Original Abarth Turismo alu felne 17 inča, 4x98, et38, u kompletu sa sva 4 original centralna poklopca i sa Michelin Pilot Sport 4 gumama 205/40 R17 dot 2019. Set je u izuzetnom stanju.

Opis proizvoda • Konekcija: Tip 2 (IEC 62196-2) • Snaga: 7.4 kW 32A • Povezivanje: Monofazna struja • Duzina kabla:5m • Displej: Da • Dimenzije: 460 x 315 x 135 mm • Tezina: 4.8kg Ostalo: • Wi-Fi, T2 socket,RCD-A 1P,smart funkcije

Икона ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, јајчана темпера и злато на липовој дасци са дуборезом, 37,5 x 25,5 цм. Аутор акадесмски сликар. Слободно питајте све шта Вас занима.

Opis proizvoda CONTINENTAL Vodeća guma 295/60R22.5 ECOPLUS HS3

Opis proizvoda Goodyear Zimska guma 275/35R21 UG PERF+ 103V

Velikan srpskog slikarstva, Slobodan Novaković Kanjoš, ovekovečio je srpsku svetinju, manastir Ravanivu, i impresionizmu,sa punim nanosom boja na čvrstoj podlozi, dimenzija 42x60cm. Slika je uramljena u tananom ramu, čije su spoljne dimenzije 455x635 mm.

Dimenzije slike su 60cm x 75cm. Na blind ramu.

Akademski slikar Ranko Beljinac, uradio sliku u Hilandaru 1987. godine. Ikona je preslikana sa ikone u Hilandaru. Pre kupovine lično pogledajte ikonu kod mene u Beogradu, mislim da je tako najbolje da vidite šta kupujete.

Baracuda racing orginal felne,4 komada,kao nove za Jaguar/Ford/Volvo sa dobrim Sava letnjim gumama. Fiksna cena.Felne R19,255 gume.

Dimenzije slike su 75cm x 55cm. Neuramljena, na blind ramu.

Vitraž 42x50 cm Sv. Nikola

Zoran Petrović - Maja:IKONA SV. NIKOLA Enkaustika na drvenoj ploči. Dimenzije ikone sa ramom: 77 x 95 cm Dimenzije ikone bez rama: 65 x 83 cm Preuzimanje je moguće lično, u ateljeu autora, u Beogradu, ulica Vojvode Stepe. Slanje isključivo PostExpress-om, uz prethodnu uplatu. Ikona je rađena tehnikom enkaustike, starom slikarskom tenikom koja se upotrebljavala još u starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, i čija originalna receptura ni do danas nije otkrivena u svim detaljima. Kombinuju se boje na uljanoj podlozi i boje na vodenoj bazi koje se mešaju sa rastopljenim čistim pčelinjim voskom. Nanosi se u slojevima, čime se postiže efekat vremenske patine, pri čemu svaki prethodni sloj mora biti u potpunosti osušen, tako da je rad dugotrajan, zahtevan i spor. Autoru je za izradu ove ikone bilo potrebno skoro godinu dana. Tehnika je danas u upotrebi kod samo nekoliko modernih slikara, i to u modifikovanom obliku. Kod nas je poznaju i ponekad koriste samo neki restauratori, od kojih je i autor učio ovu tehniku. Rezultat je specifičan i neponovljiv spoj: lik svetitelja, izuzetno poštovan i slavljen u srpskom narodu, prikazan retkom tehnikom koja dočarava protekle vekove, i umetnička interpretacija duhovne i verske snage ličnosti, što čini čine delo unikatnim. Ram je ručni rad iz 30-tih godina prošlog veka, u kojem je prvobitna bila uramljena slika Kralja Aleksandra. Ikonu je moguće kupiti i bez rama, i u tom slučaju cena je za 26.800 dinara manja. ZORAN PETROVIĆ-MAJA, akademski slikar, rođen u Beogradu, 1956. godine, gde i sada živi i radi. Posle studija boravio je u Nemačkoj, u Frankfurtu, gde se prikljucuje umetničkoj, multimedijalnoj grupi T.M. (Transcendental Meditation), i radi na performansima, videu i stripu. 1990. godine vratio se u Beograd, gde je osnovao likovnu grupu “Crtaj kao što pišeš”, sledeći osnovnu ideju Vukove jezičke reforme, pretočenu u likovni jezik. Bavi se i likovnim unapređenjem ćiriličnog slova i pisma, kao i originalnošću ličnog rukopisa, pisanog i likovnog, ukazujući da je svaki čovek originalan i samo jedan takav. Iste godine u saradnji sa Nedom Arnerić, njenom galerijom “Atrijum” i najpoznatijom beogradskom “Galerijom Kulturnog centra” u Knez Mihajlovoj ulici, pokrece akciju „Šansa za neafirmisane“, koja je trajala do 2006. godine i afirmisala oko 30-ak najtalentovanijih mladih umetnika. Pored upornog rada na podršci mladim umetnicima, Zoran Petrović posvetio se i humanitarnom radu: 1993. godine prikupio je znatan broj slika, kao donacije najpoznatijih srpskih slikara, i organizovao aukciju u Atini. Prikupljen novac utrošen je na lečenje srpskih ranjenika u Grčkoj. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Radovi Zorana Petrovića-Maje nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama širom Srbije. Slikar pažljivo vodi evidenciju o sudbini svojih slika, i za sada poseduje podatke o oko dvadeset kolekcionara kod kojih se njegove slike nalaze, od kojih četvoro poseduje i više od deset slika. Trenutno, preko dvadeset radova izloženo je u prestižnoj londonskoj galeriji `Londonart`. (86/38-KP/1)

