Pioneer-ov dizajn zvuka A-serije napravljen da odgovara sabvuferu i zvučnicima punog opsega kako bi obezbedio neprimetne i glatke karakteristike zvuka sa dinamičnim, jakim basom koji vam omogućava da čujete i osetite muziku. Proizvod: Kućište sabvufera sa dvostrukim opterećenjem od 10" 25cm Maksimalna izlazna snaga: 1300 W RMS: 400 W 10-inčna staklena vlakna i liskun isprepleteni ubrizgavanjem polipropilena (IMPP) konusna konstrukcija Obod od butilne gume i od aramidnih vlakana za visoku čvrstoću i prekomernu liniju. Frekvencijski opseg od 20Hz do 2kHz 74dB (+- 1,5dB) Nivo zvučnog pritiska (osetljivost) 5,25"/133,35 mm Dubina ugradnje

Specifikacija: Proizvođač: Pioneer Podržani format diska: CD-R, CD-RW. DVD Konekcija: Aux, Bluetooth MOSFET 50: 4x50W max Podržani format CD/DVD-u: • MP3, WMA, AAC • DVD-Video, Divx, MPEG-1, 2, 4 USB-u: • MP3, WMA, AAC, VAV, FLAC • H.264, MKV, FLV i MPEG4 u Full HD kvalitetu • MPEG2, Divx • JPEG Boja proizvoda: crna Boja osvetljenja: Više boja Funkcije prikaza 6.2 "WVGA Rad sa ekranom osetljivim na dodir Multi-touch displej Opcije veze: Mogućnost povezivanja kompatibilnih pametnih telefona preko Apple CarPlay ™ Android Bluetooth (ugrađen) iPhone iPod Spotify Apple / Android kompatibilnost Android kompatibilan iPhone kompatibilan iPod kompatibilan -punjenje baterije -reprodukcije muzike Napredne funkcije 13-pojasni grafički ekvilajzer ekvilajzer (EQ) auto EQ DVD regionalni kod 2 FLAC podrška Hi-Fi veze za automobile 1 x zadnji Aux-in 3 x pre-outs USB ulaz: 1 x zadnji USB Opcioni ručni daljinski CD R33 Spreman za navigaciju (potreban je AVIC F260) Priključak za zadnju kameru Prikaz linija za pomoć pri parkiranju

PIONEER TS-A1300C A-Serija zvučnika Dva 13cm 5-1/4-inčni 300W 2-komponentni sistem zvučnika Dva visokotonca od 20 mm od poliamida sa tvrdom kupolom 50 W RMS, 300 W max Frekvencijski opseg: 42 Hz do 38 kHz Frekvencija skretnice: 3,2 kHz Osetljivost: 87 dB 4 oma impedansa

GRADEA Serija Veličina: 25 cm (10") Maksimalna muzička snaga: 1300 W RMS: 400 W Frekvencijski odziv: 20 Hz do 2.000 Hz (-20 dB) Osetljivost: (1V / 1m)74 dB Impedansa: 4 Ō Dubina ugradnje: 133 mm Dimenzije otvora: ø230 mm Rezonantna frekvencija: 30 Hz Xmak: 11,3 mm Težina magneta: 1.600 g Prečnik zvučne zavojnice: 40 mm

Specifikacija proizvoda: Pioneer TS-A30S4 Sabvufer: serije A od 12 inča od 4 oma Snaga: Maksimalna snaga: 1400 vati RMS: 400 vati Impedansa: 4 Ohma IMPP konus ojačan staklenim vlaknima i liskunom Rubber Surround Frekvencijski odziv: 20-125 Hz Osetljivost (1V / 1m): 96dB Xmax: 8,25 mm

Sadržaj: - 10"-inča 25 cm sabvufer od 4 oma - brizgani konus od polipropilena/aramidnih vlakana - butil gumeni okvir - štancana čelična korpa - Nominalna snaga: 350 vati RMS - Maksimalna snaga od 1300 vati - frekventni odziv: 20-3400 Hz - osetljivost: 74 dB

