Хеиделбергер Хербст Дом Хелмута Милера у Берлину негује свој грип заједно са `Глобостадом`, несвестан да у Хајделбергу млади студент медицине управо завршава своју докторску дисертацију о штетном деловању истог антибиотика. Какво изненађење када је студентски рад украден и представљен као оригинал на великој фармацеутској конвенцији. Беа Браун, која ужива у Хелмутовом застоју посећујући пријатеље у Хајделбергу и присуствујући чувеном „Хајделбергер Хербсту“, изненада се нађе у центру истраге. Написан у потпуности на немачком, „Хеиделбергер Хербст“ се придружује са 24 друге узбудљиве мистерије Хелмута Милера за лако читање дизајниране да побољшају културно разумевање земаља немачког говорног подручја, а истовремено унапреде корисниково течно читање. Читач другог нивоа. Брза мистерија за почетнике немачке студенте са приватним детективом Хелмутом Милером. Задатак доводи Милера у Минхен, где га случајан сусрет са његовом бившом девојком Маријом увлачи у опасне послове. Ко је знао да је постала крадљивац дијаманата са приличном репутацијом? Ниво један потешкоћа. Heidelberger Herbst by Felix & Theo odlično očuvane Ц

časopis za književnost i kulturu VERGILIJE, KOČIĆ VLADIKA GRIGORIJE, MOMO KAPOR, PERO ZUBAC... MAJ.21/11 odlično očuvana kao nova

biblioteka BAŠTINA PROESVETA Beograd odlično očuvana Room.8

odlično očuvana kao nova SK.2

odlično očuvana kao nova exlibris

ŠEST VRANA - Li Bardugo Opasna nova droga preti da svet uvuče u magijski rat, ali beskrupuloznog Kaza Brekera interesuje samo koliko će ga platiti da to spreči. Okupivši oko sebe ekipu mladih otpadnika, on sprovodi smeo i sulud plan koji će ih sve do jednog promeniti. Šest izgubljenih duša. Šest životnih priča. Šest sukobljenih interesa. Šest prerano odraslih klinaca. Šest slabih karika. Šest vrana. Izdavač: URBAN READS Broj strana: 506 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 po.st.des.1

Smokva - Goran Vojnović Izdavač: Rende Godina izdanja: 2017 Broj strana: 348 Format: 20 cm Povez: Broširani Smokva je mozaik sastavljen od porodičnih priča koje se prepliću, sapliću u istorijskom trenutku koji gazi ljude nespremne da odgovore na životne izazove. Goran Vojnović kaže da je Smokva ljubavni roman, ali ona je mnogo više od toga. Pisac u romanu traga za odgovorima na pitanja ličnog identiteta, slobode, odgovornosti, roditeljstva, porodičnog života. Glavni junak romana, Jadran pokušava da od krhotina svojih i tuđih uspomena, nagađanja i saznanja o prošlosti svojih najbližih sastavi sliku svog života u kojem će pronaći put do sebe i smisla postojanja. Smokva, drvo koje je moćni simbol duhovnog rasta, Jadranu pruža zaštitu i podršku, i nadahnuće za pronalaženje sopstvenog puta. Goran Vojnović dobitnik je i nagrade Kresnik za romane Južnjaci, marš! i Jugoslavija, moja dežela. po.st.des.1

