Extra retko! Očuvano kao na slikama 1847. Georgije - Đorđe Maletić (Jasenovo, 13. mart 1816 — Beograd, 13. januar 1888) bio je književnik, estetičar, prevodilac, političar, pozorišni pedagog i teoretičar.[1] Đorđe Maletić Đorđe Maletić 1881 Th. Mayerhofer.png Đorđe Maletić Пуно име Georgije Maletiċ Рођење 13. март 1816. Jasenovo, Смрт 13. јануар 1888. (71 год.). Beograd, Rođen je u Jasenovu kod Bele Crkve u Vojvodini 1816. godine. Prešao je 1838. godine u Kneževinu Srbiju.[2] Uz profesorsku katedru radio je i kao urednik beogradskih časopisa `Podunavka` i `Rodoljub`. Od 1844. godine se intenzivnije bavi pisanjem pozorišnih komada. Vredni pažnje su drame: Apoteoza velikom Karađorđu(1850), Preodnica srbske slobode ili srbski ajduci(1863), i Smrt cara Mijaila. Bio je drugi upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu 1871. godine. Postao je 27. decembra 1847. godine redovan član Društva srpske slovesnosti u Beogradu. Poznat je po spevu Tri pobratima. Pisao je stručne knjige poput: Ritorika (1855, 1856) i Teorija poezije (1864). Danas u Jasenovu osmogodišnja osnovna škola nosi njegovo ime.[3]

Stojan Pacov Vaza sa cvećem ulje 35 x 25 cm plus dimenzije rama signatura

PTT: 2500 din LITIJUMSKA BATERIJA Motor bez četkica Snaga motora 250W Voltaža motora 36V Brzina 25km/h Maksimalna pređena udaljenost 30km Gume 20*1.75 Dužinja kočenja 5m Međuosovinsko rastojanje 1180mm Dimenzije: 1780x630x1110mm Litijumska baterija Dopuna potrošene energije 0.5kWh Prednja kočnica- bubanj Zadnja kočnica- bubanj Dva sedišta Korpa za stvari sa prednje strane Vreme punjenja baterije 6-8h LED svetlo prednje Displej Pedale 024/415-5300

Prva bugarska gramatika Autor - Neofit Rilski Štampana u Kragujevcu, 1835. godine Stanje kao na slikama

Dimitrije Popović rođen je 4. 3. 1951. g. na Cetinju. Akademiju likovnih umetnosti u Zagrebu završio je 1976.g. u klasi prof. Šime Perića. Godine 1974. boravi u Parizu gde upoznaje pariskog kolekcionara gospodina Davriera, te u sastavu njegove zbirke izlaže 1978. u galeriji Alexander Braumuller s umetnicima: Ernstom Fuc-hsom, Dalijem, Dadom Đurićem, M. Klervveinom, Leonor Fini, Victorom Braunerom i drugima. U Pforzheimu 1982. g., Galerija Liberta i Universal Fine Arts iz Washingtona, mu organizuju zajedničku izložbu grafika s Dalijem! Iste godine, povodom velikog jubileja »Leonardo a Milano 1482-1982«, izlaže ciklus crteža Omaggio a Leonardo« u milanskoj Palazzo Sormani. Povodom 27 međunarodnog umetničkog festivala »Due mondi« grad Spoleto, u kome se ovaj festival održava, mu organizuje izložbu slika, crteža i grafika. Dimitrije Popović je do sada izlagao na 45 samostalnih i više od 200 zajednickih izložbi. O njegovom stvaralaštvu do sada su objavljene 4 monografije i snimljeno 6 dokumentarnih filmova. Dobitnik je 18 nagrada. Tehnika : Suva igla, akvarel, gvaš, olovka Dimenzije : 59 (h) x 48 (w) cm sa ramom; 39,5 (h) x 29 (w) cm bez rama; Naziv slike : „ Omaggio a Leonardo “ Godina nastanka : 1986. Potpis sa godinom, desno u donjem uglu. Slika je kupljena od autora Sertifikat o autentičnosti Drveni ram + antirefleksno staklo SVAKA PROVERA JE MOGUĆA-LIČNA KOLEKCIJA PRODAJE SE ZBOG ODLASKA U INOSTRANSTVO.