GRADES Series Veličina: 30 cm (12") Maksimalna muzička snaga: 2000 W RMS: 600 W Frekvencijski odziv: 20 Hz do 4700 Hz Osetljivost: (1V / 1m)78 dB Impedansa: 4Ō Dubina ugradnje: 157 mm Dimenzije otvora: ø281 mm Rezonantna frekvencija: 33,4 Hz Xmax: 13 mm Težina magneta: 2.100 g Prečnik zvučne zavojnice: 48 mm

Posebno dizajniran za moćnu reprodukciju, MVH-280FD je opremljen RDS tjunerom ili možete da reprodukujete pesme sa svog iPod, iPhone, Android pametnog telefona i drugih uređaja preko USB ili Aux-In porta na prednjoj ploči. Ovaj stereo uređaj pruža neverovatnu snagu od 4 x 100 W čiste „Klase FD“ snage u reprodukciji. Za dodatnu snagu, ima 2 RCA izlaza na zadnjoj strani jedinice, što vam omogućava da instalirate dodatni sabvufer ili pojačalo. Maksimalna izlazna snaga 100 W x 4 Maksimalna izlazna snaga. Modeli velike snage imaju superiorno i veoma efikasno Class-FD pojačalo, koje proizvodi moćan i visokokvalitetan zvuk. Radi sa iPod / iPhone-om Sa iPod i iPhone Direct Control, možete upravljati svojim i-uređajem direktno sa kontrolne table automobila i uživati u vrhunskom zvuku. Kompatibilan sa Androidom Povežite se i slušajte muziku sačuvanu na vašem uređaju bez potrebe za aplikacijom. Glavne karakteristike: -Maksimalna izlazna snaga 100 W x 4 -1-DIN -Tjuner RDS radio Reprodukuje preko USB-a: -WMA, MP3, WAV i AAC audio datoteke -Ostali muzički uređaji preko prednjeg Aux-In-a -Prednja ploča Potpuno odvojiva -Osvetljenje dugmeta Crveno -Režim uštede energije -Velika snaga (4 x 100W) -USB ulaz

Naziv: Pioneer MVH-S120UB Podržani formati Puštanje preko USB-a: MP3, VMA, VAV i FLAC audio datoteke Drugi muzički uređaji preko prednjeg Aux-In Snaga MOSFET 50 W x 4 AUX Da Osvjetljenje displeja Širokougaoni VA LCD ekran (1 linija) Prikazuje ćirilične znakove Subwoofer out: 1 RCA (zadnji ili Subwoofer) High Pass Filter Low Pass Filter Sistem radio podataka (RDS) PTI search Memorija najboljih stanica (BSM) Automatsko traženje alternativne frekvencije Automatsko / ručno traženje frekvencije

Velteh monitor LAB-7002 7" Veličina ekrana: 7" Ekran : TFT Povezivanje : Žičano Materijal: Plastika Rezolucija ekrana: 480 x 240 Ratio: 16:9 Video format: PAL, NTSC Monitor pogodam za automobile,kamione, kombajne, kombi vozila Napajanje: DC 12V (plus minus 10% ) - 32V

Phonocar auto zvučnici serja ALPHA Elipse 4"x6" (9x15cm) Maksimalna snaga 70W 25W RMS Frekventni opseg 70-19.000 Hz Osetljivost 91dB Impendanca 4 ohm Korpa zvučnika od nerđajućeg čelika Veličina 4x6 Dubina montaže 43mm U kutiji 2 kom. Set idealna za automobile : ALFA ROMEO : - Alfa Romeo 75 - Prednji - Alfa Romeo 90 - Prednji - Alfa Romeo 164 > 90 god - Zadnji FIAT : - Fiat Croma - napred i pozadi FIAT : - Lancia > 92 godina - . Prednji - Lancia Thema - napred i pozadi - Lancia Thema Zapadni - napred i pozadi NISSAN : - Nissan Micra - Prednji Reanult : - Renault R 9 - Prednji SEAT : - Ibica 84 > 93 - Zadnji - Ibica > 93 - Zadnji - Toledo > 99 - Zadnji - Kordoba - nazad - Ibica > 99 - Zadnji VV : - Golf III - Zadnji - Polo - Zadnji - Golf - Zadnji - Sirocco - nazad - Corrado - Zadnji i drugi.

