na slikama. Kompletan Godina izdanja: 1972 Jezik: Srpski Junak / Edicija: Teks Izdavač: ZS (Dnevnik)

MAKSIM GORKI 1-5 Komplet ,Perfektan 1. MATI 2. MOJI UNIVERZITETI - SJEĆANJA 3. ARTAMONOVI - GRADIĆ OKUROV 4. DJETINJSTVO - MEĐU LJUDIMA 5. PRIPOVIJETKE - NA DNU Prosvjeta Zagreb 1967.godina Tvrdi povez zaštitni PLASTIFICIRANI omot, Knjige 5.komada sa slike Knjige su u PERFEKTNOM stanju..... Komplet

U ovoj knjizi saznaćete sve o istoriji, tehnologiji i proizvodnji, vrstama rakije, destilerijama i festivalima kao i kako da konzumirate i prepoznate dobru rakiju, tradicionalno piće u Srbiji. Autori knjige su se upustili u višegodišnje istraživanje istorije, tradicije i kulture proizvodnje rakije. Knjiga je obogaćena sa više od 400 sjajnih fotografija koje je većim delom uslikao fotograf Dragan Bosnić. Da li ste znali da je Srbija krajem XIX veka bila najveći svetski proizvođač šljiva i šljivovice? Ili da je komovica (rakija od grožđa) naša najstarija rakija? Ove i još mnoge zanimljivosti naći ćete u ovoj knjizi!

Podnaslov dela glasi: Obiteljski priručnik za pomoć djeci s teškoćama senzorne integracije. Deca sa smetnjama senzorne integracije imaju poteškoća u obradi svakodnevnih nadražaja. Deca zbog toga mogu da manifestuju niz neobičnih ponašanja, kao što su izbegavanje ili traženje dodira, pokreta, zvukova i prizora. Dugo se vremena mislilo da ovaj poremećaj pogađa samo autističnu decu, međutim, danas je prepoznat kao zasebno stanje. U ovoj knjizi ćete naći pregršt korisnih saveta, informacija i preporuka jer su je pisale dečija radna terapeutkinja i majka deteta sa smetnjama senzorne integracije.