Mario Maskareli, slikar i grafičar, rođen je na Cetinju 1918. g., preminuo 1996.g. Gimnaziju i Akademiju za likovne umetnosti završio je u Beogradu 1950. g. Pripadao je Beogradskoj grupi, ne po stilskoj srodnosti, nego zbog ljudskog afiniteta, kao i grupi Lada. Slikarstvo Marija Maskarelija prošlo je kroz nekoliko faza. Od slikanja na staklu, ekspresivne apstrakcije, do slika ekspresivne realnosti. No, bez obzira na kolebanja u stvaralaštvu, ovaj umetnik je razapet između literature i slikarstva, imaginarnog i stvarnog, umetnosti i života. U svom stvaralaštvu, pokušao je da sve to pomiri, ostajuċi pri tome esteta. Maskareli je bio veoma plodan slikar, zapažen odmah po završetku studija – na prvim izložbama. U vreme dok je slikao, imao je mnogo poklonika svoga slikarstva, te gotovo svaka kolekcija, svakako i svi muzeji ( i Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu) poseduju njegove slike. Nagrade: Oktobarski salon, Zlatno pero, Zimski salon Herceg Novi, itd. Tehnika: ulje na platnu Dimenzije : 64 (h)x 62 (w) cm sa ramom; 52 (h) x 50 (w) cm bez rama; Naziv slike : „Žena“ Godina nastanka: 1986. Potpis desno u donjem uglu. Drveni ram. SVAKA PROVERA JE MOGUĆA-LIČNA KOLEKCIJA PRODAJE SE ZBOG ODLASKA U INOSTRANSTVO.

Dimenzije slike su 100cm x 70cm. Ulje na lanenom platnu. Na blind ramu.

Gumeni čamac SEAL - 320 Classic (3.2 m), aluminijumski pod. Novo. `SEAL Company` d.o.o., se bavi prodajom čamaca na naduvavanje i RIB u Crnoj Gori. U 2020 godine mi smo otvorili predstavništvo u Beogradu. Čamci SEAL su izrađeni od najkvalitetnijih materijala. Nemačko 5-slojno PVC platno. Aluminijumski pod. Za sedišta i krmu mi koristimo specijalno izrađenu za čamce i jahte laminiranu vodootpornu pomorsku šperplocu. Čamac ima CE sertifikat i svu potrebnu dokumentaciju za registraciju. Karakteristike čamca: Ukupna dužina: 320 cm Ukupna širina: 145 cm Dužina kokpita: 229 cm Širina kokpita: 65 cm Prečnik tubusa: 40 cm Broj sekcija u tubusu: 3 + kobilica Debljina PVC platna: 0,7 mm Gustina PVC platna: 850 gr/m2 Nosivost: 450 kg Putnici: 4 Ukupna težina: 52 kg Visina krme: 39 cm Snaga motora: do 10 ks Dimenzije pakovanja: Torba sa čamcem: 90х65х30 cm Torba sa podom: 80x65x10 cm Oprema: Čamac (tubus); torba za pakovanje čamca; pajole (tvrdi pod); torba za pakovanje pajole; stringer; torba za pakovanje stringera; klupa (sedište); vesla aluminijumska; nožna pumpa; adapter za ventil; set za servisiranje (zakrpa i lepak); priručnik. Garancija: Na zalepljene šavove tubusa čamca – 24 meseca. Na furnituru i podove (pajole, klupe) – 12 meseci. U cenu je uračunat PDV.

Miodrag Vujačić MIRSKI (1932-1997.) - JESENJI PEJZAŽ - Ulje na platnu iz cca 1985. Dimenzije slike 60x50 cm, opremljena u trostruki ram iz perioda nastanka slike, spoljnih dimenzija 76x66cm. Signatura grebanjem dole levo. Dogovor moguć, pitanja u inbox ili telefonom. Pogledajte i ostale moje oglase.

Drvena pedalina, spremna za koriscenje. Nema ostecenja. Vrseno je podsivanje iste, farbanje. Uz pedalinu idu gratis kolica na kojima stoji. Pedalina se nalazi u Bezdanu (opstina Sombor)

Езопове и прочих разних баснотворцев басне ОБРАДОВИЋ Доситеј -`Езопове и прочихЪ разнихЪ баснотворцевЪ сЪ различни езика на славеносербски езикЪ преведене, садЪ први редЪ сЪ наравоучителними полезними изяснěніами и наставлěніами издате и сербскои юности посвећене Басне. - У Лайпсику : у Типографїи г. Іоанна Готлоба Еммануила Брайткопфа, 1788. - 451 стр`. Место: Лајпциг Држава: Немачка Година: 1788 Издавач: Јохан Готлоб Емануел Брајткопф -------------------------------------------- Ezopove Basne Dositej Obradović Knjige veoma očuvana. Preporuka je lično preuzimanje,moze slanje poštom ali ne i van granica Srbije vret