IZDAVAČ: MINERVA - SUBOTICA GODINA: 1997. POVEZ: TVRD FORMAT: 21 STANJE: KAO NOVO - NEKORIŠĆENO NASLOVI: • ZELENI VITEZ • PESME ZA DECU • PESNIK I ZAVIČAJ • OZON ZAVIČAJA • TRAŽIM POMILOVANJE • PAMTIĆU SVE • NEMAM VIŠE VREMENA • ZOVINA SVIRALA

Dimitrije Nikolajević - Crvena poema Ovo delo našeg slavnog autora izašlo je godinu dana ranije!, pre nego što je izašla verzija Crvene poeme sa ilustracijom. JEDINI primerak dostupan u ponudi. Izuzetne vrednosti. Knjižica je većeg formata. Bez bilo kojih oštećenja, fleka, tačkica, tragova pisanja, kao i bez tragova požutelosti. Uzmite u obzir da je staro 52 godine! i još uvek u odličnom stanju. Dimitrije Nikolajevic (1935-2015) Pesnik izuzetnog pesničkog senzibiliteta živeo je, umetnički sazrevao i stvarao u Kragujevcu, inspirišući se kragujevačkom tragedijom ali i svakodnevicom i društvenim pojavama u gradu na Lepenici. Bio je rukovodilac izdavačke delatnosti Spomen-parka „21. oktobar“, autor je 29 zbirki poezije, priredio je zbornik „Put je krug“, a njegova „Crvena poema“ sa grafičkim ilustracijama Lazara Vujaklije (1971) predstavlja bibliofilsko izdanje. Zastupljen je u mnogim pesničkim antologijama i zbornicima savremene jugoslovenske i srpske poezije. Pesme su mu prevođene na više stranih jezika i dobitnik brojnih književnih nagrada i društvenih priznanja.