Autor: Ramiz Šaćirović Žanr: Priče Pismo: Latinica Broj strana: 149 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2017. Nova knjiga Ramiza Šaćirovića, Vasika, sadrži 16 novih pripovjedaka koje nose biljeg fascinirajuće prošlosti Koštampolja, njegovih ljudi, zaboravljenih običaja i kulture. Pregršt ovih vrlo uzbudljivih priča povezuju i svjedoče vjekove, a nastale su kao produkt bogate interpretativne memorije autora. Tematski, hronološki, intertekstualno i svojim ehom, zalaze u neponovljivi ambijent običaja i kulture naučnoistraživačke i jednog književno zaobiđenog prostora.Većim dijelom su nastale na prostoru koji je pisac omeđio svojim življenjem, koji mu je omogućio uranjanje u složenu psihološku strukturu ljudi svoga podneblja. Uostalom, čitav koštampoljski kraj obiluje čudnovatim i neponovljivim pričama u kojima je utkan magični realizam pripovjedačke fantastike koja je pred nama. Višestrano zanimljiv narativni tok Ramizovog omniscentnog pripovjedanja, upotpunjujuje vrlo dinamičan, često i ironičan, dijaloški tok koji doprinosi lakšem shvatanju konteksta priča i apsurdnosti mnogih događaja. Sasvim drugačije prenošenje, doslikavanje i prepričavanje pomenutih događaja, doprinosi autentičnosti same percepcije povezivanja vremena, prošlosti i današnjice. Uočljivo je da se suština priča zasniva na ljudskoj tragediji, nedorečenosti i nerazumijevanju iz kojih se zameću česti konflikti i mržnja kao glavni generator stradalništva. Mnoge priče (Konopac, Pucanj u rano jutro, Bijela smrt) nose univerzalnu tragiku zle sudbine življenja na prostoru koji mnogi vide kao utopijski ili distopijski mizanscen na posnoj i nerodnoj zemlji, u kojoj priča Konopac i Ipak, sreća u kući vuku tragiku duboke patrijarhalne dekadencije: Redale su se djevojčice, sve po godinu, dvije godine između njih. Šest ih izrodi Sevda. Kako se koja rodi, Ćamil sve drugačiji, sve goropadniji, neljubazniji prema Sevdi... Nemati muško dijete u našim krajevima je velika manjkavost, velika šteta, jer nema ko da produži lozu, jer će se utuliti ognjište. I u narodu pođoše pričanja. Često je i Ćamil slušao ogovaranja... – Ako ne rodi sina, otera je, nemo da ostaneš bres muškog deteta, – čula je jednog dana iza kuće svekrvu kako nagovara sina... (Konopac, 31). Naizgled vrlo poznat i prepričavan, slučaj nemogućnosti rađanja muškog djeteta i tragičan završetak nesretne Sevde, majke šest djevojaka, ima veliki dokumentarni i psihološki značaj, jer služi kao pouka i primjer potrebe zazdravljenja nekih dekadentnih naslaga naše patrijarhalne prošlosti. Zagonetni i mistički sadržaj priče Sudbine trpi naslage mitoloških strahova od moćne povratničke snage koju za sobom povlači prokletstvo učinjenog, u narodu poznatijeg “učin-doček”. Uprkos vrlo dinamičnom toku i zanimljivom načinu iznošenja, neke od priča predstavljaju izvjestan piščev zaokret od savremene tragedije, životnih strahova i permanentnog provirivanja iza sebe (Kresivo). Buran i srećan kraj je dokaz nevjerovatne ljudske snage i njegove česte nepobjedivosti pred silama prirode. Većina likova u pričama su žene ukotvljene u vrlo krut patrijarhalni obruč naše prošlosti koja umnogome podsjeća na ovo današnje. Izmirene sa tragičnom sudbinom i bespogovornim preuzimanjem dužnosti žene, supruge, snahe i domaćice, bivaju u braku suočene sa brojnim iskušenjima i nerazumijevanjem kakvo donose određene situacije patrijarhalnog načina življenja. Širu predstavu o personalnoj kulturi pojedinca u šaljivom svijetu našeg okruženja možemo uočiti u priči: Granica nasred sobe. Narator u njoj veoma zanimljivim pripovjedačkim tonom ironizira stanje savremenih ljubavnih (ne)prilika dvoje novih učitelja u selu. Vasika zbog svog naziva i