Predrag Popara (1973) - PRIKAZE - ulje na kartonu iz 2010. dimenzija 35x49, opremljeno u luksuzni ram ukupnih dimenzija 49x63. Signatura dole desno. Na poleđini slike posveta autora. Dogovor moguć, pitanja u inbox. Pogledajte i druge moje oglase.

Milan Miletić Kruške, šljiva, kutija sa šibicama, 2011 ulje na platnu 20 x 25 cm plus dimenzije paspartua i rama potpisano, datirano neoštećeno i u stanju kao na slici Buyers are welcome.

Kao na slikama Extra retko u ponudi Knjiga ``Dečanski prvenac``, jeromonaha Gedeona Jurišića iz 1852. godine, daje detaljan opis arhitekture dečanske crkve i manastirskog kompleksa. Takođe, kljiga je dragocen izvor za saznavanje istorijskih uslova u kojima su živeli i manastir i monasi, kao i vernici. Prvi deo knjige posvećen je opisu Dečana, a drugi opisu Pećke Patrijaršije. Posebnu vrednost i lepotu knjizi daje jezik koji danas zvuči arhaično i na momente simpatično, čak i kad se u knjizi opisuju nemili događaji. Gedeon Jurišić (1809 – 1972) bio je iguman manastira Savinac. Biografija Uredi Rođen je u Irigu u Sremu. Bio je izbeglica iz Austrougarske.[1] U Kragujevac je prešao 1829. i postao dvorski đakon, dok je 1844. godine otišao u Dečane. Od 1857. bio je iguman u manastirima Bešenovo, u Dalmaciji i Boki Kotorskoj. Kasnije, od 1870. bio je iguman u manastiru Rakovica.[2] Sa svega 21 godinom postavljen je za igumana manastira Savinac. Gedeon Jurišić prvi je uveo manastirske knjige rođenih, krštenih i venčanih (u periodu od 1830. do 1839) i vodio je letopis manastira Savinac. Zna se da je on u tom kraju opismenio veći broj ljudi. Na primer, kod njega je učio budući sveštenik i paroh pranjanski – Ignjat Damjanović iz Teočina. Objavio je knjigu „Dečanski prvenac” 1852. godine u Novom Sadu.[3] Sahranjen je u manastiru Rakovica.[2] Istorija srpskog naroda stara srpska arhitektuta graditeljstvo deroko manastiri manastir dečani ..

Ksenija Ilijevic Ševar (1960) ulje 28 x 61 cm plus dimenzije rama potpisano, datirano

Mira Brtka akvarel, 20 x 14 cm plus ram, signirana, iz superiorne kolekcije

UGOVORI I KONVENCIJE OBNARODOVANI U 1937. GODINI Izdavač: MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE Godina izdanja: 1937. Povez: tvrd Broj strana: 666 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

VIKTOR NOVAK MAGNUM CRIMEN ZAGREB Godina izdanja: MCMXLXVIII (1948) POLA VIJEKA KLERIKALIZMA U HRVATSKOJ !!! Pažnja ? PRVO IZDANJE !!! KORIČENO u KOŽI !!! ODLIČNO !!! Latinica Koričeno u koži Obeleživač stranica 1119 strana NEKORIŠĆENO !!! NESTVARNO !!! IZ PRIVATNE BIBLIOTEKE KORIČENO U KOŽI KOD ČUVENOG KNJIGOVESCA `PAŠTRMAC` Za BIBLIOFILE ********* Za KOLEKCIONARE ********** EKSTRA ******* DB33

`Mrtva priroda`-Vaza sa cvećem (Ivanka) Šana Lukić (Šotra). (Oko 1935-1940) Visina 37, širina 28 cm. Ulje na platnu, kaširano na karton. Potpisana na poleđini (vidi se na slici)

Uroš Tošković (1932-2019) KREATURA - mešana tehnika ulje, bajc, ugalj na kartonu dimenzija 32 x 27,5 cm. Opremljena pod staklo u adekvatnu lajsnu ukupnih dimenzija 57 x 52 cm. Na poleđini slike pečat Republičkog zavda za zaštitu spomenika kulture. Fotosertifikat N. Kusovac. Dogovor moguć, pitanja u inbox. Pogledajte i ostale koje oglase.