Kao na slikama prvo izdanje prosveta 1960 Branko Miljković (Niš[1], 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Brankov otac Gligorije (1907–1999) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu (1939–1993) čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš.[3] Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša u ulici Ljube Didića 9. Brankovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahote rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetnik tema o smrti u njegovoj poeziji. Na Veliki petak 1944. godine, Branko posmatra kako savezničke bombe padaju na Sabornu crkvu, ali i na školu `Sveti Sava`. Video je svoju mladu komšinicu Ružu, svoju prvu ljubav, kako je u nesvesnom stanju odnose u bolnicu. Uzalud su se Brankova majka i druge žene molile za Ružu. Ona se više nikada nije probudila, a Branko će svoja dečačka osećanja prema njoj iskazati dosta godina kasnije, u svojoj pesmi Uzalud je budim.[4] Miljković je stekao srednje školsko obrazovanje u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ Od 1941. do 1945. pohađao je osnovnu školu. Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ u Nišu, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu.[3][5] Od 1949. do 1953. godine Miljković je bio učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu piše i pred svojim vršnjacima i profesorima čita svoje prve pesme sa trinaest godina. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“...[3] Tokom gimnazijskog školovanja veliki uticaj na pesnika imao je profesor književnosti Dragoljub Milosavljević i, naročito, profesor filozofije, Fridrih Troj. Oni su najviše doprineli da upiše studije filozofije(1953) i da nastavi da se bavi književnošću.[2] Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić... [6] Nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista. Rukopisi Branka Miljkovića. Kada je došao u Beograd, Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje.[7] Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Branko je potom počeo da vodi računa o svom oblačenju, mogao se videti kako ide preko Terazija u sivom odelu, u prsluku višnjeve boje, sa leptir-mašnom, šeširom velikog oboda... Od studenta boema – postao je gospodin.[8] Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Pismo Branka Miljkovića redakciji lista `Delo`, u vezi pesama Petra Pajića. Original se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč“, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju: „ U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: „Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu`? Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza. ” Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. Ovaj događaj i dalje izaziva mnoge kontroverze. Tanasije Mladenović je smatrao, da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo. Maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesio, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, navodi Mladenović. U razgovoru za „Politiku”, Mladenović je 1995. godine, doslovce, rekao: „Na licu mesta, posle nekoliko dana po Miljkovićevoj sahrani, vrativši se tada sa puta po inostranstvu, utvrdio sam čitav niz činjenica koje jasno govore da je tadašnjim vlastodršcima, i u Zagrebu, i u Beogradu, bilo veoma stalo da se čitav „slučaj” prekrije velom zaborava. Kvarilo bi to, zaboga, naše idilično i za večna vremena projektovano – bratstvo i jedinstvo”.[9] Mada, uprkos navodima, do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo.[10] Posle tragične smrti Branka Miljkovića u Zagrebu 1961. godine, celokupna pesnikova posmrtna ostavina nalazila se u njegovoj roditeljskoj kući u Beogradu, na Voždovcu, u ul. Đorđa Kratovca 52.[2][11] Skromna porodična kuća, koju su pesnikovi roditelji kupili i kasnije se doselili iz Niša u Beograd 1954. godine, dozidana je sa još jednom prostorijom (radnom sobom) u kojoj je živeo i stvarao veliki pesnik, u ambijentu „pesničke laboratorije“ i bogate lične biblioteke. Pesnikova kuća bila je i duhovno stecište čitave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.[2] Pesništvo[uredi | uredi izvor] Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[12] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da „nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona „stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao „žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da „Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[2] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizrecivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu ciklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[13] Ostali rad[uredi | uredi izvor] Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[2] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[14] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku izgradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[14] Nagrade[uredi | uredi izvor] Oktobarska nagrada Beograda, 1960, za zbirku Vatra i ništa. Nasleđe[uredi | uredi izvor] Film o Branku Miljkoviću[uredi | uredi izvor] Vatra i ništa (igrano-dokumentarni film, Niš, 1995, proizvodnja: ПП Krug, uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Niša, scenario i režija: Marislav Radisavljević, direktor fotografije filma: Ivan Zdravković, snimatelj: Darko Ković, scenograf: Boris Čerškov, kostimograf: Jelka Ašanin, kompozitor: Blagoje Radojević, slikar dekora: Perica Donkov, glumci: Goran Milev, Slađana Vlajović. Postoji i dokumentarni film o Branku Miljkoviću, pod imenom Princ Poezije. Film je snimljen u Nišu i Beogradu, uz obilnu muzejsku građu, a Miki Stamenković je uspeo da preko svojih prijatelja iz Zagreba obezbedi potrebnu dokumentaciju. Snimatelj filma je Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, stihove u filmu govori Predrag Ejdus, tekst čita Žarko Obračević, a muziku je napisao Žarko Stanković. Spomen soba Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] U porodičnoj kući u Beogradu, u pesnikovoj sobi, 12. februara 1962. god, na prvu godišnjicu njegove smrti, otvorena je Miljkovićeva spomen-soba u autentičnom ambijentu, gde je bila izložena njegova zaostavština: nameštaj, lični predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka...24 (kat. br. 100) Roditelji, i posebno, brat Dragiša, brižljivo su sačuvali sve što se zateklo u kući od pesnikove ostavštine.25 U Knjizi utisaka povodom predaje zaostavštine i otvaranja Spomen-sobe u niškom Muzeju 1971. god, porodica Miljković je zapisala:[2] „ Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše (majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković; 11. 