Retko u ponudi Sundečić Jovan 1825-1900. Tužna knjiga ; Odisaji roditeljskoga srca Srce i ljubav Zagreb : Tisak Dioničke tiskare, 1885 JOVAN SUNDEČIĆ (Golinjevo, 1825 — Kotor, 1900) Ocenjujući prilike pod kojima se javio u srpskoj književnosti plodni i zaslužni Jovan Sundečić, veli M. Car: `Kad na oko uzmemo sliku duševnog i političko-književnog života u Dalmaciji kroz prve decenije prošloga vijeka, red nam je priznati da je ta slika ondašnjim pregaocima, spremnim i voljnim da u narodno-prosvjetni rad svoje snage ulažu, morala izgledati kao kukavna. Začmalost koja tada u duhovima vladaše morala je teško padati starijim ljudima, naročito Dubrovčanima koji se sjećahu ili se kićahu još svježijem lovorima svog Antuna Kaznačića, svog L. D. Sorkočevića i dvaju Bunića. Naraštaji koji na snagu stadoše poslije propasti dubrovačke slobodne opštine i kojijema usud usudi da, preživljujući razne faze međunarodne oružane utakmice u Primorju, ugledaju konačnu promjenu vladavine i staloženje novijehprilikau svojoj otađbini, osjetiše za dugouticaj tijeh događaja na svoj socijalni i društveni život. Nova vlada u Dalmaciji bijaše pregla svom silom da u primorskijem varošima podupire zatečeni talijanski jezik i kulturu, zanemarujući sasvim seoski živalj, i onako u prosvjetnom pogledu od mletačke republike kroz vijekove zapušten. Tako zvana inteligentna, većinom potalijančena, klasa, da bi očuvala i nadalje svoje stare privilegije, izlažaše voljno u susret apsolutističkijem težnjama nove vlade, koja u Dalmaciji gledaše neku vrstu `vojničke granice`, podesne jedino da bude upravljana sabljom i trorogijem šeširom. U duhu starog mletačkog i novog austrijskog oligarhizma, ta vajna inteligencija preziraše narodnu prostotu seljačku smatrajući narodni jezik nesposobnijem za bud` kakav kulturni razvitak. U takijem prilikama malenom broju narodnijeh ljudi... ne ostajaše drugo već da se povuku u se i da ćuteći sačekuju bolje dane. I ti bolji dani osvanuše narodnijem ljudma u Dalmaciji zorom 1835. godine, kad se u Hrvatskoj započe pokret `ilirski`, koji je za nas Primorce, ako ništa drugo, tu dobru stranu imao što je u život izazvao najprije Petranovićev `Srpsko-dalmatinski Magazin` (1836), a osam godina kašnje (1844) Kuzmanovićevu `Zoru Dalmatinsku`, koja oba listam nogo dopriniješe narodnom preporodu u Dalmaciji. Oko tijeh listova, kojima se docnije pridruži i `Dubrovnik`, okupljala se tadašnja srpska i hrvatska omladina... Razumije se već da je u tom kolu bio magna pars i J o v a n S u n d e č i ć, koji je u tijem listovima više od jednog prvenčeta svog obnarodio.` Javivši se u takim prilikama i na taj način kao radnik na boljitku narodnom, Sundečić je svega veka svoga ostao sebi dosledan. On je bio jedan od najizrazitijih propovednika sloge — naročito književne — između Srba i Hrvata, i ta propoved njegova i jeste prvo i najvažnije obeležje ukupnoga značaja njegova. On je u tom pravcu radio naročito pesmama svojim, koje su od nesumnjive literarno-istoriske vrednosti. Ali je tom istom odanošću pevao i samo svome narodu srpskom, oduševljen narodnom poezijom, životom, borbom i prošlošću. `Patriotizam, građanska vrlina i ljubav za slobodu, to su, moglo bi se kazati, tri velika motiva kojijem je pjesnik sav svoj književni rad protkao. Da se takva etička podloga u njemu razvije, dopriniješe mnogo teške i, u neku ruku dramatske, prilike njegova djetinjstva, kad je Sundečić, kao malen dječko, primoran bio da skupa sa svojijem roditeljima dobjegne iz Bosne u Dalmaciju, da se zakloni od turskoga zuluma... Od osobina koje pravog pjesnika odliku imao je Sundečić živu i živopisnu frazu, potkrijepljenu toplim, dubokim, upravo južnjačkim osjećajem za ljepote prirodne. Što se njegovijeh mana tiče — koje ne bjehu ni sitne ni malobrojne — one su poticale najviše otuda, što se on bijaše odao pjesništvu odveć `slavujski`, ne imajući, u prvi mah, bistra pojma ni o suštini poezije, ni o zahtjevima prave umjetnosti, ni, po svoj prilici, o granicama svog pjesničkog dara`... Pa ipak ostaje fakat, koji je istorik srpske književnosti uočio još pre trideset i više godina, da je Sundečić, kao malo ko u srpskom narodu, budio svoje zemljake i savremenike i da ih je probudio pesmom svojom i patriotskim tonovima njenim. — Jovan Sundečić rodio se 24. juna 1825. godine u Golinjevu kod Livna u Bosni. Školovao se u Dalmaciji — Imockom i Zadru. Svršivši zadarsku bogosloviju, Sundečić 1848. primi sveštenički čin, služeći, po tom, u raznim mestima. Godina 1854.—1863. bio je profesor u zadarskoj bogosloviji. Po tom je proputovao srpske zemlje i pohodio Srbiju, pa se 1864., s jeseni, preseli na Cetinje gde je bio Knežev sekretar. S prekidom od nekoliko meseci koje je 1868. proveo u Beogradu, gde je bio vredan saradnik `Vile` St. Novakovića, Sundečić je probavio na Cetinju bez malo punih deset godina. Godine 1848. — i ako je još pre toga pevao manje pesme — štampao je spev `Ananije i Sampfira`, a za tim mu dolaze zbirke pesama i spevovi: `Srce`, `Niz dragocjenog bisera`, `Cvijeće`, `Vršidba` koji je spev pesnik najviše cenio, `Vjenčić domoljubnih pjesama`, `Krvava košulja`, spev koji je 1864. za nekoliko dana rasprodat u 5000 primeraka, `Kula Baja Pivljanina`, `Ljubav i cvijeće`, `Anđelija Kosorića`, `Tužnaknjiga`, `Sjetva`, `Milje i omilje`, `Slavospjev` it. d. Pojedine zbirke njegove štampane su i latinicom, te je Sundečić podjednako poznat i u jednoj i u drugoj polovini naroda našega. Poslednje dane proveo je stari pesnik u Kotoru, gde mu je 1898. omladina priredila svetkovinu pedesetogodišnjice književnoga rada, a na dve godine po tom zamenio je privremeni život boljim. Što je duša Sundečićeva imala ostavilaje narodu srpskom zajedno o toplim spomenom imena njegova. Tekst preuzet iz knjige: Znameniti Srbi XIX veka Andra Gavrilović Drugo dopunjeno izdanje Naučna KMD Beograd, 2008. [postavljeno 31.08.2009] Sačuvana Angelina Administrator ***** Van mreže Van mreže Poruke: 6361 Jovan Sundečić (1825—1900) « Odgovor #1 poslato: Decembar 19, 2010, 01:05:18 pm » * JOVAN SUNDEČIĆ Sveštenik, pesnik, diplomata i prevodilac, Jovan Sundečić rođen je u Golivnu kod Livna, 24. juna 1825. godine. Osnovnu pismenost stekao