značenja u iseljeničkoj prošlosti Sandžaklija zauzima dominantnu poziciju. Težnja za ostvarenje sandžačkog sna o “pusto tursko”, nas dovodi do njene ekselencije Vasike (tur. vesika) koja se u životu ovdašnjih bošnjaka decenijama unazad vrlo dramatično doživljavala. Vasika je ostavila neizbrisive životne trauma na brojne muhadžirske porodice koje su se (nakon II svjetskog rata) iz Sandžaka odselile u Tursku. Slučaj je nalagao da se po Vasiku, između 1953. i 1964. god. moralo iseljavati u Makedoniju jer se do toga vremena iz Srbije nije mogao dobiti otpust iz državljanstva. O njoj su savremenici pisali na ovaj način: “Vasika je riječ koja se danas najviše čuje među muslimanima jednog dijela Sandžaka i o kojoj se raspravlja na svakom koraku, na svakom mjestu, među svim ovdašnjim gađanima sela i grada. Jedni pitaju: Je li ti došla vasika. Drugi: Jesi li je podigao, treći: imaš li ti vasiku? itd. Ova riječ se čuje i kod mališana, samo što oni većinom slučajeva misle da je to neko prijevozno serdstvo. A to sam zaključio otuda što je u prošloj godini za vrijeme školskog raspusta. Bila moja djevojčica kod rođaka mi u drugoj varoši, te su je braća poželjela. Jedan od njih će reći: “žašto joj ne pošalješ vasiku da dođe”, dok drugi, još manji pita: “hoćemo li mi kada pođemo za Tursku, sa poštom ili na vasiku. Ustvari vasika je građansko pismo, koje šalju turski podanici svojim prijateljima i rođacima, da bi ga sa ostalim dokumentima priključili uz molbu za otpust iz državljanstva. Dobija se na taj način što turski podanici kod svojih mjesnih vlasti garantuju da njihov prijatelj, koji treba da se seli iz Jugoslavije neće pasti na teret države, nego da će ga oni izdržavati za izvjesno vrijeme – ako to bude trebalo. Ova mu vlast tu izjavu ovjeri i preko svog konzulata u našoj zemlji pošalje.” (J. Memić, Vasika, u: GVIS Sarajevo, 1959, 267.) Teško je opisati muke i halove koje su u nedavnoj prošlosti bošnjačkim iseljenicima zadavali problem oko Vasike. Bilo je i onih koje su neodpečaćene ostale u kućnim fijokama. Oni koji su slušajući raznolike priče permanentno odustajali od nje i teškoća koje donosi muhadžirski (iseljenički) način življenja. Vasika je jedna od priča u ovoj knjizi. Hiljade doživljenih i neispričanih priča su otišle zajedno sa raseljenim sandžačkim narodom. Teško suočavanje sa bolnim osjećanjem napuštanja zavičaja zatrpalo je neke davno zapamćene priče u kojima je. Osim toga, obrada svakodnevne životne tematike, koja zbog sličnosti problema u prošlosti podsjeća na ovu današnju, obezbjeđuje besmrtnost ovog pripovjedanja. Ramiz svojim stvaralačkim narativom podsjeća da ubuduće Koštampolje moramo posmatrati kao rasadnik leksičke i običajne kulture, zbog činjenice da se ovakvom selekcijom postiže primarni cilj pisanja. Ramiz je tragač ljudskih sudbina i nesreća čija životna dinamika upotpunjava ambijent jednog davno doživljenog vremena. Sve u svemu, danas ozbiljna književno-teorijska kritika, Ramiza Šaćirovića mora vidjeti kao autentičnog predstavnika bošnjačke književnosti i pripovjedača raskošne tematske raznovrsnosti i snage koji u svijet naše književne i stvaralačke kulture unosi nepoznati i dobro oslikani svijet Pešteri i njegovog okruženja, čije se sudbine i tragika prepliću sa onima kakve vidimo u književnostima drugih naroda. RamizovaVasika je ova knjiga. Bez pasoša i bez dozvole boravka, ona će putovati našim svijetom i stići u mnoge muhadžirske krajeve. U domove koje Ramiz nije uspio posjetiti i zapisati još koju priču naših muhadžira. Zajedno sa ovim pričama koje će ostati u narodu onakve kakve su se zadržale u Ramizovom sjećanju. Ostaje mu da još poruči: “Knjigo moja, pređi na drugoga!” Redžep Škrijelj po.st.des.1

