SAMOGRADNJA ČAMACA-Dragan Mikovilović BIGZ,Beograd 1985, mek povez, 285x205 mm 120.strana,veliki FORMAT Ilustrovano 1g

BOCA ZA TECNOST BRISACA SKINUTA SA JUGO FLORIDE 2000 TO GODISTE I NIJE NIGDE PUSTALA...

PLASTIKA FARA DESNOG SUVOZACEVOG SKINUTA SA JUGO FLORIDE 2000 TO GODISTE...

Kotor 1987-1988 Izdaje pomorski muzej Kotor Stanje knjige kao na slikama Mek povez sa slikama 213.strana

NASLOV: Đeneral Mihailović: biografija AUTOR: Bojan B. Dimitrijević IZDAVAČ: A.L.X. GODINA: 1996 STRANA: 264 POVEZ: Meki FORMAT (cm): 20 PISMO: ћирилица ISBN: 8682605015, 9788682605010 TIRAŽ: 150 TEŽINA (kg): 320 STANJE: Nekorišćeno OPIS: Том 1 књиге Đeneral Mihailović: biografija, Bojan Dimitrijević

Izdanje : Geca Kon 1925, 202 strane Prvo izdanje Tvrd povez Branko Lazarević (Vidin, 25. novembar 1883 — Herceg Novi, 6. oktobar 1963) bio je srpski književnik i diplomata.[1] Branko Lazarević Branko Lazarević.jpg Datum rođenja 25. novembar 1883. Mesto rođenja Vidin, Kneževina Bugarska Datum smrti 6. oktobar 1963. (79 god.) Mesto smrti Herceg Novi, SFRJ Biografija Uredi Branko Lazarević je rođen u Vidinu, u Bugarskoj, u imućnoj porodici Đorđa Lazarevića iz Negotina, gde mu je otac Đorđe, trgovac i radikalski prvak u Negotinu, bio izbegao posle Timočke bune. Majka Vukosava bratanica je pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje. Preci Đorđa Lazarevića došli su u Negotinsku krajinu iz Sjenice, sa Pešteri i iz Starog Vlaha, i učestvovali su u Srpskom ustanku. Po drugim izvorima Lazarević je rođen u Negotinu[2], a umro - ne 1963. godine nego 1968[3]. Mladi Lazarević je pohađao Zaječarsku gimnaziju, a zatim studirao na Univerzitetu u Beogradu. Postao je 1911. godine suplent u Beogradu, a zatim nastavio obrazovanje u Evropi; u Parizu, Minhenu i Rimu, gde je specijalizovao estetiku i umetnost. Do oslobodilačkih ratova on se intenzivno bavi pisanjem; književnim radom i pozorišnom kritikom. U književnosti se javlja 1907. godine, u beogradskom `Srpskom književnom glasniku`, sa dvodelnom studijom o poeziji Svetislava Stefanovića.[4] U balkanskim ratovima on je rezervni potporučnik srpske vojske.[5] Tokom Prvog svetskog rata službovao je na frontu, a potom postavljen 1917. godine za šefa Presbiroa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Srbije, na Krfu. Branko Lazarević je od 1918. godine ušao u politiku i napravio je poput još nekih srpskih književnika, lepu diplomatsku karijeru. Prvo je postavljen 1918. godine za srpskog konzula u Vašingtonu[6], a potom do 1922. godine bio u Čikagu. Po povratku u Evropu, od 1922. godine je kratko vreme poslanik u Berlinu, pa prešao u Čehoslovačku republiku. Bio do marta 1929. godine dva puta (sa prekidom 1925) poslanik u Pragu, gde je ostavio vidnog traga o sebi. Govorio je češkim jezikom, stekao veliki ugled a njegovi brojni tamošnji prijatelji pomogli su da na češkom jeziku izađe njegova knjiga, sa naslovom: `Tri najveće jugoslovenske vrednosti`. U međuvremenu je radio kratko pri ministarstvu u Beogradu, te se istakao u specijalnoj diplomatskoj misiji u Tirani (1925).[7] Sreće se Branko nakon praškog perioda, između 1929-1934. godine pri poslanstvu u Varšavi, zatim 1936-1937. godine on je `opunomoćeni ministar` Kraljevine Jugoslavije u Ankari[8]. Boraveći u Poljskoj izabran je 1931. godine za člana `Jugoslovensko-poljskog naučnog instituta`. Kratko je 1937. godine jugoslovenski poslanik u Beču, pa 1938-1939. godine na istom položaju u Briselu. Posleratna komunistička vlast ga uklanja sa javne scene. Svoje neobjavljene političke rasprave, dnevnike, solilokvije, eseje i razmišljanja, Lazarević piše u nametnutoj izolaciji, sve dok nije bio isključen iz Saveza književnika i dok nije dopao zatvora (1948—1951). Izgubljena ostavština Branka Lazarevića nađena je slučajno. 