Velika slika naive iz 1978. godine, ulje na staklu jedne od začetnica hlebinske škole. Slike ove autorKe u ovakvoj dimenziji prodaju se po nekoliko hiljada evra. Rođena je 1935. godine u Hlebinama, spada u red cenjenijih autora naive u hrvatskoj- Slika je dimenzija 50*70 cm, preteska je i lomljiva jer je rađeno na staklu, tako da je moguce samo LIČNO preuzimanje. hlebine , hlebljanska , naiva , ulje na staklu

Autor nepoznat. sugerisano je Berber ali se to ne moze proveriti. odsjaj - refleksija na crnoj povrsini, folklornim motivima kao i na hodzinom licu u gornjoj desnoj cetvrtini slike (samo u tom delu) posledica je fotografisanja na dnevnom svetlu, inace taj deo rada isto izgleda kao mat crno obojena povrsina na gornjoj levoj strani slike odnosno gornjoj levoj cetvrtini slike, sam vrh - dekorativan rad. ulje na platnu, 72 x 72,5 cm plus dimenzije rama bez vidljivog potpisa i zapisa Hodza, dervis, muftija, Islam, Muslimani, Kuran, Quran, Qur`an, Koran, religija, motivi iz Bosne i Hercegovine, Bosna i Hercegovina, BIH