2. 1971.) ” Književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković. Povodom desetogodišnjice smrti, pesnikovi roditelji Marija i Gligorije, 1971. god. ustupaju deo zaostavštine svoga sina gradu Nišu, odnosno Narodnom muzeju, uz svesrdno posredovanje predstavnika grada, Muzeja i poslenika iz kulturnog života. Osnovna namera bila je da se ustupanjem, prenosom i kasnijom muzejskom ekspozicijom fonda sačuva trajno uspomena na velikog pesnika, koji je duhovno i stvaralački stasao u svom rodnom gradu Nišu. Na dvadesetogodišnjicu pesnikove smrti 1981. god, njegovi roditelji poklanjaju Narodnom muzeju pesnikovu sobu iz beogradske kuće (sobe), jedan broj ličnih predmeta i prva izdanja pesnikovih zbirki pesama (Uzalud je budim i Vatra i ništa).[2] Narodni muzej u Nišu čuva celokupnu zaostavštinu pesnika Branka Miljkovića. Formiran je i fond istoimene muzejske zbirke. Godine 1971, povodom desetogodišnjice pesnikove smrti, njegovi roditelji, Marija i Gligorije i brat Dragiša, poklonili su muzeju u Nišu sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Zaostavštini pripada 1649 predmeta.[15] Povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića 2011. godine organizovana je velika izložba njegovih ličnih stvari koju je posetilo oko 9 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu.[16][17] Tom prilikom je planirano da se do 2014. izdaju njegova sabrana dela.[18] Sabrana dela bi imala 12 knjiga, ali njihovo izdavanje nije realizovano u planiranom roku.[17] Spomen soba Branka Miljkovića kao deo izložbe u Sinagogi u Nišu u povodu obeležavanja 50. godišnjice od njegove smrt (29. septembar 2011) O životu i tragičnoj smrti Branka Miljkovića Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom”.[19] Dela[uredi | uredi izvor] Sabrana dela Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] Bista Branka Miljkovića u Nišu, ispred Narodnog pozorišta. Na osnovu Protokola o izdavanju sabranih dela Branka Miljkovića, iz 2015. godine, čiji su potpisnici Filozofski fakultet iz Niša, Niški kulturni centar, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Niša, konačno su se stekli uslovi (jer su obezbeđena materijalna sredstva iz budžeta Grada Niša), da se krene u realizaciju projekta koji je trebalo da bude započet do kraja 2014. Prema navedenom Protokolu, do kraja 2015. godine biće štampani prvi tomovi sabranih dela Branka Miljkovića (1934—1961), dok bi čitav projekat, od 6 knjiga, završen krajem 2018. godine.[20] Knjige pesama[uredi | uredi izvor] Za života je objavio pet knjiga pesama: Uzalud je budim (Mlado pokolenje, Beograd, 1957), Smrću protiv smrti (zbirka patriotskih pesama u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, Mlado pokolenje, Beograd, 1959), Poreklo nade (Lykos, Zagreb, 1960), Vatra i ništa (Prosveta, Beograd, 1960). Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je 1960. god. prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost. U izdanju „Zadužbine Ras“ izašla je njegova poslednja knjiga Krv koja svetli (1961), bibliofilsko izdanje odabranih pesama patriotske poezije iz knjige.[2] Uzalud je budim, Beograd, 1957, Smrću protiv smrti, (Zajedno sa Blažom Šćepanovićem), Beograd, 1959. Vatra i ništa, Beograd, 1960, Poreklo nade, Zagreb, 1960, Krv koja svetli, Beograd, 1961. Prevod Osip Mandeljtšajm: Šum vremena, (zajedno sa Milicom Nikolić) Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu[uredi | uredi izvor] Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd 1965; Kritičari o Branku Miljkoviću, zbornik radova (prir. Sava Penčić), Niš 1973; Branko Miljković u sećanju savremenika, zbornik (prir. Vidosav Petrović), Niš 1973; Vidosav Petrović, Pesnikov uzlet – Sećanja na Branka Miljkovića, Niš 1988; Miodrag Petrović, Pesnički svet Branka Miljkovića, Niš 1991; Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu. Poezija i poetika Branka Miljkovića, zbornik radova (ured. Novica Petković), Beograd 1996; Branko Miljković i savremena srpska poezija, zbornik radova (ured. Radivoje Mikić), Gadžin Han/Beograd, 1997; Radivoje M. Petković, Branko Miljković – školski dani, Niš 1999; Radivoje Mikić, Orfejev dvojnik – o poeziji i poetici Branka Miljkovića, Beograd 2002; Radovan Popović, Princ pesnika, životopis Branka Miljkovića, Niš 2002; Kosta Dimitrijević, Ubijeni pesnik, roman o Branku Miljkoviću, Beograd 2002; Kosta Lozanić, Slike iz života Miljkovića, (Roman o Branku Miljkoviću u 77 slika), Obrenovac 2003; Poezija Branka Miljkovića – nova tumačenja, Zbornik (prir. Radivoje Mikić), Niš 2003; Gojko M. Tešić, Bio-bibliografija Branka Miljkovića i radova o njemu (1951–1973), I–II, Književna istorija (Beograd), VII/ 25 i 26, (1974): 151–197, 343–396; Tematski broj časopisa „Gradina“ posvećen Branku Miljkoviću i Nagradi Branko Miljković, Gradina, Niš, Nova serija broj 4/2004, 2004. Dragica S. Ivanović, Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića, Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2010; Nedeljko Bogdanović, Reč i pesma (`Utva zlatokrila“ Branka Miljkovića), 2011; Marija Jeftimijević Mihajlović, Miljković između poezije i mita, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, Leposavić, 2012; Ljubisav Stanojević (1927—2005): Poezija i poetika Branka Miljkovića - orfejski iskaz i poetska sublimacija neizrecivog (doktorska disertacija, rukopis, 1973) Branko Miljković, prepiska, dokumenti, posvete, priredio Jovan Mladenović, Niš, 2012;[17]