2004. godine u Herceg Novom. Naučni rad Uredi Njegove političke rasprave imaju širok kulturno-istorijski i antropološki značaj, pre svega za razumevanje opšteg društvenog konteksta prve polovine XX veka, a potom i za shvatanje identiteta i mentaliteta Jugoslovena. Svoje predratne političke rasprave pisao je uzgredno i profesionalno, kao ugledan kraljevski diplomata i elitni intelektualac. Njegova filozofija istorije, bila je zasnovana na analizi globalnih istorijskih kretanja. Pored književnosti, Lazarević je i pozorišni i književni kritičar pod jakim uticajem Skerlića. Talentovan je i vrlo produktivan stvaralac. Saradnik je više listova i časopisa, a javlja se 1912. godine kao direktor lista `Reč`.[9] U 1945. godini napisao je sve tri velike političke rasprave, koje su ostale neobjavljene u rukopisima: programski esej Istok-Zapad i Jugoslavija, socijalno-antropološki ogled Pučina je stoka jedna grdna i opsežni traktat „Rat, revolucija, demokratija i umetnost“. „Rat, revolucija, demokratija i umetnost“ je obuhvatna građanska kritika komunističke prakse i leve totalitarne ideologije modernoga doba. Lazarević je 1945. godine napisao i socijalno-psihološku raspravu o karakteru, kretanju i motivima masa, koje svagda započinju i nose revoluciju. Među herceg-novskim rukopisima, u ostavštini Branka Lazarevića nađen je i njegov obimni „Dnevnik jednoga nikoga“ pisan od 1943. do 1947. koji obuhvata poslednje dane nemačke okupacije i prve godine komunističke vlasti u Beogradu. Lazarevićev Dnevnik jednoga nikoga bio je skriven i nepoznat punih šezdeset godina. Kritika Uredi „Prema političkim raspravama, nađenim u ostavštini, vidi se da je Lazarević bio iskren srpski rodoljub i da nije bio šovinista. Svaki nacionalizam mu je bio jednako stran, kao i svaki prostački populizam. Smetale su mu četničke kame i kokarde. Klonio se klerikalizma, nacionalne retorike, dekorativne simbolike i vašarskog srbovanja. Svetosavlje je primao kao oblik vizantijskog komonvelta i srpski put ka prosvećenosti; manastiri su za njega bili škole pismenosti, graditeljstva i živopisa. Kao retki balkanski državnici, cenio je hladnu pamet i kritički um. …Njegov liberalizam, kao i njegov demokratizam, nije bio bezgraničan... U kritici podaničkog mentaliteta gomile najviše su mu smetali sebičnost, gupost, dvoličnost, bahatost, primitivizam, zatucanost, pokornost, potuljenost...` (Predrag Palavestra). Citati Uredi „Stvoriti građanina: to je osnovni uslov za zdravu državu. Samo građanin može da shvati veličinu, snagu i vrednost i korist države. Građanin ne znači samo plan jedne narodne zajednice. Građanin znači plan opšte ljudske zajednice. Pravi i veliki građanin, to je građanin Masarikovskih shvatanja. To je čovek osposobljen da bude član opšte ljudske zajednice. On čini vrh piramide.` „Demokratija je dinamična, tiranija statična“, dok je revolucija „apokalipsa straha` „Ideje nemaju granica. Velike misli putuju bez putnih isprava i bez policijskih i carinskih pregleda.` „Kad sloboda ućuti, ućuti i velika umetnost. Umetnost je biljka slobode“.`3a umetnost je najpogodniji sistem pune demokratije sa punom slobodom za elitu“. „Kada se kaže umetnost, kaže se sloboda.` „Osnovna je sloboda: građanska, verska, politička, naučna, umetnička, jednom reči - lična.` „Nema, nema i sto puta nema nikakve druge umetnosti nego samo, isključivo i neopozivo, slobodne umetnosti.` „Strah je najveći pokretač mase` „Zemlje slobode uvek nalaze izlazak iz svake situacije. One se prilagođavaju odnosima koji se pojave i rešavaju ih na planu mogućnosti.` „Ratovi i revolucije novijega doba poremetili su odnose u svetu i decivilizovali čoveka, čak i građansku elitu. Komunizam i liberalizam čitavo čovečanstvo pretvaraju u gomilu, vraćaju u primitivizam i bacaju u jedan novi varvarizam. Evropske mase se vraćaju gomilama. Evropljanin je postao čovek gomile.` Srpska međuratna knjizevnost gojko tesic utuljena bastina