je u manastiru Glavini kod Imotskog, bogosloviju završio u Zadru (1843—1848). Bio je sveštenik u Peroju, u Istri, zatim u severnodalmatinskim mestima Žegaru i Skradinu (1848—1854), u Zadru profesor bogoslovije (1854—1863). Iste godine, 1863, dekretom je postavljen za paroha u Baljcima kod Drniša. Bio je urednik zadarskih listova Glasnik dalmatinski (1855) i Zvijezda (1863), i Narodnog kalendara (1863—1870). Na Cetinju postaje sekretar kneza Nikole Petrovića (1863—1874). U međuvremenu boravio je u Beogradu (1867—1868), odakle se ponovo vratio na Cetinje. Uređivao je godišnjak Orlić (1865), list Crnogorac i njegov književni dodatak Crnogorka (1871). Zbog bolesti napušta Cetinje i sa porodicom prelazi u Kotor, gde je i umro 6. jula 1900. godine. Do svoje smrti, kako u poeziji tako i u političkom delovanju, Jovan Sundečić je bio veoma privržen jedinstvu Srba i Hrvata, verujući u njihovu slogu, a desilo se, kako piše Zdravko Krstanović, da su svi Srbi, do poslednjeg, u pesnikovom rodnom mestu, istrebljeni u ustaškom pokolju 1941. godine. Podržavajući narodnu poeziju, pisao je rodoljubive, moralističke i didaktičke lirske i epske pesme na čistom narodnom jeziku, zatim pripovetke i članke. Naročito je bio cenjen zbog speva Veridba, ispevanog po ugledu na Šilerovo `Zvono`. Objavio je sledeća dela: Ananija i Sapfira ili laž nekažnjena, spev, 1848; Crne ili različite pjesme za opštu korist jugoslovenstva, 1850; Niz dragocijenoga bisera, duhovne i moralne pjesme za djecu, 1856; Cvijeće, pesme, 1858; Vršidba, spev, 1860, 1866; Ljubav i cvijeće, pesme, 1862, 1882; Vjenčić domoljubivih pjesama, 1862; Krvava košulja, spev, 1864; Petrovdan na Cetinju, spev, 1865; Život i rad Božidara Petranovića, 1878; Tužna knjiga, 1885; Odiseja roditeljskog srca, 1886; Sjetva i vršidba, spev, 1888; Milje i omilje ili Milica i Nevenka, 1893. i Izabrane pjesme, 1889. godine. Pesme za ovo izdanje preuzete su iz Čudesnog kladenca Zdravka Krstanovića. Slobodan Rakitić `Antologija poezije srpskog romantizma` Beograd, 2011. Sačuvana Angelina Administrator ***** Van mreže Van mreže Poruke: 6361 Jovan Sundečić (1825—1900) « Odgovor #2 poslato: Decembar 19, 2010, 01:07:42 pm » ** JOVAN SUNDEČIĆ Sundečići su bili ugledna srpska dalmatinska porodica, `istaknuti patrioti Srbi iz Šibenika. Dali su značajne junake, kako `fizičke` (ratnike) tako i duhovne (sveštenike). Njihov izdanak je i prota Jovan Sundečić`, pesnik, pravoslavni sveštenik i diplomata, nakon završene Bogoslovije, u periodu od 1848. do 1850. godine, bio je parohijalni kapelan i učitelj cetinjskih iseljenika u pravoslavnom selu Peroj. Tu nastaju i njegove prve pesme. Godine 1864., na poziv knjaza Nikole, došao je u Crnu Goru za njegovog književnog sekretara. Sundečić je autor crnogorske državne himne `Ubavoj nam Crnoj Gori` koja je prvi put javno izvedena 17. oktobra 1870. godine u Cetinjskoj čitaonici kada je i proglašena za zvaničnu himnu Knjaževine, a kasnije i Kraljevine Crne Gore. Kompozitor je bio Jovan Ivanišević; komponovana po uzoru na himnu svetom Savi — `Uskliknimo s` ljubavlju`. Kasnije ju je prekomponovao Čeh Anton Šulc. Bio je bio urednik kalendara `Orlić` u Cetinjskoj čitaonici i predsednik društva `Slavjanski Dom` kao i izdavač i urednik u zadarskom književnom listu za prosvetu i zabavu `Zviezda`. Zbirku pesama `Izabrane pesme` izdao je 1889. godine u Zagrebu. Angelina, 1. septembar 2009. Sačuvana Angelina Administrator ***** Van mreže Van mreže Poruke: 6361 Jovan Sundečić (1825—1900) « Odgovor #3 poslato: Decembar 19, 2010, 01:09:02 pm » * Stihovi Jovan Sundečić NE DAJMO SE!... Ne dajmo se!...dok nam tople krvi Ciglo kapca po žilama mili, No svak nastoj neka bude prvi, Kad je nužda odupr’jet se sili, Koja grozi da nam zlobno smrvi Sam amanet narodnosti, ili Da napr’jetku, kom smo već potekli, Bude klanac da ga ne bi stekli. — Ne dajmo se!... sinovi smo slave, Kr’jepka srca, prem mlađane snage: Što nas većma protivnici dave, Protivnici narodnosti drage, Srčanije još takove lave Susretajmo, i na naše vrage Oborimo i str’jelu i groma, Rad’ obrane imena i doma. — Ne dajmo se!...udes vječan nije; Bio gvozden ma budi koliko, Nije vječan. — Kašnje ili prije, Cvjeće cvati, kud bješe poniko Trn i korov da se po njem’ vije Kivna guja, a ne drugi niko. — Udes mjenja; ali što nas tište Više boli, stalnost viša s’ ište. — Ne dajmo se!...ovaj izraz sami Postavimo na zastavu sveta, Pa dušmanin nek se onda mami, Neka riga i žuč svoju kletu: Aja! neće odprvati nami, Niti našem k budućnosti letu… Bog je reko da se utre zloba, Da se i mi dignemo iz groba. — UBAVOJ NAM CRNOJ GORI Ubavoj nam Crnoj Gori s ponositim brdima, Otadžbini što ne dvori, koju našim mišicama Mi branimo i držimo prezirući nevolju, — Dobri Bože, svi T` molimo: živi Knjaza Nikolu. Zdrava, srećna, moćna, slavna, — obćem vragu na užas, Vrlim pretcim` u svem ravna, som narodu na ukras; Dobrim blaga, zlijem stroga; krsta, doma, slobode Zaštitnika revnosnoga, — hrani nam ga, Gospode! Od kovarstva i napasti čuvaj Njeg` i Njegov Dom; Koji snije Njem` propasti — neka bude propast tom! A koju mu vjeru krši, — pravda tog ukrotila, Krjepki Bože, sve rastr`si što nam zloba rotila. Kud On s nama, svud` mi s Njime krv smo ljevat gotovi za Nj` za vjeru, naše ime i za braću u okovi! Tome ćemo svetu dugu odzivati se svaki čas, — Bože, svekј nam bud`u u krugu, blagosiljaj Njeg` i nas! 1865. `Himna `Ubavoj nam Crnoj Gori` doživela je više muzičkijeh obrada. Pored pomenutog Šulca i J. Ivaniševića, komponovao je i italijanski kompozitor Dionizije De Samo San Đorđo (1856 — 1937) i pečatao kao svoje 8. Delo pod naslovom Crnogorska himna (prerada) Njegovom Veličanstvu Nikoli I, Rim, kompozicija za muški hor i klavir. Izvođač je bio G. Muzzi. Skromna pesma `Ubavoj nam Crnoj Gori`, više retorskijem nego pjesničkim sredstvima glorifikuje crnogorskoga knjaza, skoro potpuno podređujući mu Crnu Goru i crnogorski narod. `Pesnik i sveštenik Jovan Sundečić pevao je i: `Srb Hrvatu neka bratsku ruku pruži, a Hrvat sa Srbom nek se iskreno druži...` Od Sundečićevih želja malo šta se ispunilo. Njegovo rodno Golinjevo je u leto 1941. godine sravnjeno sa temeljom, a svi stanovnici pobijeni.`