Jako lepo očuvano

retko u odličnom stanju pesme Osvit 1976. Slavko Matković je bio avangardni umetnik, a bavio se konceptualnom umetnošću, vizuelno-poetskim istraživanjima, eksperimentalnim filmom, intervencijama u prostoru, performansom, telesnim akcijama, siromašnom umetnošću, selotejp tekstovima, instalacijama, (konceptualnim) slikarstvom, mentalnim skulpturama, autorskim stripom, književnošću, poezijom i mejl artom.[1] Po smatranju istoričara umetnosti Nebojše Milenkovića, bio je jedan od najznačajnijih inovatora i eksperimentatora u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti 20. veka.[1] Rodio se i život proveo u Subotici, gde je završio osnovnu, srednju i višu školu…. U svom likovnom stvalaštvu, ostavio je trag i kao utemeljitelj avangardne umetničke skupine Bosch+Bosch 27. avgusta 1969. godine (članovi su bili, uz Matkovića, i Balint Sombati, Laslo Salma i Laslo Kerkeš)[4]. 1972. godine je pokrenuo časopis Kontaktor 972, čiji je bio i urednik. … Cvetovi saznanja, pesme, 1973. Mi smo mali šašavi potrošači, pesme, 1976. Antigraf, pesme, 1983. Fotobiografija, pesme, 1985. Ušao je i u međunarodnu antologiju poezije `West-East`, antologiju Milana Živanovića `Sto godina sto pesnika – Vojvodina 20. vek`. Neka dela su mu prevedena i na mađarski jezik, a preveo ih je bački hrvatski književnik Matija Molcer. rukovet bosch+bosch katalin ladik vizuelna poezija neoavangarda avangarda poezija signalizam algol avantgarde museum

Odlično očuvano! Retko u ponudi! Prvo izdanje iz 1979. Autor - osoba Despotov, Vojislav Naslov Perač sapuna / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1979 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 61 str. ; 22 cm Napomene Tiraž 1000 Beleška o piscu: str. 59. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic kopicl konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