Joga čakri - sedam ključeva za buđenje onog božanskog u nama „Anodeino razumevanje i tumačenje sistema čakri širom mi je otvorilo um i srce, i duboko je uticalo na način na koji radim jogu, kao i na moje učenje.“ – Šon Korn „Joga čakri Anodee Džudit izvrstan je pratilac decenija njenih knjiga i učenja. Budući da istražuje joga metode za oslobađanje, preobražaj i uravnotežavanje naših energetskih tela i života, ova knjiga je dar svetu.“ – Šiva Rea, osnivač Prana Vinjase Kao arhitektura duše, sistem čakri je suština joge – sredstvo kojim se um i telo, nebo i zemlja i duh i materija spajaju u božanski savez koji je pravo značenje joge. U ovoj dugo očekivanoj knjizi priznatog stručnjaka za čakre, Anodee Džudit, naučićete kako da koristite principe i vežbe joge kako biste probudili suptilno energetsko telo i povezali se sa svojim najvišim izvorom. Uz pomoć sedam glavnih ključeva kojim otključavate svoj unutrašnji hram, bićete upućeni kroz vežbe koje otvaraju i aktiviraju svaku čakru putem poza, bioenergetskih vežbi, vežbi disanja, mantri, usmeravane meditacije i joga filozofije. S divnim fotografijama u boji za svaku pozu, zajedno sa uputstvima za dublje usklađivanje i aktivaciju energetskog tela, ova knjiga dragoceno je pomagalo kako za učitelje tako i za učenike. „Decenijama sam čekala, želela, žudela za knjigom kao što je Joga čakri Anodee Džudit. Kao i uvek kad je u pitanju Anodea, ova knjiga izvrsno je predstavljena, puna mudrosti, praktična, inspirativna, laka za razumevanje, savremena. Morate je imati. Uživajte u svemu što ona ima da vas nauči!“ – Margo Anan Izdavač: Edicija Povez: mek Broj strana: 387.