Podnaslov dela glasi: Od davnina pa do naših dana .

55257) SAOBRAĆAJNA I KOMERCIJALNA SLUŽBA , sredili i izdali Mehmed Deronja , Stjepan Forgić , Beograd 1936 ,zbornik propisa o saobraćaju Kraljevine Jugoslavije , sadržaj : SADRŽAJ : Signalizacija: Uvod Propisi Signalnog pravilnika - Saobraćajna služba: Uvod Opšte odredbe Pripreme za saobraćaj vozova Manevra Opterećenje vozova Broj osovina u vozovima Propisi o kočenju vozova Red vožnje Uvođenje vozova Obaveštavanje osoblja o saobraćaju vozova Propratne isprave vozova Uputstvo za vodjenje lokomotivskog lista Otpravljanje vozova Propisi za potiskivanje vozova Otpravtjanje vozova u zadocnjenju Saobraćaj vozova do izvesne tačke na pruzi Službeni vozovi - Vožnja radeničkih kolica i dresina Zatvaranje koloseka Vanredni dogadjaji Saobraćajni dnevnik - Izveštaj o saobraćaju Odjavni dnevnik Odredbe za saobraćaj vozova na dvokolosečnoj pruzi Odredbe za uzane pruge Izrada redova vožnje Sledjenje vozova intervali Uputstvo za vršenje saobrać. službe na neposednutim odnosno na zaključanim stanicama Uputstvo za nadzornike postaja (Otpremne stražare) Komercijalna služba: Izvod iz železničke Tarife I (Ž.S.U.) Železnička tarifa deo II Vrste voznih isprava – Propisi o bušenju voznih isprava Nedeljne povratne karte Pravilnik o pravu svedoka u krivičnom postupku na besplatnu vožnju državnim saobraćajnim sredstvima - Pravilnik o povlasticama u vožnji za Društva Crvenog krsta Pravilnik o povlasticama za Soko Kraljevine Jugoslavije Rezervisanje odeljaka za putovanje verskih velikodostojnika – lzvod iz Pravilnika o povlašćenoj vožnji nezaposlenih radnika Izdavanje direktnih voznih karata za šetne vozove Korišćenje povlastica za pojedinačna putovanja na razne priredbe Postupak pri izdavanju mesečnih sedmičnih i pretplatnih karata Važnost besplatnih voznih karata i karata po povlašćenoj voznoj ceni za S. O, i O. S. - Revers na plaćenu voznu cenu (vozarinu) Pravilnik 142 Pravilnik 143 Uvod iz Zakona o železnicama javnog saobračaja Izvod iz Pravilnika za nosače prtljaga Kolska služba Primeri iz doplata odlično čuvano, tvrd povez, format 15,5 x 20,5 cm , sa potpisima i posvetoma oba autora Josipu Džugmusu , pomoćniku generalnog direktora državnih železnica , 1024 strane , RETKOST !