Radi poredjenja dat je snimak akvarela jedne Natalije Cvetkovic da se stekne uvid u slikarski nivo obrazovanja i dara Emila Krenajza. Emil KRENAJZ ( HRENEIS ) Beograd - termoelekrana Snaga i svetlost, o. 1933 akvarel, 19 x 28 cm signirano dole levo „Могао сам да зауставим Лењина!” ДНЕВНИК Суб, 10/23/2010 - 20:40 Да ли би европска и светска историја попримила другачији ток да је пред крај 1917. године аустријски генералштабни пуковник Емил Кренајз, потоњи сремскокарловачки грађанин, знао да се у блиндираном вагону из Швајцарске, преко Беча за Русију, превози главом и брадом друг Владимир Иљич Лењин? – Хатте ицх ја ес нур гењусст, хатте виелеицхт дас сцхицксал Еуропас ганз андере зукунфт ерлебт! (Да сам само тада ово знао, можда би будућност Европе сасвим другачију судбину доживела!) – записао је и дебелом линијом подвукао пуковник Емил Кренајз у свом дневнику, који је педантно и брижљиво водио. Биће да је овај човек врхунског образовања и широких интересовања често размишљао о томе, јер као да никад није прежалио то што су га „околности” омеле да спречи одлазак Лењиновог воза у Русију. Наиме, као начелник Општег одељења за транспорт при Главном генералштабу у Бечу, Емил Кренајз је добио новембра 1917. године запечаћени коверат као изузетно поверљив документ у ком је стајало да „блиндирани вагон композиције из Швајцарске, одређеног датума и часа, има проследити неотворен преко аустријске територије, од улазне до излазне границе”. Након два дана стигла је препорука с врха да одмах испуни оно што му је наређено, и то под претњом санкција „које ће утолико бити ригорозније пошто је он високи официр”. На крају је дошло до потпуног преокрета ситуације и Кренајз је елегантно склоњен на неколико дана са свог места. Преко веза у обавештајним круговима убрзо је пуковник Кренајз сазнао да је у блиндираном вагону, због чијег су га проласка послали на службени пут, био главом и брадицом – друг Лењин. – Очигледно – записао је касније Емил – наредбодавац је био добро упознат са садржајем блиндираног вагона и имао је посебне разлоге да то остане у највећој тајности. Тек, ретки су Карловчани који знају да је овај негдањи аустријски официр и потоњи директор Дунавског паробродског друштва, а заправо сликар, виноградар и винар, живео у њиховој вароши, а још мање је оних који су о њему нешто више чули. Пре 12 година у Карловачком музеју приређена је изложба његових радова сакупљених из установа и приватних колекција, али се чини да то ипак није било довољно да се сагледа сва питорескност његове личности. Највећи корак у намери да не ишчезне сећање на њега начинила је написавши књигу “Одолели забораву” Мирјана Кончар - Ђурђевић, у чијој је породици у Карловцима пуковник боравио до смрти. Емил Кренајз је родом из Петроварадина, односно Мајура. Рођен је 1872. у скромној породици немачког занатлије. Завршио је Карловачку гимназију с одличним успехом и наставио школовање на Војној академији Аустроугарске монархије. Од малена је био заинтересован за свет око себе, а све што би му се током школовања у Карловцима и у Аустрији догађало, бележио је оловком и бојама на папирићима. Од сликарског прибора и платна није се одвајао до последњих тренутака у животу. Оставио је иза себе много недовршених слика, за које је пред смрт рекао да ће се „ваљда једном наћи неко ’мазало’ које ће их довршити”. Пејзаже је радио акверелом, мртве природе уљем, портрете оловком или пастелом. Није желео да излаже то што је радио из чистог задовољства, тако да је једина његова изложба заправо та, приређена у Карловачком музеју 1998. године. По завршетку војне Академије и као добар познавалац речних путева добио је место у у Одсеку речне флоте при Главном генералштабу у Бечу, где је живео. Први светски рат проводи у Бечу обављајући поменуте дужности начелника Општег одељења за транспорт при Главном генералштабу. Списи кажу да је помогао многим ратним заробљеницима, међу којима је било и доста Срба. Крајем рата одликован је за изузетну хуманост показану током рата високим признањем, оредном витеза Малтешког реда, на предлог Међународног Црвеног крста. Након рата почео је да ради у Београду у представништву Дунавског паробродског друштва, а живео је мало у престоници, а мало више у Сремским Карловцима: код рођака у породици Кончар - Ђурђевић, код Јелисавете и Које. Кућа у којој је живео у Карловцима, у Улици митрополита Стратимировића, данас припада породици Шовљански. Убрзо је отишао и у пензију, посветивши се лову, риболову, виноградарству и наравно, сликању. Револтиран политиком Аустрије која се приближавала Хитлеровој нацистичкој идеологији, одрекао се пензије. То је образложио тиме да од „нове власти у Аустрији, која је фашистичког опредељења, не жели да прима више ни један пфенинг”. Приликом пописа у Карловцима 1941. године изјаснио се као Југословен, а када су му рекли да то више не постоји, одговорио је да је онда – “нико”. Касније су му понудили да постане члан Културбунда, одбио је и казао да се сматра Југословеном. Након провере, поново су га позвали, на шта је он одговорио је:„Ја, додуше, јесам Емил Кренајз, али Југословен”, после чега су га оставили на миру. Током рата у кући у Карловцима са њим су биле Јелисавета и две старице. Јелисаветина деца и муж живели су у Беогаду. Вероватно је та чињеница, а потом и развој догађаја након рата, навео Карловчане на сумњу у природу Емиловог и Јелисаветиног односа. Њу, иначе, памте као жену изузетне лепоте и елеганције, а када говоре о њој и “онклу”, како су Емила сви звали, чине то са посебним призвуком у гласу. Педесетих година Емил Кренајз је добио од Секретаријата за народну одбрану СФРЈ решење о додели пуковничке пензије. Умро је 1954. године и сахрањен на православном делу гробља на Магарчевом брегу, у породичној гробници Кончар -Ђурђевић и породице Милошевић. Нема дилеме, уз оне које је јако волео. - Зорица Милосављевић

Balsa Rajcevic Rane, 2009 11 x 10 x 10 cm originalna skulptura reprodukovnaa u katalogu Novi vlasnik ce dobiti reprezentativan jpeg image u punoj rezoluciji gde autor drzi ovu skulpturu u rukama kao dokaz autenticnosti.

DUSAN PETROVIC Flyer, 1997 ulje na platnu 70 x 50 cm potpisano

ulje na lesonitu u originalnom ramu dimenzije slike bez rama 45 x 33 cm