Pioneer GM-A3702 2CH 500W Zašto staviti pojačalo u svoj auto? Pioneer-ovo GM-A3702 2-kanalno pojačalo će u velikoj meri poboljšati kvalitet zvuka u vašem vozilu, tako da ćete se radovati svom vremenu na putu. Ovaj snažni mali Pioneer će napajati par zvučnika sa 60 vati RMS svaki, što je gigantski skok u odnosu na snagu koju obezbeđuje samo vaš auto radio. Čućete više malih detalja u svojoj muzici, posebno kada pojačate svoj sistem da biste prevazišli buku na putu. Praktične karakteristike Takođe možete staviti ovo svestrano pojačalo u jednokanalni režim, uključiti niskopropusni filter radi jasnoće i pokrenuti sabvufer sa do 190 vati RMS, savršeno za skroman sistem. Ulazi na nivou zvučnika vam omogućavaju da dodate GM-A3702 na fabrički radio koji nema izlaze za pretpojačalo. Ako je vašem vozilu potrebna zvučna nadogradnja, mali otisak ovog pojačala i razumna cena čine ga odličnim izborom. Težina jedinice: 1,4 Terminali za zvučnike: navojni 2-kanalni: DA Maksimalna snaga: 500 W (premošćeno) ili 2 x 170 W (4 Ō) ili 2 x 250 W (2 Ō) CEA 2006 Snaga: 2 x 60 W (4 Ō) Kontinuirana izlazna snaga: 2 x 60W (4 Ō) ili 1 x 190 W (4Ō premošćena) ili 2 x 95 W (2 Ō) Mogućnost impedanse opterećenja: 2-8 oma dozvoljeno (stereo) Frekvencijski odziv: 10Hz ~ 70kHz (+0dB, -3dB) Distorzija: < 0,05 % S/N odnos: > 95 dB LPF: 80 Hz (-12 dB/okt) Veličina šasije (Š x V x D) 246 (Š) x 60 (V) x 180 (D)

Retko Lepo očuvano ilustrovano poezija osuđenika iz Lepoglave Lepoglava : Kazneno popravni dom, 1978 prir. Буђановац, Анђела | Ердец, Јосип tags: poezija zatvorenika književnost margine pesme ilustracije žerar žene kriminalci kao pisci robijaši književnici

Glavne Karakteristike: Materijal zvučnika: IMPP Kompozitni Koni Veličina tvitera: 30 mm Materijal tvitera: PEI Tip zvučne zavojnice: Bakar Vrsta zvučne zavojnice: Poliimid Magneti: Zvučnik: Ferit Tviter: Neodimijum Ostale Karakteristike: Veličina: 17 cm Težina: 0,68 kg Impedansa: 4 Ω Prečnik otvora za ugradnju: 144 mm Frekvencijski odziv: 36 - 26.000 Hz Dubina montaže: 46 mm Osetljivost: 91 dB Frekvencija prekida: 4600 Hz Niska rezonantna frekvencija: 76 Hz Maksimalna ulazna snaga: 300 W 2-smerni sistem Nominalna ulazna snaga: 45 W

Pioneer TS-D65F 2-sistemski zvučnici za automobil (par) 6-1/2" brizgani polipropilenski vufer konus isprepleten aramidnim vlaknima 1" visokotonac sa mekom kupolom od poliestera Nominalna do 90 vati RMS (270 MAX) Frekvencijski opseg: 32-49.000 Hz Osetljivost: 85 dB Dubina gornjeg montiranja: 2-5/8" Impedansa: 4 oma Mrežice nisu uključene