jugoslavije izd 1933 i 1936g tvrd povez odlično očuvane

СТЕВАН РАИЧКОВИЋ ИНТИМНЕ МАПЕ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА БЕОГРАД 1985 Пажња !!! ПОСВЕТА ПИСЦА датирана 1987. године ......................................................... KOLO LXXVIII КЊИГА 518 ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 145 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО

Zglob homokinetički , Nemački GKN 301970 Odgovara za sledeća vozila : SUZUKI VITARA (ET, TA) 1.6 (SE 416) 1589 ccm 60 kw 82 hp 1988.07 - 1991.12 SUZUKI VITARA (ET, TA) 1.6 (TA, TA01, SE416) 1590 ccm 59 kw 80 hp 1988.07 - 1998.03 SUZUKI VITARA Cabrio (ET, TA) 1.6 (TA01, SE416) 1589 ccm 59 kw 80 hp 1988.07 - 1995.01 SUZUKI VITARA Cabrio (ET, TA) 1.6 i 16V (TA02, SE416) 1590 ccm 71 kw 97 hp 1990.07 - 1999.03 Broj spoljnih zuba do točka: 26 Broj unutrašnjih zuba, do točka: 22 Prčnik zaptivnog prstena [mm]: 48 Prečnik zgloba [mm]: 76 Dužina [mm]: 181 Navoj : M8x1.5 SUZUKI VITARA ( ET, TA ) VITARA 1.6 (ET) 60 kW manuel transmission motor G16A ( 1988/07 - 1991/12 ) VITARA 1.6 (TA) 59 kW manuel transmission motor G16A ( 1988/07 - 1995/01)

Izuzetno retko u ponudi, prvo izdanje putopisa Miloša Crnjanskog `Boka Kotorska`. Veoma dobro očuvano, jedino mala oštećenja na rikni (v. sliku). Na predlistu i spoljašnjem delu knjižnog bloka ex libris prethodnog vlasnika. Unutra kompletno, bez tragova olovke, pečata i sl. Autor - osoba Crnjanski, Miloš Naslov Boka Kotorska = Boka Kotorská / Miloš Crnjanski Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski, nemački Godina 1928 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jadranska straža, 1928 (U Ljubljani : Jugoslovenska tiskarna) Fizički opis 52, 64 str. : ilustr. ; 16 cm Zbirka Jadranska biblioteka ; 4 Napomene Tekst uporedo na srp. i nem. jeziku. Predmetne odrednice Boka Kotorska – Putopisi Bedeker s potpisom velikog srpskog pisca „Boka Kotorska“ Miloša Crnjanskog žanrom je bedeker – priručna knjiga za turiste, nastala po porudžbini, u vremenima kada je turizam na našim prostorima još uvijek bio u povoju. Ali se radi i o tekstu u kome se vidi putopisna ruka majstora. Kritika je opazila da je u ovom djelu Crnjanski obogatio srpsku književnost mediteranskim bojama i neobičnim verbalnim slikama:. „Unutrašnjost hrama je rumeno polumračna“, „Mesec izlazi kao bela koza na vrh stene“. Izdanje donosi iste 64 fotografije, do kojih je izdavač došao zahvaljujući najpoznatijem hercegnovskom gradonačelniku, poslaniku u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, potom ministru, Mirku Komnenoviću. Riječ je o fotografijama čuvenog kotorskog Laforesta. Na njima se vidi cijela Boka, od austrougarske tvrđave na rtu Oštro, preko hercegnovskih panorama, vrtova i hotela, gradske luke i manastira Savina, onda Zelenike, Baošića, Bijele, Tivatskog zaliva, tjesnaca Verige, Risanskog zaliva, Perasta sa otocima, Stoliva, Prčanja, Dobrote, te dobro foto-dokumentovanog Kotora. Laforest je izdavaču ustupio i fotografije fjorda s lovćenskih visina, te svjetlopise Budve i Svetog Stefana. Ljiljana Đurđić ističe da je Miloš Crnjanski obišao Boku, ali kada – teško je sasvim utvrditi. „Zna se da je 1923. godine, po nalogu Politike, proputovao Dalmaciju i u istom listu objavio niz putopisnih reportaža. Da li je tada posetio i Boku? Sigurnija je pretpostavka da je tek 1925. na putu za Krf , obišao i Boku Kotorsku. No, ono što je sasvim izvesno je da se prvi susret Miloša Crnjanskog sa morem zbio u Rijeci na severnom Jadranu, gde je 1912. upisao Eksportnu akademiju. On, tipični kontinentalac, odmah je podlegao čarima ogromne zemaljske vode. „Opčinjenost Crnjanskog morem može se pratiti i kroz njegovu biografiju i kroz njegovo delo. Pasionirani putnik, on će prokrstariti mora od Krfa do Špicbergena i od Mediterana do Severnog ledenog okeana. Sticajem okolnosti, trećinu života će provesti na ostrvu u Engleskoj, prskan dosadnim severno atlantskim kišama.“ Gde ima mora ima i Boga, kaže veliki srpski pisac. „Narodi koji ne znađahu za more, nit su plovili njim, izgledaju često kao stoka grdna, a narodi koji su imali mora i krstarili njime, često se čine kao skup divova“ – piše u „Našim plažama na Jadranu“, prvom od svoja dva jadranska bedekera. Jedna od namjera slavnog pisca bila je da publika nakon čitanja „Boke Kotorske“ obiđe potaknuta, vanredno lijep, čudesan i slavan Zaliv. I da ne prestane da mu dolazi na geografsko i kulturno poklonjenje. Miloš Crnjanski je rođen 1893. godine u Čongradu, školovao se kod fratara pijarista u Temišvaru, studirao u Rijeci i Beču, završio komparativnu književnost, istoriju i istoriju umetnosti u Beogradu. U međuratnom periodu bio je profesor i novinar, istaknuta figura modernističke književnosti, polemičar u nizu raznorodnih pravaca, urednik antikomunistički orijentisanog lista Ideje. Kao niži diplomatski službenik, kao ataše za štampu i dopisnik Centralnog presbiroa, boravio je u Berlinu (1929–1931, 1935–1938) i Rimu (1938–1941). Kao novinar, specijalni dopisnik i reportažni pisac reprezentativnih beogradskih listova Politika i Vreme, izveštavao je iz Španskog građanskog rata i iz skandinavskih zemalja. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle je – posle nemačke okupacije i rasparčavanja Kraljevine Jugoslavije 1941. godine – sproveden, poput ostalih diplomatskih službenika, za Madrid i Lisabon. U 1941. godini priključio se emigrantskoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu. Budući da je bio novinar izrazito antikomunističke orijentacije, otpušten je iz diplomatske službe 1945. godine. Ostao je u emigraciji, u Londonu, u periodu između 1945. i 1966. godine. Označen kao predratni simpatizer pronemačke politike nije mogao dobiti prikladno zaposlenje – radio je kao knjigovođa u obućarskoj radnji i prodavac knjiga, ostajući često bez posla i u krajnjoj životnoj oskudici. Tek 1966. godine dozvoljeno mu je da se vrati u Beograd, u kojem je umro 1977. godine. Kao romansijer, pesnik, putopisac, dramski pisac, pripovedač, novinar, on je obeležio i istorijsku i književnu pozornicu srpskog jezika. U svojoj životnoj i umetničkoj sudbini spojio je neka od najznačajnijih svojstava srpske i evropske istorije: visoku umetničku vrednost, samotništvo i siromaštvo, apatridsku sudbinu koja je postala evropska sudbina pisca, nepoznatost i privatnost egzistencije kao sadržaj savremenog duhovnog lika. Vrativši se u Beograd, svom lutalaštvu pripojio je povratak u zavičaj. I premda nikada nije u javnoj svesti imao onaj značaj i ono mesto koje je zasluživao kako po osećajnosti i duhovnosti svojih dela tako i po savršenstvu njihovog umetničkog izraza, Miloš Crnjanski ostaje najveći srpski pisac u dvadesetom veku. KC