2017 g 132 str 21 cm Knjiga ,,Kletva` predstavlja zbirku pripovedaka u kojoj je autor želeo da dočara ambijent Koštampolja i njegovih žitelja. Podlogu za priče našao je u okupljanjima gorštaka na kojima su se organizovale igre, naročito igra ,,fildžana`, (traženje prstena ispod osam šolja) a pobeda je za obe ekipe bila čašćavanje kuvanim krompirom, sokom, rasolom, jabukama i veseljem za pobednika i trpljenjem pogrda za pobeđenog. Sve te igre odraslih dešavale su se za vreme dugih zimskih dana, a danas je malo takvih igra i veselja ostalo, jer je moderna životna situacija isterala tu vrstu društvenosti iz naših domova. Priče su pokušaj da se te igre dočaraju i približe savremenom čitaocu, kako bi upoznao duh, veselje i radost koje su one sa sobom nosile. po.st.des.1

Oktoih, 2000. Pripovetke Živi i piše u Herceg-Novom. Romani:Otvaranje lutke (tri izdanja) Kako preživeti brak (tri izdanja) Naranča i nož Narančin cvat Pripovetke: Otapanje Izlet u Žanjice Autorka je majka Ramba Amadeusa

Petar Džadžić O prokletoj avliji Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Sadržaj: Uz ovo izdanje Uvod - ,,iskonski najdublji sloj` Delo sa dugom genezom zrenja Od plemena Aveljovog do Ahbaba Kad i kako - dva pitanja u Prokletoj avliji Zašto valija mrzi knjige O majstoru pripovedaču Šamansko ekstatično iskustvo Nepromišljeni govor Đavo melje, šuška i šapuće po celom svetu Šta kazuje čovekova spoljašnjost Ljudi pogrešnog (prvog) koraka Sređivanje priče Avlija se ne menja, nikad Četiri pejzaža u Prokletoj avliji Umesto zaključka

Florilegium, Adagiorum, Sententiarum, Proverbiorum, Gnomarum Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Biblioteka Korist i razonoda Skupio i preveo: Albin Vilhar Predgovor: Svetislav Marić Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 332 l4

odlično očuvana im2drpol

Raise High the Roof Beam, Carpenters & Seymour: An Introduction by J.D. Salinger Подигните високо кровну греду, Царпентерс & Сеимоур: Увод од Ј.Д. Салингера Ова књига садржи две одвојене приче: „Подигните високо кровну греду, столари“ је прва, а „Сејмур: Увод“ је друга. „Подигните високо кровну греду, столари“ је прича о породици Гласс, коју приповеда Бади, други најстарији брат. Бади присуствује венчању свог брата Симора са девојком по имену Мјуријел, али је на војном одсуству током активне дужности у Другом светском рату. На венчању, сви су запањени када се Симор не појави. Радња приче почиње када неколико ликова на крају путује заједно након неуспелог венчања. Остали (Матрона части и њен муж, и неколико заостатака) причају о Симоуру и разочарању што се није појавио, а Бади им никада не каже да је он тајно Симуров брат, па они са њим разговарају отвореније него иначе би. Они критикују Симора и спекулишу о манама и недостацима његовог карактера, али Бади сматра да су њихове процене прилично осуђујуће и пристрасне. Затим одлучује да аутомобилу каже ко је он, срамоти их због њихових лабавих критика. Проналази Симуров дневник и на огледалу у купатилу открива чудну поруку њихове сестре Бу Бу за Симора: `Подигните високо кровну греду, столари. Као Арес долази младожења/ виши од високог човека.` Ово је фрагмент грчког песника Сафо. „Сеимоур: Ан Интродуцтион” је својеврсна елегија за Симора из Бадија, испричана у форми увода за читаоца. Читалац се упознаје са Симором док зна да Симор технички није жив када је прича објављена, пошто се убио 1948. Овај део приче је испричан у току свести и говори о источном религиозном мистицизму. odlično očuvana П

biblioteka JELEN MLADOST 1972. dobro očuvana

Pogovor Drinka Gojković esej Industrija svesti Svetski jezik moderne poezije Aporije avangarde Slučaj Pablo Neruda Teorija medija Novinarstvo kao ples između jaja Jesam li Nemac Kritika političke ekologije Staklena kabina Teorija izdaje Revolucionarni turizam ... odlično očuvana sa posvetom GAR.7