Bogdan Bogdanović (1922-2010) GRAD, GUBILIŠTE - crtež dimenzija 13x20 cm. Signatura dole centralno. Opremljen pod staklo sa crnom pasparturom u modernu srebrnu lajsnu spoljnih dimenzija 33x40 cm. Fotosertifikat N. Kusovca. Dogovor moguć, pitanja u inbox. Pogledajte i ostale moje oglase.

Mihajlo Đoković Tikalo je rođen 1. januara 1941. g. u Čačku. Već na njegovim najstarijim sačuvanim crtežima ogleda se Tikalov nemirni temperament, mašta i ironija. Nakon srednje škole završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, gde i danas živi radi. Slikar sa jednim od najspecifičnijih i najuzbudljivijih opusa u srpskom slikarstvu u poslednjih pola veka. Mihailo Đoković Tikalo nikada nije postao član Mediale, ali će mu njeni pripadnici i njihova shvatanja celog života biti veoma bliski. Tikalo nije ušao u hram Mediale, ali je nedaleko od njega podigao svoju sopstvenu crkvu. I u tu crkvu je uneo svoju ikonu: Hijeronimusa Boša. Sami Holanđani su našeg slikara proglasili `mlađim bratom Hijeronimusa Boša`. Član je ULUS-a. Za sebe kaže da je izraziti nostalgičar i samotnjak, ali i nepatvoreni hedonista i optimista. Na širem, evropskom planu, slikarstvo Mihaila Đokovića Tikala može se podvesti pod „ novi nadrealizam“. Međutim, pravi prostor njegovog interesovanja i kreativnog pražnjenja biće slobodno putovanje mašte neispitanim prostranstvima podsvesti, dakle, ezoterija. Od 1980. do 1996. godine odvija se najplodnije stvaralačko razdoblje Mihaila Đokovića Tikala. Na većim, pa i monumentalnim platnima, nastaju dva tematska ciklusa - kompozicije `Ventislava` i kompozicije sa realističkom figurom, eventualno portretom. Taj period se s punim pravom može označiti kao period istinskog slikarovog zenita. Nagrada Vukove zadužbine. Tehnika: ulje i olovka na kartonu Dimenzije : 86,5 (h)x 70 (w) cm sa ramom; 64,5 (h) x 49,5 (w) cm bez rama; Naziv slike : „Čekajući kišu “ Godina nastanka : 1995. Potpis sa godinom, desno u donjem uglu. Slika je kupljena od autora. Sertifikat o autentičnosti. Drveni ram + antirefleksno staklo. SVAKA PROVERA JE MOGUĆA-LIČNA KOLEKCIJA PRODAJE SE ZBOG ODLASKA U INOSTRANSTVO.

Naivno slikarstvo Dragana Mihailovića iz Ostružnice.Izuzetno retko..Slika iz ,,pariskih dana` iz 70-ih.

u svakom slucaju mnogo bolje od mnogih izvikanih umetnika iz tog perioda a cena prava sitnica s obzirom na to da je bilo koje delo ove autorke esktremno retko u ponudi Gordana POPOVIC (1932), certifikat Enformel, 1970 kombinovana tehnika, ulje ili uljana boja na podlozi od udarcima deformisane ekstra debele, durabilne i tvrde aluminijumske folije, gotovo limene ploce, sve to postavljeno na dasci dimenzija cca. 42 x 42 cm, i ceka na uramljivanje, signirana, veoma retko nova umetnost sedme decenije, postmoderna, konceptualna umetnost, nova figuracija, pravci u savremenoj srpsko jugoslovenskoj umetnosti, muzej savremene umetnosti,