UNUTRASNJE POLUGE BRAVICE VRATA U ISPRAVNOM STANJU SKINUTE SA FORD MONDEO 98 GODISTE I CENA JE PO KOMADU PA KOJA VAM TREBA...

SPOLJNE POLUGE BRAVICE VRATA ZADNJIH SKINUTE SA FORD MONDEO 98 GODISTE I IMAJUMALO OVDE GDE IDE OPRUGA NAPRSNUCA ALI SU FUNKCIONALNE TAKO SU RADILE BEZ PROBLEMA I CENA JE PO KOMADU PA KOJA VAM TREBA...

JEDNA OD SAJLA NISAM SIGURAN DA LI JE ZA HAUBU ILI GEPEK VRATA PREPOZNAJTE JE NA OSNOVU SLIKA SKINUTA JE SA FORD MONDEO 98 GODISTE KARAVANA...

KUCISTE FILTERA VAZDUHA SKINUTO SA FORD MONDEO 98 GODISTE 1800 KUBIKA DIZELA...

SPOLJNE POLUGE BRAVICE ZADNJIH VRATA U ISPRAVNOM STANJU SKINUTA SA FIAT MAREA 2001 GODISTE I CENA JE PO KOMADU PA KOJA VAM TREBA...

REVIJA ZA ISTORIJU I TEORIJU STRIPA BR. 7 MART 1978. Tematski broj: AMERIČKI AVANTURISTIČKI STRIP TRIDESETIH GODINA SADRŽAJ: Žika Bogdanović: SLIKOVNA SIMFONIJA ILI POVRATAK STRIPU 4–13 Delmer Lindzl: DEJVID LEVIN ILI „UNUTRAŠNJE BIĆE” 15–22 Eduar Fransoa: TIM TAJLOR ILI DOK JE SVET BIO MLAD 23–24 Lajmen Jang: „TIM TAJLOR” 25–47 Gilbert Seldes: LJUBAVNI SNOVI ILI JEDNA MAČKICA NE KAO DRUGE 48–54 Pjer Kupri: PRINC VALIJANT ILI NA RUBU ARTUROVOG MITA 55–58 Herold Foster: „PRINC VALIJANT“ 59–77 Bogdan Tirnanić: JEDAN STRIP U SVESKAMA ILI SUPERMENOVI DVOJNICI 78–87 Tibor Varadi: STRIPOVNA NARACIJA ILI PONOVNO ČITANJE „VIRUSA” 88–92 Karlo dela Korte: MANDRAK ILI VITEZ PRAVDE SA CILINDROM 93–95 Li Fok – Fil Dejvis: „MANDRAK MAĐIONIČAR“ 96–121 Milton Kanif: Mali Teri ili zaljubljen u pustolovinu 122–130 Moris Horn: DIVLJA DŽUNGLA ILI NE MOŽETE OBMANUTI SVOJE SNOVE 132–149 Bern Hogart: ČOVEK KAO TAKAV ILI KAKO SAM ZAMISLIO „TARZANA” 136–137 Pjer Karpl: DIVLJE ZVERI, DIVLJI LJUDI, ILI DŽENTLMEN IZ DŽUNGLE 150–153 Pjer Karpl: DUH KOJI HODA ILI MASKIRANI PRAVEDNIK 154–156 Li Fok – Fil Dejvis: „FANTOM“ 157–201 Pjero Zanoto: DEČAK OD DRVETA ILI STO PEDESETOGODIŠNJAK PINOKIO 202–206 Sedmi broj PEGAZA, koji se pred čitaocima i ljubiteljima stripa pojavljuje, posle dužeg zastoja, u novom obliku i sa obogaćenom sadržinom, tematski je broj i u celini je posvećen najznačajnijim autorima i ostvarenjima u američkom stripu tokom tridesetih godina. U ovaj izbor, međutim, usled izuzetnog obilja materijala, nije moglo ući ostvarenja Vilijema Rita i Klarensa Greja, „Brik Bradford”. Redakcija PEGAZA, iz tog razloga, namerava da u najskorije vreme izda i osmi broj časopisa, koji će činiti sastavni deo prethodnog broja, i u kome će, prvi put u nas, biti objavljena jedna celovita epizoda „Brika Bradforda” (sto šezdeset nedeljnih tabli), koja je izlazila u periodu od 1938. do 1941. godine. Deo ove epizode bio je objavljen u predratnom „Politikinom zabavniku” pod naslovom „Kapetan Grin.” Redakcija PEGAZA, u skladu s naporom da oplemeni i produbi analitičku vrednost materijala koji časopis objavljuje, planira i niz drugih tematskih brojeva. Jedan od sledećih, tako, biće posvećen savremenom evropskom stripu – čime se duboko uvažava činjenica da, tokom poslednje dve i po decenija, stari kontinent postaje jedno od središta zbivanja u savremenom stripu. TIM TAJLOR „Tim Tajlor” (Tim Tyler`s Luck) jedno je od ostvarenja sa najdužim kontinuitetom u istoriji stripa. Nastao je, gotovo istovremeno, u dve verzije: dnevnoj i nedeljnoj, u najranijim tridesetim godinama, 1930, odnosno 1931. godine. Čitavo vreme crtao ga je Lajmen Jang, obe verzije paralelno, kada je, 1948, rad na nedeljnim tablama ustupio drugim crtačima, a za sebe, do 1952, zadržao dnevnu verziju. Od 1952. u dnevnoj verziji sa Lajmenom je počeo sarađivati Bob Jang, dok su nedeljne table prešle u nadležnost Toma Mejsija. Kod nas se „Tim Tajler` počeo pojavljivati već u ranim danima nastanka „Mike Miša”, pri čemu su dnevna i nedeljna verzija izlazile bez nekog naročitog reda. Između „Mike Miša” i suparničkog lista „Truba” u jednom je trenutku izbio spor, vezan za pravo za objavljivanje „Tima Tajlora`; spor je razrešen u korist „Mike Miša”, koji je otad, u predratnim godinama, imao apsolutno pravo na objavljivanje ovog tada vrlo popularnog stripa. U posleratnom periodu, zahvaljujući možda i tome što je ovaj strip dosta izgubio na svojoj privlačnosti, „Tim Tajlor” se pojavljivao rede, sa samo ponekom epizodom. Bez obzira na činjenicu da se, sa izmenjenim svetom, i sam izmenio (ili, možda, upravo usled toga), „Tim Tajlor` ostao je zabeležen u istoriji stripa kao simbol, i izraz, tridesetih godina, i, istovremeno, kao jedan od prototipova avanturističkog žanra koji je cvetao upravo u ovoj epohi. Epizoda koju objavljuje „Pegaz” u ovom svom broju predstavlja dnevnu verziju, koja je prvi put izlazila od 6. aprila do 20. juna 1936. godine. PRINC VALIJANT Jedno od najveličanstvenijih ostvarenja uopšte u istoriji stripa, „Princ Valijant” (Prince Valiant) Herolda Postera ima veoma dugu tradiciju izlaženja i u našem podneblju. Obrađena znalački i nadahnuta, saga o apokrifnom vitezu Okruglog stola vezivala je za sebe naklonost nekoliko naraštaja jugoslovenskih čitalaca. Kao i većina ostvarenja koja su nastala pod okriljem King Fičersovog sindikata, i „Princ Valijant” je izlazio u predratnom „Mika Mišu”. Tu je stekao i slavu i popularnost, koju više nikad nije izgubio, te je i u posleratnim izdanjima, kroz brojne specijalizovane listove, u potpunosti zadržao. Poslednjih godina ovaj strip najčešće objavljuje novosadska „Stripoteka”, koja je, takođe, prvi put publikovala pojedine, potpuno nepoznate epizode „Princa Valijanta”. Imajući u vidu značaj ovog ostvarenja u istoriji stripa, kao i reprezentativnost „Princa Valijanta” za novi stvaralački medij, novosadska