biblioteka ZODIJAK odlično očuvana SANU.6

Šejka, Popović, Selimović, Konstantinović, Kiš, Ćosić... Predrag Matvejević (Mostar, 7. oktobra 1932 — Zagreb, 2. februara 2017)[1] bio je bosanskohercegovački i hrvatski pisac, publicist, hrvatski i italijanski državljanin, član Akademije nauka i umjetnosti BiH od 2002. godine. Matvejević pripada među najprevođenije hrvatske književnike u svetu.[2] Njegovo najpoznatije delo `Mediteranski brevijar` prevedeno je na 23 jezika.[3][4] Biografija Matvejević se rodio u Mostaru 1932. godine, od oca Vsevoloda Nikolajeviča Matvejevića, ruskog porekla, rođenoga u ukrajinskoj Odesi, koji je nakon povratka iz ratnog zarobljeništva u Nemačkoj u Mostaru bio sudija 1945. godine. Prema Predragovim izjavama na HRT-u 2012, njegov otac je imao boljševička uverenja i velike simpatije prema ruskoj kulturi iako su njegov otac i brat umrli od gladi u Gulagu. Predragova majka Angelina (r. Pavić) bila je Hrvatica iz BiH, a njena strana porodice imala je bitan uticaj na njegovo rano obrazovanje u katoličkoj sredini. Nakon školovanja u rodnom Mostaru, gde je bio i partizanski kurir, započinje studije francuskog jezika i književnosti u Sarajevu koje je završio u Zagrebu. Godine 1967. doktorirao je na univerzitetu Sorbona u Parizu[1] disertacijom o angažovanom i prigodnom pesništvu. Od 1959. do 1991. godine predavao je francusku književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.[1] Za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj, kao penzioner, napustio je Zagreb i od 1991. do 1994. predavao je slovensku književnost na Trećemu pariskom univerzitetu (Nouvelle Sorbonn). Od 1994. do 2007. predavao je srpski i hrvatski jezik i srpsku i hrvatsku književnost na Rimskom Univerzitetu La Sapienza.[1] Matvejević je primio jedan počasni doktorat u Francuskoj (Perpinjan) i dva u Italiji (Đenova, Trst), a dodeljen mu je 2002. godine i počasni doktorat na Univerzitetu `Džemal Bijedić` u njegovu rodnom Mostaru. Matvejević je je jedan od najprevođenijih hrvatskih autora u svetu. Njegov `Mediteranski brevijar` preveden je na 23 jezika (samo u Italiji prodat je u više od 300.000 primeraka), a `Druga Venecija` preko 10.000 primeraka. Matvejevićevu publicistička knjigu `Jugoslavenstvo danas`, koja je bila vrlo čitana u bivšoj SFR Jugoslaviji uredili su Jovan Radulović i Rajko P. Nogo a objavio je beogradski BIGZ 1984. kao džepno izdanje u 30.000 primeraka. Bio je predsednik Hrvatskog centra PEN-a od 1980. do 1989. godine.[1] Bio je počasni doživotni potpredsednik Međunarodnog PEN kluba u Londonu od 1990. godine[1]; predsednik Naučnog veća mediteranskog laboratorija u Napulju. Bio je savetnik za politiku prema Sredozemlju u Evropskoj komisiji i član Saveta političke stranke SRP kojom je predsedavao Stipe Šuvar u Zagrebu. Matvejević je 1989. godine, zajedno sa Miloradom Pupovcem, Žarkom Puhovskim i Brankom Horvatom i uz podršku generala Koče Popovića , bio među osnivačima Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), prve nezavisne političke asocijacije u tadašnjoj SFR Jugoslaviji, koja je imala službeni slogan `Jugoslavija, ili rat!` i u Zagrebu je prethodila osnivanju nacionalnih stranaka HSLS, i HDZ. Bio je član Saveta levog časopisa Novi Plamen. Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj 1992. godine bio je službeni kandidat za poslanika u Hrvatskom saboru na stranačkoj listi projugoslovenske Socijalno-demokratske unije. Godine 1999. bio je, kao državljanin Italije, kandidat italijanskih komunista na izborima za parlament EU. Nosilac je odlikovanja koja su mu dodelili predsednici Republike u Francuskoj (Legija časti), Hrvatskoj (Red Danice hrvatske), Sloveniji i Italiji. Predrag Matvejević je 2020. godine dobio posthumnu francusku književnu nagradu Jean d`Ormesson za knjigu `Mediteranski brevijar`.[4] Osude i klevete Dana 10. novembra 2001. Predrag Matvejević je u zagrebačkom Jutarnjem listu objavio tekst pod nazivom Naši talibani. U tom novinarskom članku zahtevao je da neki sud `stroži od Haškoga tribunala`, poput komunističkih `sudova koji su sudili kolaborantima fašizma` presudi književnicima Dobrici Ćosiću, Matiji Bećkoviću, Momi Kaporu, Rajku Petrovu Nogu, Gojku Đogu, Ivanu Aralici, Anđelku Vuletiću i Miletu Pešordi kao `kvislinškim piscima` odgovornim za zločine počinjene u agresiji na BiH, pisao je Matvejević. Pešorda je u nedeljniku `Fokus` tvrdnje P. Matvejevića imenovao verbalnim političkim atentatom `Matvejevićev verbalni atentat na Pešordu`, (Fokus br.81., str.2., Zagreb, 29. novembar 2001). Jedini od svih pomenutih tužio je Matvejevića Općinskom sudu u Zagrebu za klevetu i započeo parnicu u martu 2003. Dana 2. 11. 2005. Matvejević je proglašen krivim za zlodelo klevete i uvrede Mileta Pešorde i osuđen je na petomesečnu uslovnu kaznu, objavu presude u Jutarnjem listu o svom trošku i da plati 5000 kuna sudskih troškova. Matvejević se nije žalio na presudu već je, s direktnom podrškom hrvatskog premijera i predsednika HDZ-a Ive Sanadera, pokrenuo međunarodnu kampanju protiv presude, koja je izazvala organizovani protest više istaknutih pisaca u Evropi. Izjavio je tada da bi žalbom priznao presudu i onog ko je presudu izrekao. Presuda je 20. decembra 2005. postala pravosnažna, a njenu zakonitost potvrdio je 23.09.2009. Vrhovni sud Hrvatske i odbio zahtev glavnog državnog odvjetnika Republike Hrvatske da poništi presudu. Veliki odjek u hrvatskoj javnosti dobili su članci `Matvejevićeva vješala za hrvatske književnike` Darka Kovačića u zagrebačkom nedeljniku `Fokus` od 11 .11.2005, i politološki esej Zdravka Tomca `Predrag Matvejević brani i zastupa velikosrpska i četnička stajališta`, objavljen u zagrebačkom nedeljniku `Fokus` 25. aprila. 2008. i analiza dr. Zvonimira Šeparovića `Kleveta je ozbiljan zločin`. Tadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović imenovao je Matvejevića za predstavnika Republike Hrvatske u Međunarodnoj organizaciji frankofonih država, iznoseći tvrdnje u svom pismu Le Mondu da iako je pravosnažno osuđen, Matvejević nije počinio zločin klevete i uvrede. Zbog toga je potom Josipovića napalo udruženja hrvatskih sudija. Vladimir Gredelj (bivši predsednik udruženja hrvatskih sudija) je u kolumni u Večernjem listu nazvao takav postupak Josipovića bizarnim i sramotnim ocenivši to kao krajnje neprikladno, ujedno i uvredu Vrhovnog suda Hrvatske, Matvejevićevo imenovanje na državnu dužnost kao osobe koja je javno izjavila da ne priznaje hrvatske zakone. odlično očuvana CiGa.10

