Opis: Mašinski ratovi, Brajan Herbert Deset hiljada godina pre Dine carstvom vladaju mašine koje misle. Prošlo je više od dvadeset godina otkako je počeo pohod protiv mislećih robota. Snage pod komandom Serene Batler i Iblisa Gindža postigle su malo, a ljudska vrsta je umorna od rata i neprestanog krvavog njihanja klatna između pobede i poraza. Žestoki sajmeci koje predvodi Agamemnon kuju zaveru da povrate moć koju im je oduzeo Omnijus. Ratnici Ginaza načinili su od sebe smrtonosno oružje protiv mašina, a Aurelije Venport i Norma Senva na pragu su najvažnijeg otkrića u istoriji čovečanstva – načina da se savije prostor i trenutačno otputuje u bilo koji deo galaksije. A na dalekom, beznačajnom Arakisu, Selim Jahač Crva i njegova družina odmetnika preduzimaju prve korake koji će ih načiniti strahotnim ratnicima što će promeniti tok istorije: postaće Slobodnjaci. Mašinski ratovi nastavljaju da otkrivaju najfascinantniju zagonetku univerzuma Dine, rat iz kojeg je nastao egzotični svet mentata, navigatora, časnih sestara i kvizaca haderaha. „Zavalite se u fotelju i uživajte.“ – Booklist „Ljubitelji Dine će uživati u sveprožimajućim filozofskim pitanjima koja evociraju jedinstvenu viziju Frenka Herberta kao nikad ranije.“ – Publishers Weekly „Frenk Herbert bi se ponosio i uživao u ovom produbljivanju njegovih ideja.“ – Din Kunc Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson samostalno su napisali brojne knjige, uglavnom dela naučne fantastike, pre nego što su počeli zajedno da rade na razvijanju serijala Dina. Prva trilogija, Prelude to Dune, odvijala se neposredno pre početka glavnog serijala i bavila se glavnim akterima romana Dina: porodicama Atreid, Harkonen i Korino. Usledili su serijali Legende Dine, Heroes of Dune, Velike škole Dine, kao i dva romana kojima se završava glavni serijal, koja su napisali prema beleškama Frenka Herberta, Lovci Dine i Peščani crvi Dine.

Opis: Batlerijski džihad, Brajan Herbert Deset hiljada godina pre Dine carstvom vladaju mašine koje misle. Staro carstvo kontrolišu planetarni kompjuteri koji su oduzeli moć svojim gospodarima, drevnim vladarima što su, bežeći od smrti, prebacili svoje umove u mehanička tela i tako stvorili sajmeke – besmrtnu rasu ljudi-mašina. Nakon hiljadu godina brutalne vladavine ljudska vrsta je potlačena i samo još pojedinci uživaju kakvu-takvu slobodu. Idealistična Serena Batler živi na slobodnoj planeti Salusi sekundus sa svojim verenikom, vojnikom Ksavijerom Harkonenom. Vorijan Atreid, kopile sajmeka Agamemnona, ponosi se svojom službom mašinama. Kada kompjuteri odluče da ljudski rod ne zaslužuje dalje postojanje, njih troje će odigrati ključnu ulogu u događaju koji će ne samo spasti čitav ljudski rod već i transformisati poznatu vaseljenu. „Ovu uzbudljivu sagu o borbi ljudske vrste protiv mašina koje misle mora pročitati svaki pravi ljubitelj serijala Dina.“ – Library Journal „Uživanje je gledati kako autori ispredaju niti čiji će se krajevi povezati u Dini.“ – The Philadelphia Inquirer „Herbert i Anderson izvlače emotivnu snagu iz svakog lika kako bi ispripovedali uzbudljivu i složenu sagu.“ – Booklist Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson samostalno su napisali brojne knjige, uglavnom dela naučne fantastike, pre nego što su počeli zajedno da rade na razvijanju serijala Dina. Prva trilogija, Prelude to Dune, odvijala se neposredno pre početka glavnog serijala i bavila se glavnim akterima romana Dina: porodicama Atreid, Harkonen i Korino. Usledili su serijali Legende Dine, Heroes of Dune, Velike škole Dine, kao i dva romana kojima se završava glavni serijal, koje su napisali prema beleškama Frenka Herberta, Lovci Dine i Peščani crvi Dine.

Opis: Božanski car Dine, Frenk Herbert Više od tri i po hiljade godina proteklo je otkako je Pol Atreid postao slobodnjački mesija i car poznate vaseljene. Planeta Arakis, nekad suv, pustinjski svet zvani Dina, sad je puna zelenila i vlage. Jedina karika s tom dalekom prošlošću je Leto II, sin Pola Muad’Diba. Ali on više nije čovek. U nadi da će spasti ljudski rod od sigurnog uništenja, Leto je počinio monstruozno samožrtvovanje i spojio se s peščanim crvom, što mu je podarilo izuzetno dug život i vlast toliko apsolutnu i svemoćnu da ga većina vaseljene smatra bogom. Letova vladavina nije blagonaklona. Njegov preobražaj nije od čoveka načinio čudovište samo fizički, već i moralno. Pobuna koju predvodi Siona, pripadnica kuće Atreida, teži da zbaci despota s vlasti, ali Siona nije svesna da Letova Zlatna staza za spas čovečanstva zahteva da ona ispuni sudbinu koju nikad nije želela – niti je mogla da je zamisli. U Božanskom caru Dine, Frenk Herbert nastavlja da se hvata ukoštac sa spregom vlasti, religije i mitologije, zalazeći ovog puta u pitanja božanskog prava i suštine tiranije, a pritom ne gubi iz vida ključno pitanje – da li je tiranin zlikovac ili heroj, ili pak nešto treće što nadilazi konvencionalne podele i konvencionalni moral. "Četvrta poseta udaljenom Arakisu jednako je fascinantna i relevantna kao prethodne tri." – Time "Raskošno... Intrigantno." – LA Times

Neobične čašice za žestoka pića. Donji deo im je `pojačano` zbog eventualnog prevrtanja. Bez oštećenja.

edicija `REČ I MISAO` knjiga br.68 odlično očuvana

Solidna. Sifra adp24.5