Photo-Liste Illustrierte Preisliste über photographische Apparate und Bedarfsartikel significantly reduced price…. Kommissionslager und Alleinverkauf der `ICA` , Aktiengesellschaft in Dresden: PHOTO-UNION gesellschaft mit beschrankter Haftung Berggasse 4 WEIN IX/1 Katalog ICA Illustrierte Preisliste über photographische Apparate und Bedarfsartikel Link-Buch-Karton-Post-PVC-Karton,192.strana, illustriert mit Schwarz-Weiß-Fotografien, Format: 23,5 x 16,5 cm, deutscher Sprache,GEWICHT VON 340 GRAMM, 600-700.Fotoprodukt im Katalog. 600-700.fotografija proizvoda/mit hervorragenden Kameraabbildungen. , mit zahlreichen Abbildungen. Illustrierter Original-Karton. Umfangreicher Firmenkatalog mit zahlreichen Abbildungen von Fotoapparaten, Objektiven, Stativen und Fotozubehör aller Art. etwas von anderen Produkten ,,, Petroleumlampen, Aktentaschen, Dias, Fotopappe, Fotochemikalien und Fotolaborzubehör. Vintage Illustrierte Preisliste von photogr.Apparaten und Zubehör Hauptsächlich ICA, 192 Seiten mit hervorragenden Kameraabbildungen von unbekannt (Autor) Buchstatusbeschreibung: Buchdeckel mit PVC-Pappe verstärkt, unten geklebt, ausgezeichnete Seiten haben keine wesentlichen Änderungen-der Kopf des Buches ist leicht besprenkelt - die Deckeln sind etwas schmutzig - die untere Ecke des Einbanddeckels ist zugeschnitten, die Buchseiten sind sehr gut erhalten - sauber und ordentlich - es gibt keine Schriften.Insgesamt wohlerhalten. * * * Foto-lista Ilustrirani cjenovnik o fotografskim aparatima i potrošnim materijalima Skladište Komisije i ekskluzivna prodaja `ICA` akcionarskog društva u Drezdenu: FOTO-UNION društvo s ograničenom odgovornošću Berggasse 4 WEIN IX / 1 Berggasse 4 korice meki karton-ojačane pvc kartonom/naknadno, 192.strane, ilustrovana crno belim fotografijama, format: 23,5 x 16,5 cm,jezik nemački.Težina 340.grama,600-700.fotografija proizvoda u katalogu/sa izuzetnim slikama. , s brojnim ilustracijama. Ilustrirana izvorna kutija. Opsežan katalog tvrtke s brojnim ilustracijama kamere, leća, stativa i fotografskih pribora svih vrsta....nešto i od drugih proizvoda,,,petrolejske lampe, tašne,dijapozitivi,foto papir-karton,foto hemikalije i pribor za foto laboratorije. Ilustrovani cjenovnik fotogr.Apparaten i dodatna oprema uglavnom ICA, 192. stranica sa izuzetnim fotoaparatima. godina izdanja najverovatnije 1900-do 1920.god.-nepoznat autor opis stanja knjige: korice knjige ojačane pvc kartonom nalepljenim ispod, stranice odlične nema nikakvih značajnih promena-čelo knjige blago iskrzane-korice blago zaprljane-donji ćošak prednje korice zacepljen, stranice knjige vrlo dobro očuvane-čiste i uredne-nema nikakvih pisanja -nema godina izdanja.....verovatno početak XIX.veka....