Autor:: Abdusetar Nasir Žanrovi:: Priče Izdavač:: Geopoetika Godina izdanja:: 2017. Broj strana: 276 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Zbirka priča istaknutog arapskog pisca Abdusetara Nasira Zločin dostojan poštovanja drugo je, znatno prošireno i izmenjeno izdanje prve zbirke istog autora Najsrećniji čovek na svetu, koju je Geopoetika objavila 2004. godine. U ovoj knjizi ima desetak starih i dvadesetak novih priča i iz svake se – „čuju vapaji duše i tela ukleštenih u stegu seksualnih uskraćenosti, koje je u arapsko-islamskom društvu zabranjeno i spominjati, a bogohulno osporavati. U mešavini alegoričnih i realističkih sižea, atmosfera iz Nasirovih vizija varira od prozračne, oko lepršavih likova željnih radosti, do tamne što najavljuje nastupe individualnog zla, i dalje, do guste kao testo i naturalistički tmaste, u kojoj se davi obeznađeni mali čovek, gde šizofrene ubice kasape svoje žrtve, a razobručeni sadizam gospodara rata stravom ispunjava srca celih naroda… Nasirova ironija gorka je kao čemer, a satira jetka i ispunjena grozom. Humor blesne tu i tamo, utkan u pokoji lik ili dijalog, ređe lak i igričav, češće očajan i bolan. Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.“ Srpko Leštarić Iz Pogovora p.is.st.d.3