izdavačka kuća „Forum”, u saradnji sa Izdavačkim zavodom „Jugoslavija” iz Beograda, priprema objavljivanje integralne verzije ovog stripa, remek-dela Herolda Fostera, u petnaest tomova. U ovih petnaest tomova, sukcesivno bi bio objavljen celokupni opus Herolda Fostera, uključujući i stotinak nedeljnih tabli „Srednjevekovnog zamka”, koji predstavlja nadopunu „Princa Valijanta`. Prvi tomovi ove serije trebalo bi da se pojave već tokom sledeće jeseni. Epizoda koju „Pegaz` pruža na uvid čitaocima u ovom broju prvi put je u originalu bila objavljivana od 9. maja do 5. septembra 1954. MAN DRA K MAĐIONIČAR Predratnim čitaocima „Mike Miša` Mandrak (Mandrake the Magicien) je bio jedan od najomiljenijih likova – baš kao i čitaocima širom sveta u to doba. Li Fok ga je kreirao gotovo dve godine pre Fantoma – „Mandrak` se, kao dnevni strip, pojavio 11. juna 1934., a kao nedeljni 3.-februara 1935. godine – i, kao i prethodni, uspeo da ga kroz sva iskušenja provede sve do ovih godina. Zamišljen najpre kao lik koji će posedovati čudotvorna svojstva, Mandrak je bio vrlo brzo sveden na proporcije veštog i šarmantnog iluzioniste – čoveka koji svoje hipnotičke sposobnosti koristi kao snažno i efikasno oružje. Kao i Fantom, i Mandrak je posvećeni borac protiv kriminalaca i otpadnika od durštva, mada, za razliku od Fantoma, u toj misiji nije vezan nikakvom polumističkom zakletvom. „Mandrak` je u predratnom periodu bio jedan od glavnih stripova na kojima se zasnivao prestiž „Mike Miša”, dok se, poslednjih godina, pojavljuje gotovo isključivo u „Politikinom zabavniku” i „Stripoteci`. Njegov tvorac, Li Fok, ostao je sve do danas pisac scenarija, dok su se crtači smenjivali – prvi je bio Fil Dejvis, sa kojim je od 1942. godine sarađivala Marta Dejvis, a poslednji u nizu je Fred Frederiksen. Epizodu koju „Pegaz` objavljuje u ovom broju – epizoda je poznata pod naslovom „Gospodar Dementora` – crtao je Fil Dejvis, a prvi put je, kao nedeljna verzija, objavljivana od 14. marta do 29. avgusta 1937. godine. FANTOM „Fantom` (Phantom) predstavlja prvog velikog maskiranog junaka u istoriji stripa, i, bar kad je jugoslovenska čitalačka publika u pitanju, dosad neprevaziđenog. Nastao je iz mašte Lija Foka, koji je pisac njegovih brojnih avantura ostao sve do naših dana – uprkos relativno čestim izmenama crtača koji su uobličavali Fokova scenarija. Crtač koji ga je prvi, 17. februara 1936. godine, uobličio, i koji mu je dao nezaboravni vizuelni izraz, bio je Rej Mur. Docnije ga je, sa mnogo manje uspeha, zamenio Tomas Mek Koj, koga je, opet, znatno uspešnije, nasledio Saj Beri. Rej Mur se u međuvremenu još nekoliko puta vraćao svom omiljenom liku, kako u dnevnim verzijama tako i u nedeljnim (nedeljna verzija startovala je 28. maja 1939. godine). Ponovo je „Mika Miš” bio list koji je, u godinama pred rat, držao sva prava na objavljivanje „Fantoma”, publikujući nekoliko među najboljim tadašnjim dnevnim i nedeljnim epizodama. U posleratnom razdoblju „Fantoma` je objavljivalo više listova, dok konačno, tokom poslednjih godina, nije počeo da gostuje isključivo na stranicama „Stripoteke” i „Politikinog zabavnika`. Crtač epizoda koje se danas u nas objavljuju uglavnom je Saj Beri, koji, po pravilu, verno sledi koncepcijski izmenjen lik čije pustolovine i dalje potpisuje Li Fok. Kao i većina drugih avanturističkih stripova rođenih tokom tridesetih godina, koji su uspeli da prežive sve mene vremena i ukusa, i „Fantom” se morao prilagoditi. Zadržavajući osnovnu pretpostavku na kojoj je kao lik sazdan – posvećeni borac protiv kriminala i nepravde uopšte – Fantom je danas lišen nekadašnje mističnosti koja ga je u potpunosti okruživala. Prihvatajući nova obeležja, i novi duh vremena, Fantom je danas lik mnogo bliži stvarnosti. Epizoda koju „Pegaz” objavljuje u ovom broju nastala je 1938. godine, i, kao i većina predratnih epizoda „Fantoma`, bila je prvi put objavljena u „Mika Mišu`. Žika Bogdanović je rođen 1932. u Beogradu. Publicista je, istoričar umetnosti, filolog i novinar. Tokom svoje višedecenijske karijere bavio se filmom (kao kritičar Borbe, dobitnik je nagrade za filmsku kritiku Beograd film 1962., takođe je bio direktor Jugoslovenske kinoteke), televizijom (kritičar NIN-a), politikom (reporter TANJUG-a), džezom (urednik i voditelj serijala „Svet džeza“ na Radio Beogradu), uredništvom (urednik kulture NIN-a, direktor izdavačkog zavoda Jugoslavija, glavni urednik mesečnika Liberal, osnivač i glavni urednik zadužbine „Ateneum“, osnivač i urednik mnogih književnih edicija kao što su „Kentaur“, „Plava ptica“, „Zenit“, „Polaris“…) i naravno stripom. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz iz 1974. godine. Za svoj rad na polju strip teorije je nagrađen 1983. Nagradom „Andrija Maurović“, ali i 1992. nagradom „Maksim“ za životno delo na području teorije i istorije stripa. Autor je velikog broja stručnih knjiga, kao i romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija iz pomenutih oblasti. Od gotovo dvadeset naslova iz različitih oblasti treba naglasiti one iz oblasti teorije stripa kao što su: Čudesni svet Đorđa Lobačeva iz 1975. godine, Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi iz 1975. godine, Umetnost i jezik stripa iz 1993. godine, Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934–1941. iz 2007. godine. Bio je član međunarodnog žirija Prix de la Presse za nagradu za najbolje publicističko delo godine u Evropi. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima: Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. MG84 (L)