Knjiga je veoma dobro očuvana. ,,Grčko-hrvatski rječnik najpoznatije je djelo Stjepana Senca izdano po prvi puta krajem svibnja 1910. godine u Zagrebu. Rječnik je izrađen prema 11. izdanju Bensler-Kaegijeva Grčko-njemačkog rječnika. Kada se rječnik počeo tiskati izišlo je 12. izdanje Grčko-njemačkog rječnika te je promjene u Senčevu rječniku napravio Milan Žepić. Pretisak rječnika napravljen je 1988. godine od izdavačke kuće Naprijed iz Zagreba. Budući da je rječnik u novije vrijeme bilo teško nabaviti čak i u antikvarijatima, napravljen je pretisak koji je doživio nekoliko izdanja. Pretisak rječnika ima hrapave, tvrde korice crvene boje. Na sredini se nalazi naziv knjige i autora otisnuto velikim tiskanim zlatnim slovima. Knjiga ima 1022 dvostupačne stranice velikog rječničkog formata. Stranice knjige su tanke i kvalitetne. Natuknice rječnika su pisane grčkim alfabetom, podebljane su i izvučene za dva slova od ostatka stupca. Podnatuknice nisu podebljane, ali su izvučene za dva slova kao i glavne natuknice. Prvo izdanje rječnika tiskanog 1910. godine koštalo je tadašnjih 12 kruna. Likovnu opremu pretiska radio je Ratko Janjić-Jobo. Naklada pretiska bila 3000, a knjiga je tiskana od Tiskare Rijeka, 1991. godine u Rijeci. Predgovor drugog izdanja napisao je Milivoj Sironić u mjesecu ožujku 1988. godine u Zagrebu. Dijagonala knjige iznosi 24 cm.``

Na prodaju Auto Hi Fi renomiranog proizvodjaca Blaupunkt Germany (Berlin) (Bosh groupe) Komplet se sastoji od: - Pojacalo sa 7 pojasnim ekvilajzerom Blaupunkt Equalizer Amplifier BEA 80 - 7 klizaca, - digitalni vumetar, - balans levih i desnih zvucnika, - balans prednjih i zadnjih, - power taster, - led indikator taster (ukljucivanje/iskljucivanje led osvetnjenja na klizacima i vumetru), - 4 izlaza od po 20 W sinusa za svaki izlaz (kanal) - nosac - fioka u kojo je namontirano pojacalo sa ekvilajzerom. Preporučujem lično plaćanje i preuzimanje kod mene. Po želji, može i slanje o Vasem trošku Post-express Kurirom, lepo i sigurno zapakovano, iskljucivo i jedino nakon prethodne uplate prodajne sume post-net-om / ili na t.r. i provere iste! Pouzecem ne saljem. Rok za ostvarivanje kontakta i realizaciju kupoprodaje - po pravilima Kupinda. U suprotnom - pokrećem ponovnu aukciju uz negativno ocenjivanje takve saradnje. Ne šaljem u inostranstvo! Pogledajte i ostale moje oglase! Ukoliko Vas jos nešto interesuje u vezi ovog oglasa, pitajte pre isteka oglasa. Srećno!

komplet čehov nedostaje knjiga IX anton čehov sabrana dela čehov izabrana dela tvrd povez u dobrom stanju narodna prosveta izdavač crni monah zinočka vrštica svoboj brak iz račina moj život kaštanka medved svadba hladan krv ujaka vanja takav je život stepa u ponoru i drugem pripovetke

Vidite sa slika koji su brojevi. Nedostaju brojevi 19,24,30. Fino su očvani, pročitani, stanje većine je tipično kakvo je kad se procita strip jednom ili više puta, sitnije manjkavosti mozda po koricama, par brojeva na ivici gde je naslov imaju sitnije ostecenja. Broj 14 lošije očuvan. Uz stripove idu i dodatci.