Komplet opruga za montažu navoja od nerđajućeg čelika M10x1.5x2D Primena: - Opruga može pričvrstiti zavrtanj u navojnu rupu, tako da zavrtnji nisu labavi kada se izlože udarnim vibracijama - Zbog elastičnosti opruge opterećenje na navoju je ravnomernije, i apsorbuju se vibracije - Povećava čvrstoća spojnog navoja i otpornost na zamor materijala - Dobra je za proizvode koji zahtevaju visoki koeficijent sigurnosti - Koristi se u različitim materijalima male čvrstoće - Može poboljšati otpornost na habanje pričvršćenih zavrtnjeva i izbeći oštećenja navoja - Primenjuje se u auto servisima za popravku navoj na raznim delovima automobila - Najčešće kod oštećenja navoja svećica i grejača na glavi motora. Specifikacija: - Materijal: nerđajući čelik - Boja: Srebrna - Veličina: M10x1.5x2D Pakovanje: 1 x 10kom. M10x1.5x2D

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sadrzaj: - Niz vodu - Jedna dilema - S rancem na ledjima Žorž-Šarl Uismans ili (po holandskom izgovoru) Joris-Karl Hojsmans (franc. Charles-Marie-Georges Huysmans, hol. Joris-Karl Huysmans, 5. februar 1848. - 12. maj 1907.) je francuski romanopisac iz druge polovine devetnaestog veka. Biografija Rođen je u Parizu. Književnu karijeru je započeo naturalističkim tekstovima kao što je Marthe, Histoire d`une fille (1876). Roman Nasuprot (À rebours) (1884), u kojem prekida sa naturalizmom, školski je primer `dekadentne“ literature. Tokom suđenja Oskaru Vajldu 1895. tužilac je roman naveo kao očigledan primerak sodomističke literature. Publikacija Tamo dole (Là-Bas) iz 1891. privukla je pažnju javnosti detaljnim opisima satanističkih rituala u Francuskoj 1880-ih. Uismansovi kasniji radovi, kao što su En Route (1895.) i La Cathédrale (1898.) pod znatnim su uplivom katolicizma. Uismans je napisao i dve knjige umetničkih kritika: L`Art moderne (1883.) i Certains (1889.). Bio je jedan od osnivača akademije Gonkur. Žorž-Šarl Uismans je sahranjen na groblju Monparnas u Parizu. `Là-Bas, translated as Down There or The Damned, is a novel by the French writer Joris-Karl Huysmans, first published in 1891. It is Huysmans` most famous work after À rebours. Là-Bas deals with the subject of Satanism in contemporary France, and the novel stirred a certain amount of controversy on its first appearance. It is the first of Huysmans` books to feature the character Durtal, a thinly disguised portrait of the author himself, who would go on to be the protagonist of all of Huysmans` subsequent novels: En route, La cathédrale and L`oblat. Là-Bas was first published in serial form by the newspaper L`Écho de Paris, with the first installment appearing on February 15, 1891. It came out in book form in April of the same year; the publisher was Tresse et Stock. Many of L`Écho de Paris` more conservative readers were shocked by the subject matter and urged the editor to halt the serialisation, but he ignored them. Sale of the book was prohibited from French railway stations. The plot of Là-Bas concerns the novelist Durtal, who is disgusted by the emptiness and vulgarity of the modern world. He seeks relief by turning to the study of the Middle Ages and begins to research the life of the notorious 15th-century child-murderer Gilles de Rais. Through his contacts in Paris (notably Dr. Johannes, modeled after Joseph-Antoine Boullan), Durtal finds out that Satanism is not simply a thing of the past but alive in turn of the century France. He embarks on an investigation of the occult underworld with the help of his lover Madame Chantelouve. The novel culminates with a description of a black mass.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Huismans Žoris

Autor: Mija Kulić Izdavač: Knjiga komerc - Beograd, 2015. Mek povez, 344 str. Format: 21 cm Roman o narkomaniji i ljubavi p.is.st.d.3