PREKIDAC ZA SVA CETRI ZMIGAVCA U ISPRAVNOM STANJU SKINUT SA FIAT MAREA 2001 GODISTE...

KABINSKO SVETLO U ISPRAVNOM STANJU SKINUTO SA FIAT MAREA 2001 GODISTE...

ENCIKLOPEDIJA ŠAHOVSKIH OTVARANJA C - FIDE Izdavac: Sahovski informator Beograd Cvrst povez 348 str. Omotnica je dosta ostecena i prilepljena je sa unutrasnje strane selotejpom. Knjiga ocuvana.

PLASTIKA ZASTITA ZUPCASTOG KAISA SKINUTA SA FORD MONDEO 98 GODISTE 1800 KUBIKA DIZELA...

OEM AUDI VOLKSWAGEN 1 komad Ključ 17mm za skidanje zavrtnjeva sa točkova Made in Austria Proizveden 07.1996 godine Stanje ispravno, estetika kao na slikama Potrebno očistiti površinsku koroziju i ofarbati ključ Kataloški broj: 4D0 012 219 - 4D0012219 FKF Odgovara za dosta modela, proverite po kataloškom broju AUDI VOLKSWAGEN SEAT ŠKODA a-90/su

odlicno stanje Dnevničke zabilješke o razbijanju Partije, Armije i Države 1997. Vremenski okvir `Dnevnickih zabiljeski` dr Vase Predojevica zahvata predratnu fazu i pocetak oruzanog razbijanja SFRJ (septembar 1989 - avgust 1991), u kome je autor bio na duznosti u Komandi Pete vojne oblasti. Tezisni sadrzaji tih kazivanja odnose se na gibanja i eskalaciju tenzija u SKJ i JNA, kao i drustvu, koje su postupno dovele do razbijanja SKJ i na 14. kongresu (januar 1990), samoraspustanja Organizacije SKJ u JNA (decembar 1990). Citajuci `Dnevnicke zabjeljeske`, citaoci ce ostati pod brojnim i snaznim dojmovima o mnogim pitanjima, a narocito o proizvodnji `nove` nacio-sovinisticke realnosti i zavadjanju naroda; o SKJ i SKJ u JNA; o JNA I Vrhovnoj komandi sa njenim stabom; o Komandi Pete vojne oblasti; o odnosima sa Slovenijom i Hrvatskom; o medijskom i pravom oruzanom ratu; o zlotpotrebi, manipulisanju i istorijskoj degradaciji JNA; o `topljenju` brojne i moralne snage armijskog sastava; o izdajama i `izdajama` itd. raspad raspadanje jugoslavije rat devedesetih