odlično očuvano dve knjige ukoričene zajedno s tim da fali naslovna strana i jedna stranica sa prenumerantima na kraju kao i pogreške u Pavle (Platon) Atanacković Ogledalo čovečnosti (Uslikan je i početak i kraj možete videti na slikama) digitalni oblik možete proveriti ovde i uporediti http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=2587&m=2#page/294/mode/2up Magaraševićeva knjiga je kompletna kao na slikama ekstremno retko štampano u Beču 1823. Georgije Magarašević (10/22. septembar 1793, Srem, tada Habzburška monarhija — 6/18. januar 1830, Novi Sad) je bio srpski kulturni radnik, istoričar, književnik, književni kritičar, profesor Gimnazije u Novom Sadu, pokretač i prvi urednik časopisa Serbska letopis koji je kasnije nazvan Letopis serbski i koji je vremenom postao časopis sa najdužim kontinuitetom izlaženja u srpskoj kulturi. Pohađao je Karlovačku gimnaziju koju je završio 1811. godine, a zatim je manje od godinu dana studirao filozofiju u Pešti. Za profesora Karlovačke gimnazije postavljen je 1813. godine. Posle skandala izazvanog jednom Magaraševićevom ljubavnom aferom, a zauzimanjem epikopa bačkog Gedeona Petrovića, nastavio je nastavnički rad u Novosadskoj gimnaziji. Na tom mestu ostao je sve do svoje smrti 1830. godine. Magarašević je bio čovek velike radne energije i spisateljskog dara, a najveći deo svog nevelikog opusa posvetio je istorijskim temama, mada njegov rad ima više populizatorski nego istoriografski značaj. Na osnovu relevantnih istoriografskih dela napisao je Istoriju najnoviji priključenija (1823) gde je dao prikaz najznačajnijih evropskih političkih događaja od 1809. do 1821. godine. Godine 1822. izdao je, ne navodeći izvornik, jedno Napoleonovo memoarsko delo. Popularno pisana Kratka vsemirna istorija (1831) izdata je tek nakon Magaraševićeve smrti. Bavio se i izdavanjem istorijskih izvora ali u toj delatnosti nije ostavio znatnijeg traga. Obrazovan u klasičarskoj školi Magarašević se u književnom pogledu nije zadržao na klasicizmu već je širio krug svojih saznanja pa je bio upoznat sa književnošću nemačkog i ruskog predromantizma pod čijim uticajima je stvarao. U oštroj književnoj polemici između Vuka Karadžića i Milovana Vidakovića Magarašević se nije direktno uključio već je prevodima iz književnoteorijskih dela hteo da ukaže na pozitivan značaj književne kritike u razvoju književnosti i na visoke kriterijume književnog stvaranja koje su po njegovom mišljenju trebali da prihvate i srpski književnici. Iako Magaraševićev opus nije obiman on je pokretanjem časopisa Srbska letopis (1825) ostavio veliki trag u razvoju srpske kulture. Časopis je pokrenuo sa namerom da prati dešavanja u slovenskoj i srpskoj književnosti. Kako bi se pomoglo izdavanje Letopisa osnovana je Matica srpska početkom 1826. godine. Iako je ovo sužilo Magaraševićeve uredničke kompetencije njegov urednički program je sve do kraja njegovog života i uredništva u velikoj meri obeležio Letopis. Pod uticajem sentimentalističke putopisne književnosti Magarašević je napisao Pisma Filoserba objavljena u Letopisu 1828. i 1829. godine što se smatra za njegovo najznačajnije originalno delo. Platon Atanacković (Sombor, 10. jul 1788. — Novi Sad, 21. april 1867.) je bio episkop budimski (1839 — 1851) i bački (1851 — 1867), pisac, politički radnik i veliki dobrotvor srpske prosvjete. Platon Atanacković Datum rođenja 10. jul 1788. Mesto rođenja Sombor Habzburška monarhija Datum smrti 21. april 1867. (78 god.) Mesto smrti Novi Sad Austrijsko carstvo Biografija Njegovo svetovno ime bilo je Pavle.[1] Otac Petar bio je somborski trgovac i građanin, a deda Atanacko se doselio iz Makedonije i na putu u Silbašu naprasno umro, gde je u porti pravoslvne crkve i sahranjen. Majka Marija rođena Stajić potiče takođe sa juga; njen deda se doselio iz Kožana, i zvali su ga zbog toga `starac Koža`. Koža je poklonio zvono Sv. Đurđevskoj crkvi u Somboru, koje se po njemu prozvalo `Kožno zvino`. Pavle je imao još tri brata i dve sestre.