Autor:: Aleksandar Genis Žanrovi:: Publicistika Izdavač:: Geopoetika Godina izdanja:: Oktobar 2017. Broj strana: 380 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Nova knjiga Aleksandra Genisa nije kao njegove prethodne knjige. U njoj je manje književnosti, više života, a humora je isto koliko i ranije. Povratna adresa je odiseja po arhipelagu sećanja. Na svakom ostrvu (Lugansk, Kijev, Rjazanj, Riga, Pariz, Njujork i cela `Ruska Amerika`) čekaju nas autorovi preci, prijatelji i idoli. Među njima su Petar Vajl i Sergej Dovlatov, Aleksej German i Andrej Bitov, Sinjavski i Bahčanjan, Brodski i Barišnjikov, Tatjana Tolstoj i Sorokin, Hvostenko i Grebenščikov, Neizvestni i Šemjakin, Akunjin i Čhartišvili, Komar i Melamid, Novi Amerikanac i Radio Sloboda. Lutajući kao nomad po sopstvenom životu, Genis taj život sagledava kroz vitraž jedinstvenog stila: tačno, živopisno, smešno – i bez ičeg suvišnog. - Jelena Šhubina (AST) Iza prividno lakog stila (uzgred, strašno je i pomisliti koliko rada i talenta zahteva ta lakoća) Genis skriva fenomenalnu sposobnost da uoči čak i najsitnije, ali veoma važne detalje i fantastičnu analitičku sposobnost koja je u stanju da od tih detalja sintetizuje živu i sveobuhvatnu sliku, sliku koja, pored drugih vrlina, objašnjava i interpretira stvarnost mnogo tačnije i suptilnije nego neka `ozbiljna` dela. - Galina Juzefovič Ovo je vesela i korisna knjiga, zato što Genis voli ono što je smešno i korisno, a on je majstor kratkih scena, od dve rečenice, nimalo zamornih istorijskih skica i mini-anegdota koje su maksimalno nalik na aforizam. Ovo je tužna knjiga, zato što je Genisu zapala u deo najtužnija od svih časnih uloga – da bude letopisac trodecenijske književne emigracije. - Tatjana Tolstoj Svaku knjigu pišem kao da mi je poslednja, tako je to odavno krenulo. Knjigu Časovi čitanja, Kamasutra zaljubljenika u knjigu takođe sam pisao kao završnu. Ali Povratna adresa se razlikuje od ostalih po tome što je u njoj manje knjiga, a više ljudi. Postoji razlika između književnosti o književnosti i književnosti o životu. U prvom slučaju plovimo duž obale, zato što je neko drugi napisao knjige po kojima mi putujemo. U drugom slučaju – krećemo u slobodnu plovidbu, ne znajući kuda će nas ona odvesti. - Aleksandar Genis p.is.st.d.3

- Xenon sijalica H4 - Bi xenon - H4-3 - Plug&Play jednostavno zameniti nove sa starim - Bolja vidljivost i osvetljenje noću - Unapređenje optičkog izgleda vašega auta Karakteristike: # Oznaka: H4 bixenon (H4-3) # Svetlost: BELA # Napon napajanja: 12V # Snaga: 35W # Osvetljaj: 6000K

Autor: Andrej Blatnik Žanr: Priče Pismo: Latinica Broj strana: 90 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2017. „Zbirku čini pedeset kratkih bodljikavih, udaraca, šaljivih zagonetki vezanih u čvor... Svaka od priča (većina je kraća od jedne stranice) pršti i ključa od čudnog, suvog humora.“ Publishers Weekly, 2014 „Vrhunska proza uzbudljivog novog pisca.“ Kirkus Review, 2010 Prvo objavljivanje prozne knjige na srpskom jeziku Andreja Blatnika, svojevremeno jednog od utemeljivača slovenačke postmoderne, a danas svakako jednog od najvažnijih, najpriznatijih i najprevođenijih autora iz te zemlje. Kapiraš? je obimom mala, a po značaju prelomna knjiga književne modernosti Slovenije. Ona u sebi sadrži simboličku i doslovnu mladost, skoro japijevsku savremenost „centra sveta“ (ma šta i ma gde on bio), a opet i mudrost svojstvenu filozofiji vanevropskih kontinenata. Centralna tema većine ovih proznih krokija, anegdota, priča... jeste ljubav. Najčešće joj se prilazi vrcavim, duhovitim monolozima pripovedača, ponekad žene, ali i nepostojećim dijalozima koji grade neobične spirale. Ti (samo)imaginarni razgovori puni su žestokih osećanja, ali i erotike, suprotstavljanja, apsurda, obrta i, iznad svega, svedenosti i jezičke jednostavnosti. Blatnik je majstor spajanja intimnog sa opštim, uvezivanja raznovrsnog u jedno, ili u lanac zajedničkog. Najbolji je u kratkoći: priča o čuvarima koncentracionih logora ima četiri rečenice, priča o romanu (zapravo njegovom kraju, a stavljena na kraj knjige) ima dve rečenice. Moderni haibun. Vladislav Bajac p.s.d.1