Rusko izdanje Сапрыкин В.А. Урбанизация Атеизм Религия Retko u ponudi Izdato u Kazahstanu 1981. Lepo očuvano Влади́мир Алекса́ндрович Сапры́кин (род. 1935, село Антоновка, Исилькульский район, Омская область, СССР) — советский и российский религиовед, культуролог и социолог религии. Доктор философских наук (1978), профессор. Один из авторов «Атеистического словаря», «Православие: словарь атеиста» и энциклопедического словаря «Российская цивилизация: этнокультурные и религиозные аспекты»[1]. Владимир Александрович Сапрыкин Дата рождения 1935 Место рождения Антоновка, Исилькульский район, Омская область, СССР Страна Флаг СССР → Флаг России Научная сфера религиоведение культурология социология религии Место работы Московский государственный институт электроники и математики (технический университет) Альма-матер Петропавловский педагогический институт имени К. Д. Ушинского Академия общественных наук при ЦК КПСС Учёная степень доктор философских наук Учёное звание профессор Биография Править Родился в 1935 году в селе Антоновка Исилькульского района Омской области в семье крестьянской интеллигенции[2][3]. В 1959 году окончил историко-филологическое отделение Петропавловского педагогического института имени К. Д. Ушинского[3]. В 1959–1960 годах — учитель истории в средней школе в Балхаше[4]. В 1960—1965 и 1967—1968 годах — лектор и заведующий отделом пропаганды и агитации Балхашского городского комитета КПСС в Карагандинской области[4][3]. В 1965—1966 годах — главный редактор газеты «Балхашский рабочий»[3]. В 1970 году в Институте научного атеизма Академии общественных наук при ЦК КПСС защитил диссертацию на соискание учёной степени кандидата философских наук по теме «Роль субъективного фактора в процессе преодоления религии в условиях социализма»[5]. В 1978 году в Институте научного атеизма Академии общественных наук при ЦК КПСС защитил диссертацию на соискание учёной степени доктора философских наук по теме «Проблемы формирования научно-материалистического атеистического мировоззрения в условиях социалистического города» (специальность 09.00.06 — научный атеизм)[6]. В 1970—1980 годах являлся руководителем лекторской группы, заведующим отделами науки и учебных заведений, пропаганды и агитации Карагандинского областного комитета КПСС[4][3]. В 1980—1991 годах — инструктор, лектор, заведующий сектором отдела пропаганды ЦК КПСС, заведующий Всесоюзным домом политического просвещения при ЦК КПСС и руководитель Информационно-политического центра ЦК КПСС[3][7]. С октября 1991 года — профессор и заведующий кафедрой культурологии Московского государственного института электроники и математики (технического университета)[3]. Общественного-политическая деятельность Править Выступал на стороне коммунистов экспертом Конституционного суда Российской Федерации по делу КПСС[3]. Делегат II Чрезвычайного (восстановительного) съезда КПРФ[8]. До 2000 года являлся кандидатом в члены ЦК КПРФ и руководителем идеологического отдела партии[3][8]. Один из создателей общероссийской общественной организации «Российские учёные социалистической ориентации» (РУСО)[9]. Член редакционно-издательского совета журнала «Марксизм и современность»[8]. Научные труды Править Монографии Править Сапрыкин В. А., Сулацков А., Рудницкая Л., Штейн В. Как мы боремся с сектантством: (Об опыте атеистич. работы в г. Балхаше). — Алма-Ата: Казахстан, 1965. — 223 с. Сапрыкин В. А. Актуальные проблемы научно-атеистического воспитания в условиях города. — М.: Знание, 1986. — 64 с. (Новое в жизни, науке, технике. Научный атеизм; 6/1986). Сапрыкин В. А. Роль субъективного фактора в преодолении религии. — Алма-Ата: Казахстан, 1972. — 103 с. Сапрыкин В. А. Урбанизация и проблемы атеизма. — Алма-Ата: О-во `Знание` КазССР, 1974. — 39 с. — (Знание — народу/ О-во `Знание` КазССР). Целенаправленно и настойчиво: (Из опыта атеистической работы Карагандинского обкома КП Казахстана): Сборник статей / Сост. В. А. Сапрыкин. — Алма-Ата: Казахстан, 1975. — 168 с. Сапрыкин В. А. Социалистический город и атеистическое воспитание. — Алма-Ата: Казахстан, 1976. — 127 с. Сапрыкин В. А. Рука доброго друга: (Из опыта атеистического воспитания в условиях города). — М.: Политиздат, 1976. — 62 с. (Библиотечка атеиста). Сапрыкин В. А. Формирование атеистического мировоззрения рабочих. — Алма-Ата: О-во `Знание` КазССР, 1977. — 39 с. Сапрыкин В. А. Урбанизация. Атеизм. Религия. Проблемы формирования научно-материалистического атеистического мировоззрения в условиях социалистического города. — Алма-Ата: Казахстан, 1981. — 287 с. Сапрыкин В. А. Социалистический коллектив и атеистическое воспитание. Опыт, система, проблемы. - М.: Политиздат, 1983. — 175 с. Сапрыкин В. А. Урбанизация и атеистическое воспитание. — К.: Политиздат Украины, 1985. — 173 с. Сапрыкин В. А. Трудовой коллектив: атеисты и верующие. — М.: Политиздат, 1990. — 223 с. — ISBN 5-250-00771-6 Русская культура: ценности и архетип: [Сб. ст.] / М-во образования Рос. Федерации. Моск. гос. ин-т электроники и математики (Техн. ун-т); Под общ. ред. В. А. Сапрыкина. — М.: МГИЭМ, 2000. — 92 с. ISBN 5-230-16276-7 Сапрыкин В. А. Революция и контрреволюция: прометеи и плутократы: (философско-публицистическое эссе на главную тему нашего времени). — М.: Слово, 2004. — 373 с. ISBN 5-9290-0123-5 : 1000 экз. Сапрыкин В. А. Русская культура: понятие, генезис, самобытность, амбивалентность: учебное пособие. — М.: МГИЭМ, 2005. — 88 с. ISBN 5-94768-043-2 Сапрыкин В. А. Антикоммунизм. Оппортунизм. Контрреволюция: новое философско-политическое эссе о революции и революционерах, о контрреволюции и контрреволюционерах. — М.: Слово, 2007. — 475 с. ISBN 5-9290-0180-4 Сапрыкин В. А. Ценности социализма: суровая диалектика формационно-цивилизационной системы общественных ценностей. — М.: Алгоритм, 2014. — 479 с. ISBN 978-5-4438-0945-8 Сапрыкин В. А. Империализм и оппортунизм: классовые противники или союзники: популярные публицистические заметки. — М.: Алгоритм, 2016. — 399 с. ISBN 978-5-906817-99-0 : 200 экз. Учебные пособия Править Введение в культурологию : учебное пособие по курсу `Теория и история мировой и отечественной культуры` / Под ред. В. А. Сапрыкина. — В 3-х ч. — М.: МГИЭМ, 1995. — Ч.I. — 210 с., ч. II. — 413 с., ч. III. — 168 с. Сапрыкин В. А. Отечественная культура советского периода: антиномии, идеалы, ценности, историческое место: Учебное пособие. — М.: МГИЭМ, 2003. — 120 с. ISBN 5-94506-030-5 Культурология: в исходных научных понятиях, структурно-логических схемах, исторических феноменах культуры: учебное пособие / Э. В. Быкова и др.; под ред. В. А. Сапрыкина; М-во образования и науки Российской Федерации, Федеральное агентство по образованию, Гос. образовательное учреждение высшего проф. образования `Московский гос. ин-т электроники и математики` (технический ун-т)`, Каф. культурологии. — М.: МГИЭМ, 2010. — 612 с. ISBN 978-5-94506-249-8 Статьи Править Сапрыкин В. А. Атеистическая работа партийной организации в условиях города // Вопросы научного атеизма. Вып. 9. Система атеистического воспитания / Редкол. сб. А. Ф. Окулов (отв. ред.) и др.; Акад. обществ. наук при ЦК КПСС. Ин-т научного атеизма. — М.: Мысль, 1970. — С. 216—234. — 406 с. — 17 500 экз. Сапрыкин В. А. гл. V // Атеизм в СССР: становление и развитие / [Воронцов Г. В., Гараджа В. И., Денисов С. Г. и др.; Редкол.: А. Ф. Окулов (отв. ред.) и др.]; Акад. обществ. наук при ЦК КПСС, Ин-т науч. атеизма. — М.: Мысль, 1986. — 238 с. Сапрыкин В. А. Национальный вопрос и будущее России: проблема поиска альтернативы // Информационные войны. — 2009. — № 3 (11). — С. 31–41. ISSN 1996-4544 Сапрыкин В. А. Социальный оптимизм — решающий фактор успеха модернизации // Инновации. — 2012. — 5 (163). — С. 85-88 ISSN 2071-3010

ELEKTRONSKI PREKIDACI ZA PODIZACE STAKLA PREDNJIH VRATA U ISPRAVNOM STANJU SKINUTI SA CITROENA SAKSO 98 GODISTE I CENA JE PO KOMAFDU PA KOJI VAM TREBA...