[2] Osnovnu školu je Pavle pohađao u rodnom mestu u Somboru. Jedan od prvih učitelja bio mu je Vasilije Milanović, koji je docnije postao paroh somborski. Gimnaziju i bogosloviju završio je u Karlovcima, zatim je položio učiteljski ispit, oženio se, i postao đakon i učitelj u Somboru 1809. godine. Njegova supruga bila je Katarina rođena Sotinčev, sa kojom je imao sina jedinca Vasilija (umro 1854). Uskoro se istakao kao dobar pedagog i postao prvi profesor prve srpske preparandije u Sentandreji kod Budima (od 1812. do 1815) Na tom položaju ostao je punih sedamnaest godina i kada je preparandija premještena u Sombor(1815—1829). Uz to je bio i paroh Sv. Đurđevske crkve u Somboru od 1810. godine. Objavio je 1823. godine knjigu prevedenih pripovetki sa nemačkog i francuskog jezika, pod naslovom `Ogledalo čovečnosti` Kada je 1824. godine ostao udovac, naumio je da se zakaluđeri. Predstavnici crkve zamjerali su mu, što je ranije pisao protiv monaštva i morao je duže vremena da provede kao isposnik u manastiru Krušedolu, gdje se i zakaluđerio 1829. godine i dobio novo ime Platon. Poslije toga ubrzo je postao iguman i arhimandrit, prvo u Šišatovcu, a kasnije u Bezdinu. Episkopsko zvanje Uredi Godine 1839. postavljen je za budimskog episkopa. Za vrijeme srpskog ustanka protiv Mađara 1848. godine došao je u vrlo nezgodan položaj. Ranije već ponuđeno mu mjesto načelnika za pravoslavnu crkvu u ugarskom Ministarstvu Prosvjete uspio je da odbije na zgodan način, ali je biva primoran da se primi uprave nad cijelom srpskom crkvom pod ugarskom vlašću, kada je patrijarh Rajačić, kao duhovni vođa pobunjenih Srba, proglašen izdajnikom. Ta okolnost, uz premještaj Atanackovića u bačku eparhiju silom državne vlasti, bila je povod kasnijeg dugotrajnog sukoba s patrijarhom, iako se Atanacković međutim pridružio srpskoj vojsci kod Sombora i s njom prešao u Srem. Taj spor podastakao je Atanackovića da napiše svoju apologiju i štampa je u Beču 1850, pod naslovom Analitika. Austrijski car ga aprila 1854. godine odlikuje za zasluge `komardernim krstom Leopold ordena`.[3] Atanackovića je postavio za bačkog episkopa austrijski car 1848. godine a on je primio eparhijsku upravu tek 1851. godine. Veliko rodoljublje Atanackovića ogleda se u njegovim darovima srpskim prosvjetnim ustanovama. On je dao (kuću vrednu) 40.000 forinti u Fond za osnivanje srpske pravne akademije u Novom Sadu. Dok se ista ne otvori, prihodi tog fonda su pripadali novosadskoj gimnaziji. Kupio je štampariju Dr. Medakovića i poklonio je srpskoj novosadskoj gimnaziji, (tzv. `Platonova štamparija`). Osnovao je u Somboru `blagodejanije`[1] (đački internat), nazvan Platoneum za stanovanje i ishranu - izdržavanje siromašnih učenika preparandije, pomagao je narodno pozorište i druge ustanove. A na aljmaškom groblju kod Novog Sada podigao je sebi crkvicu - kapelu (u kojoj se redovno služba odvijala nedeljom i praznikom) za grobnicu, i pored nje je ustanovio školu za decu iz okoline (periferije grada) sa stanom za učitelje, i osigurao im izdržavanje. Godine 1841. je svoju ličnu biblioteku od 787 knjiga poklonio Biblioteci Matice srpske,.[traži se izvor][4] Zaveštao je zdanja za Srpsku akademiju u kojima se sada nalazi Ogranak SANU u Novom Sadu.[5] Umro je posle dugog bolovanja vladika bački Platon na Cveti 9. aprila 1867. godine u Novom Sadu. Sahranjen je uz velike počasti u kapeli Sv. Apostola Petra i Pavla[6], koju je sam podigao (kao zadužbinu) na Almaškom groblju u Novom Sadu.