ANTON AŠKERC JUNAKI EPSKE PESNITVE ZALOŽIL L. SCHWENTNER V LJUBLJANI 1907 Pažnja !!! SLOVENAČKA KNJIGA IZ 1907. GODINE KNJIGA `STARA` 114 GODINA !!!!!!!!! KOLEKCIONARSKI PRIMERAK !!!!!!! BIBLIOFILSKI PRIMERAK !!!!!!! ............................................................ TVRDE KORICE LATINICA 170 STRANA Ekstra !!!!!!!!!!!!

ispravna testirana, na prodaju je i panel 49# (cena po dogovoru)

Alufelne fabričke Opelove 5X110 15-ke.Skinute sa Opel Zafire A očuvane nisu varene ni farbane.

Izuzetno retko prvo izdanje jedine zbirke pripovedaka Milutina Uskokovića objavljene za njegovog života, s originalnim mekim koricama. Stanje kao na slikama, staračke pege (foxing) kroz celu knjigu po marginama. Inače kompletno, bez pisanja, podvlačenja, cepanja. Autor - osoba Uskoković, Milutin, 1884-1915 = Uskoković, Milutin, 1884-1915 Naslov Kad ruže cvetaju / M. M. Uskoković Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1912 Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1912 ([B. m. : b. i.]) Fizički opis 275 str. ; 18 cm ISBN (Karton) „Kad ruže cvetaju“ je jedina zbirka pripovedaka Milutina Uskokovića objavljena za njegova života. Užički kraj i palanačka sredina predstavljaju nepresušni izvor njegove inspiracije i doprinos za dalji razvoj pripovedačke forme u 20. veku. Prožimanje različitih životnih priča – od prvih ljubavi iz mladalačkih dana, prvih razočarenja i rastanaka zbog međusobne udaljenosti, teškog života usled siromaštva – i različitih formi pripovedanja čini ove pripovetke autentičnim, naročito time što pisac u velikom broju slučajeva govori iz svojih junaka, puštajući ih da sami prenesu svoje ili tuđe životno iskustvo. Milutin Uskoković (Užice 4./16. jun 1884 – Kuršumlija 15./28. oktobar 1915) bio je srpski književnik, pravnik, doktor nauka. Završio je osnovnu školu u Užicu a gimnaziju u Beogradu. Studirao je prava u Beogradu. U Ženevi je 1910. odbranio disertaciju o carinskoj uniji i međunarodnom pravu i stekao titulu doktora pravnih nauka. Zaposlio se 1906. u Carinskoj upravi u Beogradu, a 1907. je postavljen za diplomatskog službenika u Srpskom konzulatu u Skoplju. Radio je kao sekretar u Odeljenju za trgovinu, radinost i saobraćaj Ministarstva narodne privrede, a od 1914. u trgovinskom inspektoratu Ministarstva narodne privrede u Skoplju. Povlačeći se ispred bugarske vojske iz Skoplja , stigao je preko Prištine u Kuršumliju. Potresen tragedijom svoga naroda 1915. godine izvršio je samoubistvo. Kolo srpskih sestara iz Užica 1936. godine postavilo je spomen ploču na kući u kojoj je živeo Milutin Uskoković. Književni rad Pisao je crtane, pripovetke i romane .Bio je saradnik i član redakcije Politike od njenog osnivanja 1904. Književne tekstove je objavljivao u časopisima: Savremenik, Delo, Nova iskra, Srpski književni glasnik, Samouprava, Štampa, Slovenski jug, Srpska domaja, Brankovo kolo, Beogradske novine, Građanin, Bosanska vila, Carigradski glasnik, Venac, Vardar, Letopis Matice srpske i dr. U časopisu Sudslawische Revue objavio je 1912. godine prilog o novopazarskom sandžaku. Njegov lirski temperament bio je ispunjen priličnom dozom sentimentalnosti. Pripadao je generaciji mladih srpskih pisaca koji su početkom XX veka smelo napuštali tradicije srpske realističke proze i ugledali se na modernu evropsku literaturu. Smatran je predstavnikom tzv. beogradskog društvenog romana. Ulazeći u dramatične sudare ličnosti sa gradskom sredinom, više je davao unutrašnja stanja naših intelektualaca nego kompleksnu sliku vremena i sredine; u njegovoj literaturi osetna je protivrečnost između starinskog romantizma i modernog shvatanja života i sveta. Najznačajniji je pisac koga je Užice imalo do Prvog svetskog rata. Političko delovanje Učestvovao je u organizovanju Male konferencije jugoslovenskih književnika i umetnika, Prvog đačkog jugoslovenskog kongresa u Beogradu i Prve jugoslovenske umetničke izložbe. Zalagao se za konfederaciju jugoslovenskih država. Na konferenciji jugoslovenskih studenata u Sofiji 1906. godine podneo je referat Balkanska konfederacija i jugoslovenska zajednica. Dela Pod životom : crtice, pesme u prozi, pesme, članci o književnosti, Beograd, 1905. Vitae fragmenta, Mostar,1908 Došljaci, Beograd, 1910 Kad ruže cvetaju, Beograd, 1912 Les traites d Union douaniere en droit international, Geneve, 1910 Čedomir Ilić, Beograd, 1914 Dela, Beograd, 1932 Usput, Beograd, Užice, 1978 KC

Paris 1908g.