PREKIDAC PLINSKOG UREDJAJA SKINUT SA CITROENA SAKSO 98 GODISTE A VEROVATNO ODGOVARA I ZA DRUGE AUTOMOBILE NA KOJIMA JE POSTAVLJEN TAKAV PREKIDAC...

REMENICA RADILICE SKINUTA SA FIAT MAREA 2001 GODISTE 2000 KUBIKA BENZINCA I IMA MALO OSTECENJE NA JEDNOM MESTU STANJE KAO NA SLIKAMA...

ZADNJI LEVI PREKIDAC ELEKTRONSKOG PROZORA U ISPRAVNOM STANJU SKINUT SA FIAT MAREA 2001 GODISTE...

Knjiga je odlično očuvana. ,,Bonton ili etikecija predstavljaju kôd ponašanja kojim se, po ustaljenim normama određenog društva naglašavaju pravila lepog ponašanja i ophođenja. Termin etikecija nastao je tako što je Kralj Francuske Luj XIV (Kralj Sunce), bio vrlo nezadovoljan ponašanjem ljudi s dvora na kraljevskim prijemima. Pošto nije želeo da sa svakim ponaosob razgovara i objašnjava svoje nezadovoljstvo, naredio je da se izrade specijalne karte s ispisanim pravilima ponašanja. Karte (u smislu u kakvom se ovde pominju) na francuskom su etiquette, odakle i potiče naziv „etikecija“. Danas se maniri i lepo ponašanje uglavnom shvataju kao šablon za tipsko ponašanje i ignorišu kao relikt prošlosti. Međutim, etikecija je jedan od važnijih instrumenata umeća opštenja – biti svoj i ujedno umeti izgraditi mostove i održavati ono što nas spaja s drugim ljudima. Pritom, treba imati meru, jer naročita, prenaglašena učtivost dovodi do neučtivosti. Takvo ponašanje šalje nejasnu poruku. Ipak, pravila lepog ponašanja ne mogu da zastare jer učtivost ne zastareva. Neka pravila mogu biti izmenjena ili postati stvar prošlosti. Na primer, danas nam nisu potrebna pravila nošenja cilindra i štapa, kao ni pravila reveransa (poklona) ali su nam važna pravila rukovanja i pozdravljanja, pravila lepog ponašanja na javnim mestima, a tu su i neka novija kao pravila digitalne komunikacije… Sva ta i mnoga druga pravila ne propisuje nijedan zakon, već se ona zasnivaju na dobroj volji pojedinca: na poštovanju i dobronamernosti, na eleganciji (finoći) u postupcima, na odmerenosti, taktičnosti. Na svemu što nije ispoljavanje slabosti, već pokazivanje otvorenosti prema drugima. Sadržaj knjige S poštovanjem: etikecija i maniri obuhvata različite situacije i adekvatne savete koji doprinose da naša dela budu prijatna nama samima, a i drugima u našem okruženju; savete kako da izbegnemo neprijatne situacije, kako da prijatnije međusobno komuniciramo. Početak knjige posvećen je osnovnim stvarima – onome što odaje prvi utisak o nama, o načinu na koji ćemo ući u društvo i odnositi se prema ljudima iz našeg okruženja, kako ćemo preći preko grubosti i, na kraju poglavlja, kako ćemo se odnositi prema osobama s invaliditetom. Zatim se prelazi na poglavlje u kome su izložene najosnovnije situacije na javnim mestima. I to one u kojima se možemo zateći odmah čim zakoračimo izvan našeg stana ili kuće: gradski saobraćaj, javne ustanove, restoran, mesta za sport i rekreaciju, pozorište, muzej, bioskop, a završava se „odeljkom za pušače“. Kako izađemo u javnost, u društvo, počinjemo da komuniciramo s drugima. Poglavlje „Umetnost komuniciranja“ daje savete o svemu što treba imati u vidu dok razgovaramo licem u lice, pišemo pisma i poruke rukom ili digitalne, vodimo telefonske razgovore (preko stabilnog, mobilnog telefona, konferencijske pozive), bonton za socijalne mreže. IV poglavlje – vezano je za putovanja – umeće putovanja, zatim kako se ponašamo kada putujemo kolima, vozom, autobusom, avionom, brodom, kakvi su saveti za boravak u hotelu i tokom boravka na obali mora, reke, jezera. V poglavlje prikazuje sve detalje trpeze – svakodnevno i svečano aranžiranje stola, vladanje za stolom, posluživanje, prilike i neprilike, o razgovoru koji prati jelo. Zatim se prelazi na forme društvenih okupljanja - vrste prijema, zabava ili okupljanja koje možemo prirediti, kako pozivamo i kako odgovaramo na poziv, kako se i u kojim prilikama ponaša domaćin a kako gost. Pretposlednje poglavlje je vezano za davanje i primanje poklona – priroda poklona, šta i kako pokloniti, da li je u redu odbiti poklon i kako se poneti kada se zateknete u nezgodnoj situaciji sa poklonom. U poslednjem, VIII poglavlju su separati na četiri teme – bonton za decu, saveti za davanje napojnice, vodič za jelo i piće, detaljan prikaz dva najsvečanija večernja koda oblačenja. Iako je knjiga komponovana po ovom redosledu, praktično kao udžbenik, nije obavezno da se tako i čita. Svako iz sadržaja može da odabere temu koja ga zanima.``