Serija: A Serija Veličina zvučnika: 6-1/2" 16,5cm Dizajn: 2-smerni komponentni sistem Dizajn tvitera: Doma Veličina tvitera: 3/4" Sastav tvitera: Polietilimid Sastav srednjeg zvučnika: Karbonski i mika ojačani brizgani polipropilen Okvir srednjeg zvučnika: Elastični polimer Maksimalna obrada snage: 350 vati RMS obrada snage: 80 vati Ukupno maksimalno po paru/setu: 700 vati Ukupno RMS po paru/setu: 160 vati Osetljivost: 90 dB Frekvencijski odziv: 33 - 58000 Hz Impedansa (po zavojnici): 4 oma Prečnik zavojnice: 1" Instalacija plitkog montiranja: Ne Težina magneta: 0,320kg Tip magneta: Feritni Dubina montaže na vrhu (dubina montaže): 2.32" Dimenzije isečka: 5.67" Broj zvučnika: 2 Srednjetonca + 2 Tvitera Usklađenost sa CTA-2031: Da

Naziv: Pioneer TS-WX306T 1300W / 350W bas refleksna sabvuferska cev Proizvođač: Pioneer Tip subvoofera: Subvooferska cev (bazooka) Veličina subvoofera: 30 cm Konstrukcija: Subvoofer cev sa 30 cm subvooferom RMS snaga: 350w Max snaga: 1300w Frekvencijski odziv: 20-125 Hz Impedansa: 4Ō (Ohm) Osetljivost: 96 dB / 1 vati / 1 m Dimenzije: 640 x 335 mm

Pioneer DMH-AF555BT Tip: Ekran osetljiv na dodir Veličina ekrana: 9 inča Izlazni kanali: 3x2V (Prednji, Zadnji, Subwoofer) Ukupna RMS snaga: 200 vati Impedansa: 4 oma Player sa podesivim ekranom od 9 inča. Podesite ekran prema udobnosti korisnika ili ga naginjite gore/dole da odgovara nivou vaših očiju. Napomena: Weblink: Muzika, mape, telefon, aplikacije, glasovne komande, reprodukcija video zapisa, ogledalo ekrana i još mnogo toga... Specifikacije: Medija / Izvor: Izvor: Bluetooth/USB/AUX/Radio Format: WMA/MP3/WAV/AAC/FLAC/MP4/AVI/WMV/MKV/FLV/MOV/TS/JPEG/bmp/VC1/png Tjuner: Memorija najboljih stanica: Da Prethodno podešavanje: 5 opsega * 6 stanica Opseg: FM123/AM12 Interfejs: AUX: 1 (Zadnji) Povezivanje: Weblink USB Interfejs: Da (Zadnji) BLUETOOTH: Ugrađen (Telefon/Audio) Audio: SNAGA: MOSFET 50W X 4 Kontrola Subwoofera: Da Ekvalajzer: 13-Band Grafika Mreža za Prekidanje: HPF/LPF Ručno Podešavanje Vremena: Ne RCA Pre-out: 3 (2V) Ostalo: Veličina Din: 2 Din RGB Ulaz: Ne Višejezični Prikaz: Ne Brzo Punjenje preko USB-a: Za Android Ulaz za Zadnju Kameru: Da Režim Isključenja: Da Smernice za Pomoć Pri Parkiranju: Ne Prilagođavanje Boje: 5 Boja Prikaza HDMI Ulaz: Ne Režim Isključenja Ekrana: Da Kontrola na Volanu: Da

PIONEER TS-G1720F su dvosistemski zvučnici namenjeni za automobile, što znači da poseduju posebnu komponentu koja se bavi nižim tonovima i posebnu koja se bavi višim. Reprodukcija zvuka je samim tim izbalansirana, čista i jasna. IMMP Cone tehnika izrade samih tela zvučnika, omogućava njihovu povećanu izdržljivost i odlično tlo za razvitak kvalitetnih basova. Ovo su zvučnici koji dosta pružaju za svoju cenu, te su veoma ekonomična opcija. Pritom se lako instaliraju, a odlčno i izgledaju. Karakteristike: Dvosistemski zvučnici Maksimalna ulazna snaga: 300 W Nominalna ulazna snaga: 40 W Veličina zvučnika: 17 cm Dimenzije: Težina 0,59 kg Rupa za isecanje 144 mm Dubina montiranja 49,7 mm