[7] Naučni i književni rad Uredi Naslovna strana Ogledala čovečnosti (1823) Pavla (Platona) Atanackovića Politički rad Atanackovića vidi se naročito iz njegove knjige Dijetalne besjede (1845), u kojoj su štampani njegovi govori, koje je u interesu srpskoga naroda držao na madžarskim zemaljskim saborima od 1837. do 1844. godine. Atanacković je znatne zasluge stekao i za Maticu srpsku, čiji je predsjednik bio od njena prenosa u Novi Sad[8] pa do svoje smrti. Kao književni radnik bio je već od 1845. godine počasni član ruskog Obščestva istorji i drevnostej pri univerzitetu u Moskvi, češkog muzeja u Pragu i Društva srpske slovesnosti u Beogradu. Atanacković je poput više drugih pravoslavnih arhijereja (Stratimirovića) bio slobodni zidar.[9] Od književnih radova Atanackovića, kojih ima preko 40, najvažniji je Prinos rodoljubivih mislej na žertvenik narodnoga napretka, koji je je dvaput izdan (1856. i 1864), zatim Dijetalne besjede i Povijest rezidencije episkopata budimskago, a od časti i ovoga samog (1846); Pedagogika i metodika (1815) i dr. Uz to je Atanacković štampao nekoliko nadgrobnih i drugih prigodnih besjeda i poslanica. Godine 1857. izašla su čak tri njegova naslova.[10] Osobito mnogo je radio na školskoj književnosti i izdao je čitav niz udžbenika, iz nauke o vjeri, o jeziku srpskom i njemačkom, matematici, pedagogiji i katihetici. Osim toga, preveo i štampao veliki broj knjiga Sv. Pisma staroga i novoga zavjeta, kao i neke knjige stranih pisaca. Smatra se da je on bio prvi prevodilac pojedinih knjiga Starog zaveta na srpski jezik.[11] Tako je već pred kraj svoga života, kao sedamdesetsedmogodišnji starac preveo njemačko djelo J. F. Hilera Neotstupni vođa kroz vrleti i klance života, a za mladosti svoje 1823. i djelce L. Miterpachera Unterricht über Maulbaum – u. Seidenraupenzucht, što mu je iste godine donijelo i zvanje »svilodjelija profesora« u srpskom somborskom Pedagogijumu. U borbi oko pravopisa bio je na strani konzervativaca, te je i na godinu dana pred smrt štampao svoj Povtorni napjev nad azbukom, složen starcem Mirkom (1866). Georgije (Đorđe) Magarašević (Adaševci, 10. septembar 1793 — Novi Sad, 6. januar 1830) je bio profesor, književnik, osnivač Serbskog Letopisa u Budimu. Georgije Magarašević Georgije Magarašević 1.jpg Georgije Magarašević Datum rođenja 10. septembar 1793. Mesto rođenja Adaševci Habzburška monarhija Datum smrti 6. januar 1830. (36 god.) Mesto smrti Novi Sad Austrijsko carstvo Potpis Georgije Magarašević signature.jpg Biografija Uredi Osnovnu školu je završio u Adaševcima, gimnaziju u Sremskim Karlovcima a filozofiju u Pešti. Nakon tog je učio bogosloviju u Sremskim Karlovcima i tu je 1813. godine postao privremeni profesor na gimnaziji a 1817. godine je prešao u Novi Sad. U novosadskoj gimnaziji je predavao do smrti, predmet „krasnorečje”. Magarašević je bio književnik koji se nije bavio beletristikom i imao je smisao da zabeleži sve što je imalo značaja za istoriju Srba i ima karakter kulturno-istorijskog dokumenta. Preveo je i kompletirao knjige: „Nove istorijočeske pamjatodostojnosti života Napoleona Bonaparte“ (1822), „Istorija najvažnii politični Evropejski priključenija otvijenskoga mira“ (1823). 1831. godine, posle njegove smrti, izdala je Matica srpska njegovu „Kratku vsemirnu istoriju“ i dr. No njegova je najveće zasluga što je 1825. godine u Budimu pokrenuo Serbsku Letopis. Već krajem 1825. godine su nastale teškoće sa štampanjem, a da bi se Letopis održao osnovana je Matica srpska 4. februara 1826. Tako je Magarašević svojim Letopisom izazvao osnivanje Matice srpske. Magarašević je bio retko živa duha i humani čovek, čak i po pogledu na jezik i tako je branio i preporučivao narodni jezik, kao uslov za ulazak Srba u zajednicu prosvećenih naroda. Bio je oženjen Katarinom, sa kojom nije imao dece. Umro je o Bogojavljenju 1830. godine u Novom Sadu.[1] tags: istorija srpske knjizevnosti stare srpske knjige stara srpska knjiga devetnaesti vek xix veka 19. knjige štampane u beču antikvarne knjige ...